Samo napred, samo napred, pošto je ovo parlament, dobacuju svi svima, tako su i meni dobacivali, a ovaj put vam zaista ne dobacuju baš nimalo.
Hajde, nastavite.

Vi imate problem sa sluhom, očigledno, jel? Samo sa desnom? Sa levom stranom?

To me neće navesti da se ponašam kao vi u svakom slučaju. Ne mogu, vas držim u džepu, kako da izvadim ruku iz džepa?

Vaša izborna kleptomanija neće moći da se izleči ovim zakonom nije tome ovo ni namenjeno, kao što rekoh.

Ipak je važno da imamo zakon bez obzira što ste vi namerili da ga ne sprovodite. Zašto? Da bi Srbija izborno prohodala posle vaše vlasti, moramo da napravimo taj prvi korak da imamo dobar zakon, pa posle i da ga primenjujemo. Mi na prvom koraku posrćemo. Ovo nije dobar zakon, a sada ću da kažem argumente zašto to nije dobar zakon.

Proceduralno niste ispoštovali ono na šta ste se obavezali. Slali ste desetak puta ODIHR-u te Mrdićeve nacrte i svaki put vam je to vraćano sa ozbiljnim primedbama. Na kraju ste odlučili da više ne šaljete ODIHR-u, ne nekoj EU u kojoj tvrdite da sede ljudi koji ne vole Srbiju, nego ODIHR-u koje je telo OEBS-a, čiji je Srbija član. Odlučili ste da ne poštujete to na šta ste se obavezali, umesto toga zatražili ste malu pomoć prijatelja, malih prijatelja. Poslali ste to CeSID-u i CRTA da vam oni kažu da je ovo dobro i te odgovore ste nažalost dobili u roku od sat vremena. Lepo ste to pripremili.

Što se mene tiče, sa tim mišljenjem koje ste dobili od CRTA i od CeSID-a Mrdić može slobodno da poseti ove kućice ispred i da povede predstavnike te dve organizacije. Toliko to mišljenje vredi u ovom konkretnom slučaju.

Drugo, predviđeni sastav ove komisije koji je 5-3-2 od kojih su ova dva iz tog civilnog sektora, a od kojih je bar jednom civilnost veoma upitna. Ne zaslužuje to dalje da se obrazlaže šta ste hteli da uradite sa ovakvim sastavom.

Treće, način odlučivanja. Način odlučivanja gde treba sedam glasova za i od toga po dva iz svake od ovih kategorija. Ovo načelno može da zvuči kao okej, ali mi moramo da menjamo stvari da bi mogli da menjamo. To ne može da obezbedi ovakav mehanizam. Ovo je mehanizam koji obezbeđuje status kvo. Ovo je mehanizam koji vama obezbeđuje da nastavite da kradete izbore i oni koji ovo podržavaju svesni su toga ili su neuki, a među njima i onih koji su diplomirali od ovih kojih su vas podržali. Nisu svi, doduše.

Četvrto, trajanje mandata je pet godina. Vi ste ovo zamislili da kada jednom uspostavite ovaj mehanizam da radi za vas sutra i kada ne budete na vlasti i sutra, nakon što budete u Padinskoj skeli okopavali kupus, neće to tako moći. Čak i da usvojite ovo, taj zakon ćemo resetovati u istom trošku kada budete dobijali karte za Padinsku skelu.

Pet, nadležnost komisije. Komisija ima 32 nadležnosti. Ovo ne pričam zbog vas, niste ni čitali, nije ni važno, vi ste glasačka mašina, nego zbog gledalaca. Skoro sve nadležnosti su analizira, prati, pokazuje, ništa tu nema. Ovi koji su vas podržali rekli su da tu ima nekih izvršnih ovlašćenja i onda je ministarka Paunović koja je pobegla… Ovde nema ni jednog ministra da ovo brani. Gde su vam ministri? Šta se dešava sa ministrima? Ministarka Paunović je na to izjavila – pa naravno da nema nikakvih izvršnih ovlašćenja, pa to je previše ozbiljna stvar da mi to damo nekoj komisiji. Hvala vam na tom objašnjenju, mada čovek ne može da se ne zapita – kako je njoj dao neka ovlašćenja za bilo šta?

