Što se tiče Generalštaba, to možda neki drugi put.
Vreme predviđeno za repliku je isteklo.
Gospodin Aleksandar Pavić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Mi snaga naroda neće podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku. Mi smo više puta rekli zbog čega načelno imamo protivljenja ovom zakonu, tj. predlogu izmena i dopunama zakona.

Na prvom mestu, nama se nije dopalo učešće stranog elementa, a možda je najbolja, najbolji argument što se nas tiče dao predsednik Srbije prošlog meseca, kada je doslovce rekao sledeće - i što se tiče biračkih spiskova i zahteva ODIHR-a, sve što požele, sve im ispunite, sve što im je palo napamet i nije im palo napamet ni u jednoj drugoj zemlji, sve im ispunite, to je moja molba, šta god da traže sve im dajte.

Nažalost, to je suština državne politike ovde, godinama, prvenstveno kada je reč o EU, a EU je jako dobro pokazala koliko joj je stalo do demokratije. Videli smo Rumuniju, videli smo Moldaviju, videli smo u Francuskoj kako se apsolutno izigrava izborna volja građana, vidimo pokušaje zabrane i sada najpopularnije političke stranke u Nemačkoj i EU jednostavno ne može da bude reper za bilo kakve demokratske standarde, a ovde se sa vrha države govori – dajte im šta god traže. Ali to nije samo politika što se tiče izbora, to je politika što se tiče i Kosova i Metohije, nažalost. To je politika što se tiče skoro svega drugog i to je naš suštinski problem sa ovim pristupom ovde.

Mi smo na početku rekli, kada su krenule ove javne rasprave, na početku smo rekli, mi smo načelno protiv toga da se nevladine organizacije koje se finansiraju spolja, da se uključuju i praktično se sa ovim ugrađuju u deo državnog mehanizma sa izvršnim i nadzornim ovlašćenjima, moći će da nadziru MUP. Mi ne vidimo potrebe za time. Ako su posmatrači na izborima, mogu da budu posmatrači i ovde, a ne da zauzimaju ravnopravno mesto sa onima koji su dobili izborno poverenje građana.

Znači, opet mi dozvoljavamo da nam se stranci ugrađuju u tkivo naše države, a vidimo da se upravo u tim zemljama koje to najviše traže, da se najviše u stvari urušava i gazi demokratija.

Mi smo isto tako predlagali, evo, sada ćemo predložiti predlog zakona, tj. izmene Zakona o uvođenju kamera na biračkim mestima. Ne razumemo zašto to nailazi na toliki otpor unutar Republičke izborne komisije i od strane predstavnika vlasti i predstavnika opozicije već skoro godinu dana. Ali, mi ćemo pokušati, pa da čuje javnost Srbije, evo i u Skupštini, gledajući skupštinske prenose, zašto su sporne kamere, zašto su sporne kamere na izbornim mestima? Zašto bežati od te vrste transparentnosti na izborni dan? Evo, imaćete priliku da kažete zašto je to sporno i sa jedne i sa druge strane.

Tako da, ovo se nadovezuje i na ovaj predlog, 2. tačku dnevnog reda. To je ovaj leks specijalis o Generalštabu. Opet treba udovoljavanje nekom stranom faktoru da nam sad rešava probleme.

Pre devet godina Vlada Srbije, koju je tada predvodio Aleksandar Vučić, koji je sada predsednik Srbije, je donela zaključak o vraćanju tog kompleksa Generalštaba u prvobitno stanje. Šta se to promenilo? Da li se promenilo to što sada treba navrat-nanos kupovati naklonost Trampove administracije tako što će im se dati ovaj prostor i time pogaziti zakoni Srbije, da bi im se udovoljilo, da bi se kao kupila njihova naklonost?

Trampova naklonost, po onome što je moglo da se vidi, se kupuje tako što mu dajete podršku pre izbora, kao što je to uradio Orban, kao što je to uradio Dodik, znači, dajete mu iz uverenja kad nije sigurno. Kupovina naklonosti prema takvim ličnostima, verujte, to se doživljava sa jednom vrstom prezira. I to je Tramp pokazao više puta, pogotovo prema ovima iz EU koji se utrkuju da mu budu vazali. Pogledajte kako ih tretira, kao đačiće. Pa i zaslužili su da ih tako tretira. Ali, Srbija nije zaslužila da bude tako tretirana, bez obzira ko god od nas imao naklonost prema Trampu u odnosu na druge kandidate, evo, ja lično sam imao, svi naši narodni poslanici, većina Srba je imala, to ne znači da mi sada treba da budemo na izvolite njemu ili interesima njegove porodice.

