Hvala vama.
Aleksandar Mirković. Izvolite.

Hvala predsednice.

Vrlo kratko. Neukusno i neumesno je sve ono što ste izgovorili na početku svog govora, ali ko sam ja da vas učim kako ćete vi nastupati. Najbolju ocenu vaših nastupa i vaše politike daće građani na nekim predstojećim izborima, koji će verovatno, uzimajući sve u obzir biti poslednji na kojima ćete učestvovati kao parlamentarna stranka.

Ono na šta želim da skrenem pažnju, i tu ću završiti, jeste konstantno licemerstvo koje pokazujete. Mislio sam da ćete makar vi koji dolazite iz tih redova preskočiti temu rijaliti programa, jer je vaš šef, gazda, čovek koji je uneo rijaliti program u našu zemlju, još 2006. godine, vaš gazda je imperiju napravio, koristeći i zluopotrebljavajući resurse grada Beograda i države Srbije, vaš gazda je tata rijaliti programa ovde i bio je, jer ih je doneo 15 u različitim oblicima, a prvi i najuspešniji je bio Veliki brat.

O kući Velikog brata smo pričali stotinu puta i nemam vremena sada da trošim vreme i na tu temu, ali kada pričate o rijaliti programu, zašto niste bili protiv tog sadržaja onda kada ste bili u prilici da nešto menjate, nego ste taj rijaliti program doneli u Srbiju i od njega masno zaradili.

Sve ostale insinuacije koje ste izneli mučno ih je ponavljati, jer sednicu kakvu smo imali ovde nakon Ribnikara, Dubone i Malog Orašja, jako je teško potisnuti sećanja, jer ste nas optuživali za tu užasnu tragediju. Mislio sam da ste pronašli toliko ljudskosti da to više ne radite. Ali ste svojim izlaganjem danas potvrdili da sem lešinarenja i političke zloupotrebe, najvećih tragedija u našoj zemlji, nemate ništa drugo da ponudite građanima, ali sada je to već vaš problem, a budući kako stojite po svim istraživanjima, građani Srbije su to prozreli, pa ste zato danas na nivou statističke greške. Hvala.

Nema osnova za repliku, opet nije debata.
Pavle Grbović, ne želite reč?
Dobro, onda, pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Pavle Grbović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća. Moram priznati, vredelo je čekanja da čujemo zavetnika koji hvali sastanak sa Zelenskim. To je zaista istorijski momenat, vredelo je sve ove dane čuti samo to. Konačno se približavamo danu za glasanje ovom istorijski dugo procesu izbora članova Saveta REM, koji traje sada već bezmalo godinu dana.

Moram da kažem da bez obzira na to šta će biti ishod i ostaje jedan mučan utisak, a taj mučan utisak je da kada god treba da glasamo za neku reformu, koja je u interesu građana, u interesu našeg društva, mi moramo sa vama mesecima da se natežemo, da bismo vas sprečili da to upropastite, a sve vreme imamo u podsvesti to da ste verovatno spremili neku podlost kako biste obesmislili ono što je prethodno dogovoreno.

To je u ovom trenutku takođe slučaj. Problem su motivi sa kojima ste vi u ovaj proces ušli, dakle, motivi bi trebalo da budu to da uradimo nešto što je dobro za nas, da pokušamo da normalizujemo stanje u javnoj sferi, da normalizujemo politički govor, da se stane sa mržnjom koja se emituje preko televizija, ali na žalost čini mi se da to nije vaš glavni motiv, vaš glavni motiv jeste da ispunite određene formalnosti, kako biste otključali fondove iz plana rasta i kako biste eventualno otvorili taj famozni klaster tri i mogli da kažete da nakon pet godina, eto konačno imamo neki napredak na evropskom putu. Te vrlo niske ambicije koje imate, vi reflektujete sada na celo društvo.

To nije moja ocena. To je ocena vašeg lidera.

Podsetiću vas da je Aleksandar Vučić pre nekoliko dana rekao da od devet ili deset kandidata za članstvo u EU Srbija se danas nalazi na tom devetom ili desetom mestu, a da, eto vi ćete da ubrzate svoj rad kako bi smo došli na šesto ili sedmo. Zaista, mislim da to nije dostojno naše zemlje.