Šest, vreme potrebno da se ovaj zakon primeni. Vi ste ovo zamislili da ovo ne bude primenjivo već na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima koje vaš šef obećava da će da se dese da bi izašao u susret studentima. Vi ste ovo zamislili da ne može da se primeni. Ugradili ste taj bag da to ne može da funkcioniše. Recite narodu da ste to tako zamislili, da ukradete bar još jedne izbore bez ovog zakona, iako vam i on omogućava da kradete. Postavlja se pitanje – zašto ste sada zbrzali? Kao što rekoh na početku, zato što vam pod hitno treba neko pozitivno brojanje.

Ovo što ste u Novom Sadu uspeli da izdržite, nepunih 24 časa, glumeći neku pomirljivost i fin ton, nije dugo potrajalo. Već sutradan ste se pokazali u svom prirodnom izdanju, i vi i vaš šef. Sada je problem, za koji dan kada vam dođe ministar spoljnih poslova Nemačke, ako ne otkaže posetu zbog ovakvih brljotina koje radite, hteli ste da mu pokažete taj zakon, da ste ga izglasali, kao što ste Ursuli pokazali pozitivno mišljenje CRTA i CeSID-a. Svi znaju da ovo vi ne mislite da primenjujete onako kako treba, kako se zakoni primenjuju i kada valjaju, a pogotovo ovaj koji ne valja. Vi umesto toga, kažem, izdržali ste nepuna 24 sata, a onda ste ponovo počeli da hapsite ljude, vraćajući se na svoja fabrička podešavanja.

Sledeći zakon, tačka 2, se odnosi na prodaju kompleksa Generalštaba. Vi u stvari donosite leks specijalis da bi se nešto srušilo, da bi se srušilo ono što nije ni vaše, ni naše, što ne pripada jednoj generaciji. Kada se nešto proglasi za takvo dobro, onda to pripada svima nama i onima pre nas i nama i onima posle vas. Ko ste vi da odlučite da sada toga više nema? U ovo obrazloženje ste, a vidim da je Jovanov koristio tu formulaciju, rekli da je to bila administrativna zgrada gde su sedeli vojni rukovodioci. Ma nemojte! Da li je Predsedništvo administrativna zgrada u kojoj sedi neki rukovodila? Da li je Patrijaršija administrativna zgrada? Da li je Vlada administrativna zgrada? Kažete – to je bila samo administrativna zgrada. Nemate pojma ili vas je neko pogrešno uputio.

Ovo je zgrada „A“. Na donjem spratu je sedeo savezni sekretar za narodnu odbranu, današnjim rečnikom rečeno ministar odbrane. Sprat iznad je sedeo načelnik Generalštaba. Pozadi u ovoj zgradi je bio operativni centar Generalštaba, srce sistema odbrane. Vi to zovete administrativnom zgradom, da bi to srušili.

Kada smo kod toga šta vi ovo radite, vi ste ekipa ili naslednici ekipe koja je svojom politikom dovela do bombardovanja ove zgrade. Ono što sada radite jeste da vi hoćete da dovršite to rušenje, hoćete da dovršite to rušenje, ali ovaj put o našem trošku. Ono prvo je bilo o trošku poreskih obveznika Amerike. Ovaj put se tim sporazumom, koji ste potpisali sa najvažnijim zetom na planeti, obavezujete da će ovo biti srušeno i raščišćeno o trošku poreskih obveznika Srbije. Da li ste vi ljudi normalni? Srušićete nešto što je važno, što je simbol, što je važno za ovu naciju.

Srušićete nešto što je važno, što je simbol, što je važno za ovu naciju, srušićete to o našem trošku da bi, izmestite svu onu infrastrukturu ispod, sve one kablove koji su najvažniji u zemlji koji prolaze tu isto, da bi to čisto kao na tacni predali nekom da gradi hotel i vi to zovete patriotskim gestom. Da li ste vi normalni, ljudi?

Na ovu temu nema smisla vama nešto govoriti, jer ste vi mašina koja to treba da odradi. Ne verujem ja da je Milenko toliko neupućen. Imate nečasnu nameru, ljudi. Nema smisla na ovu temu nešto ni Vučiću govoriti. Znam da on u stvari ovo radi, neki od vas su to i potvrdili da bi probao da napravi, da popravi taj svoj kanal komunikacije sa Vašingtonom nakon što je imao ono tvrdo sletanje kad je probao da se desandira u Majami, pa popio stativu i ništa nije uradio.