Tako se ne grade pravi i zdravi odnosi, nego se grade na zajedničkim vrednostima, a ne možete da gradite takve odnose ako vi zastupate neke stare, prevaziđene, retro globalističke vrednosti, „vouk“ agendu, a ovamo nudite i ono što ne treba da se nudi Trampovoj administraciji.

Ono što je ovde trebalo uraditi je poštovati veliki otpor koji je ova zemlja dala 1999. godine, bez ulaženja u to ideološki da li se slažemo sa onima koji su napravili sadašnje izdanje Generalštaba koje je srušeno 1999. godine. Evo, ja lično, ja sam ideološki na potpuno suprotnim pozicijama. Meni ideološki ta zgrada apsolutno ništa ne znači, ali znači kao simbol otpora.

Trebalo je imati široku javnu raspravu o tome, da vidimo da li sačuvati jedan deo kao memorijal, kao pamćenje na otpor, veliki otpor i naroda i države i vojske u to vreme, toj besprizornoj i nelegalnoj NATO agresiji, a možda nešto drugo, možda izgraditi neko modernije zdanje, ali da to bude naše, a ne da nas opet spašava, pod znacima navoda, strani investitor. Pa, vidimo dokle nas je to dovelo.

Znači, stranci treba ili da nam rešavaju probleme ili mi treba njima da damo sve što požele, pa će nam biti bolje. Nikome nije bilo bolje i niko se nije izgradio, niti razvio na takav način što će udovoljavati bilo kom stranom elementu. Evo, to mogu da kažem kao neko ko je bio pristalica i javno podržao Trampa i 2016. i 2020. i 2024. godine. Način da se to uradi treba da bude mnogo drugačiji i mnogo temeljniji.

Ako budete ovo uradili sa Generalštabom, verujte imaćete probleme mnogo veće u samom centru, budite sigurni da će biti otpora i nemojte da se iznenadite. Kolega Stanojević je prepodne dao jednu jako zanimljivu ideju da će sigurno biti zahteva za dozvolu za podizanje šatora ispred placeva Generalštaba, ali ove druge strane i kako ćete vi to sada da sprečite? Zašto mogu da se dižu šatori ispred Narodne skupštine, a ne mogu ispred ruiniranog Generalštaba? Znate u šta ćete pretvoriti centar Beograda? U otvoreno poprište, arenu jednog buktajućeg, tinjajućeg građanskog rata. Zašto ne može ovo da se uradi na ljudski način?

Generalštab je simbol 1999. godine, a tada, ko se seća, ko je bio tada ovde prisutan, dobro se seća da su i vlast i opozicija tada, bar što se tiče samog naroda, a i u dobrom delu političke scene, stavili svoje razlike sa strane i ujedinili se oko odbrane zemlje. Zašto to nije mogao da bude par pokušaj traženja zajedničkog jezika - kako da poštujemo to sećanje, a u isto vreme da ne ostane trano neka ruina u centru Beograda? Ne, nego mora ovako na silu, mora ovako preko noći bez javne rasprave, uz gaženje zakona, uz ignorisanje aktivnih istraga koje su u toku, e pa zato će stalno biti nekih protesta ovde, zato što se insistira na takvom načinu rada i vladavine.

Samo iz tih razloga bi trebalo da povučete ovaj Predlog zakona, naravno da nećete, ali videćete na kraju. Na kraju ćete samo dobiti negativne poene kod Trampove administracije koja će proceniti, kao što je već jednom procenila, da joj ne treba to. Oni imaju dovoljno novca. Zašto mora baš ova lokacija? Zašto ne može druga lokacija? Na kraju će da dignu ruke od ovoga kad vide kakav otpor će to da izazove, kakav revolt i onda ćemo samo moći da vam kažemo – bili ste upozoreni. Tada će biti kasno, izgubićemo vreme, dodatno će se dizati tenzija u društvu i bićemo još u goroj situaciji nego što smo sad. Hvala.

Reč ima gospodin Jovanov.
Izvolite.

Član 9. predloženog zakona kaže – u okviru projekta biće podignut odgovarajući memorijal, spomen-obeležje koje bi na delotvorniji način obezbedilo očuvanje kulturnog nasleđa, pre svega se misli na memorijal koji se odnosi na upravo na NATO agresiju i žrtve. Odluku o podizanju, to je 2. stav, odluku o podizanju memorijala, spomen-obeležja iz stava 1. ovog člana donosi Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za poslove zaštite spomen-obeležja.

