Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Potpredsednici, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ova tačka iako je objedinjena i ima dosta sporazuma je svakako relaksirana u odnosu na ovu prethodnu tačku i zato ću vas zamoliti da mi date samo malo više vremena za uvod koji svakako šalje jednu korektnu poruku za obe strane u ovoj sali.

A to je da su se razne vlasti smenjivale kako kod nas, tako i u svetu i to su apsolutno normalni procesi. U svim tim smenama nije mi jasno i nije svakako normalno da se mrze otac i sin, da se mrze komšije, prijatelji i kolege.

Molim sve da onome sa kime se ne slažete nikada ne mislite zlo ili ne daj Bože zlo uradite. Zbog potrebe posla kojim se bavim i zbog potrebe da budem informisan, obišao sam i jedne i druge proteste koji su aktuelni nažalost u našoj državi, već skoro godinu dana. Došao sam do zaključka, da kada god budu bili ovi izbori, da li će to da bude za godinu, dve ili kada im je vreme, nije ni bitno, siguran sam da će da pobedi ona strana koja drugoj strani želi manje zlo.

Ja molim i jednu i drugu stranu da ne nasedaju ninakakve provokacije, jer ovo nije samo pitanje naše unutrašnje politike, neslaganja ili slaganja, siguran sam da će i različiti spoljni faktori koji ne žele da u Srbiji bude sve onako kako bi trebalo da bude, da će da nađu način da i oni uzmu svoje učešće u svim tim organizacijama. Ali ako jednom nasednemo na takve vrste provokacije i dođe do bilo kakvih sukoba i nemira, ja sam siguran da u Srbiji nikada više neće biti mira i spokoja i zato još jednom molim sve strane da se malo prizovu pameti. Pre dve nedelje smo dobili dnevni red, u kojem između ostalog imamo i sporazum sa Turskom. Konkretno tiču se saradnje u oblasti i tehnologije i oblasti trgovine i svakako svaki sporazum koji se nalazi na dnevnom redu je afirmativna stvar, sporazumi za koje poslanička grupa JS uvek glasa i podržava.

Mi ćemo svakako glasati i za ove sporazume koji su na dnevnom redu sada, ali ono što je mene zbunilo i što je unelo određenu dozu nemira, to je da je odmah sledeće nedelje po dobijanju ovog dnevnog reda, Turska na našoj okupiranoj teritoriji, na našoj južnoj pokrajini isporučila vojnu opremu i naoružanje.

Sad se vraćam na onaj početak i uvod ove moje priče. Turska je moćna zemlja, velika sila u svakom smislu, u vojnom, ekonomskom itd. Da li mi možemo da sprečimo to što je Turska uradila? Teško.

Istu situaciju imamo kada su u pitanju sankcije koje su uvedene NIS-u. Da li možemo da sprečimo?

Znači, vraćam se na onu priču da mi pre svega moramo da se pozivamo na to jedinstvo i da pokušavamo svim mogućim načinima, pre svega mi svi koji smo položili zakletvu ovde, a nije mali broj ljudi koji je položio zakletvu, mislim i po profesijama raznim, da moramo kako i zakletva naša kaže, da po najboljem znanju i umeću služimo državi i građanima. I da bi ovi sporazumi svi imali smisla, i da ne dolazimo u bilo kakve konfliktne situacije sa spoljnim faktorima, mi moramo prvo da pokažemo jedinstvo kod nas.

Ja se izvinjavam ako sam malo otišao sa teme, ali to je bio uvod u sporazume.

Ne planiram da sve sporazume ovde iščitam i pročitam zato što smo svi sveni da ih u dnevnom redu ima dosta i to kažem afirmativno i dobro, znači da sarađujemo sa svim ovim zemljama koje se nalaze na dnevnom redu.

Mi danas imamo sporazum iz oblasti trgovine, iz oblasti odbrane, iz oblasti lokalne samouprave, poljoprivrede, ekonomije. Ima i onih koji su malo manje popularni u narod. To su ekonomski sporazumi koji se tiču zaduživanja i kredita. Sada ja moram da budem vrlo realan i iskren.

