Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje?
(Branko Miljuš: Ne.)
U povredi Poslovnika ste vi povredili Poslovnik onda. Dobro, nema veze.
Reč ima Nataša Jovanović.
Izvolite.

Uvažena predsednice gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, verujem da je predsedavajuća, koleginica Raguš, kao i svi sa kolegijuma, bila u prilici da vam predoči na koji način smo u ovom vašem državničkom odsustvu, i ja vam čestitam na svim rezultatima koje na međunarodnom planu postižete kao predsednica Narodne skupštine, preneli delimično atmosferu i način na koji smo pokušali i na jedan zaista širi, demokratski kontekst uveli, da objasnimo na koji način i koliko je bilo mukotrpno i teško, na kraju krajeva, da dođemo do ove liste kandidata za članove Saveta REM-a.

Ali, verujte, gospođo Brnabić, iako smo više puta i mi kao članovi odbora i predsednica odbora izražavali vama lično zahvalnost što ste sve to vratili u te normalne demokratske procese i zahvalili smo se, naravno, i predstavnicima i OEBS-a i EU ovde u Srbiji, kao i tom nevladinom sektoru koji je sa nama radio na tim poslovima, mi nismo mogli, sa druge strane, od kolega koji jesu i nisu članovi odbora iz ove blokaderske opozicije, da čujemo bilo kakvu primedbu na način i tok kako smo mi došli do ove liste, o čemu ćemo danas da glasamo.

I kako nismo čuli te argumente, a da jesmo zabrinula bih se, jer mi smo izlazeći iz okvira zakona dali mogućnost da svima njima i čitavoj javnosti biografije svih predloženih kandidata budu dostupne, jel tako bilo, da imamo javno slušanje koje će biti javno putem prenosa skupštinskih sednica odbora, da mogu da dođu i svi ovi drugi članovi koji nisu, a narodni poslanici su, pa ako ih toliko zanima ta tema, ako im je to od krucijalnog značaja da bi oni mogli da ostvare bolji izborni rezultat, zašto ne pomenuše jedno ime koje podržavaju i da govore o tome, a šta to zapravo ovo regulatorno telo treba da radi. Ne, imali smo salvu uvreda, čak smo doživeli i to, verujte, gospođo Brnabić, pored te situacije koje smo imali na javnom slušanju, da nam jedan bivši član REM-a, a sada narodni poslanik u Skupštini Srbije, to je bilo pre nekoliko meseci, kada su mislili da na krilima tog blokaderskog zanosa mogu da rade šta god hoće, da nas vređaju, da nam prete, on je tada na javnom slušanju tih kandidata u januaru mesecu, koji su kasnije odustali, nama rekao da je farsa to što ćemo da dobijemo po jedan obrok pre nego što nas stave na električnu stolicu.

Pre nekoliko dana kada je govorio o ovoj temi, o izboru članova Saveta REM-a, na moju opasku da se bar izvinio, da je rekao - ja sam pogrešio, nisam to trebao da kažem, cerekao se ovde cinično, sve mu je lepo, pa naravno da im je lepo svaki put kad pomisle da mogu da nas spale, da mogu da nas tuku, da nam lome prostorije, da ovde unose pirotehnička sredstva, da pokušaju fizički da se obračunavaju. To je taj demokratski kapacitet.

Znate, ako oni razmišljaju o budućim izborima, a biće mnogo pre nego što oni misle, pa valjda moraju da razmišljaju i o toj izbornoj demokratiji. Oni kažu da je ovo ključna stvar i da je birački spisak ključna stvar, ali čini mi se da je ključna stvar to, a pokazalo se i u ovim danima rasprave, jer toliko ne bi narodni poslanik ustao iz klupe i rekao ja vas patološki mrzim. Koji je to poriv da vi tako nešto kažete suprotstavljenoj strani, odnosno narodni poslanicima koji imaju većinsku podršku građana Srbije?

