Hvala.
Na član 85. amandman zajedno su podneli narodni poslanici iste poslaničke grupe Srbija centar.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Slobodan Petrović.
Izvolite.

U članu 85. u stavu 1. reči od 10.000 do tri miliona dinara zamenjuju se rečima od 500.000 do pet miliona dinara.

Jedino rigorozne kazne mogu obezbediti doslednu primenu ovog zakona jer blaži oblici sankcionisanja do sada nisu imali dovoljan preventivan efekat. Povećanjem kazni jača se svest o odgovornosti, sprečavaju se zloupotrebe i obezbeđuje efikasna zaštita javnog interesa.

Hvala.

Hvala.
Na član 86. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar.
Na član 87. su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima Miroslav Aleksić.

Što se tiče poređenja sa drugim zemljama, mislim da mi ne možemo da se poredimo ni po čemu ni sa jednom zemljom iz EU, pa čak, nažalost, ni sa Hrvatskom, koja beleži bolje rezultate od nas u poslednjim godinama.

Dakle, u ozbiljnom smo padu i subvencije su zapravo samo deo poljoprivredne politike, a rezultat je ono što mi vidimo i što vide naši poljoprivrednici.

Dakle, ako država nije u stanju da pomogne poljoprivrednicima kada su krizna vremena, evo, ove godine su bile suše. S početka godine je bio mraz. Katastrofalne štete su preživeli voćari, ratari tokom leta zbog suše. Šta ste uradili da pomognete ljudima? Niste uradili ništa. Nema para za njih. Nema para za protivgradne rakete. Malo, malo pa problemi sa time, grad, da li smo dejstvovali, da li nismo.

Dakle, apsolutno ne postoji ozbiljna strategija, niti volja da se uradi bilo šta sa poljoprivredom i ja sad slušam vas ponovo da ćete sada, posle 13 godina, da se uključite i da pravite neke zaokrete u poljoprivredi. Pa, ko će u to još verovati? Evo, ja bih voleo da se to dogodi. Demantujte me i pokažite mi da nisam u pravu i za godinu dana recite – evo koliko smo uložili novca, evo šta su rezultati toga, evo koliko smo obnovili poljoprivrednih gazdinstava.

Dakle, svako malo porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti mala porodična privatna firma. Osamdeset posto takvih je u strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Usmerimo subvencije u njih. Dajmo njima da mogu da žive. Dajmo da vidimo kako ćemo da vratimo stočni fond koji je izumreo maltene u prethodnih nekoliko godina, kako da najprofitabilnije grane poljoprivrede podignemo kao što je, recimo, voćarstvo ili kao što je povrtarstvo.

Dajte, pokažite to poljoprivrednicima na delu. Od praznih priča koje slušaju 13 godina od različitih ministara nikakvu korist nisu imali, ostavljaju svoju proizvodnju, prodaju njive i odlaze u Sloveniju i Nemačku da voze kamion. To je slika stanja, nažalost, u Srbiji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Izvolite.

Pa, kada je prethodni govornik pomenuo vinogradare, jasno je da nikada veće subvencije za vinogradarstvo u istoriji Srbije nisu bile, da se kreću i do 75% po poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi vinogradarstvom.

Što se tiče politike njihove, plastično, 12 godina je prethodni govornik bio na vlasti, ne znamo kako je dolazio za Beograd i ne znamo kakvo prevozno sredstvo je koristio u svojoj njivi.

Politika Aleksandra Vučića mu je omogućila da sada, kada završi Skupštinu, ode auto-putem do kuće, koji je izgradio Aleksandar Vučić do Trstenika, sedne u nove traktore koje mu je obezbedio Vučić i bavi se poljoprivredom. To nije mogao ni kada je on vodio ovu državu, a sada može zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Meni nije krivo, meni je drago što i oni dobijaju i što ne pravimo razliku u tome. Svako ko se bavi poljoprivredom, bez obzira na versku, nacionalnu i političku pripadnost, treba da dobije subvencije i dobio je. To je razlika u politici Aleksandra Vučića i njihovoj.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Brnabić.

Teško je uopšte, ne samo ovako napisan amandman, nego i kad ga obrazlaže neko tog kalibra kao gospodin Aleksić, prihvatiti kao nešto što je dobro i sa dobrim namerama.