Ja sam neko ko dolazi iz Vrnjačke Banje i Moravski koridor koji smo dugo čekali je profunkcionisao. Teško da jedna zemlja može sama da isfinansira takve velike infrastrukturne projekte, a da nema zajmova bilo kakve vrste. Kolege iz drugih opština i gradova narodni poslanici koji su u onom pretprošlom i prošlom sazivu i u ovom sazivu glasali upravo za takve projekte, oni su dali podršku svima nama koji dolazimo iz tog dela Srbije, znači, Trsteniku, Kruševcu, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji.

Sasvim je normalno da i sada kada dolaze neki drugi projekti na dnevni red da i mi poslanici dolazimo iz tih krajeva damo podršku upravo takvim sporazumima da bi se nastavilo i dalje sa velikim infrastrukturnim radovima.

Ja i kao član Odbora za finansije mogu da kažem da svi krediti koji su se pojavili ili ugovori o zajmu, zaduženju, kako god, na dnevnom redu Odbora za finansije su ispravni. Uslovi pod kojima ih je Srbija dobila su dobri, a ono o čemu mi ovde komentarišemo i sve ostali, to je sada već nešto što se tiče kolege iz izvršne vlasti.

Kako se ti krediti troše, da li su ugovori, da li trebaju da budu veći, da li trebaju da budu manji, koliko košta kilometar autoputa to nije postao Narodne skupštine i narodnih poslanika. Naše je da ispoštujemo formu i suštinu ugovora u smislu da su oni najpovoljniji trenutno na tržištu koji mogu da se nađu, da su to krediti koji imaju dobre grejs periode i krediti koji se namenski troše za to zašta smo ih podigli. Sve ostalo, ukoliko neko ima nekih neslaganja ili primedbi, adresa je izvršna vlast.

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija će upravo zbog svega toga što sam nabrojao, podržati sve sporazume koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Određujem pauzu u trajanju od 60 minuta i sa radom nastavljamo u 14,50 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje.
Da li neko od predstavnika, predsednika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Jovan Janjić.
Izvolite.

Hvala.

Kada neko hoće da sazna koliko je zadužena država Srbija on već unapred zna da će naići na veću cifru od one koja mu je eventualno od ranije poznata, jer Srbija se mnogo više zadužuje nego što se razdužuje.

Ovde u Skupštini Srbije iz zasedanja u zasedanje donose se novi zakoni o zaduženju, zakoni o davanja garanciji Republike Srbije u korist stranih i domaćih banaka po zaduženju, odnosno za izmirivanje obaveza javnih preduzeća i akcionarskih društava – zakoni o potvrđivanju ugovora o zajmu Republike Srbije, zakoni o potvrđivanju sporazuma o zajmu, zakoni o potvrđivanju ugovora o garancijama, zakoni o potvrđivanju ugovora o kreditnim aranžmani i posle ovog skupštinskog zasedanja Srbija će biti još zaduženija za gotovo pola milijarde evra.

Nije sporno da ima situacija kada je potrebno da se država zaduži, naročito u nekim vanredno teškim situacijama i kada je to neophodno za razvoj zemlje, ukoliko je to uslov koji omogućava da se stvara prihod iz kojeg će se vraćati krediti i podsticati dalji razvoj, ali sporno jeste to što nema dovoljno transparentnosti u trošenju državnog novca, pa i novca iz kredita, kao i to što se kod nas ukorenila praksa da se zadužujemo za sve i svašta.

Svaki razuman čovek koji želi da bude objektivno informisan mogao se uveriti kako se kod nas veliki poslovi koji se plaćaju državnim novcem ugovaraju po jednoj ceni, a onda nakon što se zaključi glavni ugovor cena se aneksima drastično menja, toliko da nekada bude i više nego duplo veća od početne cene ugovorene glavnim ugovorom. To, nažalost, postaje kod nas uobičajena praksa.

Da je takvo probijanje inicijalno ugovorene cene, posebno na velikim infrastrukturnim projektima, česta pojava u Srbiji ukazuje i Fiskalni savet koji je za svoj rad odgovoran ovom domu, Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Po predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora železnička pruga Niš – Dimitrovgrad B između Republike Srbije i Evropske investicione banke koji je ovde pred nama vidi se kako se enormno uvećava početna cena na nekom državnom poslu, u ovom slučaju bar ukratko je obrazloženo zašto je došlo do velikog povećanja početne cene.

