Hvala vama.
Gospodin Ivan Rajičić, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani narode, u protekloj nedelji smo u toku rasprave imali priliku da vidimo ko se u Narodnoj skupštini jasno i nedvosmisleno bori za narod. Narod nas je birao i dužni smo da pažljivo slušamo potrebe naroda.

Na predlog predsednika Republike i usvajanjem od strane Vlade Republike Srbije potrebe naroda artikulišemo u predloge zakona koji će u mnogome olakšati život običnom čoveku.

Danas je pred nama rasprava po amandmanima o nekoliko važnih predloga zakona. Koliko mi zaista brinemo o narodu, dokaz je i Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju. Donošenje Zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju se predlaže iz razloga efikasnije primene zaštite prava na porodični dom koji garantuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Porodice je osnovana ćelija svakog društva, a porodični dom je mesto u kome se gradi bolje i uspešnije društvo. Pravo na porodični dom se ogleda, između ostalog, i na pravo da se izuzme od izvršenja zbog naplate duga. Jedina nepokretnost u kojoj osoba živi u slučaju kada bi takvo izvršenje narušilo pravo na porodični život čoveka i članova njegove porodice i bilo neproporcionalno u odnosu na visinu duga.

Predlogom zakona se utvrđuje koja se to nepokretnost može smatrati domom izvršnog dužnika koji se izuzima iz izvršenja, kao i postupak za ostvarivanje ovog prava, kao i dužnosti suda i javnih izvršitelja koji sprovode izvršenje.

Predloženim dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju sadržanim u predlogu zakona s jedne strane štiti se pravo na porodični život i porodični dom čoveka i članova porodice koji sa njim žive, a s druge strane se sprečavaju zloupotrebe koje bi bile upravljene na to da se osujete namirenje potraživanja i ugroze prava izvršnih poverilaca.

Porodični dom je nepovrediv, a on se obezbeđuje i mogućnošću da članovi porodice mogu da privređuju i aktivno doprinose svojoj zajednici.

Naša država je pokazala snagu u prethodnom periodu, ojačala privredu, smanjila stopu nezaposlenosti. U mnogo širem smislu briga o državi i porodici je oličena i u programu „Skok u budućnost Srbija 2027“. Ovim programom obuhvaćeni su brojni infrastrukturni radovi, velika ulaganja u celoj zemlji, povećanje plata i penzija, tako da prosečna zarada u 2027. godini iznosi 1400 evra, a prosečna penzija 650 evra.

Konstantan rast BDP, ekonomsko osnaživanje, kontinuirani priliv stranih direktnih investicija su temelj za realizaciju zacrtanog plana razvoja čitave države.

Jedan od primera kako se borimo za opstanak i povratak porodica u manje opštine u Srbiji jeste i moja opština Kučevo.

Naime, iskoristiću ovu priliku da se zahvalim predsedniku Republike Srbije i Vladi Republike Srbije, jer smo od mogu prethodnog govora na ovom mestu uspeli da završimo nekoliko važnih putnih pravaca u dužini od više od 7,5 kilometara i verujem da ćemo u narednom periodu uspeti da završimo sve ono što smo obećali kako bi narod bio zadovoljan i ostao da živi na svojim ognjištima.

Na taj način stvaramo i perspektivu za povratak stanovništva iz inostranstva, a samim tim i snaženje naše poljoprivrede, privrede, ali i popravljanje demografske slike kako naše opštine, tako i cele države.

Dakle, ravnomerno ulaganje u sve delove države, sa ciljem postizanja boljeg životnog standarda, to je ono što predstavlja kako direktnu, tako i indirektnu dobrobit jačanja naše države.

Još jednom da ponovim, sa zadovoljstvom ću u danu za glasanje podržati predložene predloge zakona i time omogućiti bolje uslove za život naših građana. Zahvaljujem se na pažnji. Živela Srbija.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković Topalović, Slobodan Petrović i Verica Milanović.
Gospođo Milanović, izvolite.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija Centar – SRCE podnela je amandman na član 2. član 151. b. u prvom stavu, u tehničkom delu isključive svojine zamenom za nesumnjivu svojinu, što bi uskladilo sa amandmanom podnetim na član 1. Ali, ovaj amandman takođe obuhvata izmene koje smo predvideli u članu 151.g. kojim se definišu rokovi.

