Dame i gospodo, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 80 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, odnosno da su se stekli uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, postaviću pitanje predsedniku Vlade, ministru pravde i ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, prvostepenom presudom u ponovljenom postupku tri lica oglasilo je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zbog otmice, zlostavljanja, mučenja i ubijanja 20 civila, odnosno 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog civila neutvrđenog identiteta, iz voza na stanici Štrpci 27. februara 1993. godine.

Očito dobro planiran i organizovan, uz aktivno učešće snaga bezbednosti tadašnje SRJ. Međutim, nalogodavci ovog zločina ni posle više od 32 godine nisu otkriveni i kažnjeni. Optuženi Gojko Lukić osuđen je na 10 godina zatvora, Duško Vasiljević takođe na 10 godina zatvora i Dragana Đekić na pet godina zatvora. Izrečene kazne više su satisfakcija za izvršioce zločina nego za žrtve i njihove porodice.

Iako nije pravično u pogledu izrečenih kazni, ova presuda u slučaju Štrpci ponovo potvrđuje činjenicu da je nad Bošnjacima u Sandžaku u periodu od 1991. do 1990. godine izvršen organizovan teror. Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri žrtve otmice u Štrpcima, dok grobnice i posmrtni ostaci za ostalih 16 žrtava još uvek nisu pronađeni.

Otmica u Štrpcima nije jedini ratni zločin izvršen nad bošnjačkim narodom u Sandžaku. Podsetiću vas na slučaje Sjeverin, granatiranje sela Kukuroviće, pojedinačne otmice i ubistva Bošnjaka, kao i masovnu policijsku represiju i torturu.

Shodno tome, pitam predsednika Vlade - da li Vlada ima neki plan, politiku i da li će preduzeti odgovarajuće mere kako bi se rasvetlili svi zločini počinjeni nad Bošnjacima, a odgovorni priveli pravdi?

Takođe, pitam i ministra pravde - da li je u planu da se izmenama Krivičnog zakonika pooštre zatvorske kazne za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, kako bi se postigla proporcionalnost težine kazne sa težinom krivičnog dela i krivicom učinioca, zadovoljene pravde i opšta prevencija, što je prvostepenom presudom u slučaju Štrpci propušteno da se uradi?

Ovo je važno iz razloga, jer mnogi od zločina još uvek nisu procesuirani kao što je granatiranje sela Kukurovići u opštini Priboj 1993. godine, ali i mnogi drugi čije procesuiranje očekujemo u budućnosti.

Postavljam pitanje ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - da li će se kroz izmene važećeg zakonskog okvira ili donošenjem novog zakona osigurati i žrtvama ratnih zločina iz otmica slučaj Sjeverin i Štrpci, ali i drugim žrtvama iz Sandžaka, prizna status civilnih žrtava rata uvođenjem pravnih normi po kojima se status civilne žrtve rata priznaje i žrtvama koje nisu stradale na teritoriji Republike Srbije, a čije stradanje je posledica dejstva ili delovanja državnih oružanih snaga ili drugih oružanih formacija, koje nisu preduzimale vojne operacije protiv redovnih snaga sigurnosti ili su bile kao takve pod njihovom operativnom ili drugom vrstom kontrole?

Bošnjake Sandžaka nisu otimale, tukle i ubijale oružane snage druge države i zakoni treba da imaju adekvatan odgovor na tu činjenicu.

Država ima obavezu da na jedan sveobuhvatan način osigura žrtvama i njihovim porodicama rehabilitaciju kroz materijalnu, psihosocijalnu, zdravstvenu i pravnu pomoć, kao i da im pruži satisfakciju kroz priznavanje njihovih patnji.

Predsednika Vlade i ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja takođe pitam – kada će Republika Srbija ispuniti svoju obavezu u pogledu donošenja zakona o nestalima?

Prema mojim saznanjima, Srbija je jedina država u regionu koja nema ovaj zakon, a u obavezi je da ga donese.

Već sam pomenuo da su u slučaju otmice u Štrpcima pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri osobe od ukupno 20, koliko ih je oteto. Pitanje nestalih lica je jedno od ključnih pitanja koje danas opterećuje odnos između država nastalih raspadom bivše SFRJ, ali i jedna od ključnih prepreka u uspostavljanju trajnog i stabilnog mira i vraćanju poverenja među narodima.

Na kraju želim da posebno naglasim da se SDA Sandžaka zalaže za demokratsku i pravednu Republiku Srbiju, državu ravnopravnih građana i naroda i državu jednaku prema svim svojim građanima.

Stava smo da Republika Srbija ne sme više biti sigurna kuća za ratne zločince i one koji promovišu mržnju, nasilje i netrpeljivost.

