Ne brinite, ovo vreme koje sam vam ja oduzela biće ukalkulisano u vaše izlaganje.
Izvolite.

Ne mogu da nađem druge reči za vas jer ste vi to. Vi mene demantujete.

Vi mene demantujete. Kad pokušavam da nađem neku ispravnu reč za vas, vi onda pokažete da ste suprotno od toga.

Vama je šef države rekao – možete da kradete i da pljačkate na lokalu, ali procenat mora da dođe gore do mene i Andreja. Vi ste ušli u kriminal, pa kad hoćete da izađete on kaže – ne može.

Bilo je predsednika opština koji su hteli da izađu iz ovog… (Isključen mikrofon.)

Hvala. Isteklo vam je vreme.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Rokvić, Nenad Milojičić, Uroš Đokić i prof. dr Snežana Rakić.
Da li se neko javlja po ovom amandmanu za reč?
Reč ima gospođa Rokvić.
Izvolite.

Hvala.

Ovim amandmanom proširuju se kriterijumi za oslobađanje i umanjenje sudskih taksi. Predlog zakona se ograničava na imovinsko-finansijske okolnosti, dok se zanemaruju i socijalni i zdravstveni faktori koji mogu biti presudni za ostvarivanje prava na pravdu.

Dodavanje ovih elemenata garantuje da siromašni, bolesni i socijalno ugroženi građani neće biti diskriminisani i da pravo na pristup suda mora biti zaštićeno u skladu sa evropskim standardima.

Zbog toga ovim amandmanom predlažemo da se promeni da taksa koja je bila naplaćena će se vratiti i da se zadrži dosadašnja formulacija.

Član 6. menja način na koji sud odlučuje o oslobađanju od plaćanja sudskih taksi. Uvodi se niz kriterijuma, vrednost spora, ukupna imovina, prihodi domaćinstva, broj članova porodice. Ovo znači da će građani koji jedva sastavljaju kraj sa krajem morati da dokazuju siromaštvo do poslednjeg papira da bi ih država poštedela takse. Zamislite penzionera koji tuži komunalno preduzeće, radnika koji traži neisplaćenu platu ili samohranu majku koja pokreće spor o alimentaciji. Umesto zaštite čeka ih potpuno novi zid birokratije. Sud će procenjivati vašu imovinu i prihode i odlučivati da li zaslužujete oslobađanje ili ne, a ko odlučuje i po kojim standardima ne postoji jasna zaštita slabijih, već sudska diskrecija.

Ovo nije član koji štiti siromašne, ovo je član koji ih obeshrabruje da uopšte i potraže pravdu, jer kad građani moraju da idu na sud da bi dokazali da su siromašni onda pravda postaje privilegija a ne pravo.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stranke slobode i pravde.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima gospodin Petrović.
Izvolite.

Smatramo da se sudske takse ne trebaju povećavati jer vi dobro znate da povećanjem, a to znači poskupljenjem sudskih taksi, udaljavate građane od pravde, ali to izgleda za vas nije problem.

Ministar pravde, gospodin Vujić kaže da je povećanje sudskih taksi minimalno i on takođe u povećanju sudskih taksi ne vidi problem. Mene ovo i ne čudi kada je u pitanju ministar pravde jer ministar pravde ne vidi problem ni u tome što predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, preti sudijama i tužiocima. Dok Vučić preti ministar ćuti.

Gospodine Vujiću, ja mislim da za posao koji vi obavljate nije dovoljno samo da budete stručni, već morate imati integritet. Ćutali ste kad je Aleksandar Vučić direktno preti sudijama i tužiocima razrešenjem i krivičnim gonjenjem jer nije bio zadovoljan njihovim odlukama. Ćutali ste kada je optuživao deo sudija i tužilaca i govorio da se finansiraju iz inostranstva.

Znam da ćete mi reći da su za nezavisnost sudija i tužilaca nadležni VSS i Državno veće tužilaca, nesporno je to, ali vi ste, gospodine Vujiću, prvi čovek pravde u ovoj državi. Vi morate takođe da štitite nezavisnost pravosuđa. Vi morate javno da kažete da predsednik države nema nikakvih ingerencija nad pravosuđem. Vi morate da stanete u odbranu pravnog poretka. Recite Aleksandru Vučiću da on nije vlasnik pravde u Srbiji, a ni vlasnik Srbije. Recite mu da u Evropi ne postoji država u kojoj predsednik preti sudijama i tužiocima zato što rade svoj posao po zakonu i ne žele da sprovode njegove direktore. Odvažite se, stanite uz sudije i tužioce i omogućite im da rade svoj posao bez pretnji i pritisaka.