Tako da mi i te kako predviđamo da se na odgovarajući način obeleži ono što nije obeleženo evo 26 godina, kao što se ni na koji način nije obeležavala NATO agresija i stradanje u NATO agresiji do Aleksandra Vučića i organizacije koju je on pokrenuo, dakle, obeležavanja 24. marta i početka bombardovanja. Prema tome, jasno je da i te kako vodimo računa o tome i prosto primedbe tog tipa ne stoje.

Nije tačno da se baš opozicija ujedinila u odbrani zemlje sa vlašću tih godina, a nije se bogami proslavila ni godinu dana kasnije oko nekih stvari.

Međutim, ono što jeste činjenica to je da je ta zgrada bila bombardovana kao još mnoge zgrade u ovoj zemlji i mnoge zgrade u ovom gradu. Šta je simbol, a šta nije simbol? To je jako veliko pitanje. Da li je simbol onda zgrada u kojoj je bio smešten tadašnji vrhovni komandant i koji je živeo u toj zgradi, pa je srušena u bombardovanju, u pokušaju da se taj čovek ubije? Jel to onda simbol? Jel to veći simbol od ovog simbola ili je kao što sam već pominjao Toranj na Avali veći i važniji simbol od ovog simbola ili su mostovi u Novom Sadu veći i važniji simbol od ovog simbola? Zgrada CK-a, da li je simbol ili nije simbol, eto neka ostane kao tema za razgovor?

Sve ono što je moglo da bude simbol kasnije je ili renovirano ili prodato, pa je popravljeno, a samo se za ovo pitanje otvara tema da li ovo može ili ne može, hoće ili neće da bude predmet popravke. Zašto? Zato što je došlo vreme, i to sad po treći, četvrti put ponavljam, da bukvalno sve što vlast predloži treba da bude najbrutalnije osporeno. Ista priča je bila u „Beogradu na vodi“, jer su bile važnije udžerice i ono stecište narkomana i boga pitaj čega sve, nego da se izgradi „Beograd na vodi“. Bilo je važnije da ostane nacistički most na Savi, nego da se omogući izgradnja novog mosta i sve tako.

Setimo se laži koje su dolazile, recimo, kada je bio u pitanju „Beograd na vodi“, da će upravo u centru „Beograda na vodi“ biti izgrađena najveća džamija u ovom delu sveta. A jel se sećate laži da je Stefan Nemanja u svojim rukama morao da ima krst, a onda su zvali iz „Beograda na vodi“, pošto su oni muslimani, da ne može da bude krst u „Beogradu na vodi“? Koje su sve laži plasirane kada je bilo koji projekat, koji je trebao da bude realizovan, samo spomenut u javnosti? Sve je moguće.

Da li će neko da protestuje ili neće da protestuje, ukoliko protesti nisu nasilni, svako ima pravo da protestuje, i to je to. Da li će da razapinju šatore? Razapinjali su ih i na onom nacističkom mostu na Savi, pa su posle otišli, pa je most demontiran onako kako je planirano. Prema tome, ništa tu nije nerešivo i ništa nije problematično toliko da bi se predstavljalo kataklizmično, ali ono što jeste problem to je da mi imamo jedan dobar deo političke elite u ovoj zemlji, kada kažem političke elite mislim na ljude koji su u političkom smislu došli do određenog nivoa, dakle, da li su poslanici, lideri stranaka ili su nekih pokreta ili kako god, bave se politikom, koji bukvalno svaki projekat koji se desi u ovoj zemlji traže da se ospori, šta god bilo.

Vi sada imate napade na brzu prugu Beograd – Subotica iz pozicije šta će nama pruga koja ide tako brzo kada niko nema tako brze pruge u regionu. Smešno, ne smešno, to je tako, to je ugao iz kog oni napadaju brzu prugu. Isto i sa ovim.

Ja bih razumeo da je ova zgrada u upotrebi, da se ona koristi, pa hajde čovek i da kaže, mada u SAD, u Britaniji, u zapadnoj Evropi i te kako se ruše postojeće zgrade i na tom mestu grade nove zgrade, funkcionalnije, ekološki bolje, kako se to kaže – energetski efikasnije i sve ostalo, i te kako se radi to. Ne mislim stare zgrade u smislu gradskog jezgra, već mislim, recimo, na blokove na Novom Beogradu, na primer. U takvim nekim blokovima, u takvim nekim naseljima, te zgrade neko otkupi, ne znam kako to ide, to ruši, pravi nove zgrade, drugačije, modernije, funkcionalnije i sve ostalo. Dakle, to je otprilike nešto što se događa.