Reč ima narodni poslanik Slavica Radovanović.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, kao neko ko dolazi iz policije i ko je toliko godina proveo u policiji, želim da vam kažem da se u policiji sve zna, i ko je koga pretukao i ko je koga doveo i ko je kome šta naredio i ko je kome naneo teške telesne povrede.

Odlaganje vremena da se takva jedna informacija objavi je samo kupovina vremena u policiji, da se smisli nova laž, da se smisli opravdanje za sve prebijene ljude koji iz policijskih stanica izlaze pretučeni, ucenjeni i maltretirani.

Zato je obaveza svih nas ovde poslanika, i mene kao bivšeg policijskog službenika, da zaštitim sve građane Srbije i zato u tom smislu i postavljam pitanja ministru unutrašnjih poslova: po kom osnovu, po kojoj bezbednosnoj proceni i po kojim informacijama štiti određenu kategoriju ljudi? Da li policijski službenici dobijaju naređenja da ljude koji se nalaze iza njih, koji su maskirani, koji u rukama drže čekiće, koji u rukama drže štangle i imaju vatromete, da prema njima ne postupaju a da prema građanima koji mirno protestuju, samo zato što žele da žive u Srbiji bez Vučića, primenjuju sva ovlašćenja?

Šta je preduzeto protiv policijskog službenika koji je ovako vezivao u sred noći polugolo dete? Ovde se krše sve moguće međunarodne konvencije koje je naša država potpisala. Da li je potrebno da se jedno maloletno dete ovako vezuje?

Takođe pitam i ministarku bez portfelja, Tanju Macuru, šta je ona preduzela da zaštiti dete, zato što je ona veliki zaštitnik dece, a takođe pitam i sve velike organizacije koje štite decu od zlostavljanja - šta su uradili i šta su preduzeli da se jedno ovakvo dete zaštiti i sva buduća deca?

Pitam ministra unutrašnjih poslova - šta je preduzeto protiv policijskih službenika koji su na najnehumaniji i najnečovečniji način ovako držali decu da kleče? Pa, ovako se ne radi ni u Gazi. Dokle smo mi to došli i kuda mi to idemo, kada smo decu koja su stajala i gledala šta se događa, a da znate samo da po Konvenciji o pravima deteta deca imaju pravo da budu na mestima gde se nešto protestuje i da ne mogu da snose odgovornost ako odrasli, zreli ljudi oko njih uzvikuju parole ili bilo šta da rade…

Prema tome, nemate pravo ni vi, gospodine, posebno Kena, nemate pravo da pričate i da dobacujete kada govorimo o deci, jer ste upravo vi, kolege moje sa leve strane, imali slogan - Za našu decu. Pa, koja su to vaša deca ako nisu sva deca naša zajednička?

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova - šta je preduzeo protiv službenice jedinice za obezbeđenje koja je isto tako na jedan neprofesionalan način vukla za kosu devojku, studentkinju da joj otključa telefon? Hajmo sada zaštitnice za ljudska i manjinska prava i prava žena, zašto se niste oglasile? Koje su mere preduzete protiv iste takve koleginice?

Duguje nam odgovor ko je policijski službenik koji je udario policajca, samo što mu nije isterao oko? Šta je preduzeto? I ponavljam, ne treba tu vreme da se čeka da istraga traje, u policiji kada policijski službenik načini neki prekršaj ili delo, istraga nema potrebe da traje dugo, istog momenta se zna koji policijski službenik, na kom mestu i u kojoj jedinici radi, po imenu i prezimenu. Prema tome, dugujete nam i ovo.

Isto tako, dugujete nam odgovor ko je prebio Dalibora Dragijevića, od čijih povreda je isti preminuo, a svedoci smo da ste i tu slagali da je umro zato što je imao srčani udar?

Takođe pitam šta je učinjeno protiv ovih huligana koji su na jednoj utakmici, gde su roditelji došli mirno da gledaju utakmicu sa decom, napali i te roditelje i tu decu? Gospodine Dačiću, kada pričate da postoje blokaderi i huligani, ko su onda ovi ljudi koji napadaju mirne građane Srbije? Da li i njih procesuirate ili imate nalog da ih štitite?

Ono što mene jako boli i ono na šta ja nikada neću pristati to je da bilo ko napada policiju. Ovo su slike iz Kraljeva. Setimo se samo kako su iz prostorija SNS policajci gađani i na njih su bili usmereni šmrkovi puni vode. Zato pitam ponovo Dačića - da li je svestan u kakav položaj je stavio policajce i da li je normalno da neko iz bilo kojih prostorija šmrkovima poliva policajce dok su na dužnosti?

