Hvala.
Idemo dalje po listi.
Reč ima narodni poslanik Edin Numanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su…

Gospođo Tepić, da li možete da prestanete da dobacujete i da se raspravljate sa ministrom u Vladi Republike Srbije tu iz klupe.
(Marinika Tepić: Skrenite pažnju gospođi da prestane da laže.)
Važi. Prekinite da dobacujete i smirite se.
Izvinite, gospodine Numanoviću.
Izvolite.

Pred nama su dva važna Predloga sporazuma o saradnji sa Republikom Turskom u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama i obrazovanju, dve oblasti u kojima je Turska izuzetno napredovala, pre svega kada govorimo o medicini, farmaciji, inženjeringu, ali postoje i oblasti u kojima Srbija može puno toga da ponudi u razmeni znanja, iskustava i veština.

Bez obzira na poslednje vesti o odnosima dve zemlje čvrsto verujem da će se ova saradnja nastaviti i osnažiti na obostranu korist.

Ovo ne govorim samo iz ugla Bošnjaka iz Sandžaka ili nekih partikularnih jednostranih nacionalnih interesa, već verujem da će ova saradnja doneti brojne opšte univerzalne pozitivne efekte, a koji će svakako afektirati i moj narod. Upravo Bošnjaci mogu i žele biti most koji spaja i povezuje i približava Srbiju i Tursku.

Potencijal Bošnjaka kao poveznice uzimajući u obzir činjenicu da preko dva miliona potomaka naših sunarodnika živi u Turskoj, uzimajući u obzir činjenicu brojnih, čvrstih, bliskih, kulturnih, istorijskih, poslovnih i rodbinskih veza, taj potencijal nikada nije u potpunosti iskorišćen i zato se radujemo ovoj saradnji i podržaćemo predložene sporazume.

Naravno, želeli bismo i veću realizaciju turskih investicija za šta je potrebno kompletiranje infrastrukture u Sandžaku, pre svega auto-puta koji se gradi preko Peštera ali i pruge, brzih saobraćajnica i aerodroma koji su u planu.

Još 1956. godine je urađen prvi projekat pruge u dužini od 20 kilometara koja treba da spoji Rašku i Novi Pazar. To je distanca koja odvaja Novi Pazar, grad od preko 130.000 stanovnika od Železnica Srbije i imala bi značajan izuzetan potencijal u razvoju turizma, privrede, kao i u privlačenju stranih investicija i u kompletnom razvoju grada Novog Pazara.

Zato ćemo nastaviti da insistiramo na tih 20 kilometara, koji su tada projektovani kasnije tom trasom i izgrađena nova magistrala, magistralni put između Raške i Novog Pazara, potrebno je pronaći novu tresu i posvetiti se ovom problemu.

Paralelno sa ovim potrebna je izgradnja brze saobraćajnice, od Novog Pazara do Duge Poljane koja bi bila poveznica sa novim auto-putem, što je takođe u planu.

Sve ove tačke su bile deo sporazuma koji je rahmetli akademik muftija Muamer Zukorlić potpisao sa vladajućom partijom i čvrsto verujem da će ova zajednička vizija biti ostvarena u budućnosti.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Bošković.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, zakoni o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i država o kojima danas govorimo jesu u principu tipski bilateralni, vojni sporazumi, ali, gospodo, nisu ne obavezujući i mnogo su ozbiljniji nego što se čini na prvi pogled.

Istini za volju, oni imaju i određene razlike, poput sporazuma sa Jordanom ili Centralnoafričkom Republikom u ovom slučaju, što se najviše ogleda u oblastima i oblicima saradnje.

Oblastima u kojima se kreće su najčešći od naoružanja i vojne opreme, oblastima obrazovanja, vojne obuke, preko istraživanja i razvoja do vojne bezbednosti i razmene tajnih podataka, naglašavam, a oblici u različiti, poput, primera radi, razmene predavača ili instruktora.

