Hvala. gospođo Mesarović.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
S obzirom da smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SEMENU I SADNOM MATERIJALU, POLjOPRIVREDNOG I UKRASNOG BILjA
Primili ste amandmane.
S obzirom da smo obavili načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, da obavestim narodne poslanike da je Odbor podržao ovaj zakon. S tim u vezi, članovi Odbora i Odbor u poslednjih nekoliko saziva smatra da naša biljna proizvodnja, a o njoj se otprilike radi treba da bude namenjena našem stočarstvu, prerađivačkoj industriji, što direktno kroz stočarstvo i na takav način stvaramo veći dohodak po jedinici površine.

Mi moramo napraviti neku vrstu zaokreta u našoj poljoprivrednoj politici, dakle sići sa nekog puta koji baš ne vodi nigde i da pređemo na put na koji se svojevremeno prešli Holandija i Danska.

Naša biljna proizvodnja treba da bude povezana sa stočarstvom, jer u suprotnom imamo, da se tako izrazim, fudbal sa razvezanom loptom. Ukoliko naša biljna proizvodnja, posebno sad posle suše, bude koristila za strano stočarstvo postavlja se pitanje šta mi to sve subvencionišemo?

Preporuka Odbora je bila da subvencije budu izvršne posebno za voćarstvo, povrtarstvo, odnosno za stočarstvo i da takav način biljni potencijal koji koristimo u svoje svrhe.

Ja ću vam opisati slučaj sa kompozicijom od 1.500 tona kukuruza koji je letos izlazio u EU. Za njega smo dobijali negde oko trista hiljada evra, ta količina je dovoljna da se utovi pet hiljada svinja i svi agroekonomisti kažu da jedna utovljena svinja, prerađena je negde oko 500 evra, pa kada pomnožite 500 evra sa pet hiljada, dobijete negde dva i po miliona evra.

Dakle, ne razvijajući stočarstvo mi ono za šta bi mogli kroz prerađivačku industriju da ostvarimo dva, dva i po miliona evra, ostvarujemo samo 300 hiljada. Hoću da kažem da Odbor smatra da na svakom kilogramu kukuruza izgubimo više od evra i država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede mora ubuduće sredstva iz podsticaja što više plasirati u povezivanje biljne proizvodnje sa stočarstvom. Hvala vam.

Hvala vama.
Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici Narodnog pokreta i Novog lica Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Potpuno se slažem sa tezom da nam je potreban zaokret u poljoprivredi i poljoprivrednoj politici, samo što je problem što zaokret nudite danas posle 13 godina upravljanja srpskim agrarom. Za tih 13 godina upravljanja srpskim agrarom promenili su se svi ministri u krug, od gospodina Glamočića koji je bio prvi, Snežane Bošković, Nedimovića, Jelene Tanasković, Martinovića, pa opet gospodin Glamočić.

Dakle, vrtite se u krug, a poljoprivreda propada, poljoprivrednicima dogorelo do nokata. Godine 2014. ste usvojili Strategiju za poljoprivrednu proizvodnju. U toj strategiji ste predvideli godišnji rast, u lošijim godinama šest posto u boljim devet posto. Da li je tako ministre?

Šta je rezultat posle deset godina desetogodišnje strategije? Da nema raste. Znate zašto ga nema? Zato što je u 2021. godini agrar imao pad od šest procenata, u 2023. godini pad je bio osam procenata. Mi i danas izvozimo oko pet milijardi od agrara. To je početak i kraj svake priče o poljoprivredi.

Ovaj zakon je ništa drugo nego šminkanje mrtvaca. Nije loš, napredak je neki, ali nedovoljno, džabe zakon ako je poljoprivreda entiprioritet vaše vlasti, ako nema investicija, ako nema para, ako nema predvidivosti, ako nema sigurnosti za poljoprivrednike. Onda imate ovo što se dešava danas, sela se prazne, izumiru, gazdinstva se gase, mali poljoprivredni proizvođači nestaju, ljudi ne mogu više da žive od toga, ne bave se time, građani Srbije nemaju hranu, sigurnu i bezbednu jer je uvoz sve veći i veći, hrane i mesa, vođa i povrća i svega ostalog i to je početak i kraj cele priče. Momenat je da ustanete i kažete, da, odgovorni smo, grešili smo, loše smo radili. Kada ćemo to čuti, jednom za 13 godina pričamo istu priču u krug. Hvala vam.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, prethodni govornik je zaboravio da kaže da tog nekog zaokreta nije bilo, ali da je namere bilo, ali na samom Odboru su podržani oni koji blokiraju puteve. Dakle, blokatori puta, nevladinu organizaciju, udruženja poljoprivrednika na svaki pokušaj spajanja stočarstva sa biljnom proizvodnjom su reagovali tako što su izlazili na ulicu. Pri tome su imali podršku upravo onih opozicionih poslanika koji su i u Odboru za poljoprivredu i to svakako treba priznati.

