Reč ima narodni poslanik Branko Miljuš.
Po Poslovniku. Izvolite.

Zahvaljujem.

Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Sad bi ja voleo nekako da utvrdimo o čemu je prethodni govornik pričao, ali to nije moguće.

Ove njegove tirade mi smo slušali i na Odboru. Tamo je spominjao i radnu zajednicu „CNN“, i nema o čemu nije pričao, samo nikada nije pričao o tački dnevnog reda. Često je i mnogo lagao, te ga ja pozivam da ove nebuloze koje iznosi ovde izrekne negde van Skupštine da bi mogli da ga tužimo i da na kraju dobijemo i presudu o tome koliko gospodin laže, iako to manje-više svi u Srbiji već odavno znaju.

Hvala.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o tome?
(Branko Miljuš: Ne.)
Ne. Dobro.
Reč ima narodna poslanica Mila Popović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom emituju se nasilje, prostakluk, vređanja, tuče. Na njima dokazani kriminalac Kristijan Golubović podučava kako ubiti čoveka, a da se ne ostave tragovi za sobom i sve to deca gledaju.

Na istim tim televizijama vratar vaš u „ćacilendu“ Vladan Sretenović priča kako je ubio drugog čoveka zbog duga i na sve to REM ćuti.

Ćuti i kada se uživo na programu pred kamerama izgovara da su žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, ljudi koji su poginuli zbog vaše korupcije, pljačke i bahatosti, šatro žrtve. To nije lapsus, to je lice sistema u kome je sve dozvoljeno onima koji služe režimu.

Javni prostor je pretvoren u rijaliti pakao. Sada ste taj rijaliti pakao preneli ovde ispred Skupštine, u ovaj vaš paravojni kamp, rijaliti u kome huligani i kriminalci, koji su osuđeni za najteže zločine, postaju heroji režima i to sve pred vratima REM-a, pa neka vide kakvu su propagandu dozvolili i dokle su nas doveli kao društvo.

Sada mi treba da biramo nov Savet REM-a. Dakle, imamo priliku da se nešto promeni i ja znam da vama to ne odgovara. Ne odgovara vam da se uspostavi sistem odgovornosti, jer kada bi se čula istina na televizijama sa nacionalnom frekvencijom vi, gospodo, već dan nakon toga ne biste više bili vlast. Zato danas ne govorim o proceduri za izbor Saveta REM-a, nego suštini.

Novi REM mora biti potpuno oslobođen od organizovane kriminalne grupe. Mora da štiti javnost, a ne vlast. Mora da reaguje u roku od minut kad je potrebno, a ne nikada.

Dokle god ima u ovoj zemlji onih koji su spremni da brane dostojanstvo, da se bore za slobodu, pravdu i istinu, niko od vas neće ućutkati.

Da znate još jednu stvar, „ćacilend“ na televiziji i „ćacilend“ u realnom životu nisu slučajni. To je ogledalo vaše vlasti koje promoviše i toleriše nasilje.

Hvala vam.

Gospođa Nataša Jovanović.
Izvolite.

Od ovih navodnih promotera iz kruga dvojke za demokratske vrednosti ja sam očekivala bar da čujem nešto suvislo o bilo kom kandidatu, o procesu izbora, ali nema toga.

Nije ova gospođa odgovorila na mnoga pitanja koja se tiču njenog omalovažavanja svih onih koji ne misle kao ona, jer ona je, zaboga, neka elita, a svi drugi koji dolaze u mogućnost i, naravno, žele da iskažu svoje mišljenje, a pogotovo čestiti srpski narod koji je glasao za predsednika Vučića na predsedničkim izborima, koji je glasao za odbornike u Skupštini Grada Beograda na listi Aleksandar Vučić i na izborima za parlament, za nju su neki ljudi, kao što je sada pogrdnim imenima nazvala sve ove čestite srpske patriote i studente, briljantne studente koji žele da uče, koji se nalaze u „ćacilendu“.

Znate, nikada ne može taj i takav ko zna koji po redu mašinski mozak da shvati jednu stvar, pa tako ni dotična gospođa da je izbor građana Srbije veoma jasan.

Znate, stalno pokušavate i na tim vašim propalim blokaderskim skupovima, na televizijama, malopre jedan kaže - a o čemu je to govorio profesor Atlagić, pa o svima onima koji su se skupili da blate Srbiju, da govore najgroznije stvari. Jedan koga ste malopre pomenuli, ovaj vajni akademik je pre neki dan otišao i korak dalje, profesore, pa je zatražio, zamislite, da se zabrani veronauka u školi. To je najnovija izjava.

Dakle, taj vaš elitizam i taj vaš pokušaj da sve druge građane Srbije stavite u neki drugi kontekst, kako oni ništa ne znaju, su zapravo vaše frustracije zbog stalnih neuspeha.

Vi ste potpuno poraženi. Narod vas neće. Vas lično, verujte mi, u mom rodnom gradu niko ne zna ni ko ste, ni šta ste. Koju težinu ima vaša izgovorena reč kada vi za ljude koji se bore za osnovna demokratska prava, koja im vi uskraćujete i pokušavate da uništavate i rušite državu, nazivate takvim imenima? Kako ste radili, tako ćete i da prođete.

Ali nemojte nikada da zaboravite da to što ste i vi lično govorili protiv Srba iz Republike Srpske, koji imaju pravo i mogućnosti, koji su sa ponosom i čašću stekli srpsko državljanstvo da glasaju u Srbiji, vama treba da služi na čast, a uostalom, za čast, moral i obraz vi i ne znate, svi vi iz te blokadersko-tajkunske opozicije. Zato vas narod prezire i zato ćete još gore da prođete na sledećim izborima.

Hvala.

Gospođo Popović, vidim vas u sistemu.
Po kom osnovu?
(Mila Popović: Pravo na repliku.)
Replika, Mila Popović.
Izvolite.

Pa, moram da primetim da su prvi put poslanici sa ove strane meni replicirali, tako da pretpostavljam da vas je zapalilo to što sam pominjala vaše kriminalce u „ćacilendu“, pa ste ustali brže-bolje da ih branite, kao što su Pana, Prela, Vlada Mandić, oni koji su krivično gonjeni i optuženi za najteže zločine neki od njih ili vas je možda zabolelo to kada sam rekla da kada bi se istina čula, vi već sutradan, gospodo, ne biste više bili vlast.

Vama više da odgovaram, pošto vaš kolega pominje kako su ovde neki zastavom brisali cipele, vi ste, gospođo, ovde u sali brisali stolicu zastavom da biste smestili svoju zadnjicu.

Hvala vam.

Gospođa Nataša Jovanović, pravo na repliku.
Izvolite.
(_________________: Po kom osnovu se javlja?)

Pa, po osnovu toga, taj pita koji je osnov, što sam ovlašćeni predlagač i što moram da odgovorim i na ovakve nebuloze jedne poražene beogradske elitistkinje, nekoga ko želi da kaže – jao, pa ko ste vi, pa šta ste.

Ta glupost koju je spinovao ovaj jedan iza vas na očigled čitave javnosti, ja na to neću da odgovaram.

Gospođo, kada su moji preci sa ponosom i u Velikom ratu i otadžbinskom ratu od 1941. do 1944. godine nosili srpsku trobojku i borili se i to usadili u mene i u našu porodicu, vi ste verovatno i tada razmišljali, jer to valjda ide iz kuće, od rođenja, kako ćete za šaku dolara da prodajete svoju državu i svoj narod. Za takve imam samo jednu reč – stidite se i sramite se pet budućim pokolenjima.

Hvala.