Hvala vama.
Sledeća na listi je gospođa Slađana Šušnjar.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, narodne poslanice, cenjeni građani, pred nama se nalazi više sporazuma. U danu za glasanje SDPS podržaće sve zato što oni doprinose boljem pozicioniranju naše države na evropskom tržištu podizanjem kvaliteta života naših građana i usklađivanju sa evropskim standardima.

Osvrnula bih se na Sporazum između Republike Srbije i EU o učešću Srbije u Programu jedinstvenog tržišta EU koji predstavlja jedan od značajnijih koraka u produbljivanju ekonomske saradnje Srbije i EU. Ovaj program ima za cilj unapređenje funkcionisanja unutrašnjem tržišta EU kroz jačanje konkurentnosti preduzeća, razvoja standarda i normi, zaštitu potrošača, bezbednost hrane i unapređenje statističkih sistema. Za zemlje kandidate, među kojima je i Srbija, on predstavlja značajnu priliku za postepenu integraciju i jedinstveno evropsko tržište i usklađivanje privrednog sistema sa standardima EU.

Najvažnije u ovom ugovoru jeste da Republika Srbija postaje pridruženi učesnik u Programu jedinstvenog tržišta EU, čime se otvaraju mogućnosti za učešće domaćih preduzeća, institucija i organizacija u evropskim fondovima i projektima koji jačaju konkurentnost, inovativnost i održivost privrede. Ugovor omogućava da pravna i fizička lica iz Srbije ravnopravno konkurišu za bespovratna sredstva EU jednako kao i subjekti zemalja članica. Najveći značaj ima podrška malim i srednjim preduzećima, posebno kroz mrežu Evropskog preduzetničkog centra koja pomaže u digitalizaciji, internacionalizaciji i zelenoj tranziciji poslovanja.

Važno je da je u okviru ovog stuba predviđeno i finansiranje za Evropsku mrežu preduzetništva koja u Srbiji funkcioniše od 2008. godine. Ova mreža povezuje srpske kompanija sa partnerima širom Evrope, omogućava im pristup novim tržištima. Zahvaljujući ovom programu srpska preduzeća dobijaju priliku da se pozicioniraju na evropskom i svetskom tržištu čime se povećava njihova sposobnost da se prilagode globalnim ekonomskim izazovima.

Takođe, sporazum doprinosi usaglašavanju domaćih propisa i standarda sa onima koji važe u EU i omogućava direktan pristup evropskim tržištima i partnerskim mrežama.

Finansijski doprinos Srbije ovom programu iznosi oko 135 miliona dinara za period od 2021. do 2025. godine, ali sva očekivanja i prognoze su da će kroz realizovane projekte Srbija imati korist koja višestruko prevazilazi uložena sredstva u ovaj program.

Jedan od sporazuma koji sigurno interesuje naše građane jeste Sporazum o potvrđivanju, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnim prelazima za međunarodni drumski saobraćaj Preševo i Tabanovce.

Cilj ovog sporazuma je da se unapred saradnja dve zemlje u oblasti kontrole prelaska granice i omogući brži, jednostavniji i efikasniji protok ljudi i robe.

Plan je da se uvede novi sistem rada, koji podrazumeva objedinjenu graničnu kontrolu. U praksi to znači da će putnici i vozila biti zaustavljeni samo jednom, a graničnu proveru će zajedno obavljati policijski službenici obe države.

Policajci zemlje domaćina biće ovlašćeni da pored ulazne kontrole svoje države obavljaju izlaznu kontrolu susedne države. Na taj način eliminiše se potreba za dvostrukim zadržavanjem na granici i smanjuje vreme čekanja, dok istovremeno obezbeđuje puna bezbednost i poštovanje propisa obe zemlje.

Provera dokumenata obavljaće se putem novog informatičkog sistema koji omogućava da se jednim skeniranjem izvrši uvid u evidenciju obe države. Kada sistem potvrdi da ne postoje pravne ili druge smetnje putniku se omogućava prelazak granice bez dodatnih zadržavanja.

Sporazumom se međutim ne ukida pravo država da po potrebi sprovedu izlaznu kontrolu ili detaljnu proveru, naročito u slučajevima kada postoje bezbednosni, pravni ili drugi razlozi koji zahtevaju dodatne mere.