Ukupan trošak za Projekat rekonstrukcije i modernizacije postojeće jednokolosečne pruge prosek Sićevo – Dimitrovgrad, izgradnje jednokolosečne obilaznice severno od grada Niša od Evropske investicione banke prvobitno je procenjen na iznos od 268.280.000 evra, a onda, kako se navodi u finansijskom ugovoru, nekoliko globalnih događaja koji su uticali na napredak realizacije projekta, kašnjenja u pripremi projekta, zajedno sa odlukom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da dodatno poboljša nivoe bezbednosti i sigurnosti za celu osnovnu železničku mrežu u Srbiji rezultirali su značajnim povećanjem troškova projekta na 502 miliona evra. Država je od Evropske investicione banke za ove namene zatražila kredit u iznosu od 234 miliona evra. Banka je već stavila na raspolaganje deo kredita u iznosu od 134 miliona evra, a navedenim ugovorom sada se odobrava još 100 miliona evra kredita.

Radi javnosti podsećam, pred nama na ovom zasedanju još su Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj po Projektu unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji u iznosu od 50 miliona evra; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj u svrhu dodatnog finansiranja projekta modernizacije poreske administracije u iznosu od 27.250.000 evra; Predlog zakona o potvrđivanju Posebnog sporazuma o Drugoj kreditnoj liniji br. CRS 1025 02E za finansiranje Programske operacije za razvoj politiku zelenog rasta u Srbiji između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj u iznosu od 135 miliona evra; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke u Frankfurtu na Majni i Republike Srbije za zajam politike „Reforma sektora energetike i životne sredine u Republici Srbiji 2“ takođe u iznosu od 135 miliona evra; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji plaćanja između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj kojim država garantuje plaćanje obaveza po Ugovoru o kreditnom aranžmanu koji je zaključilo AD „Elektromreža Srbije“ u iznosu od 12 miliona evra.

Ne sporim da su potrebne sve ove aktivnosti, ali je pitanje da li je za to potrebno zaduživati se. Lako je kada se novac uzima, kad se zadužujete, teško je kad se dug vraća, naravno sa kamatom.

Zabludeli jugo nostalgičari obmanjuju naš narod kako se nekad u jugoslovenskoj komunističkoj državi tobože dobro živeli. Neki su zaista komotno živeli u tuđim otetim kućama i vilama, po državnim privilegijama ukoliko su bili ideološki poslušni, a država je najviše obitavala na nasleđu svojih prethodnica, bivših država i na veresiji, na novcu od zaduživanja. Mi i danas otplaćujemo dug iz tog doba, iz vremena komunističke Jugoslavije. Prema zvaničnim podacima NBS na dan 30. septembar 2025. godine prema stranim poveriocima ima da vratimo dug bivše SFRJ još u iznosu od 815.860.000 evra.

Iz vremena Titove Jugoslavije Republika Srbija nasledila je javni dug od oko 8,82 milijarde evra, od čega je dug prema Parsikom klubu poverioca 4,19 milijardi evra, prema Londonskom klubu poverioca 2,58 milijardi, Svetskoj banci 1,81 milijarda i Evropskoj banci 223 miliona evra, koliko su iznosile obaveze prema EIB-u. Preostali dug otplaćivaćemo sve do 2041. godine.

Prema podacima Narodne banke Srbije, spoljni dug Srbije prema dužnicima i kreditorima na dan 30. jun 2025. godine iznosi 48.644.200.000 evra. Shodno takvom zaduživanju ispada da mi danas trošimo i da se kitimo lovorikama za ono što će račun plaćati naša deca i naši unuci.

Uveren sam da bismo mogli bez toliko zaduživanja. Mogli bismo i mnogo više, neuporedivo više kada se ne bi toliko od države kralo, kada bi se suzbila korupcija. Napredovala bi Srbija ne samo u materijalnom pogledu, nego i duhovno, moralno. Napredovala bi u svakom pogledu. Bila bi to kroz percepciju i svoga i drugih naroda prosperitetna zemlja, gde čovek želi da radi i stvara, da gradi svoju budućnost.