Kod nas se držimo neke lažne tradicije koja ne seže dalje od 50 godina. Šta god da se spomene, a ne, to ne dolazi u obzir. Spomene se izgradnja stadiona, izmeštanje stadiona nekog fudbalskog kluba, pa da si majku opsovao ne bi tako prošao, a oni u Engleskoj sruše stadion star dva veka i naprave nov na drugom delu zato što ima bolji prilaz auto-putu, bolji parking itd, a kod nas mora da se poštuje ne znam šta.

Što se tiče ove zgrade, prazna ruševina i sad nama neko kaže da to tako treba da ostane još narednih 100 godina, još 26 godina. Dvadeset i šest godina. Evo, svi su bili na vlasti, nema ko nije, u ovoj ili onoj varijanti i niko ništa nije uradio i sad se pojavio neko ko kaže – ja bih nešto uradio, a mi kažemo – a pa ne može. Zašto? Pa zato, zato što ne može, ne znamo ni sami zašto ne može, ali ne može, to treba tako da ostane i ponovo pitam – recite mi jednu zgradu u Beogradu, 1971. godine, posle Drugog svetskog rata, posle bombardovanja 6. aprila, posle bombardovanja na Vaskrs 1944. godine, posle svih mogućih uličnih borbi partizana i crvenoarmejaca za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine, koja je ostala razrušena? Jednu. Pa nema.

(Stefan Janjić: Ima. Narodna biblioteka.)

Osim Narodne biblioteke. Nisam je spomenuo iz drugog razloga. Ako vi znate za Narodnu biblioteku, znate i zašto je bombardovana i zašto nije obnovljena.

Napravljena je druga, na tom mestu nije, ali ta Narodna biblioteka je bombardovana zato što je bila simbol ovog naroda i zato što je trebalo satrti bilo kakvo sećanje ovog naroda dalje od onoga što trenutno zna. Dakle, i povelje i sve ostalo i najgore od svega što oni koji su znali da će biti bombardovanje nisu javili, pa je to moglo da se izmesti, ali da ne ulazimo sad u to. Nema takve zgrade, ali čak i ta zgrada je rasklonjena, pa je ostao plac, nije ostala u onom stanju ne znam ni ja kakvom i sad kaže neko će da formira tamo šatore i ne znam ni ja i onda će nešto da se desi ne dao Bog da se obruši i onda će opet da bude kriv Vučić, krivi mi, ruke su vam krvave, nerad ubija i ne znam šta će onda da bude tema.

Znači, evo, hajde sad da zamislimo drugu situaciju. Zamislimo situaciju da je pred nama leks specijalis koji kaže – ovaj objekat ne sme da se takne narednih hiljadu godina i posle nekog vremena, ne daj Bože, u prolazu nešto se desi, padne zgrada, pošto je u užasnom stanju, pošto svi znaju daje u užasnom stanju, itd. i ko će biti kriv? Dakle, ulazimo u pozicije da šta god uradili ne valja. Popravi, ne valja, pa nije do nas, do vas, do svih je. Pa, nismo popravili, rušilo se. Dakle, rušeni su delovi, čitao sam vam to po kvadratima koliko je rušeno, više hiljada kvadrata je rušeno valjda da se ne odvali da neko ne pogine i to je jedino što je moglo, nema sanacije, nema popravljanja, nemoguće, ali, ne, neka stoji tako.

U svakom slučaju, dakle, da se ja vratim na ono što je suština. Memorijal NATO bombardovanja će da bude u tom okviru i to će biti obeleženo na dostojanstven način i dostojan način ne tako što ćemo sačuvati ruševinu u centru grada, nego tako što ćemo napraviti nešto što će na adekvatan način da služi i onima koji dođu u ovu zemlju i oni koji posete te nove zgrade da vide šta je ova zemlja i ovaj narod preživeo 1999. godine, kako smo bili ubijani bez ikakvog razloga, bez ikakvog povoda i ne mogu da prihvatim, to sam zaboravio da kažem, ali hajde da ne ulazim sad u repliku unazad, da je bilo koja vlast dovela do ne znam ovoga ili onoga. Ne možete vi da dovedete do toga da vas neko bije, uvek je kriv taj koji primenjuje nasilje. Dakle, šta god da je bilo moglo je da se nađe neko drugo rešenje, a ne da budemo u divljački bombardovani 78 dana i noći.

