Možete da govorite o personalnim rešenjima, zašto je nešto dobro ili nije dobro, ali nemojte praviti ovu raspravu u nešto što ona nije.

Upravo to i govorim.

Samo trenutak, evo, upravo ću reći. Svi odbori za obrazovanje su prolazili u raspravi da li je neko podneo ostavku ili nije, da li se opoziva sa funkcije ili se vraća na funkciju, a samo obrazovanje, ono što je suština, to Nacionalno akreditaciono telo treba da se bavi, nisu se bavili ljudi time. To je poenta priče. Dakle, mi se nismo bavili time. Dakle, ljudi, mi pričamo o suštini, mi smo se bavili formom mesecima na tom odboru.

(Radoslav Milojičić: Pročitaj dnevni red.)

Keno, nema potrebe da dobacuješ, jasno je, već sam jedanput i rekao – ljudi, još jedanput kažem, Odbor za obrazovanje, mi pričamo danas o tim tačkama koje su bile. Ja vam govorim, prespavali smo suštinu, Peta gimnazija se, ljudi, pobunila. Prva gimnazija je danas ušla u blokadu. Nemojte da spavate na te stvari. Ne možete da spavate na ono što se u društvu dešava. Nemojte, molim vas. Ja vam govorim upravo o tome, prespavali ste sve zahteve studenata. Prespavali ste Petu gimnaziju. Odbor za obrazovanje ne funkcioniše, ljudi. To je moja poruka vama. Pa šta vi mislite, da to nema posledice? Ali poštovana gospodo, kako da vam kažem, kako se ponašate – tako ćete i proći. Dakle, nemojte da mislite da ovo ljudi ne vide. Ljudi odlično vide kako se odnosite prema obrazovanju. Otpustili ste preko 2.000 profesora u prethodnom periodu pred školsku godinu. Smenili ste 100 direktora škola. Dakle, nemojte to da radite. Smenili ste direktora Biosens instituta. To su rezultati vašeg obrazovanja.

Evo, ja vam se zahvaljujem i izvinjavam se što sam uznemirio možda javnost ovim rečima. Zaista je bilo jako važno, pošto su stvari, ne morate da dobacujete, zaista spustite se, sve je okej.

Dakle, ono što je suština, Odbor nije radio svoj posao i to javnost mora da zna. Hvala.

Ja se ponovo plašim da vi uopšte ne znate o čemu mi pričamo u ovom trenutku.
Sada ću, zarad javnosti, da kažem ovako – ovde se apsolutno ne priča o Odboru za obrazovanje. Apsolutno nikakve veze nema sa skupštinskim Odborom za obrazovanje, nikakve. Dakle, imate ovako, Predlog odluke o izboru članova Agencije za energetiku Republike Srbije, Predlog odluke o razrešenje člana Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Predlog odluke o razrešenju člana Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje itd. Nigde nemate Odbor za obrazovanje.
Dakle, zamoliću vas još jednom da pokušamo da se držimo dnevnog reda. Ovde se radi o kadrovskoj politici, je li neko dobar ili nije dobar.
Da li još neko želi reč?
Po Poslovniku, izvolite. Hajde da vidim tačno, ja znam gde sam prekršila Poslovnik – što sam pustila Peđu Mitrovića da govori o čemu god je želeo da govori, ali verujem da ćete i vi takođe da me upozorite na to.
Izvolite.

Gospođo Brnabić, prekidali ste ga, član 100, za početak, ako ste hteli da sa njim diskutujete, mogli ste da siđete u klupu, to je jedno.

Drugo, nemojte obmanjivati javnost, iz prostog razloga što sve te odluke koje su na dnevnom redu jesu odluke Odbora za obrazovanje. Peđa je pokušao, pošto moram sad da glumim vas, da ukaže na to da se Odbor bavio formalnostima, a ne suštinom. Nekorektno je bilo da jedan govor, koji niti je bio uvredljiv, niti je targetirao bilo koga, prekidate više puta i da nakon toga sebi dajete za pravo da nastavite da komentarišete. Hvala.

