Hvala vam.
Sledeća je Marina Mijatović.
Izvolite.

Poštovane građanke i građani, pred nama su brojni zakoni, odnosno ugovori kojima se predviđa zajam. Čuli smo pre dva sata od narodnog poslanika SNS da su toliko dobri ovi ugovori da menjaju regulativu, ali je zaboravio da nam kaže da treba da platimo nekoliko vrsta kamata, samim tim što smo potpisali ove ugovore, pa zatim za kašnjenje ukoliko kasnimo sa vraćanjem, pa zatim kamate ukoliko ne iskoristimo taj novac, zatim kamate ukoliko ne potrošimo taj novac onako kako je predviđeno ovim ugovorima. Sve ovo je na teret građana Republike Srbije.

Ja ću se konkretno osvrnuti na nekoliko ugovora o zajmu, a prvi je za projekat unapređenja kvaliteta vazduha. Svrha ovog projekta je da se zastareli sistemi grajanja zamene, ali ste zaboravili da kažete da nisu samo to uzroci zagađenja vazduha, već ne pominjete uopšte šta je sa zastarelim sistemima u rudnicima, na kopovima, a zaboravili ste da stavite u ovu grupu gradova koji su izuzetno ugroženi Bor, Majdanpek, Kostolac i Lazarevac.

Prema statistici informacija je da je oko 12.000 ljudi preminulo u Srbiji zbog zagađenog vazduha. Dakle, vi ne mislite o svim ovim građankama i građanima. Takođe, u ovom ugovoru ste predvideli da mora da se zasnuje koordinacija između više ministarstava. Mi se sećamo, bivša ministarka zdravlja je rekla da nema nikakvu komunikaciju sa ministrom finansija. Nadamo se da nećemo to očekivati i kada je u pitanju implementacija ovog ugovora o zajmu.

Kada već pominjem obolele od plućnih bolesti, odnosno od karcinom pluća, moram da kažem da je Srbija zemlja koja se nalazi na vrhu svih zemalja u svetu po broju umrlih i obolelih. Samim tim bih pomenula i to što Srbija ne brine o svojim građanima, jer još uvek nije uspela da usvoji jedan jedini član kada je u pitanju Zakon o presađivanju organa.

Dakle, četiri godine čekamo da Ministarstvo zdravlja i Uprava za biomedicinu donese jedan jedini član koji je naložen od Ustavnog suda Republike Srbije. Da li je to pokazatelj koliko Ministarstvo zdravlja brine o svojim građanima. Ljudi čiji je život ugrožen nemaju mogućnost da dobiju zdravstvenu zaštitu, nemaju mogućnost da žive normalno i da dobiju ono što su zaslužili od svoje Republike Srbije.

Takođe, mi smo čuli direktoru Uprave za biomedicinu koja je rekla pre šest meseci kako je taj član već definisan, kako je poslat Vladi na odlučivanje, kako će uskoro biti u parlamentu. Mi znamo da od 2023. godine nismo stavili na dnevni red ovaj zakon, odnosno jedan jedini član. Time Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije ugrožavaju život i zdravlje svojih građana i građanki.

Takođe, ministar zdravlja je danas rekao kako nam zdravstvo cveta i kako je sve super, kako imamo apoteke, kako su te apoteke u privatnom sektoru. Da jesu. Ja moram da naglasim da zdravstveni sistem ne funkcioniše zato što i dalje imamo liste čekanja, zato što i dalje imamo liste zakazivanja, zato što građani i građanke ne znaju svoja prava, zato što Ministarstvo zdravlja i zdravstvene ustanove zloupotrebljavaju to njihovo neznanje jer kriju informacije i kriju ono na šta građani i građanke imaju prava.

Moram da naglasim da taj privatni sektor kojim se hvalimo nije uopšte inkorporiran u zdravstveni sistem. Mi smo zemlja koja na teritoriji EU plaća najviše iz džepa. Mi plaćamo tri puta zdravstveno osiguranje, tri puta moramo da platimo obavezno zdravstveno osiguranje, dobrovoljno ukoliko želimo ali naravno svaki put moramo nešto da platimo iz džepa i poznato je koliko se zdravstveno nalazi na vrhu kada je u pitanju korupcija.