Ovaj sporazum je samo deo šireg procesa olakšavanja kretanja između dve zemlje i jačanja regionalne saradnje u skladu sa evropskim standardima i praksom u oblasti granične bezbednosti.

Za kraj, osvrnula bih se na sporazum sa Ekvatorijalnom Gvinejom, Burundijem i Maldivima, koji otvaraju praktično okvir za širenje srpskog prisustva na novim tržištima, jer podstiču uvoz i izvoz robe i usluga i predviđaju mogućnost otvaranja predstavništva i kancelarija privrednih subjekata, osnivanje zajedničkih firmi i direktne investicije, razmenu stručnjaka, tehničku pomoć i organizaciju i obuku, što će omogućiti srpskim kompanijama da grade lokalne kapacitete i dugoročne poslovne veze.

Ugovori predviđaju zajedničku podršku za organizaciju i održavanje trgovinskih sajmova, izložbi i poslovnih i investicionih foruma, te uzajamne posete privrednih delegacija, što znači da države sa kojima su potpisani sporazumi obavezuju svoje administracije da olakšaju promociju proizvoda i usluga iz Srbije na terenu i stvore kanale za direktan kontakt između proizvođača, distributera i investitora.

Ovi sporazumi zapravo predstavljaju ili da tako kažemo nastavljaju, modernizuju istorijska prijateljstva koja su Srbija i nekadašnja Jugoslavija gradile sa afričkim državama kroz aktivno učešće u Pokretu nesvrstanih, političku i ekonomsku solidarnost u periodu dekolonizacije, bilateralne projekte, podršku oslobodilačkim pokretima i obrazovne razmene koje su uspostavile dugotrajne veze i poverenje.

Treba da koristimo taj istorijski kapital kako bi danas uspostavili nove ekonomske veze od kojih će sve strane imati korist i biti osnova za čvršću saradnju u budućnosti. Hvala vam.

Hvala vama.
Sledeći je gospodin Slobodan Ilić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, svako zasedanje Skupštine donosite nove zakone o zaduživanju, o davanju garancija Republike Srbije u korist stranih i domaćih banaka za izmirenje obaveza javnih preduzeća, akcionarskih društava i drugih stvari.

Posle ove sednice Skupštine Srbije, država Srbija i njeni građani će biti dodatno zaduženi za još oko pola milijardi evra.

Kada ste došli na vlast javni dug je bio nešto oko 15 milijardi evra, a danas je po vašim podacima došao do 39 milijardi evra.

Naravno da svaka država i sve države vrše zaduživanje budžeta za neke razvojne projekte i neke investicione projekte i nije sporno kada se takvo zaduživanje vrši za projekte koji su profitabilni i koji mogu da ostvaruju prihode da se to zaduženje vraća i da se vraćaju kamate, ali pitanje je i visina kamata po kojima se zadužuje Srbija, a Srbija se zadužuje po visini najvećih kamata na svetu.

Problem je što ova vlast zadužuje narod i državu ne za razvojne projekte, nego najčešće za neke besmislene projekte i što se kroz te projekte izvlače desetine i stotine miliona evra na privatne račune ljudi sa vlasti.

Gotovo svi projekti koje radi ova vlast i koje plaća ovaj narod, odnosno država, budžet i zaduživanja se dobijaju i dodeljuju na nameštenim javnim nabavkama na kojima najčešće ima samo jedan ponuđač i to su vaši izvođači preko kojih se cene radova višestruko uvećavaju, a onda se posle tog aneksima ugovora dodatno uvećavaju, tako da se iz budžeta Srbije ispumpavaju milijarde evra u strane države, na strane račune, u nekretnine i ko zna gde sve. O tome ćemo voditi računa kada se ova vlast smeni.

Jedna od tačaka dnevnog reda na kojoj se može lepo videti kako ova vlast otima novac građana je Tačka 13. koja kaže – Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora železnička pruga Niš-Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Početna cena radova, koja je bila predviđena za taj projekat, je bila 268 miliona evra, a sada je 502 miliona evra. Dakle, u međuvremenu je porasla gotovo za 100%.