Kada je reč o političkim kriterijumima za članstvo u EU na skali od 1 do 5, Srbija danas ima ocenu 2,25. Za punopravno članstvo je potrebno da dostignemo ocenu 4. Ovim tempom usvajanjem reformi i ovim načinom implementacije reformi mi svi zajedno ovde treba da imamo životni vek kornjače sa Galapagosa i to u eksperimentalnim uslovima, dakle da živimo bez ikakvog stresa da možda dočekamo to članstvo ovim tempom.

Gospodo, problem je u tome što vi, očigledno ne razumete ni šta treba da bude funkcija REM-a. Dakle, REM nije telo gde mi treba da se nagađamo ko će da dobije tri, ko šest, ko četiri, ko pet, pa se sada dogovaramo šta kome ide, REM treba da bude institucija, treba da bude institucionalna savest našeg društva, treba da bude brana ludilu koji se generiše u političkom prostoru za šta ste direktno vi iz vladajuće većine odgovorni, treba da bude filter prizemnosti i besmislu koji se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Mi možemo oko svake teme. Svaka tema politička danas u Srbiji ima potencijal da napravi opštu polarizaciju. Sada da izađemo napolje, ja verujem da ne bi smo mogli da postignemo konsenzus da li je dan ili noć, ali oko jedne teme se svi slažu, a to je da REM u prethodnih pet godina tu svoju funkciju nije obavljala.

Duboko verujem da oni koji su bili deo tog sistema, koji su podržavali, koji su podupirali katastrofalni rad Olivere Zekić i ostalih članova, poput gospodina Smederevca, ne mogu da budu deo budućih rešenja ili makar da ne mogu da budu deo dobrih i održivih rešenja u budućnosti.

Kada je reč o javnom servisu, odnosno RTS-u, mi smo od 1. novembra 2024. godine, nalazimo se u najdubljoj političkoj i društvenoj krizi u ovom veku. Za godinu dana RTS je posvetio više vremena u svojim prilozima pandama blizancima u Zoološkom vrtu u Hongkongu koji tope srca posetiocima, nego što su opozicioni predstavnici dobili vremena u debatnim i dijaloškim emisijama. Prvi put smo to priliku imali pre dva dana kada je gospodin Aleksić gostovao nakon duže od godinu dana apstinencije na RTS-u.

Kažete kako REM ne može da uređuje privatne televizije. To je tačno. Ali REM može i mora da vodi računa o tome da li nacionalna frekvencija koja je javno dobro, koja se daje određenim televizijama u cilju postizanja javnog interesa, to radi ili ne radi.

Dakle, nije javni interes da imamo Milomira Marića koji vitla pištoljem u programu uživo i da za to bude nekažnjen. Nije javni interes da na Pinku imamo osuđenog ratnog zločinca koji studente naziva ustašama i teroristima, a studentkinje kurvama. Nije javni interes da imamo tog Kristijana Golubovića, osuđivanog, višestruko osuđivanog kriminalca koji mladim ljudima deli lekcije kako da ubiju drugo ljudsko biće.

Znate, to nije pitanje privatne imovine, to je pitanje naše brige za to ko i kakav model mladim ljudima nudi, ne samo kao dozvoljeno, već kao poželjan. Nije ovo, gospodo, isprazno moralisanje, ovo je tema koja ostavlja vrlo realne i vrlo bolne posledice u praksi.

Mi smo pre dve godine imali situaciju da jedan momak vrlo kratke pameti i velikih mišića javno eksponirao svoju fascinaciju, upravo tim Kristijanom Golubovićem, pa je nedugo nakon toga ubio desetoro mladih ljudi zato što ga nisu dovoljno poštovali. Šta ste vi uradili tada nakon toga u Narodnoj skupštini? Niste uradili ništa. Vi ste došli ovde da branite Željka Mitrovića, da branite Dragana Vučićevića, da branite Milomira Marića, krvili ste sudbinu, krivili ste Boga, krivili ste zapad, krivili ste društvene mreže, krivili ste video igrice, sve ste krivili osim one koji truju našu zemlju.

Tada smo imali šansu da zaustavimo otrov koji u naš organizam ubrizgavaju tabloidni mediji. Vi ste nam tu šansu oduzeli 2023. godine. Sada posle dve godine, ponovo imamo tu šansu ali pre svega zahvaljujući hrabrim profesionalcima, koji su ostali u ovom procesu uprkos svim opstrukcijama. Tu šansu ćemo imati samo ukoliko ovaj proces završimo do kraja. Dakle, ukoliko izaberemo REM u punom kapacitetu, svih devet članova koji će raditi sa punim legitimitetom.