Što se tiče ovih drugih ugovora. Imamo sporazum o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravilnika za vozila na točkovima. Kakvo nam je stanje na putevima bolje i da nemamo ni točkove i da nam se zabrani da vozimo automobile. To vidimo po poslednjoj saobraćajnoj nezgodi koja se desila kod Sremske Mitrovice gde su brojni građani povređeni i imamo četvoro poginulih građana i građanki. Šta je za to uzrok? Korupcija. Zašto korupcija? Zato što je izdato lekarsko uverenje da je osoba koja prevozi putnike sposobna da vozi autobus.

Ako uzmemo u obzir i podatak da je prevoznik imao 60 prekršajnih prijava zbog neregularnosti kada je u pitanju bezbednost građana, odnosno prevoznog sredstva, mi možemo da kažemo da je Republika Srbija dozvolila da joj 4800 građana budu ugroženi, uzimajući u obzir samo ovaj podatak koji nam je dostupan, a ne znamo koliko je drugih podataka kada je u pitanju bezbednost vozila, odnosno autobusa koja prevoze građane i građanke.

Takođe, kada je u pitanju zajam za prugu Dimitrovgrad – Niš, vi se hvalite time kako će se vozovi kretati 120 kilometara na čas, a toliko se kreću i automobili po autoputu, umesto da se ti vozovi kreću brže od vozila po autoputu. Pa, prosek, prosek je i 120 kilometara na čas na autoputu.

Mi se hvalimo ovim projektom i kažemo da će samo 104 kilometra pruge biti obnovljeno, kao da ćemo da umrežimo celu Republiku Srbiju sa ovim. Ono što niste obratili pažnju, a bolje je da imamo spore vozove, jeste što nijedan pružni prelaz ne radi. Koliko godišnje građana i građanki nastrada zbog toga što rampe na pružnim prelazima ne rade? Tome bi se trebalo posvetiti prvo, a ne izgradnji samo novih pruga.

Kada su u pitanju zelene politike, 2023. godine Vlada je usvojila Mapa puta za uvođenje zelenog označavanja projekata. Ja bih sada isto tako mogla da pitam ministra šta je sa medicinskim otpadom? Zašto se uništavaju zdravstvene ustanove? Zašto se taj sektor u zdravstvenim ustanovama, institutima i zavodima za javno zdravlje uništio? Zašto su ti ljudi koji su radili u tom sektoru ostali bez posla? Prvo ste im smanjili plate, pa ste ih onda ostavili bez posla. Zašto se ovaj sektor preusmerava u privatni sektor, a znamo da nema dovoljno kapaciteta?

Kada pogledamo javne nabavke, videćemo da samo jedna kompanija dobija sve ugovore, a to je „Remondis“ i da nije u stanju da pruži adekvatne usluge i zbog toga medicinskog otpada imamo po ulicama, oko kontejnera. Dakle, ni građani nisu zaštićeni samim tim što ovaj sektor apsolutno ne funkcioniše.

Kada je u pitanju korupcija, mi možemo da kažemo da i u ovom sektoru postoji korupcija, i to velika korupcija, koja nas mnogo, mnogo košta. To smo videli i kod pada nadstrešnice i to što ne dozvoljavate da svi ugovori koje zaključuje Republika Srbija, kada su u pitanju zajmovi, budu transparentni i da nam sva dokumenta budu dostupna. Hvala.

Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Ovakav govor dobijete kada pokušate da pokrijete 20 različitih tema sa 40 različitih neistina. Pokušao sam mnogo puta da apelujem na vaše kolege u različitim parlamentima da za izgovorenu reč morate da snosite odgovornost i da budete svesni da ovaj prenos neko gleda.