Sada nakon što je Mile Dodik napravio neki prodor ka Americi, on zove Milete i kaže - kako si to uradio, a Mile ga ostavi bez odgovora. Šta da mu kažem? Šta da kaže nekome ko niti zna da igra ni sa dobrim ni sa lošim kartama sve ove godine? I misli da će da popravi odnose sa Amerikom čovek koji je mislio da je to rešio kada je dobio plastične ključeve od Bele kuće i četiri rukovanja. Oni misle da je tako završio i sad misli da će odnose sa Amerikom rešiti tako što će dati neki prostor za nekretninu Americi. Pazi, kako je to čovek zamislio?

Ja se u stvari obraćam tom najvažnijem zetu na svetu i njemu želim da kažem - nemojte da kradete, nemojte da pazarite ukradenu robu. To što hoće da vam uvale to je ukradeno. To ne sme da se radi u Americi. Verovali ili ne, to ne sme da se radi ni u Srbiji. Nemojte da uzimate ukradenu robu. To što uzmete, a ukradeno je, neće vam sutra vredeti. Resetovaće neka nova vlast.

Nađite neki drugi posao, manite srpski Generalštab. Radite nešto sa Edijem Ramom sa kojim ste već i započeli. Imate ta ostrva albanska. Sa njim pravite poslove. Srbija nije jednako Albanija.

Uostalom, taj zet predlažem da se ugleda malo i na Evropljane koji su shvatili da je srpski litijum vruća roba i polako se sklanjaju od toga. Traže litijum na drugom mestu.

Sledeća tačka ili tačke su zakoni o ukidanju viza. To su naravno po prirodi spoljnopolitički zakoni. Zanimljivo je ovde što se ukidaju vize neke i na obične pasoše, neke i na diplomatske u zemljama za koje, pitajte se vi sami, da li bi ih mogli naći na karti. Pola Vlade ne bi moglo da nađe ove zemlje na karti. Mi ukidamo vize. Šta je ideja? Da li to ima neke veze sa EKSPO-m? Hoćemo li da im damo naše ili kineske pare da bi učestvovali u EKSPO, kao što se radi sa pacifičkim državicama? Jel to ideja?

Zadnja tačka koja pripada toj kategoriji je, spoljnopolitičkoj naravno, izuzetno zanimljiva. Radi se o sporazumu o saradnji u oblasti bezbednosti javnog reda sa Ekvatorijalnom Gvinejom. Neću vas pitati da pokažete gde je ta zemlja i kako joj se zove glavni grad. Neću vas pitati ni koja vas je to logika navela da baš sa tom zemljom uspostavljamo bezbednosnu saradnju policijsku, koje mi to bezbednosne izazove delimo. Međutim, ima nešto što i te kako delimo. Počinjemo da ličimo dosta jedni na druge. Na čelu Ekvatorijalne Gvineje je Teodoro Obijang Ngema Mbasogo, rođen 1942. godine, na vlasti je od 1982. Do sada 43 godine. Potpredsednik je Teodoro Ngema Obijang Mangue, slično ime. Nije ni čudo, to mu je sin. On je potpredsednik već od 2016. godine.

To je predsednik koji je prošle godine negde u ovo doba posetio Aleksandra Vučića u Beogradu. To je to.

Predsednik Obijang je na vlast došao tako što je 1979. svrgnuo svog ujaka. Zanimljiva koincidencija kako se preotima vlast od nekoga ko ti je blizak. Nešto me podseća na vaš slučaj. Predsednik ovaj nakon što se rešio ujaka preduzeo je dva impresivna reformska koraka. Ukinuo je zabranu hrišćanstva i zabranu nošenja naočara u Ekvatorijalnoj Gvineji. I pored tih reformskih koraka, smatra se da je to jedan od najbrutalnijih diktatora u Africi.

Od kada su pronašli naftu silno im je porastao bruto društveni proizvod, samim tim i bruto društveni proizvod po glavi stanovnika. Imaju stanovnika manje nego Beograd, ali pazite šta – i dalje je tri četvrtine stanovništva te zemlje ispod praga siromaštva, a predsednikovo lično bogatstvo se procenjuje na 600 miliona dolara. Očigledno, tu ima šta da se uči oko toga kako da se suzbije narod, pogotovo kada su ti pune ruke.