Samo hoću da kažem policajcima koji biju ljude na ulicama - da li znate šta radite?

Reč ima Borislav Antonijević.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, Nikolić Simeunka iz Crne Trave i Vladimir Ristić iz sela Preslap, isto iz opštine Crna Trava, postavljaju pitanje - selo 14 dana nema struju, posle nevremena i snega koji je bio pre dve nedelje. Selo ima stotinak stanovnika i doteraju stotinak litara nafte, čisto da ima struje tri do četiri sata dnevno i to je to. Selo se nalazi na pet kilometara od graničnog prelaza Strezimirovci prema Bugarskoj i u Crnoj Travi ima još nekoliko sela koja uopšte, 14 dana, nemaju struju, kao što su selo Kalna, Ruplje, a u surduličkoj opštini sela Strezimirovci, Drainci, Groznatovci, Kostroševci, a polovina Vlasinske mahale oko Vlasinskog jezera takođe nema struju. Nešto ne može da se popravi 14 dana zato što je na terenu jedva nekih pet ljudi. Ali, verovatno ti građani tamo nikome nisu bitni.

Pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike i za Ministarstvo finansija - po izveštaju, kineska kompanija "Zijin Copper" i  "Zijin Mining" su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra. Koliko je njihova zarada impozantna, najbolje pokazuje podatak da je sledeća velika kompanija, isto iz ovog sektora, rudnik "Lece", imala dobit 14 miliona evra u 2024. godini. Iako je "Zijin Mining" relativno mlada kompanija, koja je zvanično otvorena 22. oktobra 2021. godine, za ovo kratko vreme postala je jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji. Prema podacima iz APR dobit "Zijin Mining" je u 2024. godini iznosila 83 milijarde dinara, oko 750 miliona evra, a 2023. godine 82. Kompanija je 2024. godine ostvarila poslovni prihod od 180 milijardi, dok je u 2023. godini iznosio 131.

U izveštaju takođe piše da je „Zijin Mining„ ostvario prihode od, ovde, samo na inostranom tržištu, tako da ova kompanija ne prodaje zlato NBS. „Zijin Copper“ platio je državi prošle godine naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, naknadu za korišćenje vodenog dobra, odvodnjavanje i ispuštenu vodu u iznosu 718 hiljada dinara. Takođe, je isplaćena i naknada za zaštitu unapređenja životne sredine i naknadu za zagađivanje životne sredine 307 hiljada dinara, ali zato je Privrednoj komori plaćena članarina 10,6 miliona.

E, pa sada, pošto su toliko dobro platili naknade za zagađenje vode i kompletne životne sredine, zbog ozbiljnih optužbi o zagađenju i ugrožavanju stanja i zdravlja stanovnika Bora, specijalni izvestioci UN zatražili su od Srbije i od kompanija „Zijin Copper“ objašnjenje o rudarskim aktivnostima koje su kako navode dovele do narušavanja osnovnih ljudskih prava. Zatražili su od Vlade Srbije još 8. avgusta da u roku od 60 dana dostave informacije, da li su sprovedene procene društvenog ekološkog uticaja i „Serbia Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ kao i da javno objave rezultate. Naravno, odgovora nije bilo. Zagađenje zemljišta je značajno otežalo uzgoj useva, voda je postala neupotrebljiva, koncentracija bakra 2021. godine u Borskoj reci su bile sedam puta veće od dozvoljenih, a u reci Mali Pek 17 puta. Voda iz Cerove reke je 2024. godine klasifikovana u petu kategoriju, znači da je potpuno neupotrebljiva.

Devid Bojd profesor British Columbia University iz Kanade, izvestilac UN za ljudska prava napisao je knjigu – Žrtvovane oblasti, 50 najzagađenijih mesta na svetu gde je svrstan Bor. „Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ i dalje kupuju zemljišta. Pitam ih, ko ih prodaje?

I još jedno kratko pitanje, stanovnici sa Kosova i Metohije, pošto je na dnevnom redu usvajanje ovog zakona o evidentiranju, pitaju gde da se obrate za evidentiranje svojih nepokretnosti, pošto kada postave pitanje u Beogradu, u Beogradu dobiju odgovor da to nije teritorija Republike Srbije i da nisu nadležni.

Još jedno kratko pitanje za ministra Malog - da li bi on iz svog ličnog kućnog budžeta odobrio 720.000 dolara za iznajmljivanje šest automobila, pet Dacia Duster i jedne Škode?

(Predsednik: Završavajte, molim vas.)

Znači, za iznajmljivanje šest automobila 720.000 dolara, dobro ste čuli, železnicama i infrastruktura železnica. Hvala vam.

