Reč ima Borislav Novaković.
Izvolite.

Poštovane koleginice i poštovane kolege, potpuno je jasno da je set ovih pitanja koji je pred nama vezan za nova zaduženja.

Podsetio bih prvo na temeljnu činjenicu. U momentu kada SNS dolazi na vlast javni dug je 15 milijardi i 400 miliona. Na današnji dan na osnovu dostupnih informacija javni dug je 38 milijardi i 200 miliona. Između ove dve cifre je cifra od 23 milijarde koliko je SNS za ovih 13 godina zadužio državu.

Sva vaša priča o tome da se mogu zadužiti samo one države koje imaju zdravu ekonomiju i da se mogu zadužiti samo one države koje imaju javne finansije koje su uredne i zdrave je potpuno netačna. Vi se zadužujete zato što iz regularnog budžeta ne biste mogli ništa da finansirate. Osamdeset posto onoga što se investira u Srbiji investira se na osnovu 23 milijarde evra koliko smo se zadužili u zadnjih 13 godina.

Kada biste se vi oslanjali samo na javne finansije i budžet, Srbija bi bezmalo ostala bez ikakvih investicija. Ko nam daje te kredite? To su tzv. bilateralni krediti. Što nam, ljudi, Francuska ne bi dala kredit, ako ćemo iz tog kredita kupovati „Rafale“? Što nam Azerbejdžan ne bi dao kredit za deonicu Ruma – Loznica – Šabac, ukoliko će to raditi njihova firma „Azvirt“? Zašto nam Kina ne bi dala kredit, ako će iz tog kredita raditi kineska firma, primera radi Koridor 11 i firma „Šandong“? Baš ih briga. Njima ostaje profit, a nama gubitak. Njima ostaje profit i njihove firme zarađuju od njihovog kredita i jačaju svoju ekonomiju, a naša građevinska operativa ostaje bez ikakvih poslova. Kinezi dolazeći ovde donose iz Kine eksere i šrafove i suvi dnevni obrok, čak neće da se oslone na domaće kooperante, sem onih preko kojih idu koruptivni poslovi.

Naravno da je tu „Inkop“ Zvonka Veselinovića koji je od međunarodne zajednice okarakterisan kao vođa najveće organizovane kriminalne grupe u ovom delu Evrope i naravno da „Inkop“ učestvuje u tome kada je u pitanju kompanija „Šandong“. Naravno da taj isti Zvonko Veselinović na trasi Ruma – Loznica – Šabac učestvuje tako što izvodi zemljane radove, a pri tome iz pisma koje je procurilo i koje je potpisao izvesni Papić se vidi da zemljani radovi koštaju 50 miliona evra, a da su uvećani na 75, da bi od te razlike od 25, 15 pripalo Zvonku Veselinoviću, a 10 otišlo u kasu SNS. Zaista sramno. Ako se već investira iz kredita, po meni, logično je samo ako ta investicija ima razvojni potencijal.

Mogu da se sporim sa vama oko cene svakog kilometra u Srbiji. Mislim da je svima jasno da je u svakom kilometru auto-puta u Srbiji ugrađen koruptivni deo, ali ne mogu da kažem da je to loše. Dobro je što imamo put prema Čačku, dobro je što imamo Moravski koridor, dobro je što imamo Dunavski koridor, dobro je što će se graditi put prema Zrenjaninu, jer to stvara razvojni potencijal. To diše investicioni potencijal, privredni, turistički i svaki drugi potencijal na deonici tih puteva.

Recite mi samo jednu stvar – u čemu se ogleda investicioni, razvojni potencijal investicije koja se zove nacionalni stadion? Milijardu dinara. Pazite, to je premer radova – 980 miliona. Videćemo šta su ugovoreni radovi, a tek ćemo da vidimo šta su realizovani . Očito će i to ići preko milijarde. Šta dobijamo time? Milijardu dinara bacamo u praznu rupu, investiramo u nacionalni stadion na kome će se igrati četiri, pet utakmica, u sportu u kom trenutno beležimo najgore rezultate. Valjda je smisao da tih milijardu uložimo tamo gde je važnije, pa nije fudbal u ovom trenutku i nacionalni stadion najprioritetniji.

Šta je sa vrtićima, šta je sa školama, šta je sa domovima zdravlja, šta je sa komunalnom infrastrukturom koja manjka i koja bi mogla da osnaži ekonomsku bazu kada bismo tih milion evra uložili u to, a ne u nacionalni stadion?

Napokon, pitam vas sledeće, kod svih zaduženja, pogotovo zaduženja koja iznose 23 milijarde, koliko ste zadužili ovu državu, uvek kapilarno to nekako dođe i do građana i nemoguće ili je teško investirati, a da te investicije mimoiđu dizanje standarda do izvesne mere i na izvestan način. Nažalost, ovde investicije, pošto idu preko stranih partnera, pošto strani partneri biraju Zvonka Veselinovića i njemu slične kriminalce, ne završavaju u džepovima građana i ne ogledaju se kao dizanje standarda običnih građana, nego završavaju u džepovima kriminalaca.