Vi ste izjavili da nijedan pružni prelaz u Srbiji ne radi i nije bezbedan. Ja vas sada citiram, uzeću ove steno-beleške i tim steno-beleškama, na te steno-beleške ću vas uvek podsećati, jer je ovo što vi radite sada izazivanje opasnosti i uznemiravanje javnosti. To je prva stvar.

Druga stvar, kao i prethodni govornici, dolazimo do toga da se priznaje da ova vlast radi nešto, pa kaže – obnovili ste samo 104 kilometra pruge. A koliko je bilo obnovljeno do dolaska Aleksandra Vučića na vlast? To mi kažite. Kažete – nema sad pruge, da li se ide 130 na sat ili se ne ide, to nije dobro za građane. Pa, 50.000 ljudi je u deset dana od Beograda do Subotice otišlo tim vozom.

Sve ove priče koje vi pričate ovde je zaista teško komentarisati, a još teže slušati, ali ono što je najgore je što čak i tu nesreću o kojoj ste pričali, a tiče se nesreće sa ovim autobusom koji se prevrnuo i stradalim ljudima, bez imalo blama i sramote koristite u političke svrhe i to političko lešinjarenje ponovo potvrđujete. Zaista, mislim da, nakon vašeg govora, sve ono što sam pričao i tokom prethodnih replika, ništa sem političkog lešinarenja, jeftine manipulacije, iznošenja neistina i pokušaja da se dopadnete nekome, ali ni u tome više nema ni sekunde uspeha iz prostog razloga što vaša politika nema podršku ni onih ljudi koji su vas do juče podržavali. Hvala.

Hvala.
Čemu nervoza, o čemu se radi? Šta je problem tačno, da se čuje? Posle neverovatnih stvari koje smo čuli u devet minuta ne može čovek da dobije dva minuta da odgovori na neke najosnovnije, da odgovori istinom na najosnovnije ludilo.
Reč ima ministar Sara Pavkov.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi poslanici i građani Srbije, pre svega hvala vam što ste otvorili temu medicinskog otpada, odnosno Pravilnika za upravljanje medicinskim otpadom.
Ministar Lončar sa svojim saradnicima, kao i ja sa svojim saradnicima u prethodnom periodu intenzivno radimo na donošenju novog pravilnika sa jasnim ciljem - smanjenje količine tretiranog medicinskog otpada kakva je do sada bila praksa na divljim deponijama ili na sanitarnim, odnosno nesanitarnim deponijama, tako da očekujte uskoro da i od strane ministra Lončara i od strane mene bude potpisan novi pravilnik koji će definitivno pozitivno uticati na upravljanje ovom vrstom otpada.
Takođe, započeli smo i analizu efekata po pitanju farmaceutskog otpada, kako bismo mogli da vidimo sledeće godine na koji način da unapredimo i ovaj segment.
Da vam obrazložim zbog čega se u kreditu sa IBRD, odnosno u zajmu ne nalaze jedinice lokalne samouprave koje ste pomenuli. Prva i osnovna stvar, odnosno, da kažem, preduslov kojim smo se vodili kada smo birali jedinice lokalne samouprave se nalazi u samom Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, odnosno granične vrednosti PM čestica u jedinicama lokalnih samouprava. Zbog toga konkretno grad Bor se ne nalazi u ovom zajmu, jer grad Bor ima problema sa drugim zagađujućim materijama, pre svega sa sumpor-dioksidom i sa teškim metalima koji u takvom obuhvatu u PM česticama nemaju ni u direktivi kod nas, ni u regulativi obavezu da se mere, što ne znači da nisu problem. Ja to podvlačim i od toga ne bežimo, ali mislim da je važno da građani Srbije čuju šta je u prethodnom periodu u gradu Boru investirano, konkretno u iznosu od preko 380 miliona dolara, u sisteme životne sredine, konkretno.
Uloženo je 278 miliona dolara u tretman dimnih gasova, tretman prašine otpadnih voda, čvrstog otpada i obnavljanje vegetacije. Zasađeno je na teritoriji Bora preko miliona sadnica koje su obuhvatile površinu od 3.000 kvadratnih metara i vrlo je značajno da je propisno odloženo 961 hiljada tona neopasnog otpada i 4.700 tona opasnog otpada. Dodatno, uloženo je u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, odlagalište nemineralizovanog i slabo mineralizovanog otpada, odlagalište flotacijske jalovine i piritnog koncentrata i skladišta opasnog otpada, kao i investicije u vodosabirnike, zatim bazene za prikupljanje otpadnih voda, odnosno voda koje se spiraju sa samih jalovišta i u opremu za primarno prečišćavanje, ozelenjavanje, rekultivaciju svih degradiranih površina u gradu u kom se skoro pola veka obavlja rudarska delatnost. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Zlatibor Lončar.