Hvala.
Sledeći je narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, uvažene potpredsednice, potpredsedniče parlamenta i uvažene kolege narodni poslanici, najpre bih iskoristio još jedanput priliku da pohvalim rad Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije u celini, kada je reč o brizi prema našim građanima i što se tiče zdravstvenog sektora.

Moramo da prihvatimo da je otvoren veliki broj bolnica, da je većina postojećih renovirana, a država se maksimalno potrudila i kada je reč o nabavci i plaćanju lekova za pojedine retke bolesti.

U nadi da će Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo nastaviti sa takvom pozitivnom praksom, postavljam sledeće poslaničko pitanje. Da li postoji mogućnost da se ograniči cena lekova za penzionere sa najnižim penzijama?

U Srbiji je u aprilu 2025. godine bilo 1.657.000 penzionera, od čega su većina, skoro 70%, bili starosni penzioneri, dok procenat invalidskih penzionera iznosi 13,6%. U Srbiji je u septembru 2023. godine 165.000 penzionera imalo penziju manju od najniže utvrđene sume od 20.631 dinara, od kojih 124.000 penzionera je upravo primao taj minimalni iznos, dok je ostatak bio u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti.

Reč je o našim sugrađanima koji su u najvećem broju slučajeva stalni korisnici lekarskih usluga, kao i lekova za određene bolesti. S obzirom da su u proteklom periodu cene lekova pratile porast cene hrane, za šta odgovornost nose trgovci, a ne država, jasno je da je penzionerima sa najnižim primanjima, uprkos kontinuiranom povećanju penzija, najteže da prate taj rast.

Ograničenje cene lekova i sa pozitivne i sa negativne liste za ovu specifičnu populaciju mogao bi biti samo jedan korak u pravcu potpuno besplatne isporuke lekova toj populaciji. Bio bi to znak naše društvene solidarnosti i zrelog i odgovornog odnosa prema onima koji su svoj radni vek posvetili izgradnji i razvoju ove zemlje.

Zato, očekujem u nekom narednom periodu brz odgovor Ministarstva zdravlja, ali i celokupne Vlade Republike Srbije na jednu ovakvu, ja se nadam, humanu i svrsishodnu inicijativu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stanojević.
Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, poštovana predsednice, imam pitanje za kompletnu Vladu, naravno, ali više sa akcentom na Ministarstvo spoljnih poslova ako oni to budu u stanju da urade.

Dakle, videli smo posetu ovih dana, Ursula fon der Lajen je dolazila, videli smo da je posetila Potočare. Ne znam da li će Vlada da predloži sledeći put da je povede na mesta zločina koji su činjeni protiv srpskog naroda? Ako vam to bude potrebno, možemo vam dati spisak tih mesta.

Takođe, moj predlog bi bio da joj Vlada organizuje posetu najvećem stratištu srpskog naroda u istoriji čovečanstva, u Jasenovac, gde može da vidi prvi jedinstveni logor za decu, gde su ubijali decu, da vidi malo šta je srpska istorija.

Ujedno, koristim priliku da predložim, ako bude mogućnost, ja sam spreman da joj poklonim knjigu od Gideona Grajfa o Jasenovcu, gde je opisano 57 načina ubistava i mučenja Srba.

Juče je ona rekla kao da su kroz EU nama obezbedili nekih 100 miliona evra investicija. Samo da vam kažem da je isti taj NIS, koga često ovih dana pominju, prošle godine uplatio preko dve milijarde evra samo poreza.

Sledeće pitanje bilo bi da li će i ova Vlada tražiti od nje i pitati je u stvari kada će ona na čelu EU da organizuje povlačenje priznanja Kosova i Metohije i da osudi NATO zločin nad Srbijom? Pošto vidimo da ona ne vidi sve to.

Sledeće pitanje. Naravno, pošto ona želi da mi uskladimo politiku sa njenom politikom, a njena politika je na uštrb i našeg naroda i naroda koji ona predstavlja, ona traži da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji. Ako je jedan NIS uplatio porez za dve milijarde prošle godine, zamislite da nemamo isporuku gasa, a po mojim informacijama Srbija je imala samo za tu razliku u ceni preko dve milijarde uštede na isporuci gasa. O tome, naravno, zna više Dušan Bajatović, mnogo bolje je upućen u to i on može da kaže da li je to tako ili nije.

U tom kontekstu, pitanje bi bilo da li ona ima nameru da uskladi politiku EU sa interesima Republike Srbije, odnosno ovih građana? Pošto, ne predstavljamo mi njihove interese nego interese našeg naroda i naših ljudi. U tom kontekstu, bilo bi dobro da joj se predloži da ona poštuje naše odluke i da poštuje interese građana Srbije, a ne njene lične interese. Hvala puno. Prijatno.