Zahvaljujem ministre.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 9. do 39. dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 9. do 39. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača tj. članovi Vlade žele reč?
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine Republike Srbije na svojim sednicama, održanih 4. i 30. septembra 2025. godine, razmotrio je dva predloga zakona. Prvi o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Turske o saradnji u oblati obrazovanja i drugi je Predlog zakona o potvrđivanju saradnje između Vlade Republike Srbije i Republike Turske u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama i zaključio je da Narodnoj skupštini predloži i da prihvati ova dva predloga zakona i usvoji ih u celosti.

Kada je u pitanju Sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja, onda bi se saradnja odvijala, pored ostaloga, u ovim oblastima: razmena naučnih publikacija i informacija u oblasti obrazovanja, razmena akademika, učenika srednjeg i studenata visokog obrazovanja, razmena iskustava i unapređivanje obrazovnih programa, organizacija obuka i nastavnika i sprovođenje zajedničkih istraživanja, razmena iskustava u sistemu ocenjivanja, pitanje unapređivanja obrazovnih tehnologija, učešće učenika i studenata na naučnim, kulturnim i sportskim takmičenjima, zajednički projekti u oblasti obrazovnih tehnologija, saradnje na području strukovnog i tehničkog obrazovanja, pitanja stipendija, zajedničke diplome i drugi oblici saradnje.

Kada je u pitanju ovaj drugi Zakon o saradnji u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama, saradnja bi se, pored ostalog, odvijala u mnogim oblastima, a posebno: praktična primena tehničkih rešenja ekonomskog korisnika za obe zemlje, razvoj ljudskih resursa u oblasti veštačke inteligencije, izgradnja čoveka budućnosti, partnerski programi za izgradnju ekosistema, praktična primena naprednih tehnologija veštačke inteligencije, 5G tehnologija, povećane inteligencije, pametni proizvodni sistemi, inovacija u primeni veštačke inteligencije i robotike, inovacije u biotehnologiji, medicini i farmaciji, razvoj tehnologije čiste energije i tako dalje.

Poštovani narodni poslanici, predlažem vam da usvojite ova dva predloga zakona u celini, jer će oni zasigurno pridoneti modernizaciji Republike Srbije koju provodi Vlada Republike Srbije, svi građani Republike Srbije i najveći deo poslanika u ovom visokome domu, a i SNS na čelu sa Milošem Vučevićem.

Motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić vrlo dobro zna čemu teži ova država, a to je budućnosti, da je što više dovedemo na nivo modernizacije. To je naš jedinstven put, koji nije istoka ni zapada, već je to srpski put, jer Aleksandar Vučić vrlo dobro zna da se tuđim putem nikada kući ne stiže, nego uvek i samo svojim.

Živela Republika Srbija! Živeo naš predsednik!

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milica Nikolić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice, članovi Vlade, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predloge koji se nalaze na dnevnom redu Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je razmatrao i ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom naše zemlje.

Kao izvestilac odbora, ja se neću osvrtati pojedinačno na svaki od predloga, ali mislim da je važno da se osvrnem na ono što je bio komentar opozicije i na samoj sednici odbora. Pa, tako nas oni kritikuju i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo kako se to mi zadužujemo, iako obmanjujući građane Srbije prećutkuju da je i u njihovo vreme, dakle kada su oni bili na vlasti, takođe bilo zaduživanja.

Mnoge veće zemlje svoje projekte moraju, naravno, da finansiraju iz ugovora o zajmu, ali razlika između zaduživanja u njihovo vreme i zaduživanja danas je upravo ta što su se oni zaduživali po mnogo većim kamatnim stopama. Oni su se zaduživali, a da nigde ni novca, nigde ni bilo kakvog kapitalno infrastrukturnog projekta nije bilo. Nijedan jedini kapitalni infrastrukturni projekat nije postojao. Ali, znate šta jeste postojalo? Postojao je javni dug od 78% u odnosu na BDP.

Danas gde god da krenete, gde god se okrenete oko sebe, golim okom možete da vidite i radove i rezultate. Svaki dan predsednik Vučić ili otvara neko gradilište ili obilazi neke radove ili otvara ono što je već napravljeno.

Dobro je, i to je potrebno možda konstatovati, što se politika vratila u parlament. Ali, znate šta nije dobro? Nije dobro što mi nikakvu politiku od njih danas ne čujemo i nije dobro što nismo čuli ni jedan predlog kako bi oni brinuli o građanima Srbije. Dakle, nisu pokazali ni jednom jedinom rečju njihovu brigu o građanima Srbije.

