Dame i gospodo, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika imamo kvorum za rad.
Nastavljamo zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 9. do 39. dnevnog reda.
Reč ima gospodin Nikola Radosavljević ovlašćeni predstavnik...
Izvinjavam se, Nikola.
Prvo, potpredsednica gospođa Elvira Kovač.
Nikola, vi ćete posle.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice, predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, u vremenu predviđenom za predstavnika poslaničke grupe u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara govoriću o saradnji Srbije i Mađarske, naravno povodom dva sporazuma koji se između ostalog nalaze na dnevnom redu, ali dozvolićete mi u jedom širem kontekstu.

Naime u poslednje vreme sa obe strane, dakle, zvaničnici i Mađarske i Srbije potvrđuju da je odnos dve zemlje na istorijskom maksimumu. Bilateralne odnose kao što je to poznato karakteriše vrlo intenzivan politički dijalog i vrlo intenzivne i česte posete.

Možda bih krenula unazad, ono što je najsvežije, pored toga što će i danas ili bar početkom ove nedelje da se vide najviši zvaničnici, je da je na predlog premijera Mađarske Viktora Orbana predsednik Republike Srbije je dobio da je njemu dodeljeno državno priznanje Veliki krst Mađarskog Ordena za zasluge sa ogrlicom i zvezdom, sa zlatnim zracima, a to mu je uručeno 17. februara 2025. godine.

Sa druge strane premijer Mađarske, Viktor Orban je 16. septembra 2022. godine odlikovan Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici za izuzetne zasluge u očuvanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa dve zemlje.

Ono što je za Savez vojvođanskih Mađara izuzetno značajno i što bih želela da naglasim i da podsetim sve nas, da je predsednik Mađarske, Tamaš Šuljok boravio u zvaničnoj poseti prošle godine 27, i 28. oktobra 2025. godine i da je tada predsednik Mađarske i predsednik Srbije sa svim ostalim zvaničnicima i uz prisustvo i našeg predsednika i naše delegacije da su tom prilikom posetili Čurug, da su postavili i položili vence na „Spomenik pomirenja“ kao i u „Muzeju žrtava racije“ Topalov magacin.

Između ostalog su prisustvovali i blagosiljanju katoličke crkve „Snežne gospe“ u Žablju i da je ovim zapravo obeležena desetogodišnjica istorijskog pomirenja između dve zemlje.

Podsetila bih da je Fondacija „Ištvan Pastor“ prošle godine 30. oktobra novoustanovljenu nagradu ili ti odlikovanje te fondacije dodelila nekadašnjem predsednicima Republike Srbije Tomislavu Nikoliću i nekadašnjem predsedniku Mađarske Janošu Aderu. Oni su upravo priznanje dobili zbog izuzetnih zasluga u postizanju istorijskog pomirenja srpskog i mađarskog naroda i za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između Republike Srbije, zapravo njihovo unapređenje u partnersku saradnju. Dakle, tada je obeležena desetogodišnjica, a podsetila bih sve vas da je 2013. godine tadašnji predsednik Republike Srbije i predsednik Mađarske, da su oni tada u Čurugu položili zajedno venac na tada novoizgrađeni spomenik nevinim mađarskim žrtvama koji su stradali tokom 1944/1945. godine, kao i na spomenik nevinim srpskim žrtvama u Topalovom magacinu koji su stradali 1942. godine. Zapravo je tim činom i izvinjenjem je učinjen ogroman korak, to je značilo pomirenje dva naroda posle Drugog svetskog rata, a ovaj visoki dom Narodna skupština Republike Srbije je tada usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini tokom 1944/1945. godine.

Ono što je takođe značajno da je tada i Vlada Republike Srbije na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić je ukinula Rezoluciju o kolektivnoj krivici Mađara na šta su vojvođanski Mađari čekali decenijama.

Kada pričamo o političkoj saradnji činjenica da su dve vlade imale nekoliko, šest zajedničkih sednica u proteklom periodu. Prva zajednička sednica dve vlade je bila 1. jula 2014. godine, a poslednja 8. septembra 2021. godine, dakle, šesta zajednička sednica Vlade, a posle toga je potpisan ugovor između Republike Srbije i Mađarske o prijateljskim odnosima u saradnji u oblasti strateške saradnje. Zapravo je samim tim stvoren ili napravljen, formiran i Savet za stratešku saradnju. Taj ugovor je stupio na snagu 20. januara 2023. godine, a prva sednica tog strateškog saveta je bila u Srbiji, ali ne u Beogradu, već na Paliću 20. juna te 2023. godine, na kojoj su prisustvovali predsednici jedne i druge države. Sa Mađarske strane tada Novak Kotalin, koji su potpisali zajedničku izjavu o osnivanju Strateškog saveta za saradnju između Srbije i Mađarske i potvrđeno je partnerstvo između dve zemlje koje je izuzetno značajano i na pripremi svega ovoga i da bi do toga došlo je SVM i naš tadašnji predsednik, sada već nažalost pokojni, Ištvan Pastor takođe prisustvovao.

Tada se konkretizovalo nekoliko stvari na nekoliko tema, najviše danas značajna energetika. Dogovorena je izgradnja naftovoda između Novog Sada i Mađarske, trgovina gasom. Naravno, dogovoreni sa određeni projekti u oblasti infrastrukture, železnice i tako dalje i nešto više od godinu dana posle toga, dakle, prošle godine u novembru, 14. novembra 2024. godine održan je Druga sednica tog Strateškog saveta u Budimpešti na kojoj su, takođe, prisustvovali članovi Vlade Republike Srbije, kao i predsednik, odnosno šef i zamenik šefa poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara.