Moram da vam kažem da ste vi definitivno obeščastili i ovu Skupštinu i ovaj kvart, što radite. Od Srbije ste ponovo napravili lošu vest u svetu. Srbija već godinama od kada ste vi ovde, a pogotovo u poslednje vreme je ponovo na naslovnim stranicama svetskih medija, na najgori mogući način. Nema lepe vesti o ovoj zemlji. Nema više ni lepe sportske vesti. Da li ste to primetili? To je rezultat vaše vlasti. Sve vesti su loše. Vesti o Srbiji su loše. To je posledica vaše vlasti. Vesti o Srbiji su vesti o prebijanju ljudi, o hapšenjima na ulicama koje preduzimaju neki ljudi u civilu, o policiji koja je opremljena za razbijanje demonstracija, koja je okružila ženu koja štrajkuje glađu.

Pretpostavljam da ste elementarno svesni na šta liči izveštaj Evropske komisije o napretku i pridruživanju, pogotovo ovaj segment koji se tiče Srbije. Pogledajte malo pažljivije. U nekoliko kategorija mi smo u kategoriji u istoj grupi zajedno sa Turskom i sa Gruzijom. Svi ostali su nas prošli. Kada je situacija u nekim kategorijama malo bolja tu nam je i Bosna, tu smo negde. Prešišali nas i Crna Gora i Albanija, evo sad i Moldavija.

Džaba gospođa Brnabić putuje u Brisel i priča bajke. Niko vam ništa ne veruje tamo zato što se sve vidi, sve je očigledno. Možete da pričate šta hoćete. Zar mislite da i dalje misle da ste vi nešto što može da se popravi? Znaju da ne možete da se popravite. Imali ste prilike da razgovarate sa ljudima iz IPP. Njima je jasno da ste vi nepopravljivi. Vi imate inherentnu grešku. To ne može da se popravi.

Sada uz sve to…

Molim vas, privodite kraju. Dvadeset minuta je isteklo.

Uz sve to, tvrdi Vučić da je Orlić izgubio dvojicu snajperista. Pa ne može Orlić da vodi računa i o studentima i o opoziciji i o medijima i o snajperistima. Neka mu Vučić kaže od koga ga je najviše strah da pazi samo na toga. Hvala.

Gospođa Ana Brnabić, ovlašćeni predlagač, izvolite.

Hvala vam.

Hvala vam mnogo na ovom izlaganju. Posebno se zahvaljujem zato što ste sve o sebi rekli građanima Republike Srbije i molim građane, ako ih ne mrzi, da potroše dodatnih 20 minuta svog života da čuju ponovo sve što ste izgovorili. Sve ste o sebi rekli.

Dakle, pod jedan, poštovani građani Republike Srbije, ovo je pričao čovek koji vodi poslaničku grupu koja ni u jednom jedinom trenutku nije učestvovala u Radnoj grupi za primenu ODIHR preporuka i unapređenje izbornih uslova, ni u jednom jedinom trenutku.

Eto toliko o tome koliko oni u stvari zaista misle da su izborni uslovi problematični i koliko im je stalo do toga da se izborni uslovi promene i poprave. Apsolutno im nije važno. Da njih pitate izborni uslovi su idealni.

Kada sam im ja kao predsednica Narodne skupštine ponudila u najvećoj mogućoj demokratskoj meri da pitam – recite mi šta treba da uradim ja da bi vi se smilovali da budete članovi Radne grupe za unapređenje izbornih uslova i primenu ODIHR preporuka, o kojima toliko kukate u javnosti, rekli su – da pozovete ODIHR takođe da učestvuje u Radnoj grupi. Ja sam to uradili. ODIHR je pristao da bude u Radnoj grupi. Kada je ODIHR pristao da bude u Radnoj grupi oni i dalje nisu pristali da budu u Radnoj grupi.

Tako da priča čovek čija čitava politička grupacija ni u jednom trenutku nije jednu jedinu stvari uradila da se adresira bilo koja preporuka ODIHR, ni dok su bili na vlasti, a bogami ni sada kada su opozicija. Dakle, njima su izborni uslovi alibi i način da pričaju praznu priču napadajući nas kao one koji su jedini uradili nešto u poslednjih 28 godina da se neki izborni uslove poprave.