Uz to, mi smo zaista pokušali, svi mi u našim govorima, da ih prizovemo dijalogu, smatramo da je to valjda elementarna stvar, da kroz dijalog razgovaramo, da razmenjujemo mišljenja. Ništa od toga nismo mogli da čujemo. Sada im smeta način na koji jedan narodni poslanik govori o ovome, i to je taj njihov demokratski kapacitet, usput izmišljanje gluposti i stavljanje na teret nekakve laži čoveku koji je za vas sve ovde institucija. To zaista moram da kažem u smislu narodnog predstavnika, a to je Veroljub Arsić, koji je već deseti put biran za narodnog poslanika, koji je bio potpredsednik Narodne skupštine, šef poslaničke grupe, predsednik Odbora za budžet i finansije, da izmišljate takve gluposti, pa vi ne možete da prođete ni kroz sokak gde živite, a kako on ponosno i dostojanstveno može kroz svoj rodni Požarevac.

Toliko, gospođo Brnabić, o svim njihovim argumentima. Zaista ih nije bilo sa ove druge strane, da kažemo da smo imali nekakvo iskakanje iz zakonskih okvira, da smo uradili nešto što neće dati jasan kredibilitet ovim ljudima koji budu izabrani u danu za glasanje. Ako mi dozvolite i sasvim ću kratko, na čitav taj proces da se osvrnem i u svom završnom izlaganju u nekoliko minuta, ali sada sam htela da kažem da je ova nekorektnost posledica onoga što su oni prihvatili sa ulice. To je poražavajuće. Oni imaju nekakve stranke i oni su izabrani na nekakvim listama, imaju valjda neke svoje programe i kao takvi su dovedeni u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a oni su nama ove Antifa pokliče ovih anarhista sa ulice, blokadera uneli ovde i kažu - pa to je normalna stvar da vam kažemo šta hoćete, da vas optužujemo bez razloga, da vam kačimo nekakve etikete. Mi smo ti koji smo brana svim demokratskim procesima u ovom društvu. Dok je nas ovakvih, a biće nas još više, Srbija i ovaj parlament će raditi po Ustavu i zakonu i borićemo se za sve demokratske vrednosti ovog civilizovanog društva, ma kako vi da nazivate naš narod. Hvala.

Reč ima Jelena Milošević, po Poslovniku.
Izvolite.

Član 27.

Gospođo Brnabić, da ste bili prisutni, ja sam sigurna da biste vi ovde primenili Poslovnik, ali pošto niste – mi smo ovde 48 put slušali jedno te isto, s tim što je ovo sada bilo dodvoravanje vama da bi ona sada pričala kako je tekao tok sednice, kao da vi to ne znate. To je jedno.

Drugo, ja sam i gospođu Raguš zamolila, a evo zamoliću i vas na konto člana 107. Zaista je nedolično da nam pripadnici SRS, koji su ovde kršili dostojanstvo parlamenta na strahovite načine, jer daleko bilo vas niko nikada nije polivao vodom, a verujem da neće, kao što su to oni radili, nismo izuvali cipele, niko nije bacao kletve. Nemojte, molim vas, ako ne možete da nas zaštite od dužine govora, barem nas toga zaštitite. Hvala vam.

Hoćete li da se izjasnimo u danu za glasanje?
(Jelena Milošević: Ne.)
Niko me nije polivao vodom? Pa što me niste vodom polivali, pa lakše bi mi bilo, nego da me gađate bombama, prskate protivpožarnim aparatima, suzavcima i svim ostalim stvarima, jajima. Sledeći put me polijte vodom, ljudi.
Na kraju krajeva, manje opasno, a i ne smrdi. Ona jaja nisam mogla da skinem do dana današnjeg. Molim vas me polivajte vodom sledeći put, kad vam se ne sviđam, nemojte samo bombama, suzavcima, jajima, konzervama. Dogovoreno? Super, dogovorili smo se i oko ovoga.
Reč ima Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Zaista je teško nastaviti se na ovako sadržajne rasprave o REM-u, ali ja ću pokušati da nađem neku poveznicu. Ja sam je video, recimo, u predsedniku Republike koji ima devet televizora u kabinetu, a onda čovek kada to gleda verovatno mu nije lako šta sve može da vidi tamo. Zato je važno da mi izaberemo neki REM koji će sve to regulisati, a koji više neće dopustiti da gledamo sve ono što inače gledamo na televiziji, jer mi smo ovde džaba govorili nakon masakra u Duboni, Malom Orašju i „Ribnikaru“. Izloženost nasilju na medijima podstiče nasilje i u realnom životu i za to postoje naučni dokazi o tome. Citirali smo čak i radove koji to rade.