To je bio jedan izuzetno plodonosan sastanak Strateškog saveta na kome je naravno bilo i nekoliko tet-a-tet sastanaka, ali potpisano je sedam sporazuma, dokumenata. Njih bi spomenula. Jedan od najznačajnijih, zajednička politička Deklaracija između Srbije i Mađarske nakon sednice Saveta za stratešku saradnju između premijera Mađarske i predsednika Srbije, Memorandum o razumevanju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske i sličan Memorandum, takođe, između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, o razvojnoj saradnji. Značajno iz ugla evropskih integracija, produžetak rada eksperata koji su iz Mađarske angažovani na ekspertskoj pomoći u Republici Srbiji iz oblasti evropskih integracija, takođe sa Ministarstvom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Program saradnje u oblasti kulture za period 2024. i 2027. godina, između Ministarstava kulture Mađarske i Srbije i Ugovor između Republike Srbije i Mađarske o pravnoj pomoći u građanskim stvarima između ministarstava pravde, ugovor koji se sada nalazi na dnevnom redu, inače ratifikacija je na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Značajno je naglasiti da je mađarski parlament ovaj ugovor ratifikovao u maju i mi se zahvaljujemo što je on prošao sve moguće procedure i u samom Ministarstvu pravde i što se sada nalazi na dnevnom redu.

Zašto je on neophodan? Poslednji ugovor koji se odnosio na ovu oblast je iz davnih iz 1968. godine, a svesni smo toga da bilateralnu i političku saradnju i u pravnom smislu ima sve više kontakata između recidenata jedne i druge zemlje i da je jednostavno bilo neophodno i na ovom polju zaključiti sporazum ili, u ovom slučaju, ugovor.

Značajno je naglasiti i da je ministar pravde Mađarske nedavno posetio Beograd i tokom njegove posete smo, između ostalog, i obećali da ćemo ratifikovati i ovaj sporazum.

Sedmi sporazum, odnosno memorandum, dokument koji je bio na dnevnom redu Strateškog saveta u novembru prošle godine u Budimpešti je Memorandum o razumevanju između Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije i Ministarstva kultura i inovacija Mađarske.

Drugi sporazum koji sad imamo na dnevnom redu je potpisan još na onoj prethodnoj sednici Strateškog saveta, koja je bila na Paliću, tako da je značajno da je on konačno u skupštinskoj proceduri i da smo na ovoj sednici uspeli da ga stavimo na dnevni red.

Pored bilateralnih, dakle, političkih odnosa koji se svakako baziraju na nekoliko stuba, saradnja u oblasti ekonomije, energetske bezbednosti, ilegalnih migracija i ne manje značajan položaj nacionalnih manjina, dakle, sa jedne strane nas, mađarske nacionalne manjine koja živi u Srbiji, s druge strane, srpske nacionalne manjine koja živi u Mađarskoj, značajno je naglasiti da zaista saradnja jača na svim poljima. Jedna od najznačajnijih i najvidljivijih je ekonomska saradnja između dve zemlje koja je u proteklom periodu zaista sve intenzivnija. Vidi se da je razmena roba i usluga na sve višem nivou.

Naravno, ekonomska saradnja se najpre zasniva na tome i to se meri, na rastućim mađarskim investicijama u srpsku privredu, zajedničkim projektima u infrastrukturi.

Ukoliko mi vreme dozvoli, pokušaću da nabrojim nekoliko i da u širem kontekstu pričam o njima.

Ovde je više puta pomenuta energetika i ne manje značajan gasni aranžman, od bilateralnog, ali možemo reći i od nekog šireg regionalnog značaja. Osnovni cilj i jedne i druge zemlje je da se ostvari energetska stabilnost i bolje strukturne veze, ali kada smo već kod ekonomije, dozvolićete da iz ugla Saveza vojvođanskih Mađara naglasim izuzetno veliki značaj Fondacije „Prosperitati“. Fondacija „Prosperitati“ je formirana kod nas u Srbiji. Značajno je što nismo imali nikakvog problema u njenom funkcionisanju u proteklom periodu, a zapravo se finansira u potpunosti iz izvora mađarske Vlade, a obezbeđuje pomoć najpre poljoprivrednicima, mladim bračnim parovima, ali i ne manje značajnim malim, srednjim preduzećima koji funkcionišu najviše u Vojvodini, ali se polako ulaže i u neka preduzeća koja nisu na samoj teritoriji AP Vojvodine.

Kada napravimo presek ili sumiramo rezultate Fondacije „Prosperitati“ i one pomoći koja je kroz Fondaciju „Prosperitati“ stigla iz Mađarske. Može se reći da je u prethodnom periodu kupljeno 5.374 hektara poljoprivrednog zemljišta. Dakle, to poljoprivredno zemljište su kupili naši poljoprivredni proizvođači koji žive na teritoriji AP Vojvodine. Kada su oni konkurisali uslov je bio da imaju i mađarsko i sprsko državljanstvo i to je sve provereno i sa poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, nema nikakve diskriminacije u tim projektima.

