Hvala.
Gospođa, ministar Sara Pavkov. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, unapređenje kvaliteta vazduha je jedna vrlo kompleksna oblast. Ministarstvo zaštite životne sredine i Vlada Republike Srbije je u prethodnih četiri, pet godina je napravila strateški pristup, po prvi put u Srbiji, ako govorimo o unapređuju ovog medijuma životne sredine. Da bi građani Srbije razumeli da se kreditna sredstva ne obezbeđuju zato što mi sedimo skrštenih ruku i čekamo da nam se odobri kredit u ovoj oblasti, važno je da istaknem sledeće informacije.
Od 2021. godine zaključno sa ovom godinom, Ministarstvo zaštite životne sredine za konkretnu meru unapređenja kvaliteta vazduha koja je definisana još krajem 2020. godine, a to je zamena kotlova u javnim ustanovama koja koriste lož ulje, mazut i ugalj, uloženo je preko 1,6 milijardi dinara i trenutno smo na nekih 180 javnih ustanova koja su već unapredile izvor, odnosno energent i nemaju više neekološki energent.
Paralelno sa tim, uložili smo preko 500 miliona dinara za zamenu individualnih ložišta, to nije dovoljno, ali mislim da upravo obezbeđivanjem dodatnih izvora finansiranja za ovu stratešku meru kroz kreditnu liniju od 50 miliona evra moći ćemo da unapredimo jedinice lokalne samouprave koje prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine zaista imaju problema sa aero-zagađenjem i konkretno ćemo sprovesti u delo projekte koji će osetiti, kolokvijalno rečeno, na svojoj koži i građani Beograda, Niša, Valjeva, Zaječara, Novog Pazara i Smedereva.
Mislim da je značajno da se istakne da, još jednom podvlačim, da nisu ova kreditna sredstva nešto što po prvi put obezbeđujemo i insistiramo na njima kako bismo mogli da unapredimo kvalitet vazduha, jer prethodnih pet godina smo po prvi put imali konkretne mere, jer podsetiću pre 2020. godine unapređenje kvaliteta vazduha je bila misaona imenica, a o tome niko nije ni govorio. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Gospodin Ilo Mihajlovski, po listi. Izvolite.

Hvala predsedavajuća, poštovana gospođo Marina Raguš.

Poštovani ministri, članovi Vlade, poštovane poslanice, poslanici, poštovani predstavnici medija, uvaženi građani Srbije, na početku mog izlaganja poslanička grupa PUPS- Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve tačke dnevnog reda ovog zasedanja.

Naglasio bih važnost usvajanja sporazuma pre svega sa susednim državama, a meni iz ličnog razloga, s obzirom da često i građani Srbije putuju prema Severnoj Makedoniji, stalo nam je da se što pre usvoji zakon i u praksi uspostaviti zajednička granična kontrola, na graničnom putu, na glavnom putu, glavnom putnom pravcu ka Severnoj Makedoniji, to je tačka 37. dnevnog reda.

Mislim da nema nikoga od nas koji na ovom graničnom prelazu makar jednom nije gubio svoje dragoceno vreme čekajući u beskrajnim gužvama da obavi carinske formalnosti što sve u krajnjoj liniji prouzrokuje velike i nepotrebne troškove i pojedincima i samim državama.

Kada se usvoji ovaj sporazum, njime bi trebalo da se informacioni sistem graničnih organa međusobno potpuno uvežu te će se putne isprave predavati, skenirati samo jednom na ulazu u drugu državu čime bi se cela procedura značajno ubrzala. Nadam se da će u kraćoj budućnosti dočekati da se u potpunosti sprovedu svi doneti planovi o tzv. balkanskom Šengenu, gde će svi ljudi i vozila moći da bez ikakvog zadržavanja prolaziti ovim putem kao što je nekada i bilo.

Pomenuo bih i Predlog sporazuma kojim se olakšava saradnja anti-korupcijskih organa Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore, kao veoma značajan u lakšim otkrivanjima svestranih prekršaja nosioca javnih funkcija.

Dodao bih još jedan značajan sporazum sa zemljama u okruženju, tačka dnevnog reda 24. a to je uspostavljanje saradnja i koordinacija u traganju, u spašavanju u vazduhoplovstvu. Naravno, svi se nadamo da odbrane ovog sporazuma nikada neće morati da se primeni u praksi, ali je od velikog značaja što šest država bivše SFRJ zajedno sa Slovačkom, Mađarskom i Bugarskom, dogovorili da uspostave saradnju i zajedničke procedure da eventualno akcidentne, a od još većeg značaja to što naša država je određena za depozitara ovog ugovora, što je mali ali još jedan značajniji predlog međunarodnog ugleda naše diplomatije.