Kaže doneli su zakon iz 2009. godine. Ne znam da li je tužnije to što ne zna kako je izgledao taj zakon ili zato što otvoreno obmanjuje javnost, što mislim da je u stvari slučaj.

Dakle, poštovani građani Republike Srbije, u tom zakonu iz 2009. godine, sve je to lepo, to je pravi odraz njihove vladavine, tada bivše vlasti, donesu zakon i kažu primena vam je tamo negde za dve, tri godine, a ako se dogode izbori u međuvremenu, kao što su ih i organizovali, onda će se primenjivati onaj stari zakon, odnosno onaj birački spisak koji je u papirićima i od lokalne samouprave do lokalne samouprave. E, tako su oni doneli zakon i uredili birački spisak.

Dakle, doneli su zakon na isti način kao što su 2009. godine rekli da je svetska ekonomska kriza najveća šansa za Republiku Srbiju. Pa, zamalo pogibosmo. E, tako su isto doneli zakon da unaprede birački spisak i da formiraju jedinstveni birački spisak koji bi mogao da bude lako proverljiv, nad kojem bi građani mogli da imaju kontrolu i nadzor, nego ne lezi vraže, niste stigli da ga primenite. Ali, pošto ste znali da nikada nećete da ga primenite, onda ste stavili u članu 30. tog zakona iz 2009. godine odrednicu - a ako izbori budu ranije, primenjivaće se birački spisak koji imamo do tada, odnosno birački spisak koji Bog otac nije mogao da proveri, koji je u papirićima vodila svaka opština i svaki grad za sebe i u kome ste mogli da imate jednu osobu koja može da glasa na 17 mesta.

Tako da, tako je to izgledalo te 2009. godine, Zakon o biračkom spisku. Apsolutno primer onoga kako su oni vodili državu. E, hoću, ali za malo. Hoću sve da promenim, mnogo će da bude dobro, ali za jedno dve, tri, pet, 15 godina. Tako je izgledao taj zakon i, da vam kažem, 2012. godine je uspostavljen jedinstveni birački spisak od strane one parlamentarne većine čiju okosnicu čini Srpska napredna stranka. Ali, nismo mi tu stali. Mi smo 2019. godine povezali matične knjige sa jedinstvenim biračkim spiskom, da bi dodatno obezbedili transparentnost i kontrolu nad biračkim spiskom.

Onda smo 2020. godine uspostavili kontrolu prijave građana za glasanje u inostranstvu, pa smo napravili veb stranicu sa informacijama za građane, na kojoj mogu proveriti da li su upisani u jedinstveni birački spisak, na kom biračkom spisku mogu ostvariti svoje biračko mesto. Znate, sećate se sada, svaki građanin može da ode na veb stranu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, upiše svoje podatke i vidi da li je u biračkom spisku, kako se vodi u biračkom spisku. Ako neki podatak nije ispravan, može da ode i da promeni taj podatak. Naknadno smo to uveli i kao elektronsku uslugu da ne bi mučili građane, nego da to mogu da urade iz svog doma preko kompjutera i da ukoliko ne može da se nađe u biračkom spisku odmah reaguje i ode i ispravi to. Znate, kompletna transparentnost. To smo uradili mi.

Od 2021. godine na internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave imate objavljen birački spisak i to zarad bolje kontrole.

(____________: Ceo?)

Pa, ne ceo, pošto ne znate ni to. Ne, bez jedinstvenog matičnog broja građana. Znate, zbog zaštite podataka o ličnosti. Ali nema veze, manje-više za vas.

Dakle, od 2021. godine, da bi dodatno pojačali građansku kontrolu nad biračkim spiskom, broj birača je podeljen po lokalnoj samoupravi, tako da svako od građana Republike Srbije može da vidi koliko je birača po lokalnoj samoupravi, a onda se to ažurira na svakih tri meseca, pa ukoliko ima tih takozvanih fantoma za koje ste nas optuživali i seljakanja od jedne lokalne samouprave do lokalne samouprave, svaki pojedinačno građanin Republike Srbije bi to mogao da vidi, ali nema.

E, sada, da bi to dodatno unapredili, sada više nije na tri meseca, nego na mesec dana. Sada se taj broj birača po lokalnoj samoupravi ažurira na mesec dana itd, itd. Sada dolazimo do toga da imamo još veću kontrolu. Nikakav problem, preporuka ODIHR-a, mi se slažemo.