E, sada, gospodo, da vas podsetim, da ne bi opet neki belaj napravili. Naime, Srbija je 4. decembra 2013. godine potpisala Sporazum o bilateralnoj vojnoj saradnji sa Moldavijom, poput ovih danas, a ratifikovala ga je 3. jula 2014. godine, upravo ova Narodna skupština. Imate ga na sajtu Skupštine, da se već poznati likovi zaduženi za moje demante, poput vašeg moralnog Bandića, ne bi mučili.

Međutim, da li je Moldavija u sklopu ovih sporazuma i pravila o razmeni podataka koji se danas usvajaju, prvo upozorila nas, odnosno čitaj BIA, za čuveni kamp u Loznici, nećemo saznati, ali kako naša BIA nije reagovala i pravila se mrtva, Moldavija je, a to svi znamo, javno otkrila postojanje kampa u Loznici i obuke od 150 do 170 ljudi za rušenje njihovog poretka.

Evo, ovih dana ipak saznadosmo od vrhovnog i to da su u Loznici ipak bili umešani i neki ruski instruktori. Ne znamo da li je to po nekom vojnom sporazumu ili ne. Vulin sigurno zna, jer trebalo je svojevremeno zaraditi orden FSB-a, čitaj KGB-a.

Kako bilo da bilo, nama ostaje blamaža svetskih razmera, kako naša BIA pojma nema šta joj se radi u sopstvenom dvorištu, ali zato uredno znaju šta ratni veterani, ranjavani na Kosovu i Košarama, pričaju u kafani i kuju, možete misliti, navodne zavere protiv otadžbine za koju su do koliko juče krvarili, ali zato važno je da se na svojoj proslavi BIA hvali sprečavanjem obojene revolucije, a sve u čast Aleksandra Vučića.

Takođe, da vas podsetim, OZNA, UDBA i DB su bile partijske tajne službe. Znači li to da je sada BIA vaša partijska tajna služba?

Vodite računa o ovakvim i sličnim sporazumima, jer mi još uvek ne znamo ni to da li je Ohridskim sporazumom dogovorena Banjska u režiji Radojičića, jer BIA i načelnik Generalštaba Mojsilović pojma nisu imali za šta se ovi tri meseca obučavaju i za šta se to sa silnim naoružanjem spremaju na Kopaoniku. Opet izgleda da je samo Vulin znao. Tako su, gospodo, upravo vaši Kurtiju i njegovoj policiji dali sav legitimitet da terorišu i onako izmučen srpski narod na Kosovu, o čemu smo svedoci i ovih dana. Zato, molim vas, ovakve sporazume treba shvatiti mnogo ozbiljnije od toga da su samo tipski.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Dakle, vodićemo računa, iako ovde ništa nije bilo dobronamerno, iako ste ovo iskoristili samo za slanje političkih poruka koje su namenjene opet nekoj grupaciji koja je vama trenutno interesantna u ovoj borbi opozicije za koji glas više, ali moramo da vodimo računa, i to se pokazuje na delu, da nam nikada više Vojska zbog nekih ljudi na čijoj se listi nalazi prethodni govornik i koji je direktno bio upleten u rušenje Vojske, Vojska ne svede na snagu jednog lovačkog društva, tako da ćemo mi ove vaše, evo, toliko ironičan da budem, dobronamerne savete shvatiti, a vi, ako vam nije toliki problem, pogledajte gde je Vojska Srbije danas pod komandom naše Vojske Srbije danas, gde je Vojska Srbije zahvaljujući Aleksandru Vučiću i gde je Vojska bila dok ste vi tamo šefovali, paradirali i nosili torbe onome ko vas je na listu stavio.