Na dnevnom redu imamo još nekoliko zaduživanja. To je po Tački 9. – Ugovor o zajmu unapređenju kvaliteta vazduha – 50 miliona evra, po Tački 12. – Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu dodatno finansiranje projekta modernizacije poreske administracije Republika Srbija i Međunarodna banka za obnovu i razvoj – 27 miliona evra, po Tački 14. – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KFV Frankfurt na Majni Republike Srbije za reformu sektora energetike, životne sredine – 135 miliona evra, po Tački 15. – Predlog zakona o potvrđivanju Posebnog sporazuma o drugog kreditnoj liniji za finansiranje programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji itd. – 135 miliona evra, Tačka 16. – Elektromreža Srbije – 12 miliona evra, da ne čitam sada sve iz dnevnog reda.

Vi se hvalite da je budžet nikada veći, da su devizne i zlatne rezerve nikada veće, moje pitanje je – da li stvarno za ove stvari, koje su u domenu rada ministarstava i države, neophodno zaduživanje? Da li je moguće da se ove stvari rade iz tekućih prihoda i da se ne plaćaju skupe kamate za stvari za koje stvarno nema potrebe da se zadužuje? To bi bilo moguće raditi naravno da nije ovoliko velika korupcija. Tako da, zbog toga novca nema.

Sve ovo plaćaju građani Srbije, plaćaće njihova deca, unuci, praunuci, ko zna koliko generacija će morati da plaća sve ovo što ste vi zadužili Srbiju i što se pokrali iz Srbije.

Tačka 22. je možda jedna od na prvi pogled tačaka koja ima smisao i koja bi bila dobra kada bi imali dobru nameru. To je tačka koja će podsticati razvoj i pomoć srednjim i malih preduzećima u Srbiji, a samo ću reći da dolazim iz Opštine Stara Pazova, koja je još u SFRJ bila jedan od centara male privrede i koja sada ima posle Beograda i Novog Sada najviše preduzeća, oko 3,5 hiljade.

Podsetiću na podatke da su mala i srednja preduzeća nosioci naše privrede, da učestvuju sa oko 60% u proizvodnji, oko 40% u izvozu, oko 65% radnika proizvodnog sektora radi u malim i srednjim preduzećima i oko 40% svih troškova države finansiraju mala i srednja preduzeća.

Država, odnosno vlast gotovo svu pomoć daje stranim kompanijama, najčešće velikim, dok mala i srednja preduzeća ne dobijaju apsolutno ništa od države, odnosno dobijaju inspekcije i razne namete i čak im odmažete, umesto da im pomažete.

Evo navešću jedan primer iz moje Opštine Stara Pazova, gde je došla fabrika, koju je otvarao Aleksandar Vučić, EMT iz Nemačke, koja se bavi popravkom avionskih motora. Ta kompanija ima višestruko veći budžet od države Srbije. Ta kompanija je dobila ogromnu pomoć i od države i od naše opštine, čiji je budžet jako mali, a tri i po hiljade privrednika Stare Pazove od opštine Pazova nije dobilo apsolutno ništa.

Imamo jedan takođe paradoks o kome su govorile neke kolege, da se dosta projekata finansira u Srbiji iz nemačke Razvojne banke, koja će na projektima u Srbiji da profitira i da izvlači novac od građana i privrede Srbije i da ga odnosi u Nemačku za bolji život Nemaca. Zašto se ne otvori srpska razvojna banka, da taj novac ostane u Srbiji i da se te kamate ne plaćaju?

Imate još jedan paradoks koji je rekao moj kolega Branko, da se čak nemačka Razvojna banka oslobađa svih taksi, poreza i doprinosa koje treba platiti u Srbiji na ovakvom poslu, što je stvarno neverovatno.

Očigledno da je vlasti SNS i SPS važniji standard i život Nemaca i nemačkih kompanija nego srpskih kompanija i građana Srbije.

Da ponovim, suština funkcionisanja ove vlasti je korupcija, ogromna korupcija i zaduživanje. Otimaju se milijarde evra od građana Srbije preko zaduživanja i ispumpavanja iz budžeta. Ali, doći će brzo vreme kada će se za to polagati računi i kada mnogima od vas neće biti prijatno, kada će se deo tog novca, veći deo novca, morati vratiti građanima i državi Srbiji. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima Aleksandar Mirković. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, praksa ispraznih priča kojekakvih paušalnih izjava nastavlja se i danas. Kao što sam to već rekao, kada promenite tim, neophodno je da budete najrevnosniji, najbrži, najjači, pa je tako i ovaj kolega u svojim govorima najbrutalniji u iznošenju neistina.