Postojale su različite opcije koje su koristili i ranije, i sankcije i ovo i ono, ali nisu hteli to, hteli su da bombarduju i na kraju krajeva to su oni sami svedočili posle da ceo Rambuje je bio predstava da bi nas bombardovali, da su davali ponude koje ne mogu da se prihvate da bi nas bombardovali.

Dakle, memorijal će biti, a što se tiče svih ostalih stvari kako će ko da gleda na to da li će ovako, da li će onako, o tom potom. Ono što je nama bitno to je da mi otvaramo prostor i otvaramo mogućnost da zemlja ide napred i to je naš osnovni cilj i osnovni zadatak. Da li će to da dovede do popravljanja odnosa sa Trampovom administracijom, SAD? Iskreno, voleo bih, a ako do toga ne dođe, Bože moj, mi smo stvorili mogućnost, a pošto vidim da svi kažu kako je to poklanjanje ovome i onome, ako oni odustanu, evo prilike svima onima koji se nude, pa neka neko od njih uzme, pa neka napravi neku zgradu. Ja verujem da bi bili vrlo srećni i zadovoljni da na takvoj lokaciji nešto naprave. Hvala.

Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, dok se održava ova sednica Skupštine ispred je majka koja žrtvuje svoj život da bi došla do pravde, a ispred je i Uglješa Mrdić, kome ste naredili da isto štrajkuje glađu, kako biste obesmislili sve i nastavili da se sprdate sa najtežim zločinima u najtežim situacijama koje ljudi mogu da prežive, kao što su gubitak deteta ili članova porodice.

Ispred je i vaše šatorsko naselje. Zauzeli ste centar grada šatorima od Predsedništva dovde do Skupštine. Tu ste doveli kriminalce, doveli ste i vaše lojaliste i „ćacije“. I znate šta rade oni? Pevaju pesme. Tu, pored Dijane Hrke. Okrenuli ste ozvučenje, pustili ste ga na najjače da ide cele večeri i pevate joj „Veseli se srpski rode“. Pa sram da vas bude. Ako nemate sram, barem trebate imati dušu ili nekoga da vam kaže šta to radite, uzmite se upamet. Šta ste uradili od ovog društva? Gde gurate ovu zemlju? Kakve ste rovove iskopali posle 13 godina vaše vladavine da puštate pesme, da se veselite tu dok neko žali i žrtvuje svoj život zbog pravde.

Šta radite tu u „ćacilendu“? Pa, vi sprovodite obojenu revoluciju, vi ste ti koji ste najveća opasnost sada po Srbiju. Tu branite Kosovo. Tu branite Vojvodinu kako govorite sve češće. Jel isto kao kad je Vučić sa Šešeljem branio Krajinu? Jel isto? Jel isto kad niste dali Kosovo? Tu ga branite sa „Veseli se srpski rode“, je li? Pa ne brani se ono tu, nego dole. Što niste poslali vaše tajkune kojima naređujete da kupuju stanove u Beogradu na vodi i plaćaju 10 hiljada evra kvadrat da kupe kuću u Gračanici, da kupe u Peći, da kupe u Prizrenu. Pokažite patriotizam na delu, a ne pesmom i busanjem u grudi i pljačkom ovog jadnog naroda i države u kojoj se sve raspada i gde imamo potpuno rasulo zato što ste uzurpatori i zato što kradete i živote, kradete institucije, kradete budućnost, kradete izbore, kradete vlast, na kraju. Uzurpatori ste.

I mi danas ovde treba da govorimo o biračkom spisku, komisiji za kontrolu biračkog spiska. Zašto, gospodo? Ako je sve transparentno, ako je sve regularno, što bi mi to uopšte radili, je li? Evo kaže malopre Ana Brnabić - sve je transparentno, sve pršti od transparentnosti. Pa vi ste šampioni transparentnosti, je li? Kaže ministarka Paunović – sve što komisija bude odlučila, mi ćemo to da sprovedemo, svaku odluku. Jel isto kao što sprovodite odluke u Zaječaru, sudske odluke? Sud dva puta poništava formiranje vlasti u Zaječaru, a vi kažete – pa baš nas briga, jer ne postoji sud, ne postoji ništa.

Sada smo došli do toga da nema više podrške Evrope i tu je, gospodo, ključni problem. Sada nema više lažnih izveštaja, nema onih ranijih korumpiranih političara koje ste uspeli iz Evrope da ubeđujete da ružičasto pišu izveštaje. Sada su izveštaji jasni.