Bez obzira na to i tu ćemo videti koliko ste ozbiljni vi ovde, glasaćemo za neku listu kandidata koju smo dobili na način kako zakon predviđa. Ako hoćete da pričamo kako zakon predviđa, onda to možemo i tu se partije ne mešaju ili ne bi trebalo da budu deo tog procesa kandidovanja. Sa ove strane sam siguran da nisu bile, a sa druge već nisam.

Na listi imamo jednog kandidata za koga sam siguran da ne bi trebalo da bude tu. Osim toga što je u sukobu interesa, a već radi u REM, reč je o Stevici Smederevcu, reč je čoveku koji je 17. maja 2023. godine, na sednici Odbora ovde u Skupštini, branio televiziju „Pink“ i branio je, recimo, gostovanje Kristijana Golubovića, a o kome je ovde bilo reči. Nije prošlo i nije se ćutalo o tome zašto je Kristijan Golubović na televiziji sa nacionalnom frekvencijom objašnjavao kako možete ubiti čoveka, a da ne ostavljate tragove, nego je jedan visoki službenik REM-a, a koji je zadužen za nadgledanje programa to obrazlagao, jer je navodno zabranjeno medijima da uskraćuju građanima pravo ako su odslužili zatvorsku kaznu. Znači, Kristijan Golubović je imao pravo to da čini, po njemu. „Pink“, po njemu, ispunjava sve uslove, jer pitanje zastupljenosti žanrova na TV-u jeste nešto od čega zavisi dozvola, ali ne i procenat koliko ima tih žanrova, pa bih ja pitao i vas, ali i njega – da li emitovanje animiranog porno filma u popodnevnim terminima na televiziji „Pink“ spada, recimo, u obrazovni program ili dečiji program i kako onda to tretirate? Hvala.

Reč ima Dragan Nikolić.

Gospođo predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, i vi koji ste polagali zakletvu u ovoj sali onako kako zakon nalaže, i vi koji ste to činili između dva wc-a u ovoj Skupštini, na jedan sraman i neprimeren način i nezabeležen u istoriji parlamentarizma u Srbiji, na početku izlaganja hteo bih da kažem, gospođo predsednice parlamenta, jučerašnja slika vašeg gostovanja u Ukrajini, vaš sastanak sa predsednikom Rade i vaš sastanak sa predsednikom Zelenskim pokazuje svu moć diplomatije Republike Srbije, pokazuje njenu poziciju u svetu.

Mi smo jedina država na kugli zemaljskoj koja u istom trenutku sarađuje sa Ruskom Federacijom i u istom trenutku sarađuje i sa Ukrajinom, na potpuno ravnopravnoj osnovi. I jedna i druga država ne priznaju lažnu državu Kosovo. I jedna i druga država su sastavljene od prijateljskih naroda, od naroda koji su zajedno sa nama učestvovali i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. To je rezultat spoljne politike, mudre, pametne, dalekovide, proračunate.

Jer, 2014. godine kada smo imali Zakon o pomoći jevrejskoj zajednici, ja sam rekao da moramo u ovom parlamentu da donesemo rezoluciju da Srbija, odnosno srpski narod u sledećih 100 godina ne sme da uđe ni u kakav sukob, da učestvuje ni na koji način i ovog puta, pošto će biti između čekića i nakovnja, zaista ubeđen sam da trebamo da se pomaknemo i da čekić udari u nakovanj. Ja to pričam i kao otac, pričam i kao deka, kao neko ko ima punu kuću dece za koju hoću da žive u miru, da budu u stabilnoj državi, da znaju da sutra neće padati bombe na njihove glave i glave njihovih prijatelja i komšija. Hoću da budem zaista miran i zato sam ubeđen da ova politika koju vodi SNS, koja je okosnica vladajuće koalicije, jeste politika budućnosti Srbije i ona zaista nema alternativu.