Danas, prema izveštaju Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji za 2025. godinu, ukazuje se na izuzetno zabrinjavajuće stanje u oblasti korupcije u zemlji. Čak oko 84% ispitanika u Srbiji smatra da je korupcija rasprostranjena, što je značajno iznad proseka EU, gde je prosek 63%.

Na veliku korupciju ukazuje i ENAT, organizacija koja se bavi borbom protiv organizovanog kriminala, a kojoj podršku daju EU i SAD. Prema njenom istraživanju, Srbija zauzima treće mesto u Evropi po indeksu organizovanog kriminala, od 6,22%, dok je evropski prosek organizovanog kriminala 4,74. Pritom, indeks otpornosti prema organizovanom kriminalu u Srbiji je 4,96%, daleko ispod evropskog proseka od 6,27 i po tome je ona na 36. mestu u Evropi.

Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije u svom izveštaju od 25. juna 2024. godine, ističe da su problemi sistemske korupcije u Republici Srbiji složeni i da oni zahtevaju sistemske i koordinisane napore svih institucija.

Posebno se ukazuje da su javna preduzeća, kao što su „Elektroprivreda Srbije“ i „Železnice Srbije“, podložni korupciji, s obzirom na velike iznose subvencija iz budžeta i nedostatke transparentnosti u radu. Dakle, mnogo je činjenica koje ukazuju da se olako i ne transparentno troše državna sredstva.

Sve to utiče ne samo na snagu države, nego i na standard građana. Po podacima Eurostata Srbija je 2023. godine postigla tek oko 45% prosečne kupovne moći u EU.

Kada je reč o državnoj imovini, to se tiče svakog njenog građanina. Sveti vladika Nikolaj 1936. godine piše tekst pod naslovom „Ne kradi državu“, koji započinje rečima - ne kradi državu, jer je skupo plaćena, braća tvoja izginula su u ratovima braneći državu, oni su položili živote svoje za državu, kako se ti usuđuješ krasti i potkradati tu preskupu tvrorevinu. Završava rečima - ko ukrade jedan dinar od privatnog čoveka, odgovoran je za jednu krađu, jer je pokrao jednog čoveka, ko ukrade jedan dinar od države, recimo od Jugoslavije, taj je pokrao 15 milina duša te države, taj je odgovoran za 15 miliona krađa. Jugoslavija je tada imala 15 miliona stanovnika.

Da je krađa od države, u stvari, krađa od svakog građanina ove zemlje, to potvrđuju ove reči, a kada tako budu razmišljali svi nosioci državne vlasti, pogotovo oni koji raspolažu državnim novcem, ali i svi drugi građani, tek tada će se ova zemlja uspraviti i tek tada se može reći da je ona prosperitetna i da napreduje.

Briga za državu podrazumeva odgovoran odnos i po tome šta se gradi, u šta se narodni novac ulaže. Razuman čovek kada se kući, najpre kupuje ono što mu je neophodno za život i pri tom ulaže u ono što mu prihod donosi, pa tek kada stekne dovoljno, on počinje da ulaže i u ono što ne donosi prihod. Zamislite koliko bi ova zemlja bila bogatija i razvijenija da nije korupcije i da se ulagalo u njen razvoj, umesto što se davalo tamo gde nikakve koristi nema.

Davali smo čak i neprijateljima našim, onima koji su bombardovali i rušili ovu zemlju i što smo novac davali kojekakvim tobožnjim stranim investitorima, koji su u ovu zemlju dolazili zbog datih im privilegija i velikih subvencija iz državne kase, a zadržavali se samo dok su imali šta odavde iz ove zemlje šta da iznesu, umesto da smo to davali našim privrednicima, koji bi taj novac zadržali ovde u Srbiji.

U redu je da se grade putevi i druga infrastruktura po tržišnim uslovima, a ne po cenama koje unose sumnju u korupciju, ali da se novac daje za ono što prihod neće donositi, već samo nove troškove stvarati, to je najblaže rečeno nedomaćinski odnos prema zemlji svojoj i dodatni teret na leđima naše dece. Takav je smisao gradnje nacionalnog stadiona po ceni od čak milijardu evra. On neće moći ni sam sebe da izdržava, a kamoli kakvu dobit da donosi. Ne kažem da ne trebaju i takvi objekti, ali nije neophodno u ovom vremenu.