Nismo čuli ni jedan konstruktivan predlog kako bi neko zakonsko rešenje moglo da bude bolje, ali smo čuli laži.

Dakle, nizale su se ovde laži danima koji su bili pre ovog današnjeg i čuli smo laži o prebijenoj studentkinji i mnoge druge, naravno, koje su se nizale, ali koje su isključivo služile njihovoj brizi, odnosno brizi za njihovu poziciju koja, mora se priznati, ukoliko je po onome šta im studenti poručuju, nije ni malo dobra.

Od toga šta oni rade građani Srbije nemaju nikakvu, apsolutno nikakvu korist. Štaviše, zbog svega onoga što su radili, zbog njihovog pokušaja nasilne promene vlasti u sprovođenju obojene revolucije, Srbija je pretrpela ogromnu štetu, a mi ćemo i ovim predloženim aktima nastaviti da gradimo Srbiju, nastavićemo da brinemo o svakom čoveku, jer je upravo to ono što je definisano u politici predsednika Vučića. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, odbor je podržao oba zakona kojima se potvrđuju sporazumi za vino i vinovu lozu, odnosno za saradnju u oblasti poljoprivrede sa Kubom.

Moram reći samo da mi je žao što je ambasador koji je potpisivao ovaj sporazum, koji je do nedavno bio ambasador u Republici Srbiji, povučen, odnosno završio je svoj mandat u Republici Srbiji, koji je nekoliko puta dolazio kod predstavnika Odbora za poljoprivredu želeći da u toku njegovog mandata taj sporazum bude potvrđen, a on je u ime Republike Kube bio ovlašćen da taj sporazum potpiše. Kuba je prijateljska zemlja, nama naklonjena i meni i članovima odbora je bilo izuzetno drago što smo učestvovali u predlaganju Skupštini da ovaj sporazum zakonom potvrdimo.

Drugi je o vinu i vinovoj lozi. Kaže čuveni naš pesnik jedan: „Ne razumem ljude koji prodaju vino za novac, a šta lepše od vina mogu kupiti?“ Dakle, ta ljubav prema vinu koja je svetska, gde naši vinari sada postižu neke rezultate, svakako može da bude unovčena i meni je žao što smo zatekli tako malo površina sa vinovom lozom. Nešto je za sada uvećano i mislim da će doći vreme da tome dodamo tempo, jer imamo izuzetno povoljne regione za uzgoj vinove loze. Bivše vlasti, sem što su sebi podizali vinograde, drugima za to nisu isplaćivali podsticaje, sem sami sebi.

Dakle, ova država je mnogo uložila i ovaj narod samim tim, jer kad država uloži i narod uloži taj novac, usmeri ga vlast. Dakle, meni se izuzetno dopada ulaganje u vinovu lozu i mislim da tu po hektaru možemo da postignemo nekoliko desetina hiljada hektara ako od toga napravimo kvalitetna vina, a naši ljudi, naši poljoprivrednici, naši stručnjaci su izuzetno talentovani u svim oblastima, mnogo su aktivni u svim oblastima.

Dakle, ukoliko nastavimo sa investiranjem u vino i vinovu lozu, vrlo brzo ćemo napraviti izuzetno dobre rezultate koristeći i ugovore o slobodnoj trgovini koje imamo. Posebno je meni drag onaj sa Kinom, jer nudi veliku mogućnost da na tom tržištu po pitanju vina postignemo izuzetne rezultate. Stoga je odbor predložio da zakonom potvrdimo oba ova sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je na svojoj sednici, 18. jula tekuće godine, razmatrao više predloga zakona, Zakon o potvrđivanju Sporazuma u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i vlada Centralne Afričke Republike, Demokratske Republike Kongo, Kraljevine Jordan, Kraljevine Esvatini i Republike Gane, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije Multinacionalnih snaga i posmatrača o operaciji na Sinajskom poluostrvu.

Ovi sporazumi više nego jasno govore koliko Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane imaju veliki ugled u svetu i oni su osnova za jačanje saradnje između našeg ministarstva, naše vojske i navedenih zemalja.

Ali moramo da se podsetimo perioda pre 2012. godine, u kakvom je stanju bila vojska od 2000. do 2012. godine. Sistematski je uništavana vojska, kao i Ministarstvo. Mi smo, nažalost, kao država u Haški tribunal isporučili veliki broj naših generala, pukovnika, ljudi koji su branili ovu zemlju. Vojska je devastirana, ljudi su odlazili masovno iz vojske i nisu bili zadovoljni svojim statusom.

