Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Pretres u pojedinostima.
Po 1. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA EVIDENTIRANjE I UPIS PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr Anna Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić i Minela Kalender.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Verica Milanović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE podnela je amandman na stav 12, vezano za definisanje plaćanja naknade u slučaju javljanja razlike u kvadraturi između dobijene dozvole i pravog faktičkog stanja.

U Srbiji se već decenijama gradi bez ikakvih dozvola. Dokaz je 4.800.000 nelegalnih objekata, a i ono što se izgradi sa dozvolama u principu ne odgovara faktičkim stanju, ni što se tiče kvadrature, ni što se tiče spratnosti.

Predlagač ovde u zakonu predlaže da razliku za kvadrate koji nisu predviđeni u dozvoli plaća podnosilac prijave. Mi smatramo da to nije pravedno i da to treba da bude poznati investitor. Investitor je participirao za dobijanje dozvole, investitor je taj koji je svesno izašao u gradnji iz okvira dozvole i samim tim je obavezan da plati ovu razliku. Razlog je takođe što je on ove kvadrate koji predstavljaju razliku između dozvole i faktičkog stanja dobro naplatio, pa samim tim treba i da snosi ove troškove. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, odmah na početku da kažem da predlažem da ovaj amandman ne bude prihvaćen, a pokušaću sagledavajući samo iz jednog ugla da objasnim i zašto.

Činjenica, mnogo je zakonskih predloga danas i ovih dana pred Narodnom skupštinom, ali definitivno onaj koji najviše budi pažnju javnosti je Zakon o upisu prava svojine. Naime, sve oči javnosti su uprte zbog toga što se on tiče miliona građana Republike Srbije, ako hoćete, stotina hiljada porodica u ovoj zemlji. Decenijama su mnogi ljudi sanjali da konačno budu, kako to zakon kolokvijalno kaže, svoj na svome, kada je u pitanju njihov porodični dom, odnosno njihova porodična kuća, ali evo do današnjeg dana nekako to im nije polazilo za rukom.

Lično poznajem stotine porodica koje su u proteklim decenijama bile u takvoj situaciji da prosto nisu uspevali da budu konačno svoji na svome, ali manje-više što ja poznajem stotine porodica, pogledaću to iz jednog drugog ugla, a tiče se stotina hiljada porodica, pre svega Srba iz Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske, ako ćete i sa Kosova i Metohije koji su u pogromima devedesetih godina bili prinuđeni da prestanu da budu svoji na svome, pod uticajem, na primer, zločinačke akcije „Oluja“ i mnogih drugih pogroma koji su priređivani srpskom narodu, a u kojima je, ako hoćete, po sopstvenom priznanju, učestvovao današnji pokrovitelj politike srpske opozicije u Evropskom parlamentu Tonino Picula.

Naime, ti ljudi su, spašavajući se i dolazeći u Republiku Srbiju, pokušali da grade svoje nove kuće širom Republike Srbije, tražeći konačno krov nad glavom, i evo decenijama nisu uspeli u tome, a nicala su cela naselja, celi delovi velikih gradova, sa objektima koji su izgrađeni tako kako je jedino moglo u tom trenutku.

Naime, ovim zakonskim predlogom, sviđalo se to nekome ili ne, na inicijativu srpskog predsednika Vučića, konačno ti ljudi dobijaju mir i postaju svoji na svome. Čak i onda kada su dolazili, što se nas tiče, bili su dobrodošli. Dobrodošli su i danas, a zakon je samo formalno upisivanje jedne takve činjenice, da su oni konačno dobrodošli, što se nas svih tiče, ali što se nas tiče s ove strane.

Nije to, nažalost, slučaj sa svima u Republici Srbiji. Predstavnici opozicije videli ste i danas kako se odnose prema i ovom zakonu, a i prema tim ljudima. Naime, u proteklim mesecima ti ljudi su opet, u pokušaju opozicije da ih smeste u onu kategoriju da ne budu svoji na svome, odlazili čak i na domove i na kuće, na te kuće tih ljudi. Tako vam je poznat slučaj studenta Balaća, čiji je jedini greh što je hteo da se školuje, a dobio je napade na tu istu porodičnu kuću, sa grafitima mržnje, iste onakve sadržine kakvu je mogao da doživi od hrvatskih ustaških postrojbi u Grahovu, odakle je pobegao.

Ovo delovanje i ovi amandmani, ako hoćete, samo su novi pokušaji blokiranja namere da ti i takvi ljudi nađu svoj mir i postanu svoji na svome, ali ovoga puta od podanika i predstavnika politike onog učesnika Tonina Picule, onog učesnika zločinačke akcije „Oluja“, u srpskom parlamentu. E, pošto je i ovaj amandman i svi drugi amandmani, čućemo ih, ali većina je takva, na tom fonu blokiranja ovakvog jednog konačnog rešenja za naše sunarodnike, stotine hiljada porodica, ali i drugih, ja sam se taknuo samo iz jednog ugla ovog dela našeg stanovništva, nećemo dozvoliti bilo kakvo derogiranje i bilo kakvu degradaciju ovoga zakonskog rešenja i odbićemo apsolutno sve amandmane koji su na fonu njegove degradacije i konačno ćemo dovesti do toga da ovi ljudi o kojima govorim, ali i stotine hiljada drugih građana Republike Srbije konačno postanu svoji na svome, na inicijativu srpskog predsednika.

Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala vam, poštovana predsednice, kolege poslanici.