Poseban problem jeste i to što se i veliki i mali državni poslovi poveravaju stranim preduzećima i kompanijama. Time se prividno gradi, a u temelju se urušava domaća privreda. Kada novac date stranoj firmi, taj novac ode iz zemlje, a kada ga date domaćoj firmi, radnici te firme trošiće ga ovde u svojoj zemlji, a i sama firma svoj status u Srbiji gradi.

Još nešto, stranac novac iz Srbije izvlači kroz transferne cene, tako što sve ono što uveze za rad u Srbiji, on prikazuje po znatno višim od stvarnih cena i na taj način izbegava plaćanje poreza na dobit koju ostvaruje u Srbiji. Ako bi se angažovalo domaće preduzeće, sve bi se ovde u Srbiji prikazivalo kao dobit i oporezivalo. To bi dalo podsticaj da razvijamo svoje stručne kapacitete, svoju nauku, svoju privredu. Kroz takav angažman naša preduzeća bi sticala konkurentsku sposobnost da nastupaju i na stranim tržištima.

Ova zemlja zaista ima perspektivu ako se ne potkrada i ako se domaćinski vodi. Kad tako bude, onda neće biti potrebe za stranim kreditima. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Željko Veselinović ima reč.

Zahvaljujem.

Što se tiče zaduživanja, svi mi znamo da onaj ko ima veću platu, može da uzme i veći kredit u banci, samo je pitanje za šta se taj novac upotrebljava i kuda on odlazi i u koje svrhe.

Pomenuo je kolega malopre nacionalni stadion. Slažem se, nacionalni stadion je potreban svakoj državi, ali je pitanje koliko on košta i zbog čega se kod nas pravi. Svi mi znamo u kakvom se stanju danas nalazi naš fudbal, svi znamo da nijedan klub ne može da skupi, osim na velikom derbiju, više od nekoliko hiljada navijača, i nije mi jasno zašto država nije prodala stadione Partizana i Crvene zvezde na Autokomandi, pa od tog novca koji bi prodala, izgradi nacionalni stadion.

Srbija je danas duboko podeljeno društvo i mi živimo u jednoj potpuno šizofrenoj atmosferi u kojoj se ne govori o politici, nego se danas obraća putem društvenih mreža. Danas svako može da izađe da kaže šta hoće, iseče svoj snimak, stavi na društvene mreže i živi od lajkova, šerova ili broja pregleda. Danas se politika svodi na to. Lažne vesti, njih ima sa svih strana. Danas mediji nisu mediji, pa da informišu ljude o onome šta se dešava u državi, mediji su danas postali propagandisti, ne samo sad, već godinama unazad. Propaganda u smislu da se jedna strana hvali do maksimuma, a druga bukvalno, razara, i sa jedne i sa druge strane, i sa strane prorežimskih i sa strane, pod znacima navoda, objektivnih medija, je potpuno ista priča.

Stvarno apelujem i na medije i na ljude da povedu računa o čemu pričaju, da povedu računa čime se bave, da povedu računa kako neke stvari mogu da izgledaju i kakve posledice mogu da nastanu po to.

Konkretno, sada govorim o ovom poslednjem slučaju koji je ovde danima bio predmet rasprave u Skupštini, a to je da je ova devojka, studentkinja Poljoprivrednog fakulteta prebijena, pretučena, pa je ona posle to sama demantovala, priče, da kažem, da je sečena lutka, bojena crvenom glavom, bacana ispred zgrade, meni liče na neke horor filmove ili na, da kažem, loše američke triler filmove.

Ali, to je samo reakcija na sve ono što se dešava u državi poslednjih godina i decenija. Kada vi nemate mogućnost da debatujete, kada nemate mogućnost da govorite, iskreno, da sučeljavate politiku ili mišljenja, onda dolazite u problem da lažne vesti postaju nešto što je svakodnevica.

Društvene mreže su pune lažnih profila. Danas čovek može da otvori profil sa ko zna kojim imenom i može da otvori 50 profila i da sa tih profila priča šta god hoće i onda da od toga pravi biznis, da te profile kasnije razradi i da ih prodaje. To sam imao prilike lično i da vidim.