Dolaskom SNS, 2012. godine, kada je Aleksandar Vučić prvo postao ministar odbrane, potom predsednik Vlade, potom i predsednik države, kao vrhovni komandant, veliki akcenat je stavljen na ulaganje u Vojsku Srbije. Onaj koji ima jaku vojsku, stabilnu vojsku, on ima i šansu da se odbrani. Naša vojska je upravo takva, ne da vodimo ratove protiv drugih zemalja, nego da se branimo. Jedan od osnova zašto možemo da vodimo slobodarsku politiku i da branimo svoje interese je jer imamo jaku i stabilnu vojsku.

Mislim da je i parada koja je održana nedavno u Beogradu, „Snaga i jedinstvo 2025“, pokazala koliko je ovaj uticaj, da kažemo pozitivan, bio na našu vojsku i naše snage bezbednosti, jer veliki broj građana je prisustvovao toj paradi i pored vojske, Srpske pravoslavne crkve i institucije predsednika, to su tri institucije koje imaju najveće poverenje građana Republike Srbije.

Što se tiče samog sporazuma, on nema samo značaj u oblasti bezbednosti, već ima i diplomatski značaj. Izuzev Kraljevine Jordan, ostale zemlje ili nisu priznale tzv. Kosovo ili su povukle priznanje o nezavisnosti lažne države Kosovo. U diplomatskom smislu, ovi sporazumi su jako bitni da pravimo nove mostove prijateljstva između naše zemlje i zemalja u svetu. Sa druge strane, radi se o zemljama koje imaju preko 150 miliona stanovnika. Znači, imamo i veliku ekonomsku priliku, šansu da sarađujemo kroz trgovinu i druge oblasti, da jačamo saradnju i da imamo partnere u svetu.

Ono što želim takođe da podelim sa vama je, poštovane koleginice i kolege i građani Srbije, jedan događaj sa te sednice Odbora, koja je održana u julu mesecu, jeste da je jedan od poslanika opozicije na jedan neprimeren način i uvredljiv način govorio o jednoj zemlji koja je potpisnik ovog sporazuma, direktno mešajući se u unutrašnje odnose i govoreći kako ta zemlja nije demokratska zemlja, kako su loše uređeni odnosi, kako su ljudska prava tamo na niskom stepenu razvoja. Mislim da to nije dobro.

Mi kao narodni poslanici smo javni funkcioneri i ono sve što kažemo ovde u plenumu, na sednicama Odbora, kontroliše kako domaća, tako i strana javnost. Mislim da to nije dobro. Na taj način mogu da se poruše odnosi između zemalja. Srbija se ne meša u unutrašnje odnose drugih zemalja, kao što ne želimo da se drugi mešaju u naše odnose i zbog toga je važno da gajimo dobre odnose, da pravimo mostove prijateljstva, jer u međunarodnim institucijama svaki put kada se lažna država Kosovo pojavi, traži pomoć i podršku, sve veći broj zemalja je na strani Republike Srbije.

Zato u danu za glasanje pozivam kako poslanike vlasti, tako i poslanike opozicije da podrže predloge koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto niko više od izvestilaca nadležnih odbora ne želi reč, da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Jasmina Karanac.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde odlučujemo o nizu različitih sporazuma i zajmova za projekte koji su od suštinskog značaja za poboljšanje kvaliteta života građana, kao što su unapređenje kvaliteta vazduha, modernizacija poreske administracije, reforma energetskog sektora i izgradnja pruge Niš-Dimitrovgrad.

Takođe, Skupština će verifikovati i niz bilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti inovacija, sudskoj pomoći, ekonomskoj saradnji, kontrolni graničnih prelaza. Svi ovi sporazumi su rezultat proaktivne jasno profilisane spoljne politike gde Srbija uspešno balansira sa različitim velikim silama, stavljajući uvek sopstvene interese na prvo mesto.

Da nije uspešne spoljne politike i saradnje pre svega sa zemljama članicama Evropske unije, što je i strateško opredeljenje Srbije, mi danas ne bismo imali brojne moderne fabrike koje zapošljavaju ogroman broj ljudi i značajno doprinose BDP-u naše zemlje, ne bismo imali savremene auto-puteve, brze saobraćajnice, moderne pruge, bolnice, rast industrije, izvoz, zapošljavanje.

Jačanje trgovinskih odnosa sa velikim partnerima, npr. saradnja sa Narodnom Republikom Kinom, dobija na sve većoj važnosti i mi sa Kinom imamo ugovore o slobodnoj trgovini, kao i različite vrste dogovora u vezi sa investicijama.