Rokovi predviđeni ovim članom su dobri, osam dana za postupanje i sudija pojedinaca i sudskog veća za rešavanje predloga za zaštitu doma. Međutim, ne postoji nikakav mehanizam da se ovi rokovi ispoštuju. Poznata nam je efikasnost i ažurnost sudova u postupanju, tako da smo predložili nastavak, dodatak u stavu 3. da nepostupanje sudija u roku od osam dana od dana dostavljanja zahteva se ima smatrati težom disciplinskom povredom.

Ovo je jedan vid zaštite izvršnih dužnika da se postupa u roku koji su predviđeni. U nastavku u stavu 7. stoji da javni izvršitelj je dužan zastati sa postupkom, ali zastati? Koliko zastati? Svaki dan odlaganja donošenja odluke za porodice koje čekaju tu odluku su veoma bitne. Porodice koje čekaju odluku da li moraju da napuste stan? Šta sve moraju da urade po tom pitanju? Svaki dan je bitan, tako da smaramo da iz iskustva sadašnjeg o postupanju suda, o ažurnosti suda je neophodno da se ovi rokovi tačno definišu i definiše odgovornost sudija za ne postupanje u skladu sa ovim rokom. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Milanović.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivana Rokvić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
U sistemu je gospođa Eraković.
Izvolite.

U Srbiji 800.000 ljudi živi ispod granice siromaštva, dok milioni 300 ljudi je u riziku siromaštva, što znači da jedna trećina građana trpi kraj sa krajem. To što neko ima stan u vlasništvu ne znači i da dobro živi. Mi spadamo u zemlje gde većina građana ima stanove zbog tog socijalističkog nasleđa.

Ovim amandmanom predlažemo brisanje tačke kojom se reguliše da izvršni dužnik mora da ima najmanje pet godina prebivalište u tom stanu i da se radi o nepokretnosti površine do 60 metara kvadratnih, a sve to radi zaštite prava svojine koji je Ustavom zagarantovano, a i sprečavanje svake vrste diskriminacije imajući u vidu da je potrebno i štititi pravo svojine nepokretnosti za stanovanje bez obzira na uslove.

Ono što bih ja pitala ministra pravde jeste da nam objasni - na osnovu čega su oni došli do toga da izvršni dužnik ima stan do 60 metara kvadratnih i šta će se desiti ukoliko se pojavi izvršni dužnik gde ima 61 metar kvadratni? Znači, on nije zaštićen ovom odredbom zakona, dok je izvršni dužnik sa 59,9 metara kvadratnih zaštićen, kao i na osnovu čega su došli do kriterijuma od pet godina? Dužan je da objasni to građanima Republike Srbije. Hvala.

Budite uvereni da hoće, s obzirom da vidim da gospodin ministar beleži svaki prigovor, napomenu i sugestiju svakog poslanika.
Nećete verovati, ali isto pitanje sam i ja postavila gospodinu ministru. Ja jedva čekam taj odgovor. Ja sam ga dobila, ali jedva čekam da ga čujete svi, jer mislim da je upravo i ovo o čemu ste vi govorili izazvalo najviše nedoumica kod ljudi koji jedva čekaju da budu negde pravno zaštićeni od izvršenja.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Uglješa Grgur.
Da li gospodin Grgur želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici gospođa Sonja Pernat i Slavica Radovanović.
Nisu tu.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Da li gospodin Krkobabić želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Raguš.

Uvaženi potpredsednici, ministri, vrlo kratko, a da smo u temi. Što se tiče novog Predloga zakona, novog člana 151b tačka 3) da se promeni i da glasi – ako se radi o nepokretnosti površine do 60 metara kvadratnih, odnosno nepokretnosti površine do 100 metara kvadratnih u selima sa manje od 100 stanovnika. U našoj zemlji ima 1.302 sela sa manje od 100 stanovnika u kojima živi skoro 56 hiljada stanovnika što je 0,8% ukupne populacije u Republici Srbiji, a koji zauzimaju gotovo jednu petinu državne teritorije.

S obzirom da je reč o velikom prostoru, od izuzetnog ekonomskog, ali i bezbednosnog značaja za našu zemlju, te shodno politici obnove seoskog života koje je pretočila Vlada Republike Srbije formiranje Ministarstva za brigu o selu, smatramo da bi jedina nekretnina u selima sa manje od 100 stanovnika trebala biti predmet posebne zaštite države. Shodno činjenici da su mnoge kuće u datim selima velike površine, neretko i do 100 kvadrata, smatramo da bi ovakav amandman zaštitio od izvršenja deo stanovništva čiji je opstanak na posmatranom prostoru od vitalnog i nacionalnog, državnog značaja. Zahvaljujem se.