Pa u ovom poslednjem izveštaju se kaže posebno da nema uslova za sprovođenje izbora, da je ustavna kriza i urušavanje demokratije, da nema političke volje da se država obračuna sa korupcijom u vrhu vlasti, da je ozbiljno narušena sloboda medija, da televizije sa nacionalnoj frekvencijom funkcionišu kao propagandisti vlasti, pa se onda dalje kaže da vlast samo fingira praktično proevropski kurs, dok zemlju vodi međunarodnoj izolaciji, dragi građani Srbije, da tragedija u Novom Sadu gde je poginulo šesnaestoro ljudi zbog urušavanja krova je posledica korupcije i nedostatka odgovornosti u javnim investicijama. Samo deo izveštaja Evropske unije o napretku Srbije.

Znate šta se još dešava? Juče je komesarka za proširenje Marta Kos rekla da predviđaju da će Crna Gora ući u EU 2028. Albanija 2029. a vrlo lako se može desiti da u taj voz uđe i BiH, jer vas je Dodik uradio na vaš način, šibicarenjem, šibicama vas je prevario, a isto tako može da se dogodi i da Makedonija pre nas uđe, a mi da ostanemo konačno ono za šta ste se vi, radikali, zalagali – crna rupa u tepihu Evrope i to vi radite.

Sada je problem, vidite da je pritisak pa ajde ipak da priznamo da smo krali na izborima. Pa ceo svet je video da ste krali. Godinu i po dana se sa vama borimo da dođemo do te komisije, godinu i po dana moje koleginice su učestvovali otpočetka u tom procesu, Ana Jakovljević i Ana Eraković, što se tiče REM-a Ivana Rokvić sve vreme zajedno sa ODIHR, zajedno sa CRTOM, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva.

Zašto? Zato što ne date, jer ste navikli da kradete jer nemate podršku građana. Uzurpatori ste. Ako je čist birački spisak, gospodo, znate kako se to pokazuje. Kažete – evo gospodo iz opozicije, evo formirajte nezavisnu komisiju, evo gospodo iz Evrope, formirajte, evo mi ćemo dokazati da je u biračkom spisku sve ispravno i onda nema nikakvog problema.

Čemu godinu dana nadgornjavanja, borbe, bitke? Zato što krijete da kradete, da ste prijavljivali građane na trafostanicu. Pa ceo svet je to video, to nije više nikakva tajna i prestanite ljudima da vređate inteligenciju.

Sada smo došli do toga da je napravljen nekakav pomak, kakav bilo, ali to ništa ne znači da će se do kraja dogoditi da će se birački spisak revidirati. Ali, nije ni bitno, za vas je ovo poslednji tango. Narod vas je prozreo i pobedio i pobediće vas pod svakakvim izbornim uslovima, pa makar se ništa ne promenilo. I to je sigurno. Prevarante i šibicare će pobediti narod Srbije koji je ustao neće više da vas trpi.

Znate, imamo i situaciju sada da napredujete iz dana u dan. Pa, evo i Švedska kaže da će ukinuti sredstva za davanje Republici Srbiji. Zašto? Pa zašto kada ste tako super, kada ste tako transparentni, napredujete? Zašto vas više ne voli taj zapad? Onda vi kažete - dobro, možda nas ne voli Evropa, ali sada ćemo da probamo da korumpiramo Trampa, da se nekako njemu udobrovoljimo. Ipak je Amerika najmoćnija sila, pa ste se setili sada, je li, ajmo da rešavamo Generalštab. Kako da ga rešavate? Da li isto kao što ste onomad to radili sa Savamalom, a kasnije Beogradom na vodi, ili možda PKB-om koga ste isto na isti način poklonili samo Arapima u ovom slučaju?

Da li možete da mi kažete, gospodo, kako ste tačno odlučili ko će da dobije te zgrade Generalštaba i taj prostor da nešto tu gradi? Gde je tačno bio raspisan tender? Da li možete da nam pokažete memorandum? Da li možete taj ugovor da nam pokažete, kako ste do njega došli? Gde ste vi, šampioni transparentnosti, da to pokažete? O čemu se radi? Šta je tu u pitanju?