Izgrađeno je ili kupljeno, izgrađeno, sređeno, jer ti projekti su se odnosili na kupovinu kuća, 1.338 novih kuća, takođe na teritoriji AP Vojvodine zahvaljujući raznim projektima koji su pomagali, dakle, srednja, mala preduzeća, startap projekti. Nastalo je 667 novih preduzeća. Kada sve sumiramo, različitu vrste pomoći, da li u sredstvima, da li u ekspertizi, u mentorskom programu, dakle, kroz Fondaciju „Prosperitati“, zahvaljujući pomoći iz budžeta Vlade Mađarske, pomoć je dobilo 2.147 preduzeća i preko 6.000 poljoprivednika. Cilj programa na kome su eksperti SVM mnogo radili, sada radimo na novoj strategiji koja će se odnositi na novi programski period i projekte koji će takođe da se nude kroz Fondaciju „Prosperitati“, je da naši ljudi, dakle, vojvođanski Mađari, ostanu u ovoj zemlji da mogu da planiraju svoju budućnost.

Kada sam govorila o ekonomiji, tu bih još naglasila da se Mađarska godinama nalazi u prvih deset najznačajnijih trgovinskih partnera, gde naravno prednjače OTP banka, kompanija za distribuciju nafte i gasa „Mol“, ali šta se planira još u budućnosti ili šta je najaktuelnije? Prioritetni ciljevi saradnje odnose se na jačanje energetske bezbednosti, planirana je izgradnja naftovoda, kao što sam spomenula, između Novog Sada i Mađarske, kao i novog dalekovoda, dalje unapređenje infrastrukturnih veza železničkih, drumskih i avio veza. Potpisani su ugovori o nabavci i skladištenju gasa u Mađarskoj, što izuzetno mnogo znači Srbiji, pri čemu, moramo naglasiti, što je poznato, da su Srbija i Mađarska osnovale zajedničku kompaniju za trgovinu gasom „Serbhungas“ i ne manje značajno i proširenje EU.

Znamo da visoki zvaničnici Mađarske Srbiju podržavaju na ovom putu. Oni smatraju da zapadni Balkan treba da postane deo EU, da je Srbija centralna zemlja u ovom procesu i zaista, gde god mogu, na svim bilateralnim, multilateralnim sastancima na svim nivoima zdušno i sam ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine, a i ostali zvaničnici, ministar za evropske poslove, podržavaju Srbiju. Mađarska je za otvaranje svih poglavlja i klastera za koje je Srbija spremna i ne manje značajno što sam spomenula, šalju nam eksperte na polju evropskih integracija. Dakle, predstavnik Mađarske pomaže rad kako ministarstva, pa i cele Vlade na ovom polju.

Pošto sam spomenula infrastrukturu značajno je podvući da dinamika radova na mađarskoj deonici brze pruge Beograd-Budimpešta takođe teku svojim planiranim tokom. Svi znamo sada da je brza pruga Novi Sad – Subotica puštena u rad nedavno, konkretno 3. oktobra.

Mađarski ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar, koji je bio inače na centralnoj manifestaciji SVM povodom Svetog Ištvana, mi to uvek slavimo najbliže subote 20. avgusta, ove godine 16. avgusta je u svom obraćanju kasnije naglasio da je izuzetno značajno da železnica i brza pruga obezbeđuje još jače veze i dokaz koliko Mađarska želi da pomogne da Srbija što pre uđe u EU, a na taj način kroz Mađarsku i srpska roba i proizvodi kroz njih uđu u Evropu.

Ono što je možda najsvežije, najaktuelnije je i godina kulture. Naime, ove godine godina kulture Srbije i Mađarske, koja je počela zapravo u septembru ove godine, plan je da se u prvoj polovini, odnosno u prvih šest meseci najpre predstavi Mađarska u Srbiji, pa Srbija u Mađarskoj, dakle pola godine gde će se organizovati izuzetno veliki broj manifestacija.

Naš ministar kulture je bio u Budimpešti, njihov ministar kulture je bio ovde. Manifestacija otvaranja je bila u Bačkoj Topoli i plan je da u budućem periodu pored velikih događaja kao što su muzički događaji, koncerti, pozorišne predstave na više lokacija u Srbiji budu organizovane i manje, pa čak i neke koje se odnose na kulinarske specifičnosti kako bi se kroz kulturu još više upoznali, približili i sarađivali.

Činjenica je da je tema ilegalnih migracija ona koja je vrlo aktuelna i za SVM i za generalno vojvođanske Mađare koji žive blizu granice, ali i za sve nas. Bitno je naglasiti da Republika Srbija i Mađarska sarađuju i na ovom polju.

Izuzetno je značajno jer mi smo zapravo granica sa Šengenom. Održavanje stabilnosti i bezbednosti, ako mogu tako da kažem i cele Evrope zapravo zavisi od nas. Mi smo od samog početaka, dakle SVM je još te 2015. godine naglašavao da kada pričamo o ilegalnim migracijama i o ekonomskim migrantima i tim ljudima jasno koji prolaze kroz Republiku Srbiju kada smo imali vrlo nemele scene u okolini Kanjiže, dakle u opštini Kanjiža, okolnih sela Subotice i kažem blizini granice je da interesi bezbednost naših građana, dakle građana Republike Srbije moraju da imaju primat. Raduje nas što su se sada stavovi Srbije i Mađarske po tom pitanju približili.