Mislim da su to građani Srbije mogli da vide na Vojnoj paradi, pa ne preostaje vam ništa drugo nego da sada se sećate samo kako je nekada bilo dok ste vi bili u fotelji. To vam je jedino preostalo, jer zbog svog uništavanja Vojske, a i same Srbije nikada više nećete biti u prilici ni da se igrate sa onim igračkama vojnicima, a kamoli sa Vojskom Srbije.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Nataša Bogunović.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu, pored ostalih predloga, i Predlog zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi na koju ću se ja osvrnuti.

Evropska povelja o lokalnoj samoupravi je međunarodni dokument Saveta Evrope i primenjuje se od 1988. godine u zemljama članicama.

Republika Srbija je ratifikovala ovu Povelju 2007. godine, čime je prihvatila poštovanje principe Saveta Evrope u oblasti lokalne samouprave, kojima se ciljevi lokalnog razvoja postižu unapređenjem sistema lokalne samouprave, jer se pred organima javne vlasti lokalnim zajednice najneposrednije ostvaruju prava građana.

Možemo se ovom prilikom podsetiti na tradiciju i korene lokalne samouprave u Srbiji koji potiču još pre 1804. godine, dakle, pre sticanja moderne državnosti, kada je narod sam birao svoje seoske knezove i organizovao seoske zborove.

Sigurni smo da i naša sadašnja zakonska rešenja ne zaostaju za evropskim pravom. To potvrđuje i činjenica da su rešenja koja su predlažu ovim dopunama Zakona u najvećoj meri već implementirana u naše zakonodavstvo, što naravno ne znači da se rešenja ne mogu dalje unapređivati.

Unapređenja predstavljaju dopune zakona o kojima danas govorimo, sadrže nova rešenja kojima lokalne vlasti treba da samoorganizuju i svoje administrativne kapacitete i strukture tako da odgovaraju lokalnim potrebama i obezbeđuju efikasnost rada lokalne uprave, uz uvažavanje svih specifičnih konkretnih lokalnih zajednica kao što su geografska, demografske, socijalne, ekonomske, privredne ili tradicionalne.

Dopuna zakona o potvrđivanju Evropske povelje odnosi se i na unapređenje kvaliteta službovanja zaposlenih u lokalnim organima vlasti.

Zapošljavanje kompetentnih službenika koji će raditi na sprovođenju zakona i ostvarivanju prava građana i njihovo napredovanje podrazumeva i adekvatan i stimulativan sistem plata.

Naša Vlada i resorno ministarstvo više godina rade na veoma zahtevnom zadatku, uređenje sistema plata za sve budžetske korisnike. Može se reći da u ovoj oblasti Srbija poboljšava stanje donošenjem Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave 2016. godine, tako da su ta rešenja već značajno usklađena sa novim odredbama Povelje.

Druga dopuna Povelje odnosi se na naknade za obavljanje javnih poslova na lokalnom nivou i u oblasti uslova za profesionalno obavljanje javnih funkcija. Naš Zakon o lokalnoj samoupravi svojim rešenjima je, možemo reći, prevazišao zahteve Evropske povelje. Naša država posvećuje ozbiljnu pažnju funkcionisanju organa lokalnih samouprava koje, pored izvornih, imaju i poverene poslove. Možemo reći da je profesionalizacija javne uprave jedan od strateških ciljeva Vlade, jer je to neophodan uslov za pružanje kvalitetne i stručne usluge građanima na svim nivoima, pogotovo na lokalnom nivou, gde se građani na najneposredniji način sreću sa državom i stiču svoj prvi utisak o efikasnosti države i njenih organa u ostvarenju svojih prava pred organima vlasti.

Uprava je možemo reći ogledalo države. Zato su ulaganja u stručne i obrazovne kadrove najvažniji zadatak za državu i možemo reći da se nadležna ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu veoma posvećeno bavi iznalaženjem najboljih zakonskih i praktičnih rešenja, gde se mladi i stručni kadrovi stimulišu da rade u lokalnim samoupravama i državnim organima, jer bez stručne, efikasne i posvećene uprave nema ni efikasne, ni pravne države.

Hvala.