Međutim, suština je u tome, kad bih se ja pitao, ja bih zabranio neke društvene mreže, odnosno dozvolio bih da se koriste društvene mreže samo pod punim imenom i prezimenom, jer onda možeš da imaš odgovornost za svaku izgovorenu reč. Na ovaj način, kako se kod nas to danas radi, mi smo postali društvo u kome će ljudi da se poubijaju na ulici, samo zato što drugačije misle i samo zato što neko, hajde da kažem, podržava nekoga, neko ne podržava nekog drugog. Ja mislim da danas ovo što mi radimo ovde u Skupštini svih ovih dana i nedelja apsolutno nikog ne zanima, jer svakog zanima senzacija, svakog zanima ko će više da pljune, ko će dalje da dobaci, ko će više koga da

uvredi, a verujte mi da ogroman broj ljudi je potpuno nezainteresovan za svakodnevna dešavanja u državi.

Kada ljudi kažu – pozivamo se na građane, pozivamo se na ove ili one, pitanje je koliko ti građani, da kažem, veruju bilo kojoj strani. Ja sam neko ko se po prirodi posla sa tim građanima viđa svakodnevno. Moj posao predsednika sindikata nije zanemaren ovom mojom ulogom u Skupštini. Ja sam svakodnevno na terenu i pričam sa tim ljudima. Većina običnog naroda je potpuno nezainteresovana za dešavanja. Njih zanima da li će imati posao, da li će imati platu, da li će imati od čega da žive, kako da prehrane svoje porodice, da li će imati kvalitetno da se leče. I to je suštinska priča. Pljuvanje, vređanje, pozivanje na neke stvari, da kažem, sa svih strana, su nešto što ljude apsolutno ne zanima, barem većinu ljudi, ne govorim o krugu dvojke, ljudi ne žele time da se bave.

Suština je da moramo da probamo da nađemo način i model da međusobno komuniciramo, da razgovaramo, da sučeljavamo mišljenja, da ta mišljenja mogu da se čuju na svim televizijama, da mogu da se čuju i na "Informeru" ali i na "N1" i da probamo da situaciju u zemlji na neki način smirimo, baš u interesu tih građana o kojima se svi tobože brinemo, a trebalo bi da se brinemo, ali ne na način na koji smo to do sada radili.

Oko ovih kredita i sporazuma ja bih samo rekao jednu stvar - nemam protiv zaduživanja ništa, pod uslovom da to zaduživanje ide u investiranje, u otvaranje novih radnih mesta, u otvaranje fabrika, u otvaranje visokotehnoloških radnih mesta, znači, ne manuelnih radnih mesta, jer je Srbija prepuna radnih mesta te kategorije. Tako da, ako već radimo nešto sa Burundijem, Zambijom, Tasmanijom itd, mislim da bi trebali da radimo sa mnogo boljim i jačim državama, koje bi mogle da nam na neki način pomognu da ta radna mesta i otvorimo, da kvalitet života naših građana povećamo i da kvalitet života svakog građanina Srbije kao narodni poslanici unapredimo.

Apelovao bih na kraju samo da se još jedanput dozovemo pameti i da prestanemo sa uvredama, da prestanemo sa targetiranjima, da prestanemo da se vraćamo u prošlost, ko je šta radio, svi su radili loše u proteklih 35 godina, da budemo iskreni, i Miloševićeva Vlada i kasnije Đinđićeva Vlada i druge vlade, Koštuničina, Tadićeva, Dačićeva, Vučićeva itd, sve te vlade su radile loše, ali su imale dobrih poteza.

U svakom slučaju, dobar potez treba pohvaliti i loše poteze kritikovati, ali treba ponuditi rešenja. Suština je u tome da nije bitno samo nekoga vređati, pljuvati, nego ponuditi rešenje.