Reč ima gospodin Risto Kostov, po amandmanu.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, članovi Vlade i ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, poštovani građani Srbije, danas je 15. oktobar – Međunarodni dan žena na selu. U ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda, svim vrednim damama sa sela čestitam ovaj dan i želim da izdrže uz osmeh i u dobrom zdravlju prvih 100 godina, a onima koji su stariji od 65 godina da im u mandatu ove Vlade stigne poštar na kućni prag i donese ček na kome će pisati – socijalno garantovana penzija u iznosu, ne manjem, od 150 evra.

Što se tiče amandmana, nemam nikakvu nedoumicu, treba podržati amandman Stefana Krkobabića koji predlaže da u selima Srbije sa manje od 100 stanovnika predmet posebne zaštite bude kuća na selu i do 100 kvadrata, umesto do 60, kako je definisano u Predlogu zakona. To je pitanje solidarnosti, pravde i dostojanstva.

Na selu je neophodno više prostora za život, jer su porodice brojnije, uz to obično ide, kao što svi znamo, ekonomsko dvorište za skladištenje poljoprivrednih proizvoda.

Zašto je posebno važno da stanovnici sela imaju posebnu pravnu sigurnosti i kada je reč o kući od 100 metara kvadratnih? Svako selo, Srbija nam je veoma bitna, i to ne samo selo u kome živi Srbi, već i svi drugi građani Srbije, i Mađari, Rumuni, Slovaci, Bošnjaci, Hrvati, Makedonci itd. I te kako su nam bitna sela sa manje od 100 stanovnika, jer kako je predlagač naveo njih je 1.302. U njima živi manje od 1% ukupne populacije, ne tako mnogo.

Šta je tu strateški bitno? To što se ta sela prostiru na petini teritorije naše države, a prisustvo naših ljudi na našoj teritoriji znači potvrdu suvereniteta Republike Srbije, vojno-bezbednosno posebno su značajna sela koja su u pograničnim i brdsko-planinskim područjima. Evidentno je da se tim ljudima u selima Srbije ne preliva novac, njima je svaki dinar zlata vredan.

Usvajanjem ovog amandmana država ne bi imala nikakvu štetu, a tim seljacima ili seljanima, kako god, bi mnogo značilo. To bi za njih bio čin ohrabrenja da država misli o njima, ali i signal da će ih ubuduće uvažavati i pomagati.

Taj papir, posedovni list, znači samopouzdanje, garantuje sigurnost života na selu sadašnje generacije, ali njihovih potomaka. Takav status znači da ti ljudi mogu da povuku i neophodan kredit za pokretanje novog, unosnijeg posla, a to znači bolji život. Predloženi amandman ide u pravcu rešenosti napora države Srbije da se naprave pomaci u kvalitetu života u seoskim sredinama i da se približe uslovima koji već postoje u gradovima.

Republika Srbija je, kako nedavno reče Naoufel Telahigue, jedan od direktora Poljoprivrednog fonda UN, kao retko ko na svetu posvećena preporodu sela. Čime je to Srbija zavredila kompliment svetskog ranga? Ovo što sledi nije virtuelna verzija života, niti bajka barona Minhauzena, ovo su opipljivi, egzaktni podaci.

Najpre je država Srbija podržala obnovu posustalog zadrugarstva, pomogla 207 zadruga i u tom periodu je, verovala ili ne, osnovano 1.100 novih zadruga, i to samo pre nekoliko godina.

Zatim je Ministarstvo za brigu o selu, prvi put u istoriji Srbije osnovano 2019. godine, dodelilo do sada blizu četiri hiljade praznih seoskih kuća, svaka vrednosti do 1,2 miliona dinara u kojima sada živi više od 20 hiljada žena, muškaraca i nekoliko hiljada dece. Svi su mlađi, ovo je jako optimistično, svi su mlađi u proseku 30 godina, većina je došla iz grada u selo, a čak 90% među njima su visokoobrazovani.

Dodelom 78 mini buseva uveden je besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada. Uskoro će se taj broj popeti na 95. Trenutno se renovira 90 domova kulture širom Srbije. To se nije dogodilo od 1945. godine kada je i počelo propadanje, negde i pustošenje, možemo slobodno da kažemo, sela Srbije.