Pričate nam ovde kako je to ruševina koju treba srušiti. Ma nije valjda? Da li znate kada je nastala ta ruševina? Nastala je 1999. godine, kada ste vi bili u vlasti i kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja. Ovi ljudi su ga bombardovali. Ovi kojima vi sada hoćete da poklonite taj Generalštab. Evo, Klinton, Bler i Šreder koje ste vi dovodili u Srbiju. Sram da vas bude! I sada pričate vi o nekoj patetici o nekom patriotizmu?! Vaš patriotizam je uvek samo koštao građane Srbije i koštao je ovu državu, jer ste ga svaki put naplatili. Dok se busate u grudi i pričate o patriotizmu, vi se naplaćujete. E, sada hoćete da se naplatite i na Generalštabu. Treba da se napravi neki dil, pa smo sada došli do ideje kako da to uradimo.

Da vam pročitam sad jednu stvar, gospodo, vama patriotama velikim.

„Na semaforu, na raskrsnici, zatekli smo dva mrtva mladića u automobilu. Generalštab je goreo. Dok sam vatrogascima zvao pojačanje, stiglo je upozorenje na drugi napad. Pomislio sam - ovo je smrt. Ipak, smogao sam snage da motorolom obavestim štab da sam ranjen. Lekari su mi spasili život, ali su morali da mi odseku noge visoko iznad kolena. Pored mene na odeljenju jecajući umirala je dvadesettrogodišnja devojka ranjena te noći, u napadu na kuće.“

Jeste li razmišljali o tome kada ste dogovarali kombinaciju sa Grenelom oko Generalštaba? Niste. Niste zato što su vam samo svete vaše pare, vaše kombinacije i vaš opstanak na vlasti. Baš vas briga i za Dijanu Hrku i za sav narod koji je izgubio živote. I dok ste bili na vlasti 1999. godine i sad ste se ponovo okrenuli i hoćete dalje da, je li, pravite vaše kombinacije.

Slušam tu kojekakve priče. Ovo je izvod iz katastra nepokretnosti, danas sam ga izvadio. Znate li šta piše ovde? Zabeležba kulturnog dobra. Zabeležba kulturnog dobra koju treba restaurirati iz državnog budžeta i dati državi i građanima na upravljanje, a ne praviti đakuzije i praviti tu kojekakve saune da neko tu uživa i da se zabavlja. To treba uraditi i za to se zalažemo mi iz Narodnog pokreta Srbije.

Jer, dragi prijatelji, dragi građani Srbije, neka vlast pre ove je obnovila Avalski toranj, obnovila je i mostove i urušene puteve posle bombardovanja, ali je to radila država Republika Srbija za svoj narod i svojim novcem, nije dala ni Kušneru, nije dala ni Grenelu, kao što radite vi. Jer, niko nije pravio kombinacije koruptivne prirode kao što vi radite.

Šta se dešava sada? Kažete 26 godina stoji ruševina. Je li? Pa, hoćete sada i zgradu RTS-a u Aberdarevoj, koja stoji kao spomenik zbog 16 izgubljenih života tamo, i to da date nekome da pravi neku zabavu, igru i ostale stvari i da pravite neku kombinaciju i neki leks specijalis? Između ostalog, leks specijalis služi za to da se spasu zatvora Siniša Mali, Nikola Selaković, Goran Vesić i Dejan Đurđević, jer to su mozgovi ove operacije. Sada ako ne promenite zakon i ne usvojite leks specijalis, Tužilaštvo za organizovani kriminal će ih uhapsiti jer je već istraga pokrenuta. Zato što kradete državnu imovinu.

U postupku za Generalštab do sada je saslušan Goran Vasić, Aleksandra Ivanović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, Slavica Jelača, državni sekretar u Ministarstvu kulture. Svo troje je priznalo da nije ispoštovana zakonska procedura za skidanje statusa kulturnog dobra. Dakle, oni ljudi koji su za to zaduženi su priznali.

Šta to priča Vučić o zaveri tužilaštva? Zavera tužilaštva, ako poštujete zakon i hapsite lopove? Pa, nisam baš siguran. Lepo vam je bilo dok je to tužilaštvo spavalo i Zaga Dolovac bila u zimskom snu da ste mogli da radite šta god hoćete. Sad kad je neko nešto počeo da radi - vau, katastrofa, hajde Uglješa Mrdić ovde sada brže ispred Skupštine da štrajkuje sam protiv svoje vlasti. Mislim, da nije tužno, bilo bi jako smešno.

Dalje, što se tiče firme, potpisali ste memorandum sa Kušnerovom firmom. U ovom trenutku se pojavljuje neka potpuno druga firma. I, gle čuda, Grenel. Dakle, ugovorom je predviđeno da se posao realizuje osnivanjem firme u Emiratima, kako bi se primenio međudržavni sporazum Srbije i Emirata u smislu da se ne primenjuje naše zakonodavstvo. Kao u Beogradu na vodi. Evo, još jedna rupa kako da smislite još da nešto napravite i prevarite.

