Reč ima Radoslav Milojičić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani narode, kaže govornik da su oni u opoziciji skupili mlade ljude koji nikada nisu bili u politici. Da bi naš narod znao, on je promenio četiri stranke, ovo mu je peta, a mlađi je od mene, ja mislim, četiri ili pet godina, a meni je ovo druga i poslednja. To je što se tiče morala

Što se tiče njegovog govora, ja se ne bih osvrnuo na ono na šta se osvrnuo kolega Mirković i nadam se da se ministar neće naljutiti što ga neću ovom prilikom osloviti kao ministra, već molim da on sa stručne strane oceni govor prethodnika, ako je to njegova struka u medicini, mada mislim da je to teško.

Ono što je važno u svim njegovim govorima, on je i ovoga puta napadao našu vojsku i državu Srbiju, konstantno, uz more uvreda, on uvek provuče nešto negativno i napada četiri institucije sa najvećim poverenjem našeg naroda u te institucije. To su srpska vojska, srpska crkva, srpski predsednik, a neretko i porodica. Te četiri institucije su stub ovog društva i nećete ih nikada urušiti.

Sada, poštovani narode, zašto on ne može da govori o dnevnom redu? Šta da kaže kada su posle 12 godina vlasti izgradili nula kilometara pruge? Danas na dnevnom redu imamo potvrđivanje Sporazuma o izgradnji pruge od Niša do Dimitrovgrada. Poslednji kilometar ili metar pruge u ovoj državi je izgrađen 1976. godine. Do Aleksandra Vučića nula, a onda je on izgradio 110 kilometara pruge i rekonstruisao 780. To je ono što vas boli. Poštovani narode, mi raspravljamo o vama i brinemo o vama, a ne da raspravljamo o ovakvim nebulozama. Hvala.

Hvala.
Reč ima Uglješa Marković.

Zahvaljujem se, predsednice.

Ne znam odakle da krenem. Četiri konfuzna minuta, svega pomalo, ničega suštinski, prazna demagogija, glasno se govori, kao po običaju, prazna priča i sada, naravno, izazovu se replike. Sada mi treba da odgovorimo.

Prvo, ne znam da se govori o recidivima komunizma. Njegov kolega iz opozicije je malopre rekao – smrt fašizmu, sloboda narodu, jer je danas 20. oktobar. To je dan kada je Beograd oslobođen i mislim da su ga partizani oslobodili. Ne znam da li ga je neko drugi oslobađao, možda kolega ima neku svoju istoriju.

Onda se nastavi dalje, pa se pređe na srpske generale, začini se Slobodanom Miloševićem, optuži se za rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ne znam da li su Srbi napadnuti ili su Srbi napadali, i to je dosta konfuzno. Kažu da smo tamo izgubili. U redu, možda jesmo, možda nismo, u svakom slučaju, ono što jeste ostalo iza Miloševića, to stalno ponavljamo, jesu dva spomenika, jedan je Dejtonski i Republika Srpska, drugi je Rezolucija 1244, i to su dva pravna sporazuma u međunarodnim okvirima koji nam i te kako garantuju, pre svega, kada govorim o Kosovu i Metohiji, naš teritorijalni suverenitet, ali i kada govorimo o Republici Srpskoj. Prvi put srpski narod zapadno od reke Drine ima svoj entitet.

Ne bih dalje širio priču, kolege su već govorile istoriju, kolega koji nam se obratio, kolege SNS su već opisale tu istoriju, čini mi se da tu postoji možda, neki dramatičan period u toj istoriji političkog razvoja, kolege Parandilovića. U svakom slučaju, ne bih se ja upuštao u to, to neko drugi treba i mnogo bolje od mene bi umeo da objasni. U svakom slučaju, kada je u pitanju SPS, ipak iz naših usta kada se kaže – smrt fašizmu, sloboda narodu, ima neku težinu. Zahvaljujem.

Reč ima Miloš Parandilović, replika.
Izvolite.

Kolega Markoviću, vama je od postojanja za sve kriva neka prethodna vlast, a prethodna vlast za SPS, koja je Srbijom upravljala od 1990. do 2000. godine, pa onda imala kratku pauzu od 2000. do 2002. godine, pa se onda vratila na vlast u Koštuničinoj vladi, pa bila sve vreme sa Tadićem u vlasti, pa danas Vučiću služi u vlasti, a za vas prethodna vlast jedino može da bude Vlada Cvetković-Maček. Ako uzmemo u obzir da ste naslednici Komunističke partije, vi ste u vlasti u ovoj državi 70 ili 80 godina i za sve nesreće koje ste prouzrokovali u ovoj zemlji vašim učešćem u vlasti možete da krivite samo sebe ili Karađorđa i Miloša Obrenovića, jer da oni nisu napravili Srbiju, vi ne biste imali, kao socijalisti, šta da razvalite, jel tako? I to je legitiman stav i mišljenje. Da neko nije nešto napravio, vi socijalisti ne biste imali šta da razvaljujete i 90-ih, Jezdom, Dafinom, sankcijama, jel tako, pljačkom sopstvenog naroda, unakažavanjem domaće privrede, pa onda danas sa Vučićem. Vi ne biste imali šta da razvalite da vam neko nije državu napravio. I vi grobari Srbije, tradicionalni već, stalno vam je neko drugi kriv, stalno vam neko drugi kriv za vaša nepočinstva, a učestvujete u vlasti 80 godina u kontinuitetu. Vaši dedovi, vaši očevi, vaši sinovi, vi svi. Unakazili ste sprsku mladost i poslali ste je u Čikago, ili u Australiju, ili po masovnim grobnicama po Srbiji. To je epilog vladavine Komunističke partije i Socijalističke partije Srbije. Možete da se perete do sutra, od istorije i suda istorije pobeći nećete. Hvala.