Spomenula bih da je bilo pokušaja čak i za neku triletaralnu saradnju između Mađarske, Austrije i Srbije vezano za migracije, Austrija je imala neki svoj interes pa se malo povukla iz toga, ali je bitno da se spreče nelegalne migracije i trgovina ljudima.

Sve u svemu, da zaključim, Savez vojvođanskih Mađara je srećan što konačno imamo dva sporazuma, konkretna sa Mađarskom, pravna pomoć i zaštita podataka na dnevnom redu. Svakako ćemo njihovu ratifikaciju i potvrđivanje podržati kao i sve ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu.

Ne manje značajno, a mislim da je to najaktuelnije što će i pregovori oko mira koji se odnose na celu Evropu između predsednika Amerike i Rusije da se održe u Budimpešti. Raduje nas što je to i predsednik države pozdravio.

Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Nikola Radosavljević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je drugi deo seta zakona koji su, pre svega, važni za građane Republike Srbije, jer dok se drugi trude da blokiraju svima nama normalan život mi se trudimo da svim građanima naše države podjednako omogućimo i poboljšamo život.

Mi drugu državu nemamo osim Srbije. Kod nas ne postoji alternativa kao i kod drugih narodnih poslanika opozicije koji trče po Evropi i na najgori mogući način pričaju loše o svojoj državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi moramo biti iskreni prema našim građanima. Makroekonomska stabilnost nije cilj sam po sebi već je to uslov za povećanje plata, penzija i ulaganja u infrastrukturu.

Zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici i jasnim prioritetima danas možemo reći da je udeo javnog duga u odnosu na BDP daleko ispod nivoa Mastrihta, a to nam daje prostor da planiramo i finansiramo rast standarda naših građana.

Da budemo konkretni, Vlada Republike Srbije nije pričala samo o platama, mi smo te plate isplaćivali. Imamo niz mera kojima smo podigli primanja u prosveti i zdravstvu, sektorima koji se bore za svakodnevni život naših ljudi i nastavićemo tim putem. Učitelju, nastavniku, medicinskoj sestri, lekaru, onome ko brine o našoj deci i bolestima poručujem – država vas vidi i radi za vas.

Najave i planovi o dodatnom rastu plata imaju realnu finansijsku osnovu i biće sprovedeni u skladu sa budžetom Republike Srbije.

Danas stojim pred vama sa jasnom porukom da je Srbija u teškim vremenima pokazala svoju snagu, stabilnost i sposobnost da odgovori na izazove i uprkos pritiscima, uprkos blokadama i pokušajima da se onemogući rad države naša ekonomija ostaje stabilna, rast se održava, a javni dug je pod kontrolom. To nije rezultat pukih reči, to je odgovornost i rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, investicije u Srbiji nisu zaustavljene. Mi radimo na konkretnim projektima koji menjaju život ljudi – putevi, pruge, škole, bolnice, industrijske zone. Programi koje sprovodimo nisu kratkoročna mera za divnu politiku, to su strateški zahvati sa ciljem da Srbe pozicioniraju kao mesto stabilnosti i rasta u regionu. Zato mi i donosimo zakone koji su isključivo u interesu naroda, jer naš narod mora da bude na prvom mestu.

Ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu direktno utiče na boljitak životnog standarda, ekologije, privrede, poljoprivrede, infrastrukture, tako da sam ove predloge zakona svrstao u pet oblasti. Pokušaću svaki zakon kroz ove oblasti da obrazložim.

Prvi set zakona odnosi se na sektor energetike i zaštite životne sredine. Tako imamo unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji koji definiše uklanjanje iz upotrebe ekološko štetnih kotlarnica na fosilna goriva poput uglja i mazuta.

Ove kotlarnice se uglavnom nalaze u gradskim centrima i različitim javnim objektima i predstavljaju veliki izvor štetnih gasova isključivo kada je zimska sezona.

Zamena ovakvih starih zagađivača u novim izvorima toplotne energije pokazujemo odgovornost prema životnoj sredini i politiku koju brine o kvalitetnim životima građana.

Država ne može da čeka, Srbija mora da ide napred. Ne može da čeka kao što pojedinci čekaju da neko umesto njih odradi neki posao.

Zato ovi zakoni predstavljaju jedan ambiciozan paket reformi u sektoru energetike i zaštitu životne sredine i usmereni su ka modernizaciji i setovanju na Evropske standarde kao i zaštitu interesa naših građana i naše privrede.

Država će ovim zakonom uložiti 135.000.000 evra u energetsku reformu i ekološki sektor. Reforma je usklađena sa najavljenim dugoročnim planovima, gde se planira značajan rast kapaciteta obnovljivih izvora energije. Reforma nije puko menjani zakon, to je prioritet i strateški cilj i razmišljanje decenijama unapred.

Država mora da bude stub stabilnosti, da menja regulative, da kontroliše sprovođenje, kao i da bude čuvar javnog interesa. Tako ćemo jedino Srbiju da postavimo tamo gde joj je mesto, a to je evropski okvir sa čistom energijom i modernim preduzećima.

Sledeća oblast tiče se ekonomije i infrastrukture. Želeo bih da istaknem jedan bitan zakon koji se tiče infrastrukture, a to je Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora železnica Niš – Dimitrovgrad. Ovaj projekat obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju pruge Sićevo – Dimitrovgrad, kao i izgradnju obilaznice severno od grada Niša. Ovo je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, jer je ova pruga deo „Koridora 10“ i predstavlja vezu Srbije i Bugarske sa Turskom i sa Bliskim istokom.