Prvo moram da se zahvalim što ste pomenuli stvarno ozbiljne teme koje interesuju građane Srbije, a na stranu da li se razumete u to, da li znate o tome. To nije bitno. Reći ću vam što se tiče zakona, a i da obavestim i vas i sve građane Srbije da smo mi do pre dva dana, od početka godine, uradili preko 90 transplantacija organa u Srbiji, a da ćemo do kraja godine uraditi sigurno preko 100, što se nikad nije desilo. Taj zakon je sa jedne strane izuzetno bitan, ali ima i svoja negativna svojstva, jer uvek ćemo imati podeljeno.
Neki ljudi, evo, vidite i kod sebe da li ste svi donori, da li ste svi potpisali karticu ili niste i koliko vas se razlikuje tu u tome. Kada bi krenuli od vas, pa bi videli, pa bi drugačije pitali i razmišljali o tome, sem da nešto kažete kako ne valja i kako nije urađeno. U transplantaciji nije problem zakon. Ono što je bio problem, a što smo mislili da je najbitnije i što smo gledali primere drugih država, trebala nam je podrška crkve i dobili smo je.
Meni je žao što ne možete barem na trenutak da se nađete u koži rođaka i onih kojima zavisi taj život, a ne da to koristite u političke svrhe. Ja sa udruženjima razgovaram maltene svaki dan, znate? Bitan je rezultat. U Srbiji nikada nije urađeno za manje od godinu dana 100 transplantacija, draga gospođo, i tu se završava… Ne računam transplantacije koje su urađene u inostranstvu, naših pacijenata, ne računam transplantacije koje će se uraditi u Belorusiji naših pacijenata, transplantacije bubrega, a ugovor sam pre par nedelja potpisao. Ništa to ne računam. Računam samo ono što se uradilo u Srbiji. Pitajte slobodno te pacijente koji čekaju da li je nekad bilo bolje, da li imaju veću nadu nego što je imaju danas. To je suština.
Trebali bi tu da imamo svi isti princip i da se borimo za to, pa da me pitate da li zakon donosi dobro ili loše. Zakon, da znaju građani, predviđa da su svi donori. Evo koliko nas ovde ima, a da li ćete se vi svi složiti sa tim zakonom da smo svi donori. Hoćete? Dobro, nema problema. Odlično, nema problema, ne čujem ostale, super. Kažem kako to izgleda i koliki su to problemi. Imamo države i sa tim zakonom i sa drugim i znamo kako su prolazili ili nisu, ali meni su bitni ti ljudi koji čekaju i bitno nam je da imamo rezultat. To je najbitnije.
Što se tiče lista čekanja, liste čekanja postoje svuda u svetu, ali su one kod nas, a posle onih koraka koje smo napravili, mnogo manje nego bilo gde u svetu. To je činjenica. To je činjenica i mi bi do sada da nije bilo vaših blokada i svega ostalog, mi bi te liste čekanja skinuli. Meni je žao što je istina takva, ali moram da vas podsetim i na jednu stvar – naši ljudi nisu mogli ovde da budu na listama čekanja. Išli su na gama nož u Tursku, na X nož nisu mogli da idu nigde zbog kombinacija, pa smo mi kupili i gama nož i X nož i sve ostale aparate koji su trebali i koje imamo i na koje idu naši pacijenti.
Da vas podsetim da 2012. godine nismo mogli da uđemo na listu koja je ocenjivala zdravstveni sistem, pa smo došli do 18. mesta.