Za razliku od onog perioda do 2012. godine, kada ulazak u EU nije imao alternativu. Tada smo morali da se pokoravamo, tada smo morali da sve svoje generale prosledimo u Hag i doživeli smo da sada oni koji su prosleđivali srpske generale u Hag brane Generalštab, onu ruinu tamo, ono što je statika pomerena, ono što smo rekli da mora da se ukloni odatle i da dobijemo neki novi objekat, koji opet ne odgovara onima koji bi da zaustave Srbiju.

Sa druge strane, usvojili smo jedinstveni birački spisak. Godinu dana je bila kuknjava od strane opozicije, kuknjava da moramo da prihvatimo predloge CRTE, da moramo da upodobimo svoje predloge sa predlogom CRTE, da ODIHR nikako neće prihvatiti ono što mi predlažem zato što smo mi predstavnici jednog diktatorskog režima. I, gle čuda, još u martu mesecu je ODIRH prihvatio, a na kraju nokaut za opoziciju - i sama CRTA je rekla ovo je prihvatljivo za nas.

Mi smo, naravno, sa dve ruke glasali da bismo omogućili opoziciji da sutra može slobodno da učestvuje na izborima. Birački spisak više nije nikakav problem, uvid u birački spisak će učiniti komisija. Ali, ja sam ubeđen da pojedine opozicione stranke neće dati svoje članove za tu komisiju, upravo sa željom da opstruiraju čitav taj postupak. Tada sam i ponudio 1.000 evra kao opkladu da to pojedine opozicione stranke neće učiniti, a one znaju o kojima se radi.

Nadalje smo prihvatili da i oko REM-a dođemo do saglasnosti. Dugo su usaglašavani ti predlozi, dugo se radilo na tome ko će proći. Naravno, bilo je lobiranja i sa leve i sa desne strane. Svako pokušava, kako bi rekli, da progura neke svoje ljude.

Međutim, evo, sada su pred nama 18 imena, izbor je na svakome od nas da izaberemo devet kandidata. Ja nešto nisam ubeđen da ću sa nekom voljom i ljubavlju glasati za dvoje kandidata. Jedna je čuveni fan Srpska napredne stranke Antonela Riha. Drugi je Rodoljub Šabić, moj uvaženi kolega i bivši narodni poslanik i predstavnik blokadera. Da li ću da glasam levom, da li ću da glasam desnom rukom, bogami ne znam, u tom trenutku.

Samo znam da ćemo mi to danas izglasati, znam da će taj Savet REM-a zaživeti i znam da će on krenuti da radi. Ali, kada i ovo budemo usvojili izbijamo svaki adut opoziciji o tome kako su izbori pokradeni, kako se priprema da mrtvi ljudi glasaju, kako se priprema dovođenje sa ovih strana i sa onih strana glasača, kako neko može više puta da glasa, iako kad vas označe jednom tog dana onim sprejom više ne možete da glasate ni na jednom mestu. Tako da, svi ti argumenti o nekim strujomerima, o nekim trafo-stanicama, o nekim objektima gde ima po 150, 250 ljudi, sve je to palo u vodu.

Međutim, sve ovo živi i ostaje u životu zbog toga što imamo dve trovačnice u elektronskim medijima, za koje REM naravno nije nadležan, a radi se o daleko poznatim televizijama. Evo, ja vam kažem, nedelju dana budite samo na tim televizijama, budite nedelju dana i svest će da vam pomere. Svest će vam poremetiti koliko god da ste normalan čovek. Toliko ćete imati informacija, toliko laži, toliko izvrnutih istina, toliko navijanja za kriminalce koji su pripremali da se otruju, a onda su ekspresno pušteni i to, gle čuda, posle donošenja rešenja o zadržavanju od 48 sati, što se u Srbiji dešava možda jedanput u godini dana, i to baš kad tužilaštvo pogreši. I to nije vest, odnosno jeste vest, ali gostuje tamo onaj ko je osmislio nešto što bi 1. novembra trebalo da proizvede krvoproliće u Srbiji.