Ono što bih ja poželeo ovde pre svega da vi učinite kao narodni poslanik jeste da kažete koje su to firme koje učestvuju u korupciji, da li imate jedan primer, da li imate jedno ime i prezime ili će se sve svoditi jednog dana, citiram vas - kada dođe do promene vlasti mi ćemo to istražiti.

Ako je to već tako, zašto sebi dajete za pravo da ovde iznosite laži i neistine i da optužujete paušalno ljude? Ako imate neki konkretan dokaz, vi ga iznesite. Ono što bi narod rekao - neće jezik nego pravo.

Taj isti čovek nas je optuživao da Aleksandar Vučić ne otvara fabrike, da nema investicija u Srbiji, a evo, sam je sad pomenuo investiciju u njegovom gradu. Hajde dogovorite se - jel se Srbija razvija ili se ne razvija? U svom govoru ste bili četiri puta kontradiktorni sami sebi, pa mi sad samo kažite da li ima investicija ili nema investicija? Da li je istina da se fabrike otvaraju ili se ne otvaraju?

Poštovani građani, i sa time ću završiti, ako ste do sada imali dileme da se ovaj plenum koristi za sitno politikanstvo i za pokušaj da jeftinim parolama, do sada ispričanim sto puta, ubere neki politički poen u ovom nestabilnom vremenu za predstavnike parlamentarne opozicije, ovo danas vam je najbolji dokaz. I ubuduće na ovakve govore mislim da je teško više i reagovati, jer iz govora u govor nam samo pokazuju da nikakvu ideju ni program nemaju, već jeftinu manipulaciju i gomilu nebuloza i laži. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin ministar Zlatibor Lončar. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, narodni poslanici, građani Srbije, mislim da treba odgovoriti, treba da razjasnimo sve, da ne bi neki ljudi imali dilemu, bez obzira što je to vid političke borbe i verovatno ljudi smatraju da je dozvoljeno da pričate šta god hoćete, sa dokazima, bez dokaza, da će vam to doneti nešto što će vam pomoći u nekom narednom periodu da dobijete podršku građana.
Što se tiče zaduživanja Srbije, ja ću pričati samo činjenice, a to je da je Srbija jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi. Znači, to je činjenica. To je pod broj jedan. Toliko o tome šta je pričao ovaj gospodin.
Pod broj dva, MMF je taj koji je non-stop u Srbiji i kontroliše i prvi bi napustio Srbiju ili upozorio ili rekao da se nešto radi što ugrožava finansije, privredu, odnosno ugrožava državu Srbiju.
Dragi građani, toliko o istini šta je rekao ovaj čovek. Ne znam da li je njegova ideja da ne ulažete, da ne radite, da ne otvarate nova radna mesta, da ne gradite? A šta bi onda radili građani Srbije? Gde bi radili? Kako bi primali platu? Nismo čuli od njega ni jedno rešenje. Ako nećete da se zadužite, ako nećete da investirate, šta drugo radite? Čekate da padne sa neba? Ja nisam siguran da je to moguće i da li to postoji.
Prema tome, siguran sam da to građani apsolutno razumeju, jer sve ono što se radi, pomenuo je EKSPO, pomenuo je puteve, pomenuo je fabrike, on je pomenuo sve a onda je sve to negirao, naravno, ali od svega toga ima koristi svaki građanin Srbije, njihove porodice, dobijaju posao, dobijaju plate, žive bolje. I to je suština.
Ono što moramo da kažemo i trebaju građani da znaju, da nije bilo ovih blokada, Srbija bi se manje zaduživala jer bi bio veći privredni rast, bila bi veća ulaganja. Da li možemo da se saslušamo?
Znači, ponavljam, da nije bilo blokada, manje bi se zadužili, više bi bilo investicija, više bi se radilo i to je jasno svakom građaninu Srbije. Ove blokade koje traju sad će godinu dana su vratile Srbiju minimum četiri-pet godina unazad finansijski. I to građani treba da znate. Da nije bilo toga, vi bi sad imali veće plate, imali bi veće investicije, imali bi više otvorenih bolnica, kupljene nove opreme, kupljenih lekova za vas. Znači, to bi imali građani Srbije i to trebate da znate. Kao što vidite, građani Srbije, ovim ljudima koji se predstavljaju kao opozicija…

Izvinite, gospodine ministre.
Ministar sedi ispred mene, ja ga ne čujem. Budite toliko parlamentarni, pustite da čovek završi to što ima, a ako vam to ne odgovara javite se za reč ukoliko imate osnov.