Ono što je najbitnije, da li znate koliko je njih bilo što mi je ovde spočitavalo kako nam ne valja sistem, kako je propao, kako se raspao. Znate li šta se desilo? Našli su se negde u inostranstvu, razboleli su se i zvali su me 24 časa da pomognem da se vrate i da se leče u Srbiji. To istina i to treba da znaju građani Srbije koji nisu imali prilike da negde odu i upoznaju druge zdravstvene sisteme.
Znate kako izgleda zdravstveni sistem u nekoj Americi ili bilo gde?. Gospodo, dođete, da li ste živi, poluživi i ostalo, pitaju vas koje osiguranje imate, jel imate dovoljno na osiguranju ili nemate. Nemate dovoljno, pa ne možete da pređete kapiju tu. To je istina i to je istina, da znate.
Tako da, to su neke stvari koje su činjenice, koje su istina. Naravno, vama ne odgovaraju, to je u redu. Građani su tu neka procene i slično.
Što se tiče lekarskog uverenja za vozača, izdato u domu zdravlja u decembru 2025. godine i lekarsko uverenje…
(Narodni poslanici dobacuju.)
… da, 2025. godine, po zakonu važećem je da svaki ako nema nekih problema da se na određeno vreme, godinu, dve, tri, da se radi novo lekarsko uverenje.
Prema tome, to što se priča da je on imao doživotno lekarsko uverenje, nema veze sa mozgom. Izvinite, jel se tom vozaču desilo nešto zdravstveno ili bilo šta ili je bio nepažljiv, gledao na telefon ili šta je radio? I za to je kriv zdravstveni sistem, jel tako? O čemu, bre, pričate?
Pričate to što vama odgovara, naravno. Ja pričam šta je istina. Pokušajte da je sagledate.
Tako da, što se tiče zdravstvenog sistema, ono što bi trebali svi da uradimo i što je naš problem, da ne bi bila ta statistika kakva jeste, da se svi potrudimo da svi odu na preventivni pregled. To je suština svega. Vrlo jednostavno, preventivni pregled možete da zakažete gde god hoćete i da odete. Izvinite, molim vas, ako nećete to je druga stvar.
Da li vi znate da ljude koje pozovemo na preventivni pregled, pozovemo ih pismom, telegramom, poštom, samo se 35% javi na taj pregled, ostali ne dođu? Gospodo, to su činjenice. Ali, ja vam kažem, nemaju građani Srbije ništa od toga to što vi hoćete da ispadnete to što hoćete da budete.
Građani Srbije će imati koristi ako svi zajedno apelujemo na njih da idu na preventivne preglede, da se pregledaju, da bi se na vreme uočila bolest i onda mogu da budu izlečeni i mogu da budu zdravi. Od toga, kasno se javljaju na lečenje, vi svi dobro znate, dugo odbijaju, neće da odu kod lekara. Kažu - nije mi ništa, biće to u redu, idemo neke druge metode da koristimo i slično. Znači, to su naše činjenice, nemojte da se pravimo da ne znamo. Da, sistem ih je verovatno odvukao na tu stranu.
Gospodo, vi ste vlasnici toga što izgovorite, građani gledaju. Mi ćemo se boriti da oni dođu na preventivne preglede, da imamo što više najboljih aparata da im pomažemo, da imamo što više lekova najnovijih da možemo da ih lečimo, a vi sa vašom politikom vidite dokle ćete da stignete.