Reč ima Uglješa Marković, replika.
Molim vas samo, narodni poslaniče, da se ne obraćate lično narodnom poslaniku, jer neću dozvoliti replike u nedogled. U redu?

Zahvaljujem, predsednice.

Ja ću kratko. Što se tiče onoga što je izrečeno, moramo prvo da se dogovorimo ko je napravio Jugoslaviju. Da li je to uradio kralj ili je uradila KPJ? U svakom slučaju posle 1945. godine ta država za koju kažete da je mi nismo napravili je imala 23,5 miliona stanovnika, bila četvrta po snazi vojska u Evropi. Kada govorio o BDP-u te zemlje, njenom uticaju na međunarodnom političkom planu, stvaranju Nesvrstanih i mnogo čemu još, ta zemlja i te kako je imala šta da pokaže, ta zemlja je i te kako odškolovala mnogo ljudi koji u današnjem kapitalističkom društvu ne mogu ni da priđu fakultetima. Ne želim da dužim o svemu tome.

Ono što želim da vam kažem, kolega, jeste da malopre uopšte nisam pričao o bivšoj vlasti, nisam spomenuo ni jednu bivšu vlast, uopšte nisam govorio o tome kako je bilo i šta je bilo. Ja sam samo odgovorio na ono što ste vi pričali, kada su u pitanju srpski generali i kada je u pitanju Slobodan Milošević i ništa drugo nisam pričao. Nisam spominjao ni Karađorđa, nisam spominjao u tom prethodnom govoru ni Obrenoviće, tako da ne znam za šta ste se vi uhvatili, ali opet se vraćam na ono što sam malopre rekao. Čini mi se da jedino što je kod vas konstantno jeste demagogija, prazna priča, floskule, velike neke reči, i to uglavnom u trajanju od dva do četiri minuta, a nakon toga ta priča nema svoju završnicu, ona počne da zveči onako kako jeste, prazna je. Zahvaljujem.

Hvala.
Sada reč ima ministar, koji je verovatno najpozvaniji da odgovori gospodinu Parandiloviću, Zlatibor Lončar.
Izvolite.

Ja sam još uvek iznenađen. Vi procenite sami, ne znam za vas da li ste prijatno ili neprijatno, ali za par minuta da kažete – smrad, mafija, šljam, talog, otrcani, ološ… Nisam mogao sve da stignem da upišem. Možete vi to da ponavljate koliko god hoćete, ali ću vam dati samo jedan savet. Ako živite u tom filmu, ako je to sve što imate da kažete, teško ćete ići napred. To vam je moj dobronamerni savet.
Dragi gospodine, dobijte podršku građana, mi ćemo vam čestitati, izvolite, preuzmite. To je jedino što treba da dobijete i da uradite. Ovim što radite, ja nisam siguran. Ovo kad građani čuju od vas, vidite sa njima šta misle o tome. Zašto? Ne znam zašto ste toliko opterećeni sa mafijom, sa šljamom, sa talogom, sa smradom, sa ološom, sa otrcanim, sa nepodobnim. Nije mi jasno. Stvarno sam iznenađen. Čemu?
Sve je krajnje jednostavno – mi smo loši, mi smo najgori, vi ste dobri, vi ste najbolji, dobijete glasove, dođete na vlast, mi vam čestitamo, primopredaja i sve je sasvim u redu. Nema potrebe za ovim, stvarno.
Da se vratim, ali to je vaš izbor, vi ćete raditi kako god mislite da je najbolje za vas, za vašu karijeru ili šta već želite da radite, u jednom momentu ste rekli da nemamo nikakav kontakt sa svetom, da smo izgubili sa svima, ako sam vas dobro razumeo.
Mene samo interesuje da li neko ima više kontakata u jednoj nedelji, u jednom mesecu, sa svih krajeva sveta, predsednicima, premijerima, nego Aleksandar Vučić?
Ako je to loša politika, ako ne treba da imamo, ako treba da smo zatvoreni, da nemamo ni sa kim, okej, recite nam samo da se vi borite za to i da je to to. Ja stvarno smatram da kada se borite za Srbiju, da je osnovno da imate kontakt sa svima i da uzmete od svakog ono što je dobro za Srbiju. To građani Srbije treba da znaju.
Naša jedina država, naš jedini prioritet je Srbija. I naravno da ćemo sa svima razgovarati gde Srbija ima interes, kao i što svi ti ljudi gledaju interes svojih država u kojima se nalaze i gde su izabrani. Mi nikakav drugi cilj nemamo, nemamo nikakve druge favorite, da li jedna strana, druga strana, treća ili četvrta. Imamo jednu jedinu a to je Srbija. Želimo od svakog da uzmemo najviše što možemo za građane Srbije i za državu Srbiju. Ništa nas drugo ne interesuje. Tu nema emocija, to je politika, to je borba. Mi ćemo nastaviti tako. Vi hoćete da se izoluje, recite to i nikakav problem.
O rezultatima da pričamo, građani Srbije najbolje znaju. Ako su nezadovoljni rezultatima i onim što je urađeno, oni lepo glasaju za vas i nikakav problem. Vi im stvorite rezultate i to ide dalje.
Ja vas samo molim jednu stvar - nemojte da vičete, nema razloga, apsolutno nema razloga, niti će iko da se uplaši toga, niti to ikoga fascinira. Molim vas, ne vičite.