Osim toga, ovim projektom se rešava i problem niškog železničkog čvora, koji je posle beogradskog najvažniji u železničkom saobraćaju, a samim tim iz centra Niša mi izmeštamo i železnički saobraćaj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj projekat menja lice Srbije i spaja našu državu sa Evropom. Ovo nije tek tamo neka pruga, ovo je žila kucavica srpske privrede i srpske trgovine. Hajde da govorimo o tome šta ona konkretno donosi. Pre svega, brže i bezbednije putovanje, jer umesto pruge koja je sagrađena u 19. veku sada ćemo imati modernu prugu gde će se vozovi kretati prosečnom brzinom od 120 kilometara na čas. Putnici će stizati brže, udobnije, a transport robe će se uvećati, što opet znači manje gužvi na našim putevima i manje zagađenje. Dalje, jačanje ekonomije juga Srbije, povezujemo Niš, Pirot i Dimitrovgrad u jednu privrednu zonu čime otvaramo vrata za nove investicije. Svaka nova fabrika koja se otvora želi da ima dobru infrastrukturu, a mi to ovim zakonom omogućavamo.

Takođe, „Zeleni koridor“ ka Evropi, elektrifikacijom i modernizacijom, smanjujemo emisiju štetnih gasova i samim tim štitimo prirodu. Ovo je važan deo naše politike zelene tranzicije i deo reformi energetike i životne sredine koju je Vlada Republike Srbije usvojila 5. septembra ove godine.

Konačno, od velikog značaja za narod koji živi na jugu Srbije su nova radna mesta i lokalni razvoj. Svaki kilometar ove pruge znači posao za naše ljude, bolju infrastrukturu za sela i gradove pored Koridora.

Kao što uvek i ističemo, u ovome se ogleda odgovorna politika, a ne u blokadama infrastrukture i ustanova. Mi danas govorimo o realnim rezultatima koje narod vidi i narod ih koristi, jer mi ne pravimo nikakve „stelt, nevidljive“ autoputeve, već prave, tu su, svi ih mi koristimo. Mi imamo rezultate i dela koje građani koriste, brže pruge, modernije vozove, za razliku od kolega iz opozicije koji su samo uništavali. Evo, sada i njima da damo kliker i to bi pokvarili, a da ne govorim o tome da nisu obnovili ni kilometar pruge, niti izgradili, a bili su na vlasti. Imali su dovoljno vremena da pokažu svoje umeće.

Ovim zakonom gde je projekat izgradnje pruge Srbija postaje tranzitno čvorište Jugoistočne Evrope. Država nastavlja da ulaže u infrastrukturu, jer znamo da nema jake ekonomije bez puteva i pruga. Ovo je još jedan dokaz da Srbija ide korak po korak napred, kilometar po kilometar, dok drugi pokušavaju da je blokiraju i unište. Svi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu direktno se tiču boljitka životnog standarda naših građana.

Pred nama je još jedan važan zakon, a to je Zakon koji otvara vrata za izložbu „EXPO 2027“. Radi se o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Međunarodnog biroa za izložbu o privilegijama i pogodnostima za učešće u međunarodno priznatoj izložbi „EXPO 2027 Beograd“ Srbija.

Ovaj zakon potvrđuje da Srbija poštuje međunarodne standarde i da ovim zakonom želimo da definišemo sve ono što je potrebno učesnicima i partnerima iz celog sveta od diplomatskog statusa za zvanične delegacije, pa do olakšice vezane za dobijanje viza i radnih dozvola.

Zašto je ovo važno za građane Republike Srbije? Prvo i osnovno, otvaramo Srbiju svetu. EXPO u Beogradu okupiće više od 120 zemalja, a već je prijavljeno, 122 zemlje su prijavljene, na desetine hiljada učesnika, kao i milioni posetilaca. Kao drugo, ogroman ekonomski podsticaj. Procenjuje se da će EXPO doneti više od dve milijarde direktnih i indirektnih ulaganja. Otvoriće se na hiljadu novih radnih mesta. Srbija dobija novu infrastrukturu, Nacionalni paviljon EXPO, moderan sajam, nove puteve, metro liniju ka Surčinu i bolju železnicu. Kao treće, priliku da se Srbija predstavi kao lider u inovacijama o održivom razvoju, kao i standard u svetu.

Želim da napomenem da je ovo odgovorna politika Vlade Republike Srbije, jer svakim potezom privlačimo strane investicije, gradimo reputaciju i ostavljamo trajno nasleđe našim generacijama.

Usvajanjem ovog zakona mi ne glasamo samo za EXPO, već glasamo za modernu, otvorenu i prosperitetnu Srbiju, za hiljade novih radnih mesta, za novu infrastrukturu, za priliku da uđemo u istoriju kao zemlja koja je domaćin najznačajnije svetske izložbe.

Želim u ime svih narodnih poslanika sa liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ da kažem - ovo je investicija u našu budućnost i prilika koja se ne propušta.

Sledeći set zakona su zakoni koji potvrđuju sporazume o saradnji iz oblasti obrazovanja, inovacija i naprednih tehnologija. Cilj ovih zakona je da se stvore povoljni ambijenti i neometan razvoj između Republike Srbije i Republike Turske, kao i Mađarske.