Kod ostalih tačaka najpre ću reći da je generalno pohvaljeno sve što se više raznovrsnost međunarodnih sporazuma koji se sklapaju sa udaljenim vanevropskim državama sa kojima treba i moramo da vratimo ranije odlične odnose u svim sferama i tu treba pozdraviti aktivnosti našeg Ministarstva spoljnih poslova.

S obzirom da dolazim iz partije PUPS – Solidarnost i pravda, koja u svom programu posebno značaj daje selu i poljoprivredi, ja bih ovde posebno skrenuo pažnju na dva sporazuma koji se neposredno tiču ove oblasti.

Najpre, usvajanjem 23. tačke dnevnog reda, naša država pružiće učešće u Međunarodnoj organizaciji za vinovu lozu i vino. Moramo priznati da je bio propust što se naša država i ranije nije pridružila ovoj organizaciji, koja je osnovana 2001. godine i okuplja preko 50 država koje su najznačajniji proizvođači vina u svetu.

Iz ove oblasti je važna i tačka 34. dnevnog reda, Sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede sa Kubom, gde će se takođe stvoriti pravni osnov za razmenu informacija, stručnjaka i tehnologija, u domenu poljoprivrede, gde možemo stvarati potencijalne koristi i otvarati teren za naša preduzeća, izvoznike semenskih, veterinarskih i fitosanitarnih proizvoda.

Samo bih naglasio, danas je praksa neka samo kritikovati, umesto podržati sve ove predloge, ove zakone, ove sporazume koji su od strateškog značaja naše države, otvarati granicu, što lakše da se prolazi, što manje gužve da se stvaraju, i na putnim pravcima, a i na graničnim prelazima.

Pored ovih sporazuma, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve sporazume i sve zakone ovog dnevnog reda. Hvala na pažnji.

Najlepše hvala vama.
Reč ima gospodin Slobodan Petrović.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, od kada je na vlasti, SNS nas je zaduživala kod MMF-a, Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj Kine, Rusije, UAE, Nemačke, Francuske, Japana i ko zna gde i kod koga sve. Izgleda da je jako tanka nit od izjave predsednika Vučića: „Uništiću vas po celom svetu“ do „Zadužiću vas po celom svetu“, od „Srbija ne sme da stane“ do „Zaduživanje ne sme da stane“.

Poštovani građani Srbije, danas će nas mudra politika upravo Aleksandra Vučića i SNS-a zadužiti za dodatnih 460 miliona evra. U trenutku preuzimanja vlasti od strane SNS-SPS koalicije, 2012. godine, ukupan javni dug Srbije bio je oko 15 milijardi evra, a danas je javni dug oko 39 milijardi evra i uskoro će biti još veći, kada se povuku krediti koji su već ugovoreni, na primer, za francuske „rafale“.

Troškovi na ime kamata na javni dug skočili su 63 milijarde dinara 2012. godine na 185 milijardi dinara 2024. godine. Najvidljiviji primer statističke manipulacije, pored svakodnevne medijske, jeste vrednost prosečne potrošačke korpe. Prema podacima Ministarstva privrede, 2023. godine za prosečnu zaradu moglo je da se kupi oko 85% prosečne potrošačke korpe. To znači da je za dve godine kupovne moć građana porasla za blizu 20%, što bismo svi trebali da osetimo u svom novčaniku. Zar ne? Ako je zaista u realnosti tako, a nije, čemu onda Uredba o ograničenju marži, ako je kupovna moć imala tako veliki rast u tako kratkom periodu? Izgleda da je kupovna moć porasla mnogo više od 20%, ali za svega 1% građana. Većinom je porasla za vas iz SNS, za vaše kumove i rođake koji su preko noći postali milioneri. Porasla je investitorima bliskim vama, koji su nelegalno sagradili ko zna koliko kvadrata, pa sada hoćete da im sve te kvadrate legalizujete. Za ostalih 99% građana kupovna moć ostala je ista ili se čak smanjila.