Ono što je zaista tragična stvar, okej, angažovali ste Kineze svugde gde ste mogli, angažovali ste ih na najosetljivijoj i najbolnijoj tački u zadnjih godinu dana, a to je izgradnja nadstrešnice i Železničke stanice u Novom Sadu.

Ljudi, rezultat je taj da je 16 kovčega spušteno u zemlju. Znate li zašto, između ostalog? Kada potežete i povlačite te kredite niko vam ne garantuje kvalitet. Firma koja je trebalo da radi nadzor se zove „Utiber“. Njen vlasnik je Lorenco Mesaroš. On je rekao u zadnjem intervjuu da svoje bogatstvo može da zahvali Bogu, sreću i prijateljstvu sa Viktorom Orbanom.

Da je postojao nadzoru u Novom Sadu i da je rađen korektno, da su postojale knjige izvedenih građevinskih radova, da se vodilo o svakom detalju ne bi se to dogodilo. Ali, kada povlačite kredit od Kineza, kada radi kineska firma, kada bira mimo svake profesionalne logike podizvođače iz Srbije, u maloj meri naravno i kada taj nadzor vrši firma koja je ovde poslana ne da vrši nadzor nego da kroz prste kineskom investitoru, onda se događa tragedija.

Zato vam skrećem pažnju da ovaj investicioni ciklus koji se bazira ne na zdravim osnovama, ne na zdravoj srpskoj ekonomiji nego na zaduženjima će nas skupo koštati. Mi već u ovoj godini treba da vratimo oko milijardu 800 milijardi. Koliko iduće godine, to ćemo videti. Dakle, 220 milijardi dinara u ovom budžetu obezbeđeno je i mora da bude obezbeđeno za vraćanje kredita.

Isteklo je vreme.

Dakle, već sada nas to guši, a u godinama koje dolaze može potpuno da paralizuje naš budžet.

Tako da, skrenuo bih pažnju na to jer ulazimo u spiralu bankrota.

Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, ponovo smo slušali priču o javnom dugu koja prosto je predstavljena tako da obmane građane i to je ono što rade ovih dana.

Prosto, zarad javnosti ću reći nekoliko činjenica. Dakle, da je javni dug bio 17,7 milijardi evra 2012. godine, da danas na 1. avgust je 38,20 milijardi evra. Međutim, ono što oni neće da kažu to je da je tada javni dug iznosio 52,9%, odnosno skoro 53% BDP-a a da danas iznosi 43% BDP-a. Šta to znači, poštovani građani? To znači da ova zemlja zarađuje mnogo više nego tada, a da su oni i da je ovih njihovih 17 milijardi u odnosu na ono što je zemlja zarađivala mnogo više nego ovih današnjih naših 38, i zato vas i obmanjuju i zato vam pričaju u apsolutnim brojevima a ne u procentima.

Kolega Mirković je rekao, nemačka privreda, odnosno nemačka država 2.510 milijardi, ali 63% BDP-a. Japan 9.000 milijardi. Japan čak 229% BDP-a. Znači, Japan je zadužen za ono što dva puta Japan proizvede godišnje, i opet ta država funkcioniše.

Kažu – mi uzimamo kredite da bismo finansirali javne radove i javna ulaganja. Javna ulaganja su samo četrdeset i nešto posto, nešto više od trećine, dakle, finansirana iz kredita. Samo jednom trećinom, ali nema veze.

Neukusno je to da nam se spočitavaju grobovi u Novom Sadu jer bismo mi onda mogli da spočitavamo 14 grobova u „Laundžu“ ili „Kontrastu“ nekima koji su tada bili na vlasti. Samo, postoji jedna velika razlika, tada nikome iz opozicije nije palo na pamet da to radi iako je direktna odgovornost lokalnih vlasti u Novom Sadu tada bila, i gradonačelnika Igora Pavličića i njegovih službi. Ne ono da li je ili nije, nisu kontrolisali rad, dozvolili su da rade.

Najzad, naravno da treba da pohvale sve one radove koje smo izveli, naravno da treba da pohvale sve puteve koje smo izgradili, i to je razlika između nas i njih jer mi kada potrošimo pare na puteve, bulevare, mostove vi možete da vidite i puteve i mostove i bulevare. Mi ne gradimo „Stelt“, kao što se gradilo u njihovo vreme, gde se pare potroše a bulevara nigde.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Dunja Simonović Bratić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Budući da sam ovlašćeni ispred SPS i liste Ivice Dačića i budući da smo ovde u parlamentu ovih dana svedočili gnusnim lažima i dezinformacijama koje su širile kolege iz opozicije, dozvolite mi da pročitam i ovde u parlamentu saopštenje MUP, pošto su nas prozivali i pozivali na to toliko dana.