Poslednja oblast koju želim da predstavim je set zakona koji se tiču poljoprivrede. U ovoj drugoj grupi seta zakona imamo dva važna zakona. Prvi se tiče saradnje Republike Srbije i Vlade Republike Kube iz oblasti poljoprivrede i ovim zakonom mi potvrđujemo olakšice prilikom plasmana poljoprivrednih proizvoda između dveju zemalja.

Drugi zakon tiče se poljoprivrede, ali se odnosi na sporazum koji se tiče međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino. Moram da napomenem da je Srbija zemlja bogate vinske tradicije i da je naša dužnost da tu tradiciju podignemo na viši i savremeniji nivo. Zato Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo ulaže više nego ikada do sada u poljoprivredu i daje podsticaj za podizanje novih vinograda, nabavku sadnog materijala, protivgradnu zaštitu i sisteme za navodnjavanje.

Zašto ovo radimo? Mi time jačamo našu domaću proizvodnju i izvoz, jer cilj nam je da do 2030. godine udvostručimo izvoz i da povećamo pod čokotima vinove loze za 40% naše vinograde. Želimo da etiketa proizvedena u Srbiji bude simbol kvaliteta i da to postane trend u svetu, zato i dajemo podršku mladima i mladim vinarima i podigli smo subvencije na čak 70% u odnosu na investiciju za podizanje novih zasada od ukupne investicije.

Sve ovo je u cilju kako bi mladi poljoprivrednici, porodična gazdinstva lakše započeli i proširili proizvodnju. Uveli smo i bespovratna sredstva za mlade vinare, za investicije u opremu za preradu grožđa i flaširanja do tri miliona dinara.

Bitan segment je infrastruktura, kao i zaštita, moram ovo da napomenem. Samo prošle godine dostavljeno je 100 novih protivgradnih stanica, izgrađeno preko 30 kilometara sistema za navodnjavanje u vinogradarskim regionima.

Takođe, subvencionišemo i kupovinu sertifikovanih sadnica domaćih i stranih sorti, uvodimo nacionalni registar vinogradara i vinskih puteva kako bi osigurali kvalitet od čokota do čaše.

Stavio sam akcenat na ovaj zakon iz razloga što dolazim iz dela Srbije, iz Pomoravskog okruga, gde smo poznati po dobrim vinima.

Dok mi ulažemo u selo i u vinograde, u budućnost Srbije, opozicija ume samo da blokira, bez i jednog konkretnog rešenja ili predloga u interesu naroda. Podsećam vas da kada su bili na vlasti, vinogradarstvo su sveli na minimum, bez podsticaja, bez puteva i bez protivgradne zaštite.

Ovo je jasna poruka građanima Srbije. Dok oni blokiraju, mi gradimo, dok lome i uništavaju, mi isplaćujemo subvencije, dok oni traže izgovore, mi donosimo rezultate. Zato podržite ove zakone, jer su važni za građane Republike Srbije, jer ako ne podržite zakon, vi ne mislite na narod. Zato, živela Srbija i živeo srpski narod.

Hvala.
Podsećanja radi, molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Imamo pet sati rasprave.
Prelazimo na listu.
Prvi na listi je gospodin Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice, uvaženi ministri, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane.

Ja sam i ranije govorio o više zakona koji su bili bitni za jugoistok Srbije. Evo danas tu imamo određene sporazume kojima dajemo mogućnost da se poboljšaju uslovi za prevoz, za sve one stvari koje su bitne za život svih naših građana.

Najviše ću se dotaći ovog dela sporazuma oko finansiranja izgradnje dela pruge od Niša prema Dimitrovgradu. Za mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, ali Niš je za mene, što se kaže, centar svih događanja. Svrljig je na prvom mestu, ali normalno, tu je i Niš odmah i ostale opštine na jugoistoku Srbije.

Za sve nas koji tamo živimo, to će biti veliki korak da dođe do izmeštanja pruge, da se uradi ta brza pruga, da na tom delu mogu bolje da funkcionišu vozovi, saobraćajnica da bude kako treba. Za mene je veoma bitno kada mi to završimo, kada to bude završeno, bilo bi dobro da se u međuvremenu stavi akcenat na ovaj deo pruge koji ide od Niša preko Svrljiga, Knjaževca prema Prahovu, prema Negotinu, prema Boru.

Moram da kažem i veoma je bitno za nas koji tamo živimo, da je ta pruga u prethodnom periodu od 2019. do 2021. godine rađena, izgrađena, rekonstruisana. Tu govorim o delu pruge koji se nalazi od Niša prema Svrljigu i Knjaževcu. Kada je ta pruga, rađena signalizacija koja je bila, recimo, u Knjaževcu baš kompletna signalizacija, gde je to bilo sve kako treba, automatski prelazi, sve što treba i kako treba. Kada je urađena ta brza pruga, odnosno rekonstrukcija te pruge, dolazi do toga da su prekidi, da to sada ne funkcioniše.

Što se tiče u samom Svrljigu i dela puta te železničke pruge od Niša prema Svrljigu, kroz sam Svrljig imamo pružni prelaz koji je u veoma lošem stanju, u stanju takvom da kada neko želi da pređe preko pruge, to su takva udubljenja na tom delu da ljudi jedva idu svojim vozilima.