Hvala vam.

Hvala vama.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici članovi Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč iz Stranke slobode i pravde na ovaj amandman?
Reč ima gospodin Borko Stefanović.
Izvolite.

Da, da, krici i šaputanja.

Moram da kažem nekoliko stvari, pošto smo ostali dužni. Ima jedna divna zemlja, država koju je uzurpirala mafija i koja će uskoro biti slobodna. U toj divnoj državi tri minuta nakon objave na „Instagramu“ navodnog demantija MUP posle tri minuta tu objavu objavi na svom sajtu. Gle čuda, op, nakon toga odete sad, nema više profila na „Instagramu“ odakle je stigao tzv. demanti. Znači, ima ga, pa ga nema. To je otprilike SNS politika.

Dakle, nismo je tukli u policiji, nije u našim prostorijama, ne demantujemo da je neko tukao, možda se sama tukla, ona žena je sama to demantovala, da ima ikakve veze sa MUP-om, a u međuvremenu ste objavili njeno ime i prezime u svim vašim medijama, uključujući i RTS, što je bestijalno. Čak se Jovanov uzdržao da pročita. Bestijalno, da.

Onda se desi šta? Između toga što ste objavili njeno ime i prezime i navodnog lažnog demantija vama koji nema veze, nikad nikog niste pritiskali, nikad nikome niste, kako vi kažete, na gajbu dolazili. Desi se to, kreće, ljudi moji, Kopola, film „Kum“, kreću „ribe u novinama", kreće „konjska glava u postelji“, kreću pritisci neverovatni i to će jednog dana sve lepo da se objavi i to će sve da se vidi, a ja ne kažem, ne biste vi to radili, znam da ne biste vi to radili, vi koji niste dečka sa Filozofskog fakulteta optuživali sa sve snimkom Krička kako traži ko ga plaća… (Isključen mikrofon.)

Zaista se izvinjavam, ali vreme predviđeno za amandman je isteklo, a vaša grupa nema više vremena.
Istrošila je na brojne replike.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Ivana Rokvić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivana Rokvić.
Izvolite.

Ovde imamo uvećanje od 400% i pravdu skuplju 400%. Mi kažemo da se u članu 15. reči „15.000“ zamenjuju rečima: „3.000“. Predloženo povećanje sudske takse sa 3.000 na 15.000 dinara za određene podneske predstavlja nesrazmerno i neopravdano finansijsko opterećenje za građane, isto tako privredu, a naročito u uslovima ekonomske nestabilnosti i visoke inflacije, mada, sigurna sam da ćete me demantovati i reći kako smo mi ekonomski tigar.

Takva mera može odvraćati efekat na pristup pravdi i faktički ograničiti pravo na efikasnu pravnu zaštitu, naročito za mala i srednja preduzeća, kao i fizička sa nižim primanjima.

Ustav Republike Srbije garantuje jednak pristup sudu, a Evropska konvencija o ljudskim pravima zahteva da sudske takse ne budu prepreka u ostvarivanju prava na pravično suđenje.

Povećanje takse od čak 400% nije praćeno nikakvim obrazloženjima troškova pravosuđa, niti ikakvom analizom socijalno ekonomskog uticaja. Zato je neophodno zadržati postojeći iznos od 3.000 dinara, kako bi se očuvala dostupnost pravde za sve građane koji to mogu da plate.

Građani Srbije, da budemo vrlo jasni, ovim članom država povećava sudsku taksu sa 3.000 na 15.000 dinara, pet puta više, bez ikakvog objašnjenja, bez analize, bez ikakve procene posledica.

Pitajte se ko će moći da plati 15.000 dinara da bi pokrenuo ili nastavio spor. Sigurno ne prosečan građanin koji ima platu 70.000 dinara za mnoge, mada ćete mi demantovati i reći kako je nekoliko hiljada evra.

Ovo će značiti – odustani od pravde, jer je preskupa. Ovo nije fiskalna mera, ovo je mehanizam odvraćanja građana od sudova. Time se direktno ugrožava pristup pravdi, naročito u radnim sporovima, porodičnim slučajevima ili situacijama kada pojedinac ide protiv institucije ili velike kompanije.

Vlast pokušava da sakrije ovu meru u tehničkom zakonu, ali istina je jednostavna. Građanima se udara po džepu kad god pokušaju da traže pravdu… (Isključen mikrofon.)