Poštovane koleginice i poštovane kolege, potpuno je jasno da je set ovih pitanja koji je pred nama vezan za nova zaduženja.
Podsetio bih prvo na temeljnu činjenicu. U momentu kada SNS dolazi na vlast javni dug je 15 milijardi i 400 miliona. Na današnji dan na osnovu dostupnih informacija javni dug je 38 milijardi i 200 miliona. Između ove dve cifre je cifra od 23 milijarde koliko je SNS za ovih 13 godina zadužio državu.
Sva vaša priča o tome da se mogu zadužiti samo one države koje imaju zdravu ekonomiju i da se mogu zadužiti samo one države koje imaju javne finansije koje su uredne i zdrave je potpuno netačna. Vi se zadužujete zato što iz regularnog budžeta ne biste mogli ništa da finansirate. Osamdeset posto onoga što se investira u Srbiji investira se na osnovu 23 milijarde evra koliko smo se zadužili u zadnjih 13 godina.
Kada biste se vi oslanjali samo na javne finansije i budžet, Srbija bi bezmalo ostala bez ikakvih investicija. Ko nam daje te kredite? To su tzv. bilateralni krediti. Što nam, ljudi, Francuska ne bi dala kredit, ako ćemo iz tog kredita kupovati „Rafale“? Što nam Azerbejdžan ne bi dao kredit za deonicu Ruma – Loznica – Šabac, ukoliko će to raditi njihova firma „Azvirt“? Zašto nam Kina ne bi dala kredit, ako će iz tog kredita raditi kineska firma, primera radi Koridor 11 i firma „Šandong“? Baš ih briga. Njima ostaje profit, a nama gubitak. Njima ostaje profit i njihove firme zarađuju od njihovog kredita i jačaju svoju ekonomiju, a naša građevinska operativa ostaje bez ikakvih poslova. Kinezi dolazeći ovde donose iz Kine eksere i šrafove i suvi dnevni obrok, čak neće da se oslone na domaće kooperante, sem onih preko kojih idu koruptivni poslovi.
Naravno da je tu „Inkop“ Zvonka Veselinovića koji je od međunarodne zajednice okarakterisan kao vođa najveće organizovane kriminalne grupe u ovom delu Evrope i naravno da „Inkop“ učestvuje u tome kada je u pitanju kompanija „Šandong“. Naravno da taj isti Zvonko Veselinović na trasi Ruma – Loznica – Šabac učestvuje tako što izvodi zemljane radove, a pri tome iz pisma koje je procurilo i koje je potpisao izvesni Papić se vidi da zemljani radovi koštaju 50 miliona evra, a da su uvećani na 75, da bi od te razlike od 25, 15 pripalo Zvonku Veselinoviću, a 10 otišlo u kasu SNS. Zaista sramno. Ako se već investira iz kredita, po meni, logično je samo ako ta investicija ima razvojni potencijal.
Mogu da se sporim sa vama oko cene svakog kilometra u Srbiji. Mislim da je svima jasno da je u svakom kilometru auto-puta u Srbiji ugrađen koruptivni deo, ali ne mogu da kažem da je to loše. Dobro je što imamo put prema Čačku, dobro je što imamo Moravski koridor, dobro je što imamo Dunavski koridor, dobro je što će se graditi put prema Zrenjaninu, jer to stvara razvojni potencijal. To diše investicioni potencijal, privredni, turistički i svaki drugi potencijal na deonici tih puteva.
Recite mi samo jednu stvar – u čemu se ogleda investicioni, razvojni potencijal investicije koja se zove nacionalni stadion? Milijardu dinara. Pazite, to je premer radova – 980 miliona. Videćemo šta su ugovoreni radovi, a tek ćemo da vidimo šta su realizovani . Očito će i to ići preko milijarde. Šta dobijamo time? Milijardu dinara bacamo u praznu rupu, investiramo u nacionalni stadion na kome će se igrati četiri, pet utakmica, u sportu u kom trenutno beležimo najgore rezultate. Valjda je smisao da tih milijardu uložimo tamo gde je važnije, pa nije fudbal u ovom trenutku i nacionalni stadion najprioritetniji.
Šta je sa vrtićima, šta je sa školama, šta je sa domovima zdravlja, šta je sa komunalnom infrastrukturom koja manjka i koja bi mogla da osnaži ekonomsku bazu kada bismo tih milion evra uložili u to, a ne u nacionalni stadion?
Napokon, pitam vas sledeće, kod svih zaduženja, pogotovo zaduženja koja iznose 23 milijarde, koliko ste zadužili ovu državu, uvek kapilarno to nekako dođe i do građana i nemoguće ili je teško investirati, a da te investicije mimoiđu dizanje standarda do izvesne mere i na izvestan način. Nažalost, ovde investicije, pošto idu preko stranih partnera, pošto strani partneri biraju Zvonka Veselinovića i njemu slične kriminalce, ne završavaju u džepovima građana i ne ogledaju se kao dizanje standarda običnih građana, nego završavaju u džepovima kriminalaca.
Ono što je zaista tragična stvar, okej, angažovali ste Kineze svugde gde ste mogli, angažovali ste ih na najosetljivijoj i najbolnijoj tački u zadnjih godinu dana, a to je izgradnja nadstrešnice i Železničke stanice u Novom Sadu.
Ljudi, rezultat je taj da je 16 kovčega spušteno u zemlju. Znate li zašto, između ostalog? Kada potežete i povlačite te kredite niko vam ne garantuje kvalitet. Firma koja je trebalo da radi nadzor se zove „Utiber“. Njen vlasnik je Lorenco Mesaroš. On je rekao u zadnjem intervjuu da svoje bogatstvo može da zahvali Bogu, sreću i prijateljstvu sa Viktorom Orbanom.
Da je postojao nadzoru u Novom Sadu i da je rađen korektno, da su postojale knjige izvedenih građevinskih radova, da se vodilo o svakom detalju ne bi se to dogodilo. Ali, kada povlačite kredit od Kineza, kada radi kineska firma, kada bira mimo svake profesionalne logike podizvođače iz Srbije, u maloj meri naravno i kada taj nadzor vrši firma koja je ovde poslana ne da vrši nadzor nego da kroz prste kineskom investitoru, onda se događa tragedija.
Zato vam skrećem pažnju da ovaj investicioni ciklus koji se bazira ne na zdravim osnovama, ne na zdravoj srpskoj ekonomiji nego na zaduženjima će nas skupo koštati. Mi već u ovoj godini treba da vratimo oko milijardu 800 milijardi. Koliko iduće godine, to ćemo videti. Dakle, 220 milijardi dinara u ovom budžetu obezbeđeno je i mora da bude obezbeđeno za vraćanje kredita.
