Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.
(Slobodan Petrović: Replika.)

Hvala, predsednice.

Dobro, da se ne javljate za džabe kad je replika, evo ja ću da vam dam priliku. Mislio sam da ćete možda ustuknuti i svoje neistine povući, ali vi to ne radite.

Ovde se nastavlja sa praksom da oni koji od Srpske napredne stranke nisu dobili ono što su hteli postanu najveći protivnici.

Dakle, poštovani građani Srbije, čovek koji priča ovde je u dva talasa, tri, iznosi neistine je do 2020. godine bio deo Srpske napredne stranke.

Posle toga je otišao kod kolega u Socijalističku partiju Srbije, a i njih je napustio kao i nas zato što mu se nije ostvarila nerealna lična ambicija da dobije direktorsko mesto u firmi u kojoj je radio.

Ono što je još tu problematičnije jeste da kolege iz njegovog kolektiva imaju samo loše reči o njemu i da postoji tužba protiv ovog čoveka, za koje zloupotrebe i to ostalo, to već sad neka on vidi šta će.

Poštovani građani Srbije, uhvaćen je jednom, drugi put, peti put u neistini. On vam priča o doslednosti, on vam priča o lojalnosti, a promenio je dve vladajuće stranke i kada je shvatio da ga ljudi poznaju, da nema te kapacitete naljutio se i otišao je u opoziciju.

Interesantno je da vi pričate kako je Srpska napredna stranka u koaliciji sa SPS-om radila nešto loše, a osam, devet godina naše koalicije i vlasti bili ste u partijama upravo u Srpskoj naprednoj stranci i SPS-u. O vašoj sramoti ako je ima neka sude građani, a ja vam svakako više nakon ovih dokaza ništa više neću odgovarati. Ovde je sve vrlo jasno.

Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Goran Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, u pitanju je član 106. i član 107. gde treba da se govori o tački dnevnog reda, a ujedno se ne poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Narodni poslanik sam iz Pčinjskog okruga, dolazim iz Vranja, tako da smatram da sam najkompetentniji da dam mišljenje i iznesem sve ovo o čemu je govorio kolega iz opozicije.

Upravu je kolega Mirković koji kaže da je gospodin, a ja ću mu dati pravo na repliku, gospodin Petrović, neko ko nije stručan da govori o ekonomiji i o ekonomskim merama koje su sprovedene. Radi se o čoveku koji od iskustva ima jedino čitanje vodomera u toj firmi, u tom javnom preduzeću o kome je rekao gospodin Mirković, a iz tog preduzeća je najuren sa tužbom i evo neka potvrdi da li morao i da li je uplatio 1.200.000 ili 1.300.000 dinara, koliko je oštetio javno preduzeće „Vodovod“.

Inače, neko ko nema dana iskustva prakse, a možda ni stručne spreme da govori o javnom dugu, pominjući 15 milijardi duga u 2012. godini u odnosu na 30 milijardi BDP-a koliki je bio i sada kada je BDP 90 milijardi, a javni dug blizu 40 milijardi. Gospodine Petroviću, to znači da je javni dug smanjen. To znači da država Srbija ide u dobrom pravcu i da je daleko, daleko ispod mastrihta. U uvodnoj reči o tome je govorio kolega Radosavljević, tako da apsolutno sa tim, da kažem, niste u pravu.

Ono što bih na kraju rekao, građani Pčinjskog okruga znaju kakva je ekonomska situacija i stanje na jugu. Pominjao je propale gigante „Jumko“ i „Simpo“ a ja bih ga samo podsetio da je to bilo u periodu 2000. godine. Kada je došlo do promene vlasti radnici „Jumka“ nisu bili u svojim proizvodnim halama, već su bili na autoputu, odnosno nije to bio autoput, nego magistralni put, gde su blokirali, a dolaskom na vlast SNS svi ti radnici su se vratili u svoje pogone i rade punom parom.

Na kraju, ono što bih mogao da kažem za gospodina Petrovića, nadam se da kada su u pitanju i ovi dugovi i ovi zajmovi da je prezadovoljan što se trenutno radi rekonstrukcija škole „Dositej Obradović“ i da pored svih investicija koje su bile u Vranju, preko 12 milijardi evra je uloženo u poslednjih četiri godine u Pčinjskom okrugu, odnosno u gradu Vranju. Vranje, koje ima nešto više od preko tri milijarde budžet, znači četiri budžeta je država Srbija uložila u ozbiljne kapitalne projekte.