Znate, ako je neko ko je kada je G17 otišao u stečaj, kada je grabljeno sve što se moglo iz njega i odneti, na kraju kad je ostao samo onaj reklamni frižider za Koka-kolu, otimao se sa jednom prilično stamenom i stabilnom gospođom oko tog frižidera ko će ga odneti kući, bio toliki džentlmen da je šutnuo u cevanicu da bi ga on odneo, onda postaje jasno zbog čega je poljoprivreda Srbije u vreme njihove vlasti došla u ozbiljan problem.

Sigurno da nije SSP-a i da nije praktično obogaljena poljoprivreda Srbije ostavljena na milost i nemilost subvencionisanim proizvodima i nezajažljivim uvoznicima iz Republike Srbije, da bi danas bilo stanje mnogo bolje, nego ovako kakvo jeste. Znači, i svo ovo vreme je bila borba za očuvanje poljoprivrede, sa više ili manje uspeha, ali uglavnom se išlo napred i stalno menjala taktika kojom se to radi.

Sa nekim stvarima ja lično nisam bio saglasan i njih hoću sada da napomenem, jer mislim da je krajnji trenutak da se o tome ozbiljno porazmisli, a to je da mala poljoprivredna seoska gazdinstva do 20 hektara apsolutno treba da budu ne samo privilegovana u brzini isplate, nego i u visini subvencija. Evo iz kog razloga. Upravo iz tog razloga što pitanje nacionalnog suvereniteta čuvaju takva poljoprivredna gazdinstva, ne proizvođači koji imaju 100 hektara, hiljadu grla stoke, oni jesu bitni, jesu važni, ali ovi ne čuvaju nacionalni suverenitet.

Nacionalni suverenitet i devedesetih godina je očuvalo malo poljoprivredno gazdinstvo, koje je i kad nije bilo vreme i kad je bilo nevreme sejalo, sadilo i bilo dovoljno hrane da se Srbija prehrani.

Ružna vremena dolaze, a Srbiji niko spolja dobro ne misli. Mislim da je krajnje vreme da se osvrnemo na tu činjenicu i posvetimo dužnu pažnju upravo ovom specifičnom delu poljoprivrede. Ja razumem da je budžet zbog raznoraznih stvari, a i kao posledica svih ovih nereda koji nam se dešavaju na ulici zadnjih godinu dana, ozbiljno prenapregnut, ali ako nema dovoljno sredstava, ministre, ja vam ozbiljno predlažem da umanjite, pa čak i ako treba ukinete subvencije za poljoprivredna gazdinstva od preko 100 hektara ili možda preko 50 hektara, jer ovi do 20 hektara jesu suština i jesu nacionalni suverenitet Srbije. Hvala.

Hvala.
Replika, Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Zaista sam šokiran onime o čemu je govorio prethodni govornik, pominjući nekakve cevanice, frižidere. Ja ne znam da li se radi o dejstvu nekih opijata ili nečemu drugom, ali očigledno da se oni, kada je u pitanju poljoprivreda, samo razumeju u imanje Jovanjica i da su tu najbolje rezultate ostvarivali oni koji su obilazili to imanje tamo gde se proizvodila marihuana, ali okej, i to je jasno.

Kada govore o poljoprivredi i tome ko je šta kome omogućio. Da, niko nikome ništa, gospodo, ovde nije dao. Vi raspolažete novcem građana Srbije. To je novac svih nas ovde, svakog građanina ove zemlje. Vi ste samo dobili od građana to pravo da tim novcem raspolažete i njime služite. Ne dajete iz džepa, niti za subvencije za poljoprivredu, niti za EKSPO, niti za autoput. A to kako ste to uradili, podnećete račun građanima Srbije, pre ili kasnije. To što uspevate da na pokradenim izborima i dalje opstajete na vlasti, ne znači da dobro radite posao i da imate podršku građana Srbije, pogotovo poljoprivrednika.

Poljoprivrednici su ti, i seljak je ovu zemlju i hranio i branio u najtežim vremenima, i u vreme ratova i u vreme sankcija, odbraniće i za vaše vreme, a i vas će skinuti sa vlasti. Seljak vas skinuti sa vlasti. Njega ne možete da ucenite, a Boga mi, više ni da prevarite. E, to vreme sada dolazi, i treba da dođe, zato što nikoga više niste obmanjivali ovih 13 godina i davali lažna obećanja nego srpskog seljaka i srpskog poljoprivrednika. Zato ćete snositi odgovornost, a oni će biti jedni od tih koji će učestvovati da vas pošalju u političku penziju i pred institucije po odgovornost. Hvala.