Izuzetno su zabrinjavajuće najave jednog od koalicionih partnera parlamentarne većine koje pozivaju ostale kolege da štiti njihov stranački interes na štetu javnog interesa, na štetu zakona time što u određenim kategorijama, odnosno u jednoj kategoriji neće glasati jer su oni nezadovoljni time što njihov interes nije ostvaren.

Sada pitam predstavnike vladajuće većine, pre svega najveće stranke u okviru te većine da li će na takvu molbu, odnosno na takav ultimatum pristati? Nažalost izražavam bojazan da hoće, jer smo do sada već videli da ste veoma spremni da zloupotrebite institucije Republike Srbije kako biste svom koalicionom partneru izašli u susret i kako biste zaštitili svoje poslovne i političke odnose sa njihovim suverenom, odnosno sa gospodinom Orbanom. Da, mislim naravno na najavu, odnosno poziv gospođe Elvire Kovač da se ne glasa u jednoj kategoriji.

Podsetiću vas na nešto što sam rekao na prethodnoj sednici Narodne skupštine, a na šta mi niko od vas i dalje nije odgovorio, a to je da smo dobili zvanično potvrdu da je potpredsednica Pokreta slobodnih građana i moja i vaša koleginica narodna poslanica duže od godinu dana bila na vrlo opsežnim merama Bezbednosne informativne agencije koja je pratila njeno kretanje, fizički je pratila, prisluškivala je njene razgovore, prisluškivala je kancelariju Pokreta slobodnih građana zbog navodnih kontakata sa političkim pokretima koji deluju u Mađarskoj i u regionu, kao da je to ne znam i ja kakav zločin.

Sad ću vam reći šta je stvarni razlog i šta je ono što niste mogli da joj oprostite. Koleginici Ani Oreg nije moglo da bude oprošteno to što je kao etnička Mađarica, a kao građanka Republike Srbije se javno usprotivila političkom zločinu koji su nameravali da sprovedu Miloš Vučević i gospodin Pastor time što će u Novom Sadu da podignu spomenik koji će u istu ravan da stave fašiste i žrtve fašizma.

E, to je ono što njoj nije moglo da se oprosti i zbog čega je kasnije bila na tim merama. To je ono zbog čega izražavam bojazan da ćete ponovo izaći u susret tim nedoličnim zahtevima i da ćete zbog toga učiniti da Srbija dobije krnji Savet REM-a.

Zato postavljam pitanje predstavnicima najveće stranke – da li ćete vi ili Viktor Orban i njegova politička podružnica u Srbiji odlučivati o tome da li će Srbija imati ili neće imati REM? Da li ćemo mi ili će neko drugi odlučivati o tome da li ćemo dobiti šansu da normalizujemo stanje u našoj zemlji ili ćemo nastaviti pravcem političke polarizacije, političke izolacije naše zemlje i daljeg širenja mržnje i netrpeljivosti na političkoj sceni?

Na vama je najveća odgovornost da to ne dozvolite. Evo vam, konačno prilike da pokažete vaš integritet, da pokažete suverenitet kojim se toliko hvalite, da pokažete vašu otpornost na pritiske i ucene kojima ste sada već ne sumnjivo izloženi od strane svojih koalicionih partnera, a svima nama je ovo šansa da učinimo nešto dobro za naše građane i da nakon ove sednice prvi put imamo Savet REM-a koji je funkcionalan i u punom kapacitetu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boris Bajić.
Replika. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Mi bi po mišljenju pojedinih kolega iz Narodne skupštine iz opozicije trebali da se sklonimo svi u stranu i da ćutimo, da se skloni u mišiju rupu 20 od 24 nacionalna saveta, čiji glas prethodnih dana i nedelja niko nije želeo da čuje. Jedino je predsednica Narodne skupštine udostojila predstavnike 20 od 24 nacionalna saveta da se sa njima sastane i da čuje njihov glas. Oni su napisali zajedničko saopštenje, oni su napisali pismo koje su uputili brojnim kako međunarodnim, tako i domaćim organima i organizacijama ali njihov glas niko ne želi da čuje.