Hvala.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, pre nego što krenem da govorim o sporazumima, samo bih podsetila ministra Lončara da smo ovu priču o donorskim karticama pričali 2018. godine, a pre toga i pokušali da imamo i javna slušanja po tom pitanju i najveći problem i jeste bila svest građana upravo o tome i porodica koja treba da odobri, jednostavno, transplatacije.

Nemojte da zloupotrebljavate tako sofisticirane teme u političke svrhe zato što to danas jednostavno postaje svakodnevnica da to radite.

Priča o tome da je 12 hiljada ljudi umrlo zbog toga što filteri za vazduh ne postoje, da smo prvi na listi građana koji umiru od raka. Jednostavno prenabregavate činjenicu da je postojalo neko NATO bombardovanje 1999. godine, da postoje naučna istraživanja o tome i dokazi da na svakih 10 godina upravo zbog perioda raspada radioaktivnog uranijuma dolazi do povećanog broja bolesnih ljudi.

Zbog toga mislim da se država krajnje odgovorno ponaša prema ovoj temi, pogotovo što sada imate i najavu, posle razgovora sa vrhunskim naučnicima iz Rusije, upravo o najnovijim tehnologijama koje treba da budu donete u Srbiju kada je u pitanju vakcina protiv raka.

Prema tome, Srbija se krajnje odgovorno ponaša kada su ove teme i kada je uopšte život građana u pitanju i ne treba zloupotrebljavati u svakodnevne svrhe, ali mi smo nekada ovde u parlamentu zaista na ove teme vodili jednu konstruktivnu debatu i govorili upravo o konsenzusu svih građana, bez obzira na politička uverenja kada su u pitanju ovakve teme.

Kada danas imamo teme koje su 31 sporazum na dnevnom redu i kada su one podeljene u nekih pet oblasti, kako je moj kolega Radosavljević rekao, a to su teme koje se odnose na nauku, obrazovanje, na energetiku, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, odbranu i deo koji se odnosi na ekonomiju i trgovinske sporazume, treba reći da u ovim teškim političkim trenucima, kada imate pitanje uopšte funkcionisanja određenih institucija, upravo što proteklih deset meseci smo imali blokade najvažnijih institucija, kao što je tužilaštvo, univerzitet, pravosuđe, onda dolazimo u situaciju da je neko zaista, ko se borio za to, da institucije i život u Srbiji stane, jednostavno Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom države se trude da jednostavno nastave ovaj život, a to su i građani Srbije potvrdili u zadnjih tri meseca, gde su pokazali svojim učešćem u šetnjama da jednostavno žele da vrate svoj život u poziciju u kojoj je bio pre zaustavljanja života kada je povod za pad nadstrešnice, 1. novembar, iskorišćen u političke svrhe da se jednostavno obračunate sa Aleksandrom Vučićem, pre svega kao jednim političarem koji je od 2013. godine zaista težio da ovu Srbiju gura napred i kada je vodio svoju spoljašnju politiku i te 2013. i 2014. godine, pa i danas 2025. godine, a i kada je u pitanju unutrašnja politika.

Zato mi danas imamo ove sporazume upravo koji govore o tome da države i na istok i na zapadu žele jednostavno da sarađuju sa jednom Srbijom, da smo 15. oktobra imali i posetu predsednice Evropske komisije, koja je u trenucima kada treba da rešimo jedno delikatno pitanje, kada se Srbija nalazi u oblasti energetike, kada je u pitanju NIS, između čekića i nakovanja, između velikih sila u borbi za svoja strateška opredeljenja ovde u Srbiji, jednostavno dolazimo u situaciju da poziv gospođe fon den Lajen da se pridružimo mehanizmu za naftu i gas pokazuje u stvari suštinsko opredeljenje Srbije ka evropskim integracijama i da te integracije za koje vi tvrdite da ne idu u dovoljno dobrom smeru i ne idu dovoljno brzo upravo pokazuju da baš idu u dobrom smeru, zato što taj poziv u stvari pokazuje da je Srbija zaista jedan partner kada je u pitanju energetska mreža i zato je opravdano što mi danas jedan od sporazuma imamo upravo sporazum koji se odnosi na reformu energetskog sektora i oblasti zaštite životne sredine i da učešće određenih finansijskih institucija, kao što je i Francuska razvojna banka i Svetska banka i na kraju krajeva i MMF i KFV banka, kako god, želi da učestvuje u ovako jednoj sveobuhvatnoj reformi koja se ne odnosi samo na nas, nego se odnosi na ceo region i ona je bitna za ceo region, zato što sada jednostavno EU gleda da te energetske politike objedini kada je u pitanju kompletno ovaj deo Evrope, za nas predstavlja jedno poštovanje pre svega prema onome što smo do sada radili kada su pitanju evropske integracije.