Da li znate kolika je kupovna moć radnika „Jumka“ i „Simpa“ iz Vranja, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, ili radnika prve „Petoletke“ u Trsteniku i „Trajala“ u Kruševcu? Da li znate kolika je kupovna moć većine radnika koji nisu uspeli da nađu drugi posao nakon zatvaranja „Benetona“ u Nišu, „Džinsa“ u Leskovcu, „Falk ista“ u Knjaževcu, „Geoksa“ u Vranju i mnogih drugih? Za njih vi reklamirate jeftin parizer u pola leba i dva jaja za 22 dinara, dok nam svakog dana u medijima prodajete naprednjačku maglu o zlatnom dobu.

Istovremeno dok nas zadužujete slušamo prazne priče o državi blagostanja, zemlji ekonomskog tigra, o tome kako su ovde isključivo vašom zaslugom kuće od čokolade, prozori od marmelade, a Srbija nikad zaduženija u svojoj istoriji nije bila. Hvala.

Postavili ste mnogo pitanja meni, pošto meni samo možete da se obraćate, ali verujem da će, pošto je pun sistem, svako od narednih govornika da vam odgovori. Ali ono što ja znam i gde mogu ja da vam odgovorim, i to je zvaničan podatak, da je tokom blokada 40% u oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma malo prihoda, da je veliki broj malih i srednjih preduzeća morao da otpušta radnike zbog blokada. Eto, toliko ja znam.
Ali sada reč ima gospodin Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Pa dobro, nastavljamo tamo gde smo stali. Dakle, džaba što dobijete odgovore i što im ministri daju konkretne odgovore i pokažu primerom egzaktno da govore neistine, predstavnici opozicije moraju da ponove svoj govor, jer su naučeni samo da pročitaju ono što imaju ispred sebe. Tako da svoj govor ne mogu ni da prilagode nečem novom.

Dobro je da smo čuli da sada ne valjaju ni „rafali“, dobro je da smo čuli da sada i ograničenje marži nije dobro i dobro je da to građani vide uživo u prenosu. Nakon što ste prošle nedelje bili protiv toga da građani upišu svoju svojinu, nakon što ste to izgovorili i zalagali se protiv tog zakona, dobro je da čuju i da ste protiv ograničenja marži. Ali interesantno je da ste u svojem izlaganju i nekada ranije vi se borili protiv velikih trgovinskih lanaca, pa ste se onda posle toga brinuli šta ćete ako oni odu. Evo, sad ste se vratili na to da ni marže nisu dobre.

Ono što je jako interesantno jeste da fabrike koje ste naveli kao primere su bile u stečaju, baš zbog ovih sa kojima sedite danas u klupama. Pa mi onda nije jasno odakle vam uopšte i obzira i nekog…

(Narodni poslanik Slobodan Petrović dobacuje.)

Zašto vičete? Što ste toliko nervozni? Nemojte mi se obraćati na taj načni. Predsedavajuća, molim vas, stavite me u zaštitu, ja sam jako plašljiv čovek, tako da, ako vam nije problem, samo da me stavite u zaštitu.

(Predsedavajuća: Molim vas, nemojte da plašite kolegu poslanika, budite parlamentarni.)

Dakle, džaba vam sve te priče i džaba vam to dobacivanje s mesta, jer u četiri minuta ste pokazali i dokazali zašto vi nećete nikada biti u prilici da dođete na vlast. I ovo što ste pričali, da li će vas neko uništiti po belom svetu ili te teatralne govore, jer vidim da se sada svi takmičite ko će biti veći stendap komičar u ovom plenumu, ništa od toga, jer ste vi sami sebe uništili. I zato što vas ovi studenti u blokadi, studentska lista neće nigde i zato nakon sledećih izbora nećete vi sedeti ovde, već ti predstavnici te neke studentske liste. A došli ste u tu poziciju baš zbog ovakvih govora i nadahnutih izlaganja koja nemaju veze sa istinom. Hvala vam još jednom što najbolju poruku šaljete o sebi upravo ovakvim govorima. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospodin ministar Zlatibor Lončar.
Izvolite.
(Slobodan Petrović: Ekonomista.)

Nisam ministar ekonomije, ne razumem se u ekonomiju. Nemojte da se brinete. Saslušajte, pa recite šta imate. Ako ste nervozni i to razumem sve je u redu, kako god hoćete, možemo kako god hoćete. Što se mene tiče nikakav problem.
Što se tiče ovoga što ste rekli da nije trebalo smanjivati cene, okej stojite iza toga. Moram da kažem građanima Srbije…
(Slobodan Petrović: Ne možete da kažete nešto što nisam rekao.)
Čuli su građani šta ste vi rekli. Nema veze.