Mi smo kao sindikat i naša grupacija je podnela predlog Zakona o radu i predlog nekih zakona roditelj-negovatelj i ja apelujem na sve vas i na sve nas da u narednom periodu razgovaramo o tim sistemskim zakonima koji će promeniti živote građana na bolje a ne da slušamo svakodnevne uvrede, vređanja i druge loše stvari. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, ovom prilikom želim da se ukratko osvrnem na paket međunarodnih sporazuma koji se nalaze u okviru današnjeg zajedničkog i jedinstvenog pretresa i u kome se nalazi nekoliko vrsta međunarodnih sporazuma vezanih za rad bezbednosnih službi i graničnu kontrolu, sistem odbrane kao i ekonomski razvoj.

Poći ću od Sporazuma sa Mađarskom o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Reč je o Sporazumu koji je naša država potpisala sa određenim manjim brojem drugih zemalja kojima se regulišu procedure oko razmene tajnih podataka, identifikacija fizičkih i pribavljanje podataka o pravnim licima, način na koji se vrši prenos i čuvanje takvih podataka, dogovori oko posete ovlašćenih lica i slično.

Ovi sporazumi su osetljivi, jer se radi o kontaktima i saradnji bezbednosnih službi dveju zemalja. Tim pre je važnije da se ovo pitanje celovito uredi, kada je reč o našem neposrednom severnom susedu, gde smo svedoci da sa njim razvijamo sve bolju, sveobuhvatnu i naročitu bezbednosnu saradnju.

Drugu grupu sporazuma čine sporazumi o saradnji u oblasti odbrane sa određenim udaljenim vanevropskim državama, kao što su Demokratska Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Esvatini, Centralnoafrička Republika, Gana. Oni su ujedno i osnov za naše uzajamno uvažavanje i razvoj sveobuhvatnih bilateralnih odnosa. Svesni smo da direktan domet ovih sporazuma za većinu nisu jasno opipljivi, ali oni su svakako osnov za naše buduće bolje razumevanje, sigurniju zajedničku budućnost.

Ove zemlje nisu naši neposredni, pa ni bliži susedi, pa bi nam teško mogle direktno vojno pomoći u slučaju eventualnog rata, kao ni mi njima, međutim, nikako se ne može izvesti zaključak da su ovi sporazumi bespotrebni, jer su oni pre svega krovni sporazumi koji omogućavaju razvoj i saradnju u različitim oblastima, od vojne saradnje, vojnog obrazovanja, vojne medicine, do razmene iskustava i studijskih putovanja. Oni će, između ostalog, omogućiti da se zainteresovani pitomci i kadeti iz ovih država školuju u sistemu našeg vojnog školstva, gde će razmenjivati iskustva i prenositi ih u svojim zemljama odakle su došli.

Još jedna grupa potpisanih sporazuma sa sličnim državama poput Kube, Burundije, Maldiva, nalazi se na dnevnom redu današnje sednice, ali ovi sporazumi su postavljeni na znatno široj ekonomskoj i trgovinskoj osnovi. Značaj ovakvih sporazuma nije potrebno dodatno objašnjavati, jer je za njih neophodno da stvaramo ugovorni osnov za afirmaciju naših preduzeća i otvaranje novih tržišta za naše izvozne proizvode, ma koliko oni bili geografski udaljeni i ma koliko trend na ukupni obim spoljnotrgovinske razmene bio skroman i ograničen. Time ćemo ojačati i naše dobre političke veze sa ovim tradicionalno prijateljskim orijentisanim državama.

Ako bi sa ovih udaljenih zemalja prešli na naše bliže susedstvo, u današnjem paketu sporazuma ističu se dva jako važna i praktična za svakodnevni život naših građana, deo sporazuma koji se odnosi na saradnju u oblasti obrazovanja koji će omogućavati daleko veću i raznovrsniju saradnju visokoškolskih institucija država, razmenu profesora i studenata, dodelu stipendija, što je od velikog značaja za budućnost naših zemalja.

Na kraju, imamo Sporazum o zajedničkoj graničnoj kontroli sa našim južnim susedom, Makedonijom, na glavnom putnom pravcu Preševo-Tabanovce, koji će stvoriti osnovu da se granične kontrole obavljaju efikasnije i brže, pa se nadamo da će se njegovom primenom smanjiti velike sezonske gužve na ovom pravcu.

Pored ovih, poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće predloge ostalih međunarodnih sporazuma koji se nalaze u okviru današnjeg dnevnog reda. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.
Profesore Cvejiću, izvolite.