Sporazum Vlade Republike Srbije, ja bih se zaista opredelila da pričam danas i o sporazumu koji je u oblasti nauke i tehnološkog razvoja između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, govori o tome upravo da u oblast nauke je zaista jako uloženo kada je u pitanju Republika Srbija i da taj deo koji se odnosi na razmenu studenata, profesora, naučnika, akademika, ne govorimo samo o Turskoj, nego govorimo upravo o tome da je očito želja svih država u svetu da sarađuju sa Srbijom u ovoj oblasti, a to nije slučajno.

Pre svega, reći ću, i u ono vreme kada je predsednica Skupštine Ana Brnabić bila i premijer i kada je jednostavno insistirala, tada je prvi put odvojena nauka kao posebno ministarstvo i tehnološki razvoj od prosvete, napravljen je jedan veliki zamajac, pre svega postupkom digitalizacije i taj nastavak u stvari te saradnje na bilateralnom, multilateralnom nivou, kada su međunarodne organizacije u pitanju, govori o tome da je Srbija zaista mnogo uložila, pored izgradnje infrastrukture, koja je govorila mnogo toga, otvaranje tih informacionih centara i data centara i centara koji upravo treba da podstaknu razvoj nauke koje treba da nađu primene direktno u privredi, kad govorimo o tom ekonomskom razvoju, danas posle toliko godina, daju konkretne rezultate. Ti rezultati se ne ogledaju samo u tim resursima u smislu infrastrukture, već se govori o tome da ti centri postaju zaista svrhishodni i prepoznati na svetkom nivou.

Tako danas imate prvi multifunkcijski centar za kreativne industrije i inovacije koji je otvoren sada, 9. oktobra, tzv. "Ložionica", stara Ložionica, od koje je napravljen jedan centar u kome će budući habovi i mladi inženjeri raditi u njemu iz oblasti IT i veštačke inteligencije, zatim imate centar koji se odnosi na istraživački deo isključivo za robotiku, koji je napravio jednu nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju i imate, danas je to objavljeno u određenim medijima, da Evropska unija radi na tome da formira tzv. centre za veštačku inteligenciju koji će biti čitave fabrike i koja želi da umreži ceo zapadni Balkan u toj oblasti, a što znači da Srbija već ima formirano mnogo toga i da ćemo biti sigurno jedan od lidera u regionu i biti centar zbivanja kada je u pitanju cela ova oblast.

Zato, kada govorimo o tome da u oblasti nauke imamo 110 naučnih istraživača koji su prepoznati na svetskoj listi Stanforda, danas govorimo o tome u stvari da su oni jedan od najuticajnijih naučnih istraživača u svetu i da praktično je ova oblast kojom mi upravljamo u svetu.

Zato je vrlo važno ovo što Ministarstvo zdravlja radi na vraćanju lekara u Srbiju, što znači da i mi kao država aktivno radimo na vraćanju mnogih naučnika sa svetskim karijerama, da se vrate u Srbiju i da upravo u ovim vodećim oblastima u tehnološkom razvoju budu ovde, zato što to nama jako znači.