Podsetite me, po kom članu Poslovnika je da govornik treba da priča samo o dnevnom redu? Jel se sećate koji je to član Poslovnika? Da li ste ikada pročitali taj član Poslovnika? Član 106. koji sam prekršila i kršim, zato što puštam da govorite o čemu god vam padne na pamet. Član 106, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Nikakve veze sa dnevnim redom nema.
Tako da, da li želite da se izjasnimo? Ne. U redu.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ne.
Da li neko sa liste prijavljenih govornika želi reč?
Reč ima Ivana Rokvić.
Izvolite.

Na dnevnom redu nam je Predlog razrešenja člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kao i članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, gde već vlada sindrom ostavki iz ličnog razloga. Uveliko vlada i vaša razjarena osveta prema univerzitetima i obrazovanju uopšte.

Možda bi bolji predlog bio da potpuno ukinete ova tela, jer šta će vam? Vama ne trebaju ni obrazovanje, ni univerziteti, ni akademski građani. Treba vam jedna Megatrend fabrika, gde ćete štancovati diplome i doktorate, na jednom fotokopir aparatu. Evo, recimo, Siniša Mali može da nadgleda taj projekat. Svesno strateški uništavate obrazovanje, kako bi manipulisali masama i pravili se da je sve stabilno, a Srbija je stabilna kao pacijent na aparatima.

Nakon ovog zasedanja imaćemo Zakon o informacionog bezbednosti, koji će omogućiti SNS tajnu kontrolu nad privatnim mrežama i sistemski nadzor. Imaćemo i Zakon o EKSPO-u, po kom će nesmetano objekti moći da se koriste, bez ikakve dozvole, i to do dve godine, jer očigledno vas ničemu nije naučilo to što nadstrešnica u Novom Sadu nije imala upotrebnu dozvolu.

Nakon ovog zasedanja imaćemo i Zakon o legalizaciji, koji će pomoći investitorima SNS da se još malo obogate, ali neće objasniti odakle 4,8 miliona nelegalnih objekata. Neće objasniti ni šta će se desiti ako neko pokuša da legalizuje objekte koji se mesecima nalaze na prostoru nekada poznatom kao Dvorska bašta porodice Karađorđević, zatim pod imenom Pionirski park…

Hajmo sad ovako, Ivana…

Samo malo, ako mogu. (Isključen mikrofon.)

Ne, saslušajte me. Isključila sam vas.
(Ivana Rokvić: Zašto?)
Zato što ste se vratili na prvu raspravu. Ne znam zašto vi tražite da podelimo rasprave, ako vi nećete da govorite o tačkama dnevnog reda. Recite mi o kojoj tački dnevnog reda sada govorite?
(Ivana Rokvić: O visokom obrazovanju.)
O prvoj raspravi, o predlozima zakona o visokom obrazovanju? Ali ovo su kadrovska rešenja. Vratiću vam sada reč, ali vas molim da poštujete. Dakle, zaista je uvreda za ovaj parlament i za građane, kojima služimo, da pričamo jedno te isto u tri različite rasprave.
Izvolite, samo se prijavite.

Ministarka zaštite životne sredine nam je ovde pričala kako su vrtići besplatni u celoj Srbiji, naročito u Novom Sadu, a nije objasnila zašto smo u poslednjih pet godina prva zemlja na svetu po smrtnosti od raka pluća zbog onoga što udišemo. Ministar Lončar se našao pozvan da priča o ekonomiji, mada ni tu nije objasnio kako smo od duga od 15 miliona evra, kada ste vi došli na vlast, došli do 39. Inače, podsetiću građane Srbije da onog trenutka kada je SNS došla na vlast nije postojao nijedan milijarder u Srbiji, a danas ih ima 48, po Forbsu.

Ministar nije objasnio kako funkcioniše, odnosno zašto ne funkcioniše sistem obrazovanja, zašto nema grejanja na Dečjoj onkologiji, kao i zašto i dalje imamo liste čekanja i zakazivanja.

Realnost je da Srbija sve više liči na rijaliti program, koji niko normalan više ne želi da gleda, ali smo primorani da ostanemo u ovoj sezoni inflacije, ludila, poniženja i raznih projekata veka, koji ne služe nikome i ničemu, sem vašim džepovima. Danas građani ne znaju da li da plate račun za struju ili da idu da jedu?

Srbija danas nije država sistema… (Isključen mikrofon.)