Te dve trovačnice sve vreme za ovih godinu dana i unazad 11 godina, ali naročito za zadnjih godinu dana, čine bezbroj krivičnih dela. Oni su štabovi terorističkih organizacija, oni su štabovi blokadera. Oni ih huškaju, oni ih predvode. Njihovi novinari idu i predvode skupove, pokazuju gde treba da se ide, koja škola da se blokira, koje obdanište da se napadne, ko je od direktora taj koga trebamo da polivamo vodom, da skačemo njemu po glavi, da mu obilazimo kuću, da mu lupamo po automobilu i sve ono što je u maniru uličnih bandi.

Nadam se da će se REM pozabaviti i tim medijima. Mada, za sada nije nadležan, ali treba ova država da konačno nađe model i način da se zaštiti. Mislim da se, pošto je ova obojena ili kako se zove - nasilnička revolucija pri kraju, očekuje kontrarevolucija. Znate, posle svake revolucije ide kontrarevolucija i država mora da uzvrati udarac. Zato što su ti mediji doveli da Milan Bogdanović bude ranjen ovde ispred Skupštine, u jednom terorističkom napadu koji je kvalifikovan kao običan pokušaj ubistva. Eto, kao desilo se to samo u tom trenutku. I taj što je pucao možda i nije kriv, videćemo. Oni su čak igrali karte, bili su prijatelji, moguće da tu čak neka pozadina postoji koja nema veze sa terorizmom.

Nadalje, Radio-televizija Srbije je najužasniji mediji u Srbiji. To je jedna skupina prevaranata, jedna skupina ljudi koji su premazani svim bojama…

Nemojte, narodni poslaniče. Hajde malo da ublažimo retoriku, molim vas.

Da, rekao sam istinu.

Hvala vam. Možda bih otišao predaleko, ali dovoljno je samo da pomenem jednog urednika, a to je Ivan Plavšić sa RTS-a, on je neki dan na užas svih u Srbiji, svih, prokleo sve ljude koji ne misle isto kao on. Prokleo nam je decu, prokleo nam je unučiće, prokleo nam je pokolenja, da dobijemo svi rak i da svi umremo, nazvao nas je neobrazovanom stokom. Ako je takav čovek urednik na toj televiziji, mislim da je prvi zadatak po konstituisanju Saveta REM-a da sa takvim ljudima i sa takvom televizijom i sa takvim narativom jednom za svagda prekine.

I, na kraju ono što bih rekao, a tiče se opozicije, nikakav jedinstveni birački spisak nije bio problem na bilo kojim izborima, nikakav sastav REM-a nije bio problem na izborima. Problem je da obiđete svako biračko mesto, da obiđete svaki mesni odbor, da jednom nedeljno pravite po jedan mesni odbor u svakom selu, u svakom gradu, u svakoj opštini, da onda imate snagu, a da ne pozivate telefonom nepoznate ljude i da kažete da li vi želite da budete čuvari kutija nas, mi smo iz opozicije, znate, mi kada budemo došli na vlast vama će da bude bolje, zaposlićemo vas, vas, koga god hoćete, uopšte nije nikakav problem.

Znači, problem je u tome da opozicija je pogubila glavu. Sada i ovi ljudi što sede ovde, mislim da poslednji put sede, jer taj kolač koji dele između sebe, sada će preuzeti ta nekakva lista koja se pravi, za koju niko ne zna u kom je sastavu, ali kada budemo videli nećemo se iznenaditi, jer smo mi i obavešteni o tome.

Dakle, očekuju se izbori. Izbora će biti zaista mnogo brže nego što opozicija očekuje i zato moraju da se spremaju. Ali pošto vam je Milenko Jovanov prošle nedelje objašnjavao kako se pravi stranka i kako se dobijaju izbori, mada mislim da nije trebao da vam održi to predavanje, jer ćete verovatno, neke beleške ste uhvatili i zapamtili, najbolje je da stavite na listu bar nekog Nikolića, jer ako nemate na listi kandidata koji ima prezime Nikolić, a vi ga nemate, niti ste ga ikada imali, nećete moći da pobedite u Srbiji. Ima tu Aleksića, ali to je vrlo malo u biračkom telu.

Dakle, SNS i svi njeni koalicioni partneri će u danu za glasanje glasati za kandidate. Mi ćemo odlučiti ko su ti ljudi, devetoro njih i ja njima svima želim sreću. Živela Srbija.