Ono što je kreirano poslednjih deset meseci nikako ne ide u prilog tome da jednostavno vi želite da ljudi koji rade u inostranstvu u ovoj oblasti žele da se vrate kada vide da jednostavno fakulteti ne rade, da su naučni instituti blokirani radom i da se bavimo politikom a ne isključivo naukom. Atmosferu koju kreirate ovde, a vi podržavate zdušno, i to je moj savet, da ako želite da izađete pred svoje birače i dobijete te glasove, treba da se ogradite od nasilja, od političkog zastrašivanja, od blokada normalnog života, od zaustavljanja saobraćaja, stavljanje na stub srama političkih aktera ove države, jer danas-sutra možete i vi da budete upravo jedni od tih, gde ćete biti na stubu srama bez obzira kojoj političkoj partiji pripadate. To je ono što jednostavno današnji mladi ljudi su potpali pod uticaj te volk kulture koju jednostavno mi kao ovde odgovorni ljudi moramo da razgovaramo, bez obzira na to da li se radi o profesorima ili njihovim roditeljima. Oni jesu ogledalo svih nas i jesu ono što treba da predstavlja budućnost jedne države.

Nemojte da zaboravite da u prethodnih 10 meseci 20% studenata, a to je 20% od 200 hiljada studenata, 40 hiljada mladih ljudi je promenilo svoje karijere i promenilo svoje sudbine. Mnogi su otišli da studiraju u inostranstvo, neki su otišli na privatne fakultete, a mnogi su se zaposlili i prestali da studiraju. To je odgovornost onih koji su doveli do blokada ovih prethodnih 10 meseci.

Vaše zdušno podržavanje ovako nečega i nadmetanje da biste se dopali njima je prosto nemoguće, jer ako želite da promovišete tu antidržavnu politiku, onda jednostavno građani Srbije neće vas nikada podržati u budućnosti u tome. Ako želite da zaista ovu državu vidite u nekom boljem svetlu, pokažite jednostavno svojim predlozima da imate konstruktivna i ispravna rešenja, koja će biti svima u interesu u budućnosti.

To je ono zbog čega govorimo danas o ekonomskim rezultatima, koji jesu manji nego prošle godine, i kada govorimo da MMF postoji ovde, pa, u vreme onih pre 2012. godine, i to ovih koji se zdušno zalažu da oni ne budu tu, i nisu bili ovde i nisu jednostavno postojali, zbog čega smo imali abnormalno zaduživanje i 500 hiljada nezaposlenih.

Mi smo prošlu godinu završili sa pet milijardi stranih direktnih investicija. Sada, prvih šest meseci imamo svega 1,5 milijarde evra. Prema tome, prošlu godinu smo završili sa realnim rastom od 3,9% BDP, mi smo sada, otprilike, prema prognozi Narodne banke na 2,75%, MMF kaže 2,4% a Svetska banka kaže da će biti ova godina završena sa 2,8%.

Kako će biti, to ćemo videti, ali očito da svi rezultati govore o tome da jeste na trenutak bila zaustavljena Srbija. Odgovornost predsednika države i Vlade Republike Srbije je upravo bila u tome da mora da se nastavi, da Srbija jednostavno nema alternativu, osim da ide napred. Nastavili smo da radimo i sve odluke koje donosimo u proteklih dva meseca i marže, smanjenje marža i zaštita najsiromašnijih građana po pitanju energenata i zaštita cene osnovnih životnih namernica za najugroženije stanovnike Republike Srbije pokazuje upravo to koliko brinemo o svim građanima.

Prema tome, moj savet vam je zaista da prihvatite teme koje su od opšteg interesa svih građana Srbije, u jednom smislu konsenzusa, bez obzira što se politički ne slažete sa nama, bez obzira što imate primedbe koje jednostavno nisu odraz ove situacije, nego želite možda da se dopadnete nekim novim listama da biste seli na neke nove političke liste za neke nove izbore. To vam neće doneti ništa dobro, ali vam neće doneti ni te glasove koje očekujete.

Znači, ono čime Srbija treba da se bavi, to je da bude jedna pristojna, razvijena, u tehničko-tehnološkom smislu razvijena država. Mislim da se Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić trude da jednostavno Srbija ide u tom smeru. Hvala.