Tako da, gospodine Petroviću, čitanje vodomera vam očigledno nije išlo, a kada je u pitanju ekonomija nemojte uopšte o tome da govorite. Hvala.

Hvala vam.
Bez nervoze, oduzeću od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Zlatibor Lončar. Izvolite.

Da li mogu samo da vam odgovorim na pitanje, na informaciju koju ste imali, ako vas interesuje i dalje? Tačna je informacija, delimično. Radi se o vozaču Hitne pomoći, to je tačno, radi u Hitnoj pomoći, nađena mu droga, privatno vozilo van radnog vremena, procesuiran, uhapšen. Radi se sve ono što je bitno.
Najstrožije osuđujemo to ponašanje. To što se radi, ne sme da se radi i to svi koji rade u zdravstvenom sistemu moraju da znaju da će odgovarati i više nego što je propisano zakonom, ako rade te stvari.

Hvala.
(Slobodan Petrović: Replika.)
Nema replike na povredu Poslovnika.
Ministar Sara Pavkov, ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici i uvaženi građani Srbije, ne bismo imali ni jednu tačku dnevnog reda, odnosno ni jedan predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu, kreditu ili bilo kom drugom finansijskom aranžmanu da tome nije prethodila i jedna dugačka dvosmerna ulica pregovora i dogovora, ali i vrlo profesionalan rezultat koji smo u prethodnom periodu sa istim institucijama sproveli.
Konkretno, ako pričamo o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj od strane EBRD potvrđeno više puta da jedan od najekspeditivnijih, najprofesionalnijih i najbrže, da kažem, sprovedenih projekata u prethodnom periodu koji je takođe bio finansiran kroz kreditnu liniju ove banke je bila zamena kotlarnice u Kragujevcu stare 50 godina.
Kolege iz EBRD su više puta podvukli da je ovo jedan od preduslova da bi smo smogli da idemo u nastavak saradnje. Zašto ovo govorim? Mislim da je najlakše pročitati spisak institucija, fondova i banaka sa kojima Republika Srbija sarađuje. Ono što ste preskočili je Saudijska Arabija. Zašto ovo podvlačim? Zemlja koja ima ispod šest miliona stanovnika, zemlja koja je u prethodnih 100 godina imala više vanrednih i ratnih situacija, zemlja čiji BDP je znatno manji od većine zemalja iz kojih dolaze upravo ovakve banke, ima saradnju sa istima i zemlja koja je u prethodnih godinu dana uspela pored svih nedaća i negativnih aktivnosti da održi stabilnost i mir. To je rezultat rada najvišeg vrha države u kontekstu međunarodne politike, ali i činjenice da smo jedna od retkih država koja je u prethodnom periodu uopšte imala posete najviših državnika, ako poredimo sve ovo što sam iznela u prethodnom obraćanju.
Tako da, mislim da to sve jasno govori zbog čega imamo kapaciteta i mogućnosti uopšte da realizujemo, pre svega da ratifikujemo sporazume, a posle i da realizujemo iste kako ne bi smo bili u situaciji da budemo u nekim, da kažem, negativnim aspektima koje imaju zemlje koje su mnogo teritorijalno veće od nas i sa mnogo većim BDP. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Sanja Ćalović.
(Slobodan Petrović: Gospođo Brnabić, spomenuo me je, vratite stenogram.)
Da, pošto se javio po Poslovniku, pa sam mu oduzela vreme od grupe.
(Slobodan Petrović: Replika.)
Hajde samo polako. Pričate van dnevnog reda sve vreme, nikakve veze sa dnevnim redom nema i onda izazovete još 72 replike, da se ova Narodna skupština ni u jednom trenutku ne bavi dnevnim redom, jel?
Reč ima Sanja Ćalović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije danas u parlamentu govorimo o velikom broju međunarodnih sporazuma, što samo potvrđuje intenzivnost i sveobuhvatnost naše međunarodne saradnje kojom vlada i naše državno rukovodstvo, obezbeđuju sve bolji položaj i sve veći ugled Srbije kao pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima.

Od velikog broja bilateralnih sporazuma sa dnevnog reda istakla bih sporazume sa više prijateljskih zemalja. Pre svega, sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost samoproglašenog „Kosova“ ili su kasnije povukle svoje priznanje, na čemu smo im zahvalni i zbog čega svi oblici bilateralne saradnje sa ovim državama treba da predstavljaju strateški interes naše zemlje.

Tako, danas imamo nekoliko bilateralnih sporazuma sa državama koje nisu priznale nezavisnost tzv. „Kosova“, a to su Republika Kina, Republika Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Republika Burundi, DR Kongo.