Sa jedne strane ponekad su glasali za neki predlog, o kome sam otprilike govorio, ali u praksi su tražili, da recimo, oni koji ne ispunjavaju uslove za subvencije, da ih svakako dobiju. Ukoliko nekoga uvatimo u zloupotrebama, ukoliko ih inspekcija pošalje u pasivu, onda oni traže da to ne može tako. U suštini mi smo postali zarobljenici raznih blokatora, drumskih razbojnika koji su obogaljili poljoprivrednu proizvodnju. Pet puta više izdvajamo podsticaja nego 2012. godine, ali rezultati su svakako manjkali i zbog nečega što je SSP, odnosno nekoga ko je svojevremeno potpisao SSP, kojima je naša slabašna poljoprivreda bila prepuštena razvijenoj poljoprivrednoj politici.

Godine 2012. su vladali upravo njegovi kadrovi, odnosno predstavnici tih političkih stranaka koji nisu vodili računa o tome da izlažu poljoprivredu koja je bila slabašna, veoma moćna poljoprivredi i to je rezurtiralo slobodnu trgovinu, odnosno povećanim uvozom i posebno je šteta u proizvodnji mesta, od toga polovinu svinjskog mesa uvozimo upravo zbog toga što neko ne dozvoljava blokadama puta da povežemo biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Hvala.

Hvala vama.
Na član 5. zajedno su podneli narodni poslanici poslaničkog kluba Srbija – centar SRCE, gospodin Slobodan Petrović.
Izvolite.

Poslanička grupa Srbija – centar SRCE uložila je amandman na član 5. navedenog Predloga zakona.

U članu 5. u stavu 1. menja se tačka 25. tako da glasi – uzorkivač jeste ovlašćeno fizičko lice koje vrši uzorkovanje semena i sadnog materijala.

Predloženim amandmanom u tekstu se precizira da uzorkivač mora biti ovlašćeno fizičko lice, a ne samo fizičko lice, kako je navedeno u Predlogu zakona, čime se obezbeđuje da postupak uzorkovanja obavlja lice koje ima potrebna znanja, kompetencije i ovlašćenja u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

Na ovaj način povećava se pravna sigurnost, unapređuje kontrola kvaliteta semena i sadnog materijala i sprečavaju eventualne zloupotrebe i nepravilnosti u postupku. Hvala.

Hvala vama.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Narodni pokret – Novo lice Srbije.
Reč ima gospodin Borislav Novaković.
Izvolite.

Poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije i Novog lica Srbije podnela je ovaj amandman i smatramo ga izuzetno značajnim jer može podstaknuti ambijent za uspešnije poslovanje u poljoprivredi.

Prvo, hrana je u ovom trenutku strateški proizvod. Nijedan narod ne može biti suveren, ako iz vlastitih izvora sebe ne može da prehrani i obrnuto, ukoliko izvoznik hrane sebe pozicionira u svetskoj podeli rada i kao narod i kao državu koja je prosperitetna i stabilna.

Drugo, u Srbiji od zemlje i na zemlji živi 1.500.000 ljudi. Svaki put kada dobro investiramo, svaki put kada podsticaji idu u pravo vreme i u prave ruke 1.500.000 ljudi imaju sigurnu egzistenciju zajedno sa svojim porodicama.

Treće, poljoprivreda značajno utiče u našem izvozu. Znači, u ovom trenutku od izvoza poljoprivrednih proizvoda mi prihodujemo preko pet milijardi.

Poznata je stvar da investicije se u poljoprivredu brzo vraćaju. Nema velike zadrške od momenta kada u poljoprivredi investirate do momenta kada profitirate.

Upravo zbog toga je jako važno da kroz podsticaje poljoprivredi uvećamo izvoz i tako osnažimo ekonomsku bazu, ne samo poljoprivrednika, nego celog društva.

Na kraju ovo podneblje je praktično bogom danom za praktično voćarstvo i povrtarstvo kao one dve grane na kojima najviše insistiraju i u Evropskoj uniji.

Dakle, ako se nešto traži u našim najbližim tržištima i onim tržištima gde možemo prihodovati to je povrće, to je voće. I bila bi šteta da ovaj zaokret o kome vi pričate, a koji je prilično daleko ne učinimo u tom pravcu. Hvala.