Dakle, poslednjih 12 godina radimo na podizanju transparentnosti i to smo krenuli odmah, a ne kao vi – mi ćemo 2009, ali znate, možda 2012. ili 2015. godine, pa ako u međuvremenu raspišemo izbore biće po onom starom biračkom spisku koji niko ne može da proveri.

Dakle, kako smo sada došli do ovog zakona? Pa, lepo, tako što ste vi iz izbornog ciklusa u izborni ciklus pričali da je vaš najveći problem birački spisak, da je taj birački spisak ažuran da bi vi odmah pobedili. Dobro, to je svakako jedna od ODIHR preporuka i mi smo rekli – dobro, hajde da implementiramo odmah tu ODIHR preporuku. Nikakav problem za dodatnu transparentnost. Evo, oformićemo komisiju za uvid, reviziju i analizu biračkog spiska. U toj komisiji će biti stručna lica koja kandiduju i predstavnici vladajuće većine i predstavnici opozicije i predstavnici civilnog društva, da bude potpuno inkluzivna.

Dakle, došli smo do toga zato što ste se vi žalili da je to vaš najveći problem. Sada je gospodin rekao – zakon služi da spreči našu izbornu krađu. Pa, što ne glasate onda za taj zakon? Zato što nas puštate da krademo, je li? Ne, nego zato što vi želite da sačuvate vaš alibi, zato što nikada neće, niste takvi ljudi, pristati na ličnu odgovornost, da priznate da ste vi nesposobni i da pustite neke druge ljude da vode politiku, da nas izazovu i možda u nekom trenutku da dođu na vlast. Ne, vama treba alibi i zbog toga vi nećete da glasati za ovakve izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Neki će hteti možda, a neki neće da učestvuju u toj komisiji. Ali, to će pre svega vašim glasačima govoriti o tome da li vas zanima unapređenje kontrola nad biračkim spiskom ili vas ne zanima. Nemamo mi tu problem, tu vi imate problem da objasnite vašim glasačima zašto sada nećete i komisiju za uvid, reviziju i analizu biračkog spiska. To je vaš problem, to nije naš problem.

Konačno, da ne dužim…

(Radomir Lazović: Najbolji deo.)

Da čujem šta još pametno imate da kažem? Zato vas puštam, da vidim to obilje šala koje bacate ovde.

Da zaključim o tome zašto mislim da je ovo dvadesetominutno izlaganje u stvari na još jedan način reklo sve o tome kakvi su ovi predstavnici bivše vlasti današnja opozicija. Vidite, odjednom CRTA i CESID su naši prijatelji. CRTA je naš prijatelj? Pa, na kraju krajeva jedna od kritika u tom izveštaju Evropske komisije je naš način komunikacije sa određenim organizacijama civilnog društva od kojih CRTA svakako prednjači. Pa, otkud je sad CRTA naš prijatelj?

Ne, to govori sve o vama. To govori o tome da vi nemate nikakve vrednosti, da vi nemate nikakve standarde, da vi nemate nikakav kredibilitet i da vi imate saveznike i podržavate samo one organizacije ili pojedince dok se u potpunosti i stoprocentno slažu sa vama. U trenutku kada kažu nešto što je istina, kada se ta istina ne poklapa sa vašim interesima, oni su automatski naši prijatelji, a vaši neprijatelji.

Znate, mi nismo takvi. Nisu oni nama ni prijatelji, ni neprijatelji, oni su organizacija civilnog društva, sa kojom se mi često ne slažemo, ali sa kojom razgovaramo i uprkos tome, a vi ste danas pokazali kakvi ste. I od CRTA-e ste rekli – naši prijatelji. Zamislite, CRTA prijatelj SNS, možete misliti. Samim tim, odmah ste rekli da su vaši neprijatelji i takvim ih proglasili i rekli da je njihovo mišljenje nebitno. Pa kako je njihovo mišljenje nebitno, kada ste njihov predlog zakona vi uputili u Narodnu skupštinu Republike Srbije, kada ste svaki put na Radnoj grupi rekli da je CRTA ta koja priča u vaše ime. Odjednom je njihovo mišljenje nebitno. Kakvi ste vi licemeri. Ali, neka vide ljudi da ne postoje vrednosti kod vas, da postoji samo apsolutno slaganje, i ako neko nema apsolutno slaganje sa vama, automatski je vaš neprijatelj i automatski njihovo mišljenje, koje vam je do juče bilo zakon, više ništa ne važi. Hvala mnogo.