Sa Republikom Kinom sa kojom imamo dugogodišnju stratešku saradnju i više desetina bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti društvenog razvoja, od „Pojasa i puta“, preko saradnje na infrastrukturnim projektima do saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, ovog puta ratifikujemo sporazum o sudskoj pomoći i pomoći u građanskim i privrednim stvarima koji predstavlja poseban pravni okvir za sudsku zaštitu prava građana i privrede u obe strane potpisnice sporazuma, što je veoma važno imajući u vidu obim i sadržaj saradnje naše dve prijateljske zemlje.

Sporazum sa Republikom Kubom sa kojom imamo bliske diplomatske odnose preko 120 godina i dosta međudržavnih sporazuma i memoranduma o saradnji koji učvršćuju prijateljstvo i pozitivno utiču na razvojne prilike obe zemlje, ovoga puta odnosi se na oblast poljoprivrede i njime se unapređuje sektorska saradnja u ovoj oblasti, koja je za obe strane značajna kao potencijal razvoja.

Ne treba zaboraviti da uspešnu bilateralnu saradnju sa mnogim državama sa kojima danas potvrđujemo nove oblike saradnje imamo još iz vremena nesvrstanih, a sa mnogima smo saradnju ponovo učvrstili na proslavi 60 godina od stvaranja Pokreta nesvrstanih koji je, kao i prvi samit 1961. godine, održan ovde u Beogradu 2021. godine.

Najveći broj ovih zemalja nije priznao ili je povukao priznanje samoproglašene nezavisnosti tzv. Kosova. Zato se izuzetno važnim čini set sporazuma Republike Srbije iz oblasti odbrane potpisanih sa vladama Republike Maldivi, Centralnoafričke Republike, Kraljevine Esvatini i Republike Gane, koje su povukle priznanje samoproglašenog Kosova i spadaju u grupu od 28 država koje su svojim povlačenjem priznanja pomogle da se broj onih koji priznaju nezavisnost tzv. Kosova smanji na svega 83.

Treba duboko poštovati ove zemlje bez obzira na njihovu veličinu ili udaljenost, jer ove zemlje, zajedno sa nama kroz sopstveni odnos prema pokušaju secesije Kosova i stvaranje druge albanske države u Evropi, štite međunarodni pravni poredak, a istovremeno i suverenitet i teritorijalni integritet svake zemlje članice UN.

Sa svim ovim državama imamo i parlamentarnu saradnju putem osnivanja poslaničkih grupa prijateljstva. Sećam se da smo u sazivu parlamenta od 2020. do 2022. godine formirali poslaničke grupe prijateljstva sa svim državama koje nisu priznale ili su povukle priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, a tu parlamentarnu saradnju unapređujemo i danas.

Iz ovog pretresa izdvajam i sporazume sa Mađarskom u oblasti pravne pomoći u građanskim stvarima i u oblasti zaštite tajnih podataka.

Srbija i Mađarska imaju Sporazum o strateškom partnerstvu i međusobno neguju izuzetno dobre i prijateljske odnose i saradnju na najvišem nivou, sa posebnim intenzitetom u poslednjih desetak godina na obostranu korist naših država.

Danas je pred nama i sporazum sa Severnom Makedonijom, koji je u ime Vlade Republike Srbije potpisao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Sporazum se odnosi na uspostavljanje zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumskim saobraćaj Preševo – Tabanovci, koji je otvoren 2019. godine.

Ovim sporazumom se pojednostavljuju procedure granične provere po sistemu „one stop control“, što znači da se pasoši i dokumenta proveravaju na jednom mestu. Ovaj model obezbeđuje efikasniji rad graničnih vlasti, kraće zadržavanje na granicama i brži protok ljudi i roba.

Za Srbiju, koja spada u red visoko tranzitnih država i graniči se sa čak sedam država i ima čak 62 granična prelaza, koji su u rangu međunarodnih ili međudržavnih prelaza, ovakva organizacija rada granične policije, pasoške kontrole i carina, od izuzetnog je značaja i za uštedu resursa i za brži tranzit kroz našu zemlju.

Na kraju, možemo zaključiti da broj bilateralnih sporazuma koje danas ratifikujemo ovde u parlamentu potvrđuje intenzivnost i sveobuhvatnost međunarodne saradnje u celini, kojom državno rukovodstvo obezbeđuje sve bolji položaj i sve veći ugled Srbije na međunarodnoj političkoj sceni.

Hvala.