Pored velikih sila, Srbiji su važni i ekonomski partneri iz zemalja u kojima postoji mogućnost saradnje u oblasti infrastrukture, saobraćaja, energetske bezbednosti i tu vrstu saradnje mi upravo vidimo i kroz sporazume koji su na dnevnom redu ove sednice.

Uzimajući u obzir celokupnu situaciju u svetu, gde su geopolitičke napetosti sve veće, oslanjanje samo na jedan region uvek može da bude rizično. Zato je pre svega važno graditi i održavati dobre odnose sa što većim brojem zemalja, što Srbija upravo čini, a svedoci smo da je samo u poslednjih mesec dana predsednik Republike posetio Narodnu Republiku Kinu, Japan, Ameriku, Kopenhagen, gde je sa svetskim i evropskim liderima razgovarao o važnim ekonomskim i političkim temama.

Juče je u Beogradu boravila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je Srbiji ponudila podršku reformama, kao i pomoć Evropske unije u rešavanju energetske krize, povezivanjem Srbije sa energetskim tržištem Evropske unije. Ona je pozvala Srbiju da se pridruži zajedničkom mehanizmu Evropske unije za nabavku gasa.

Velika vest je i to što je Evropska unija omogućila Srbiji više od sto miliona evra novih investicija, što je još jedna potvrda da Evropa vidi Srbiju kao značajnog partnera na Balkanu. Potpuno je jasno da je za razvoj i napredak zemlje bitna saradnja sa velikim silama, ali isto tako podjednako je važno insistirati na regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima.

Kao primer odlične saradnje i dobrosusedskih odnosa imamo Mađarsku, koja je dan nakon uvođenja sankcija NIS-u najavila da će najveća mađarska naftna kompanija MOL povećati obim isporuke nafte Srbiji.

Građani Srbije nedavno su svedočili i otvaranju deonice brze pruge od Novog Sada do Subotice, odnosno do granice sa Mađarskom. Sada ostaje da mađarska strana završi svoju deonicu do, kako je najavljeno, proleća iduće godine, što će Srbiju železnicom povezati sa zapadnom Evropom i dalekim istokom. Ova pruga je rezultat uspešne međunarodne saradnje i predstavlja primer usaglašavanja inicijative „Pojas i put“ sa Razvojnom strategijom Republike Srbije.

I to nije kraj. Srbija sada radi i na tome da obezbedi dovoljno novca za izgradnju i rekonstrukciju više pruga, odnosno mreža železnice na širokoj teritoriji.

Mi danas na dnevnom redu imamo Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora železnička pruga Niš-Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Najvažniji element ovog ugovora je finansiranje nastavka projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, koji je deo međunarodnog koridora 10 i ključna veza Srbije za Bugarskom, Turskom i dalje sa Bliskim Istokom.

Ovaj projekat predviđa modernizaciju postojeće pruge Sićevo-Dimitrovgrad, izgradnju severne obilaznice oko Niša, elektrifikaciju i signalizaciju cele trase, čime će se omogućiti brži, bezbedniji i efikasniji putnički i teretni saobraćaj.

Ovaj ugovor je važan nastavak razvoja železnice, jer omogućava sredstva za izgradnju i završetak jednog od najznačajnijih i strateški najvažnijih infrastrukturnih projekata u južnoj Srbiji. Modernizacija će povećati brzinu vozova na 80 do 160 kilometara na sat, povećaće nosivost i kapacitet pruge i izgradnja obilaznice oko Niša rasteretiće gradski saobraćaj i povećati bezbednost.

Time se stvaraju uslovi za brži transport robe i ljudi, bolje povezivanje sa evropskom mrežom, sa državama u regionu i veći obim međunarodne trgovine. Osim otvaranja radnih mesta tokom same izgradnje, ova pruga značiće i privlačenje novih investicija i jačanje logističkog i industrijskog potencijala juga Srbije, a kao deo evropskog transportnog koridora, ovaj projekat jača poziciju Srbije kao tranzitne zemlje, povećava konkurentnost domaće privrede i doprinosi održivom ekonomskom rastu.

Zato će moja poslanička grupa podržati ovaj zakon.

Mi ovde danas imamo još jedan važan sporazum, a to je sporazum između Republike Srbije i EU o učešću Srbije u programu jedinstvenog tržišta Evropske unije, što predstavlja i jedan od značajnih koraka u produbljivanju ekonomske saradnje Srbije i EU. Reč je o programu koji je usmeren na unapređenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta Evropske unije, jačanje konkurentnosti preduzeća za zaštitu potrošača, sigurnost hrane i razvoj statistike.