Ovih dana smo čuli dosta generalizacije spominje se opozicija, opozicija ovo, opozicija ono od kolege Jovanova i od ministra Malog smo čuli da opozicija nema ništa konkretno ili kao što je rekao – kolega Jovanov nije dala nijedan predlog. Ja sam dosta pažljivo pratio izlaganja i mogu da vam tvrdim da je naša poslanička grupa imala konkretne predloge, da je recimo Ahmedin Škrijelj kolega imao odlične predloge, Dragan Ninković odlične predloge, Dragan Stanojević izvrsne predloge, Slobodan Petrović odlične predloge čak ste rekli – da je taj njegov predlog već usvojen.

Dakle, ne možemo da kažemo da opozicija nije imala nikakve predloge pošto je to uvod u ono što se sprema, a da bi narod Srbije to prihvatio da se nijedan predlog opozicije ne prihvati, jer šta ima da prihvatate kada ništa nisu ni predlagali, a ja ću vas samo kratko podsetiti na ono što je naša poslanička grupa predložila. Dakle, nismo bili bez predloga.

Predložili smo povlačenje zakona u ovom trenutku iz procedure. Zašto? Da bi se omogućilo sprovođenje javne rasprave koja ovde nedostaje, da bi se uključila stručna javnost što ovde nedostaje, da bi se uključila lokalna samouprava što ovde nedostaje, da bi se zaštitio fiskalni aspekt, odnosno da bi se propiše od čega će da se finansira plaćanje infrastrukture za sve ove objekte koji treba da se registruju, da se produže rokovi koje smatramo kratkim pogotovo za neuku javnost, da se uvede razlikovanje investitora koji su gradili za tržište i prodaju od onih koji su gradili za svoje potrebe. Dakle, isto jedan utemeljen predlog.

Ovom prilikom želimo samo da kažemo nismo za podele ne treba praviti u društvu među stanovništvom Srbije mržnju i podele, treba da se ujedinimo i ne treba da se mrzimo.

Ja ceo život radim u sudnici u najtežim krivičnim delima i imam preko puta tužioca, apsolutno su nam suprotni interesi, nikada nisam mrzeo kolegu, mi smo tu da radimo svoj posao, on da predstavi i odbrani optužnicu, ja da mu je srušim.

Dakle, ovde kada iznosimo svoje argumente apsolutno ne treba unositi elemenat mržnje i mislim da bi građani Srbije to izuzetno cenili. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Idemo dalje.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr Anna Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić, Minela Kalember.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade.

Dakle, mi smo amandmanom na član 9. predložili potpunu drugu raspodelu sredstava od prihoda koji propisuje ovaj zakon u odnosu na ono kako je to predlagač uradio.

Dakle, prema našem predlogu, mi smatramo da 50% ukupnog prihoda treba da pripadne jedinicama lokalne samouprave 40% u budžetu Republike Srbije i 10% Agenciji.

Predložena raspodela odgovora stvarnom teretu posla i jedinice lokalne samouprave su tzv. prva linija sprovođenja ovog zakona, odnosno one izrađuju i održavaju digitalne zoning planove, ustupaju i proveravaju podatke, vode komunikacije sa strankama, sprovode javna izlaganja, sarađuju sa inspekcijama i komunalnim službama, operativno, omogućavaju evidentiranje i upis na terenu, troškove ljudskih resursa GIS, IT infrastrukture i lokalnih procedura padaju upravo na teret jedinica lokalne samouprave. Pa, je veći prihodni udeo nužan radi finansijske održivosti, bržeg postupanja i kvaliteta usluge građanima. Ovakvo rešenje usklađuje principe decentralizacije i subsidijarnosti sa javnim interesom. Država zadržava značajan deo prihoda i sistemsku ulogu, Agencija sredstva za tehničku podršku dok se jedinice lokalne samouprave stimulišu da efikasno, pravovremeno i pravno sigurno sprovedu postupke koji su propisani ovim zakonom. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stanojević.
Izvolite.

Dakle, da, samo želim jednu kratku ispravku, pošto malopre kada sam podneo predlog da se ponovo razmatra Zakon o socijalnoj zaštiti imao sam u vidu naravno najvećim delom, deo koji se tiče roditelj-negovatelj gde se predlaže da se ta mesečna naknada daje roditeljima za decu koja su ometena u razvoju i smatram da je prosto eto, mislim sramno je da mi kao poslanici ne podržimo jednu takvu inicijativu, jer ti ljudi jednostavno očekuju tu pomoć od nas.

Dalje, što se tiče amandmana, takođe bih se složio sa kolegom, posebno smo mi kao poslanička grupa oštećeni jer i mediji i svi nas svrstavaju stalno u istu grupu, gde kažu vlast je ovo, opozicija protiv ovoga, a niko nije rekao da smo mi, evo ja sam sedam ili osam amandmana podneo po ovom zakonu, a na žalost, nijedan nije prihvaćen, iako je jedan od njih bio ključni, a to se tiče da se podele pravna i fizička lica i time bi izbegli ovu priču da će da se legalizuju objekti koji su nečiji prijatelji, već bi pravna lica, naravno, ako su pravili, podrazumeva se da su oni pravili velike krupne objekte, za komercijalnu upotrebu, a ne privatne kuće.

Ovaj član 9. koji sam podneo ovde se tiče isto amandman gde kaže, gde sam ja predložio da 50 posto prihoda od naknada pripada jedinici lokalne samouprave, a 40 republici Srbije i 10 posto agenciji. Zašto? Zato što se na ovaj način jača njihova fiskalna samostalnost lokalne samouprave, koja neposredno sprovode postupke evidentiranja i generalno je problem što ovako u lokalnim samoupravama, ostaje malo novca kojim oni treba da raspolažu da bi rešavali niz pitanja koja se tiču ne samo ovog zakona, nego generalno i to je bila moja ideja ovog amandmana. Hvala puno.