Naše tužilaštvo je nedavno zatražilo od SAD u Vašingtonu da im se kaže ko su vlasnici firme s kojim je Vlada Republike Srbije potpisala ugovor. Pa, što si, Vučiću, nervozan? Evo, samo rade ljudi svoj posao. Valjda je to poenta, da svaka institucija u državi radi svoj posao? Nema nervoze.

E, sad, problem je možda zato što se u Vašingtonu već pokrenuo postupak protiv Grenela i zato što će možda da se traži njegovo izručenje i zato što Trampu politički ovo predstavlja strašan problem, jer ste i njega prevarili vašim šibicarenjem. I to je to, prozreo vas je ceo svet. Nema više šanse da ikog prevarite, nego polako razmišljajte kako da pakujete kofere i gde ćete da idete.

Dakle, dragi građani Srbije, sada se vama obraćam, Srbija je ugrožena, probudite se svi. Ljudi koji su danas na vlasti kao gubari jedu sve što je ostalo u Srbiji. Ništa ostati neće. Teraju nas dalje u sankcije. Nazadujemo na putu ka EU. Guraju nas u potpunu izolaciju. Ekonomski propadamo. I sada hoće da prave svoja utvrđenja sa kojekakvim kriminalcima, naoružanim ljudima i da brane vlast.

Dakle, uzmite se u pamet i probudite se, da spasimo ono što se može spasti još od Srbije i da se uzme iz ruku radikala, jer gde god su radikali branili Srbe i Srbiju, nje više tamo nema. Hvala.

Samo da proverim zbog toka sednice i Poslovnika. Vi ste to rekli da smo mi 78 dana bombardovani zbog politike koju smo provodili? To ste rekli? Samo pokušavam da razumem šta ste rekli malopre.
Ja bih vas uputila na Albanca, gospodina Vetona Suroija, ako ne verujete nama. Ako još uvek čitate knjige, napisao je knjigu „Zmijske noge“ i u posebnom delu, s obzirom da je bio prisutan…
Ovo zbog građana Srbije govorim. Eto, ne morate da verujete nama, bio je prisutan u Rambujeu kada je Madlen Olbrajt prišla Hašimu Tačiju, koji se takođe protivio sporazumu iz Rambujea, razočaran činjenicom što neće biti snimljen holivudski film sa najlepšim tada holivudskim glumcem koji bi trebalo da glumi njega i rekao ovako - Vi ne razumete, vi prihvatite Rambuje, mi bombarduje, vi ne prihvatite Rambuje, mi bombardujemo.
(Jelena Milošević: Siđite dole.)
Nemam potrebe da siđem dole, član 100. Ovo je zbog toka sednice. Vi ste svi u obavezi da govorite činjenice i istinu. Ovo nije u redu što radite.
Gospođa ministar Snežana Paunović.
Izvolite.

Jako ću kratko.
Gospodine Aleksiću, nije mi beskrajno dragoceno da li mi vi verujete, ali zbog građanki i građana Srbije – možete li, ja vas molim, da tačno kažete šta je pisalo u 30 odluka Višeg suda iz Zaječara? Izvolite. Da biste mogli da im objasnite šta tačno resorna ministarka nije ispoštovala. Evo, ja vam ostavljam mogućnost i molim predsedavajuću da vam da reč da nam kažete šta tačno stoji u 30 odluka Višeg suda u Zaječaru.

Ne morate da molite, ovo je po Poslovniku, direktno ste ga pomenuli.
Gospodin Aleksić, izvolite, pravo na repliku.

Gospođo Raguš, jasno mi je da sam vas kao starog radikala pogodio, jer ste vladali Srbijom u to vreme najcrnje istorije Srbije u tom periodu crveno-crne koalicije. Vrlo jasno sam rekao da je Aleksandar Vučić 1999. godine, kad je Srbija bombardovana, bio ministar informisanja, Tomislav Nikolić bio potpredsednik Vlade. Šta tačno tu nije tačno? Ili hoćete i dalje da nam govorite da mi ne znamo da čitamo, da ne vidimo, da ne čujemo itd? To je fakat.

Ono što sam zaboravio da kažem je da te iste 1999. godine Aleksandar Vučić, Šešelj i Toma su dobili po stan od ove države. Hvala na prilici da podsetim građane Srbije.