Dakle, MUP saopštava da je jutros u vremenu od 9.30 do 10.45 časova studentkinja Poljoprivrednog fakulteta A.P. dala izjavu, odnosno obaveštenje u svojstvu građanke u policiji u prisustvu advokata u Službi za visoko tehnološki kriminal povodom zahteva tužioca za visoko tehnološki kriminal.

Studentkinja A.P. je u prisustvu advokata potvrdila autentičnost „Instagram“ naloga i njene objave na tom nalogu u kojoj demantuje da se radi o njoj, odnosno da nije povređena od strane policijskih službenika, kao i da nije bila u prostorijama policije.

Dakle, A.P. je izjavila da nikad, ni sada, ni ranije, nije bila privođena u policiju.

Takođe, A.P. je izjavila da se ona ne nalazi na fotografijama koje su objavljene, kao i da nije bila učesnik događaja koji se spominje na objavi „Studenata u blokadi“, odnosno da nije pronašla nikakvu navedenu Barbiku, jer mesecima, po njenim rečima, nije bila na svom radnom mestu, uglavnom je radila od kuće.

Imajući u vidu da je u pitanju deo istrage koju vodi Tužilac za visokotehnološki kriminal, studentkinja će dati potrebno obaveštenje u delu istrage koju vodi Treće osnovno javno tužilaštvo. Ali, jasno je da ove izjave same studentkinje više ne dotiču kreatori i nosioci kampanje laži, jer im ruše koncept. Istraga se mora završiti do kraja. Ako je istina, da se utvrdi odgovornost policije. Ako nije, onda da se sankcioniše lažno optuživanje policije i uznemiravanje javnosti.

Ja bih sad samo da podsetim da je kolega Borko Stefanović pozivao ministra Ivicu Dačića da podnese ostavku i da ako ne može da se javi da je podnese barem imejlom. Ovog puta ga pozivamo da se javno izvini, ako nije u stanju, da barem pošalje imejl sa izvinjenjem. Toliko bi bilo u redu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sada zaista nemamo više prijavljenih ni predsednika, ni predstavnika poslaničkih grupa.
Samim tim, zaključujem sada zajednički pretres o predlozima zakona iz tačaka 9. do 39. dnevnog reda i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 40. do 47.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 40. do 47.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Još jednom pitam, da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Peđa Mitrović.
Izvolite.

S obzirom da su danas u ovom trećem delu zasedanja tačke dnevnog reda vezane za obrazovanje i da su te tačke prošle kroz sednice Odbora za obrazovanje bih upravo skrenuo pažnju da je Odbor za obrazovanje pod rukovođenjem gospodina Atlagića prespavao sve što se u Srbiji dešavalo u prethodnih godinu dana, prespavao je studentske pobune, prespavao je blokade univerziteta, prespavao je sve zahteve studenata koji su bili izrečeni u tom periodu. Prosto vodio je sednice sa dnevnim redom koji nije bio uopšte aktuelan i relevantan za ono što se u Srbiji dešavalo u tom trenutku. Tek nakon našeg insistiranja smo u januaru imali prvi put da govorimo otvoreno o onome što se dešavalo u Srbiji u tom trenutku, što se tiče studentske pobune.

U celom tom periodu i kada su krenule pobune i po srednjim školama i po osnovnim školama, kada se digao ceo prosvetni kadar u zaštitu integriteta ovog društva i u zaštitu integriteta profesije i zapravo borbi za pravdu, jer suština jeste bila da se u društvu desilo nešto jako strašno, pala nadstrešnica koja je usmrtila 16 ljudi, da su ministri sačuvani od odgovornosti, da dokumentacija koju ste trebali da ostavite po zahtevu studenata niste je dostavili. To je anketna komisija lepo juče i pre neki dan zaključila. Dakle, celokupan set finansijske dokumentacije i operativne dokumentacije koji upravo treba da ukaže na to gde je novac otišao, kome je novac otišao, kako se izvlačio novac na železničkoj stanici u Novom Sadu, kako smo došli do toga da početna cena za železničku stanicu bude 330 miliona evra za celu prugu, izvinjavam se, a da onda poraste na preko milijardu evra.

Zašto ste otkazali evropski kredit, prešli na kinesko finansiranje? Zašto ste dopustili da potpišete ugovore sa Kinezima o kreditima koji su poverljivi, nisu dostupni javnosti? Zašto ste dopustili da Srbija potpiše ugovore o kreditima sa Kinezima gde nema klauzule o restrukturiranju duga kod Pariskog kluba? Zašto ste pristali na ugovore gde je obavezno angažovanje kineskih kompanija?

Dobro je poznato da kineski krediti nisu povoljni. Dobro je poznato da su pravili svugde probleme.