Gospodin Jovanov, kao ovlašćeni izlagač.
Izvolite.

Prvo, predsedavajuća, želim vama da se obratim i kao predsedavajućoj i kao predsednici Odbora za međunarodne odnose, ili kako već, spoljne poslove, da vas zamolim da reagujete, pošto ovo nije prvi put da, u svojoj bahatosti i aroganciji, neki predstavnici opozicije vređaju neke zemlje koje ništa nažao Srbiji nisu učinile. Bukvalno, ništa na žao. Štaviše, sa tim zemljama razvijamo saradnju zato što su povukle priznanje lažne države Kosovo ili su nam pomogle u međunarodnim organizacijama da se borimo za naša prava i našu politiku nepriznavanja lažne države Kosovo. I zato, ako ništa drugo, nisu zaslužile da ih neko u svoj aroganciji i bezobrazluku vređa u srpskom parlamentu i da prosto reagujete u tom kontekstu u budućnosti.

Što se tiče ovog drugog dela ili što se tiče ovog zakona, mi ponovo nismo dobili ništa novo, nikakav novi argument, osim toga što nam je pokazana slika i što nam je rečeno kada je ko nekada tu sedeo. Pa dobro. I šta sad? Ko sada sedi? Ne sedi niko. Nema odgovora na pitanje šta da radimo sa tim. Posebno nema odgovora na pitanje šta da radimo sa tim od onih koji su imali prilike, i to ne dva i tri dana, nego duže, da neke svoje ideje realizuju u vezi sa tom zgradom i nisu realizovali ništa. I u tom kontekstu je, najblaže rečeno, bez bilo kakve težine ono što nam spočitavaju oni koji su mogli da nam pokažu kako to treba da se uradi, a nisu uradili ništa. Štaviše, Maršalat su dali za američku ambasadu i naredili našoj vojsci da raščisti ruševine od bombardovanja. I to je otprilike to.

Da je ta zgrada zaista bila toliko vredna, kao što se sada predstavlja, dakle da je imala to kulturno značenje kao što od danas odjednom ima, verovatno bi prvo onaj ko ju je napravio proglasio za kulturno dobro i tu dolazimo do ovog drugog pitanja, a to je, pošto smo čuli ko je bio i ko nije bio i ko je gde sedeo, ima jedan koji nikada nije ušao u tu zgradu, a to je vrhovni komandant JNA Josip Broz Tito, za čije vreme je ta zgrada napravljena i toliko mu je bila kulturno dobro, da nikada u životu u tu zgradu kročio nogom nije.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Pa kakve to veze ima?)

Pa kako nema veze? Naravno da ima veze. Pa valjda ima veze, valjda onaj ko nešto napravi dođe da vidi kako to izgleda. Kakve ima veze? Nema nikakve veze. Evo, oni kažu da to nema nikakve veze i da znaju oni bolje od onoga ko je finansirao i ko je gradio da to ima vrednost, a oni nisu znali da to ima vrednost. Evo, to je genijalno sada ovo što smo saznali. Tako da mi tu u suštini dolazimo do onoga što je zapravo cela priča. Da sklonimo sve te oblande koje su izmislili, jer od toga zaista nema ništa i samo gubimo vreme.

Suština je u tome, vlast je predložila, mi smo opozicija, mi smo protiv. Šta god da ste predložili, mi bismo bili protiv. Da je predloženo nešto drugo, i protiv toga bi bili. Tako da je potpuno svejedno šta je predloženo za njih. Oni su protiv zato što su protiv. Kao što su bili protiv, branili su most koji su nemački okupatori dovukli na Savu, i branili ga, i branili ga i branili ga do iznemoglosti, do iznemoglosti ga branili. A onda su branili i sve drugo što su mislili da treba da brane. I kao što su to odbranili, tako će odbraniti i ovo, jer nema načina da se zaustavi napredovanje Srbije. A to što bi oni sve živo da konzerviraju i da se ništa ne dešava, to neka probaju u svojim nekim organizacijama, to verovatno i rade, a u državi Srbiji to neće biti slučaj. Hvala.

Gospođa ministar Snežana Paunović.

Hvala, predsedavajuća.