Građani, njima, gospodi sa leve strane, ne odgovara istina, ona ih mnogo pogađa. Apsolutno ih pogađa i njih ne interesuje što bi vi imali bolje bolnice da nije bilo blokada, što bi imali više lekova, što bi bilo više opreme. To njih ne interesuje. Apsolutno ih ne interesuje. Čisto da imate to na umu, koliko su zainteresovani za vas. Oni su zainteresovani za sebe. Ako može da se uradi u Srbiji šta god, da se uništi Srbija, samo oni nekako da dođu na vlast. To je jedini njihov interes.
Što se tiče mene i kada me već pitate šta sam ja uradio i za šta sam zainteresovan, moram da vam kažem da rezultati i činjenice o zaposlenim zdravstvenim radnicima, desetine hiljada, datim specijalizacijama…
Svi se vraćaju iz Nemačke, gospodine. Skoro oko 200 naših zdravstvenih radnika se već vratilo, na vašu žalost. Na vašu žalost, svi svojim imenom i prezimenom i mestom gde su se vratili i gde rade, imate sva imena. Uđite na sajt Ministarstva zdravlja, imate imena, nego mi je žao što ne možete to da gledate, ali nema veze.
Dragi građani, oni imaju svoju logiku, znate o čemu se radi. Ja ću vam sada reći činjenice. Gospoda koja vam sada pričaju, evo da znate kako je izgledalo u njihovo vreme.
Godine 2012. dr specijalista je imao platu 67.540 dinara, 2025. godine povećanje 8%, plata 160.000 dinara, od 1. oktobra 2025. godine 168.520 dinara. Dragi građani samo da još jednom ponovim u njihovo vreme 67.540 dinara, danas 168.520 dinara. To je osnovna plata. Izvinite, a zašto nije bilo u vaše vreme ovolika plata? Koji ste problem imali? Ne znam? Hajmo, dalje.
Lekar, samo polako, lekar opšte prakse 2012. godine 53.931 dinar, 53.000 da kažemo 54.000 dinara, danas 134.566 dinara. Uporedite, nepune 54.000 dinara sa 134 i po hiljade. To su činjenice.
Medicinska sestra, gospodo, 2012. godine 32.454 dinara, danas 90.940 dinara, 32.000 dinara, 90.000 dinara. Šta je zaključak? Medicinska sestra danas prima skoro 50% veću platu nego doktor specijalista 2012. godine. O čemu mi trebamo dalje da pričamo? To su činjenice.
Tako da sve možete da demantujete, ali ovo ne može da se demantuje i ovo svaki zdravstveni radnik kada primi platu vidi i oseti, vidi i oseti razliku, a što se tiče vašeg vremena, setite se da ste zabranili specijalizacije, setite se da niste zapošljavali ljude, setite se da nisu mogli prozori da se zatvore. Meni je drago što vaše vreme dolazi, svi se raduju tome, posebno građani Srbije, vide da ste vi ta dokazana vrednost srpske politike koja će da ih uvede u novi svet, u nove pobede i oni jedna čekaju, oni jedva čekaju to i samo razmišljaju da li ćete ih vratiti u ove plate od 2012. godine ili koja ih sudbina čeka? Sa nama bar imaju izvesnu sudbinu da redovno i konstantno rastu plate.
Žao nam je što ove plate nisu porasle još, jer su mogle da porastu da nije bilo vaših blokada i ne znam šta ste sve radili? Možda je, zašto vas nismo sprečili da blokirate? Da li je to? Da, znate i koje pitanje postavljaju, a niste to. Dobro.
Tako da, drago mi je da građani Srbije znaju sa kim imaju posla? Ko vam šta nudi? Ko šta radi? Čiji su rezultati?
Ovo su naše ideje, ovo je naš rad, ovo su naši rezultati, njihova glavna ideja je blokada, da se ne radi ništa i da se sve blokira. Dragi građani, izaberite sami kojim putem hoćete da idete? Hvala.