Za zemlje kandidate za članstvo poput Srbije, ovaj program je prilika da postepeno integrišu u jedinstveno tržište i prilagode svoj privredni sistem standardima Evropske unije. Učešćem u ovom programu Srbija dobija status pridružene zemlje što znači da domaća pravna i fizička lica mogu ravnopravno učestvovati u pozivima i konkursima EU pod istim uslovima kao i subjekti iz država članica.

Značaj ovog sporazuma ogleda se u tome da se odnosi na sektor malih i srednjih preduzeća koji čini više od 95% ukupne privredne aktivnosti u Srbiji. Program tim preduzećima omogućava pristup evropskim fondovima, partnerskim mrežama i znanju, što će direktno uticati na povećanje njihove konkurentnosti, produktivnosti, inovativnosti.

Važno je da i u okviru ovog stuba predviđeno je finansiranje za evropsku mrežu preduzetništva koja u Srbiji funkcioniše od 2008. godine. Ova mreža povezuje srpske kompanije sa partnerima širom Evrope, omogućava im pristup novim tržištima, savetima o finansiranju i tehnološkim inovacijama, kao i podršku procesima digitalizacije i zelene transformacije. Zahvaljujući ovom programu srpska preduzeća dobijaju priliku da se pozicioniraju na evropskom i svetskom tržištu, čime se povećava njihova sposobnost da se prilagode globalnim ekonomskim izazovima.

Olakšavajuća okolnost je jučerašnja najava šefice Evropske komisije da EU u okviru plana rasta za Zapadni Balkan radi i na integraciji Srbije u jedinstveno područje plaćanja u evrima, što će transfer novca između Srbije i EU učiniti bržim, bezbednijim i znatno jeftinijim.

Sa stanovišta ekonomskog razvoja ovaj Sporazum donosi više koristi. Od podsticanja i razvoja, odnosno modernizacije, naročito malih i srednjih preduzeća, što doprinosi unapređenju konkurentnosti srpske privrede i omogućava direktan pristup evropskim tržištima i partnerskim mrežama.

Finansijski doprinos Srbije ovom programu iznosi oko 135 miliona dinara za period od 2021. do 2025. godine, ali sva očekivanja i prognoze su da će kroz realizovane projekte Srbija imati korist koja višestruko prevazilazi uložena sredstva u ovaj program.

Na dnevnom redu je i Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu za projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

U trenutku kada ovde u Skupštini govorimo o ovom zakonu, u gradovima u Srbiji počinje grejna sezona. Iako je u prethodnim godinama veliki broj toplana prešao sa mazuta na gas, čime je značajno smanjena emisija štetnih gasova i čestica, grejna sezona je period zagađenja vazduha čemu umnogome doprinose preostale kotlarnice na mazut, kao i veliki broj individualnih ložišta.

Odgovorna vlast treba primerom da pokaže odgovornost i pred nama je sporazum koji će osigurati sredstva za program koji za cilj ima zamenu brojnih preostalih kotlarnica na mazut i ugalj koje funkcionišu pri javnim preduzećima i ustanovama. Reč je o Ugovoru, o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koji predstavlja važan korak u sprovođenju projekta unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, vrednog 50 miliona evra.

Sredstva iz ovog zajma namenjena su gašenju i uklanjanju zastarelih i ekološki štetnih kotlarnica, koja koriste fosilna goriva, kao što su ugalj i mazut i njihovoj zameni, modernim, održivim sistemima grejanja.

Projekat predviđa ulaganja u toplotne pumpe, sisteme na biomasu, korišćenje industrijske otpadne toplote, kao i priključivanje na mreže daljinskog grejanja ili gasovode, gde god je to moguće.

Na ovaj način doći će do smanjenja emisije ugljendioksida i drugih štetnih gasova, što će značajno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u urbanim sredinama i gradovima poput Beograda, Niša, Valjeva, Zaječara, Novog Pazara, Smedereva. Ovo će bez sumnje umnogome povećati kvalitet života velikog broja ljudi u nekim od najvećih gradova u Srbiji.

Takođe, važno je napomenuti da će realizacijom ovog projekta dođi do smanjenja zavisnosti od uvoza fosilnih goriva čime će se povećati energetska nezavisnost naše zemlje. Pored ekološkog unapređenja veća efikasnost novih sistema omogućiće i značajne ekonomske uštede.

Ovaj sporazum i prateći programi imaju višestruki značaj za Srbiju, jer će njihovo sprovođenje doprineti unapređenju životne sredine, energetskoj tranziciji i održivom razvoju potvrđujući opredeljenost Srbije ka zelenoj, ali ekonomskoj odgovornoj politici.

Poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržaće ove i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.