Da napomenem, veoma je bitno da branici koji se nalaze u tom delu su rađeni i taj projekat je rađen verovatno početkom 20. veka. To je sve zastarelo. Mislim da bi to trebalo što pre uraditi, da to može da bude funkcionalno, da bude 100% sigurno za naše ljude. Mogu da kažem da na tom delu pruge prolazi dnevno u proseku preko 4000 vozila, a računajte koliko je to opasno kada ti branici nisu u funkciji, kada radnik koji radi na 400, 500 metara, tu je železnička stanica, mora da izađe van stanice i da onim čekrkom spusti i podigne tu rampu. Mislim da to nije primereno situaciji, kada je 21. vek.

Inače, znam, jer ja tamo živim u Svrljigu, a to što govorim, to je veliki problem ne samo naš koji tamo živimo u samom Svrljigu, nego svih onih koji prolaze kroz Svrljig, da li išli prugom, da li išli državnim putem koji je isto veoma frekventan.

Bitno je i tamo je rađen inspekcijski nadzor inspektora koji radi na železnicama, odnosno to je republički inspektor za železnicu, odrađen je i zapisnik na kojem je dao određene naloge da se to završi, taj pružni prelaz da se uradi, da to bude automatski prelaz, da sve to bude u najboljem redu. To je rađeno 2024-2025. godine. Imali smo informacije, ja sam konkretno bio sa direktorom infrastrukture železnice, gde je dogovoreno tada da Svrljig i taj pružni prelaz uđe u proces, da to bude odrađeno početkom ove godine kroz sredstva koja se finansiraju iz budžeta, odnosno sredstva koja su kao donacija EU. Do dana današnjeg ništa nije odrađeno. Kako sam čuo, ta sredstva su preusmerena u nekom delu pruge, u delu koji je mnogo manje frekventan nego ovaj deo gde je kroz sam Svrljig i gde dolazi veliki broj ljudi, odnosno velika je frekvencija saobraćaja i drumskog i železničkog, a velika je opasnost. Tu smo ranije imali desetak nezgoda koje su se dešavale zbog toga, zbog tih branika koji su loše urađeni, odnosno čak koji i ne funkcionišu. Svetlosna signalizacija nije dobra. To je u samom Svrljigu, da ne govorim o tim pružnim prelazima koji se nalaze van dela tog naseljenog mesta gde su opštine dužne da to održavaju, zajedno sa Železnicama Srbije.

Još jednom sam siguran da će se to završiti, ali bih voleo da to bude odrađeno što pre, jer bezbednost svih naših ljudi je na prvom mestu, a moramo da idemo u 21. odnosno 22. vek, da ne dozvoljavamo da to bude kao što je nekad bilo.

Hvala još jednom. Ja ću glasati za predloge svih ovih sporazuma, jer mislim da su dobri, dobri za budućnost svih nas koji živimo u Republici Srbiji. Hvala još jednom.

Hvala vama.
Sledeća na listi je gospođa Minela Kalender.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi i Evropska okvirna konvencija o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti sastavni su deo pravnog sistema u Republici Srbiji i trebali bi biti temelj na kojem počivaju status i organizacija lokalne samouprave u Srbiji.

Zakonom o dopuni Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, Republika Srbija se obavezuje da prihvati i odredbe člana 6. stav 1. i 2. i član 7. stav 2.

Da bi prema našem mišljenju imali efikasnu lokalnu samoupravu, potrebno je potpuno reformisati sistem lokalne samouprave u Srbiji. Reforma lokalne samouprave mora ići u smeru da se nadležnosti lokalne samouprave povećaju. Politički i pravni autoritet lokalne samouprave potrebno je podići na viši nivo. Decentralizacija je proces koji je neophodan Republici Srbiji. Lokalne samouprave moraju biti sposobne da mogu suštinski ispuniti svoju ulogu koja je utvrđena Ustavom, zakonom, ali i Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, odnosno da građani neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. A obaveza lokalne samouprave je da poslove obavlja zakonito, transparentno i isključivo u interesu lokalnog stanovništva.

Pored toga, država je obavezna da sve opštine i gradove tretira na isti način upravo u duhu što je osnovna obaveza koja proističe iz Ustava Republike Srbije i Povelje o lokalnoj samoupravi.

Kada govorimo o odnosu vlasti prema lokalnom stanovništvu, Sjenica, iz koje dolazim, je pravi primer sistemske diskriminacije. Postojeća organizacija organa javne vlasti u Sjenici otežava ili u potpunosti uskraćuje građanima ove opštine da neke od elementarnih prava i potreba ostvaruju na području opštine u kojoj žive.

To je posledica očigledne činjenice da je Sjenica iz nekog razloga kažnjena, ali i najbolji pokazatelj da su reforma političkog sistema, decentralizacija i regionalizacija načela na kojima u bliskoj budućnosti treba uspostaviti državno uređenje i organizaciju vlasti.

Naglasiću da je Sjenica jedna od sandžačkih opština u kojoj većinsko stanovništvo čine Bošnjaci, što nas dovodi do razmišljanja da je možda ta činjenica razlog ciljanog lišavanja građana Sjenice mehanizama koji bi bili jednako dostupni za sve građane Republike Srbije bez obzira na regionalnu i nacionalnu pripadnost.