Mi ovde u Narodnoj skupštini želimo da budemo njihov glas. Mi ne želimo da kandidat koji uživa podršku samo jednog svog saučesnika u marifetluku pobedi kandidata koji uživa podršku u početku 15 od 24, sada već 20 od 24 nacionalna saveta. To više nije podrška od 62%, kao što je bilo u početku, to je podrška od 83% nacionalnih saveta.

Razumem ja da vas nacionalne manjine ne zanimaju, razumem da vas nacionalni saveti ne zanimaju, da vas ne zanima kako oni rade, kako oni odlučuju i to je iz aviona jasno da vi ovde štitite svoj politički interes, međutim obzirom da su nacionalni saveti po zakonu predlagači mi želimo da se njihov glas ovde čuje i mi želimo da se njihova zajednička volja ispoštuje.

Toliko. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Nataša Jovanović.
Izvolite.

Hvala vama na tim vašim pojašnjenjima, gospodine Bajiću, ali ja da se vratim na malopređašnje izlaganje predstavnika jedne zaista terorističke organizacije. On je to i dokazao u svom saopštenju.

Dakle, priznao je da su u prostorijama njegove stranke u Novom Sadu teroristi, na čelu sa Milom Pajić, želeli da nasilno izvrše promenu vlasti u Srbiji za šta je po Krivičnom zakoniku, član 307. i 308., zaprećena najstrožija zakonska kazna. Naravno, zato se ona pod vođstvom svojih mentora nalazi sada, kako to oni vole da kažu, u izgnanstvu. U stvari, i tamo gde se nalazi, svakako u toj prema Srbiji neprijateljskoj državi, u Hrvatskoj, pretpostavljamo da je tamo, to su zadnji bili načini odakle se javljala i to je toliko bilo očigledno zbog podrške tamošnjih političara da izvrše dalji atak na državu u nasilnom pokušaju promene vlasti.

Naravno, to im nije uspelo, ali ovaj je sve priznao. Napisao je saopštenje tog 14. marta i rekao da se oni, navodno, ograđuju od tih svojih aktivista. Međutim, ne lezi vraže, kasnije su svim svojim daljim potezima, i on i članovi njegove stranke, pokazali da su direktno, sutradan izmišljali zvučni top, dalji spin vršili protiv legalno izabranog predsednika, Skupštine, Vlade Republike Srbije.

Znate, sad on ovako fin dođe, zakopča ovaj sakojčić pa kaže – jao kako vi treba lepo da govorite u medijima. Ajte, molim vas, te nacionalne frekvencije i te televizije, grozota šta ja tamo da čujem. Pominjem, mislim, „Informer“, „Hepi“ i druge medije, a mi sa njihovih tajkunskih medija čujemo da će da nas linčuju, da će da nas dinstaju, da će da rade ovo, ono, da će sve da sruše, da uruše politički sistem. Jednostavno, vi vidite koja je to doza licemersta.

Pominje ovde razne javne ličnosti, kako su u funkciji propagiranja neke politike koje se on grozi, a nije grozno kad hoćete da spaljujete Miloša Vučevića i njegovog sina u prostorijama naše stranke i 300 članova u Novom Sadu. To je baš lepo, da rušite preko 800 prostorija naše stranke, da organizujete 25.000 neprijavljenih skupova, da lažete o svojoj zemlji i o svom narodu, da se sastajete sa svim onima koji će za šaku dolara da vam govore šta dalje da radite.

Vama ja da kažem – Kristijan Golubović je za onog vašeg nesrećnog Jovu Bakića doktor nauka.

Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Radomir Lazović.
Izvolite.

Smatram da je povređen član 108. i da ste trebali da reagujete na ovo što je prethodna govornica govorila.

Da li je Hrvatska neprijateljska država Srbiji? Jel to nešto na šta mi pristajemo da se ovde govori? Da li je to nešto što zaslužuje vašu reakciju ili nam recite – jesmo li mi možda u ratu? Jel to stara radikalska retorika se vraća?

Jel to sad način da mi govorimo o susedima, da govorimo o komšijama, da govorimo o okruženju? Jel to način? Jesu li to neprijatelji Srbije?

Mislim da nisu i da ovo zaslužuje opomenu i da ovo zaslužuje reakciju.

Hvala. Ne treba da se izjašnjavamo.