Sjenica je najdrastičniji primer ne funkcionalnosti postojećeg sistema i njegove otuđenosti od potreba građana. Sistem organizacije vlasti na terenu trebao bi biti takav da se instrumenti vlasti maksimalno učine dostupni svim građanima, da se proces odlučivanja o pravima i potrebama građanima pojednostavi, a da mesta odlučivanja budu institucije i organi na terenu koji su najbliži i najdostupniji građanima.

Upravo je to osnovni smisao Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Međutim, Republika Srbija nije ratifikovala one članove Evropske povelje o lokalnoj samoupravi koji bi stvorili obavezu da upravo postignu cilj koji sam pomenula.

Podsećam javnost da sam u svojstvu narodne poslanice SDA Sandžaka u oktobru 2024. godine zatražila od tadašnjeg premijera da se organizacija vlasti na terenu uskladi sa potrebama građana opštine Sjenica, međutim do sada nisam dobila odgovor, niti se stanje promenilo na bolje. Naivno zvuči član 4. stav 3. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi koji glasi: „javne poslove će prvenstveno obavljati oni organi vlasti koji su najbliži građanima“.

Koristim priliku da celokupnu javnost, kroz navođenje primera, podsetim na stanje u Sjenici u ovoj oblasti. U Sjenici građanima je potrebno: opšta bolnica, odnosno adekvatan nivo zdravstvene zaštite koji bi se ostvario u Sjenici a ne u Užicu kao do sada, služba za katastar nepokretnosti koja bi imala ovlašćenja da odlučuje o predmetima građana iz ove oblasti umesto da se to radi u Novoj Varoši. Potrebne su i odgovarajuće republičke inspekcijske službe koje neće biti ispostava iz Užica, kao što je to danas, kao i mogućnost da poslove potrebe i obaveze iz oblasti poreske uprave ostvaruju u Sjenici a ne kao danas u Prijepolju.

Građanima Sjenice je potrebno da sjeničkim šumama upravljaju iz Sjenice a ne iz Ivanjice, kao što je to slučaj danas. Takođe je potrebno da se uz odgovarajući institucionalan mehanizam stanje o vodama na terenu u opštini Sjenica vrši iz Sjenice, a ne iz Priboja. Lokalna samouprava u Sjenici treba da upravlja Prirodnim rezervatom „Uvac“ i Sjeničkim jezerom, a ne da se to radi iz Nove Varoši.

Pored toga, imam obavezu i napomenuti i da Nacionalna služba za zapošljavanje u Sjenici nema odgovarajući organizacioni status i potčinjena je Nacionalnoj službi za zapošljavanje iz Prijepolja.

Organizaciona jedinica preduzeća EPS u Sjenici treba da dobije status ogranka kako bi se pokrenula odgovarajuća revitalizacija i izgradnja novih elektroenergetskih objekata a to trenutno nije moguće jer je sistem odlučivanja centralizovan i o potrebama Sjenice u ovoj oblasti u prvom stepenu odlučuje se u Čačku. Upravljanje rudnikom Štavalj ne vrši se iz Sjenice, već iz Despotovca.

Prikazom realnog stanja u pogledu organizacije vlasti u Sjenici možemo zaključiti da je neophodna potpuna reforma političkog sistema na način da se određene nadležnosti republičkih organa vlasti prenesu na lokalnu samoupravu. Dakle, Republici Srbiji je potrebno na temelju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi regionalizacija i potpuna politička i finansijska decentralizacija. Trenutno lokalna vlast u Sjenici, bar do sada, nije pokazala interese u rešavanju ovog pitanja.

Kada govorimo o lokalnoj vlasti u Sjenici, očigledno je da im vladajući režim u potpunosti omogućava da bez ikakvih sankcija brutalno krše zakone i da ne sprovode sudske presude. Hvala.

Reč ima gospođa ministar Sara Pavkov.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dragi građani, vezano samo za konstataciju da Specijalnim rezervatom prirode „Uvac“ treba da upravlja entitet koji se nalazi na teritoriji opštine Sjenica, da pojasnim, često se u javnosti iznose činjenice da, kada se proglašava neko zaštićeno područje koje se nalazi na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, dolazi do nerazumevanja da priroda u ovom kontekstu ne poznaje granice. Ukoliko su režimi zaštite, a jesu često, na više teritorija jedinica lokalne samouprave, apsolutno nema nikakve racionalne argumentacije da jedinica lokalne samouprave koja u većem delu poseduje teritorijalnu pokrivenost tog zaštićenog područja ima prednost u odnosu na neke druge.
Konkretno za, ovo što smo malopre čuli, Specijalni rezervat prirode „Uvac“ je dat na upravljanje Društvu sa ograničenom odgovornošću „Uvac“ koje se nalazi sa sedištem u Novoj Varoši, ali vrlo intenzivno sarađuje i sa jedinicom lokalne samouprave Sjenicom, tako da mislim da građani treba da imaju jasnu sliku o tome da, kada se da na upravljanje određeno zaštićeno područje bilo kom pravnom licu, nema veze da procentualno ta jedinica lokalne samouprave u većem procentu u odnosu na neku drugu jedinicu lokalne samouprave. Ideja je da oni sarađuju zato što benefiti, odnosno pozitivni efekti od naknada za korišćenje zaštićenom područja, preko održivog upravljanja, preko eko-turizma mogu da imaju apsolutno svi i u tom kontekstu sam sigurna da i pomenuta opština može i, znam, ima benefite od toga što se nalazi u granicama Specijalnog rezervata prirode „Uvac“. Toliko. Hvala.