Niko normalan ne može da opravda nijednu pretnju.
(Robert Kozma: Brnabić je to uradila.)
Dozvolite da završim. Ja sam vas sa pažnjom slušala.
Prva je osudila, svi se pridružujemo toj osudi, nadležni organi...
(Rastislav Dinić: Koga ste osudili?)
Izvinite, profesore, da li mogu? Da li mi dozvoljavate? Da li mogu?
(Rastislav Dinić: Pomažem vas.)
Vi ste sada u krupnom kadru, gleda vas narod. Da li mogu? Hvala.
Nadležni organi ispituju sve okolnosti. Dozvolite da završim. Prva ću da insistiram...
(Rastislav Dinić: Koga osuđujete?)
Da li me niste čuli ili ne želite da čujete? Odmah sam osudila. Nemojte mi govoriti šta ću ja da kažem.
E, sada da nastavim tamo gde sam stala pre nego što ste me prekinuli. Ne zbog činjenice da je gospođa Biljana Obradović narodna poslanica, ne zbog te činjenice, već zato što je žena, građanka Republike Srbije, lično ću da insistiram da Ministarstvo unutrašnjih poslova proceni njenu bezbednost i po proceni bezbednosti da joj dodeli pratnju ukoliko je ona neophodna. Svako u ovoj zemlji, a to mi posebno iz vladajuće većine znamo kako to izgleda trpeti i fizičko i psihičko nasilje, ne samo godinu dana, neki su i dobili policijsko obezbeđenje, dakle, svi moraju u državi Srbiji da se osećaju bezbedno.
Tako da se ja nadam da smo sada ovu priču, makar za ovaj trenutak, rešili, a vi ćete svakako to nastaviti na sebi svojstven način.
Ako želite po Poslovniku, molim vas prijavite se samo.
Reč ima gospodin Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Član 100. – predsednik Narodne skupštine kada želi da govori mora da ustupi mesto drugom.

Dakle, sve to što ste rekli, siđite dole i ponovite, ali imenom i prezimenom, recite šta osuđujete, koga osuđujete i pokažite predsednici Skupštine koju menjate kako bi trebalo da izgleda osuda nasilja prema narodnoj poslanici i profesorki Fakulteta političkih nauka Biljani Đorđević. Dakle, izađite dole, jasno recite - fizičko lice, Vladimir Balać, osuđujem što je pratio ulicom i pretio rezanjem grkljana konkludentnom radnjom Biljani Đorđević, narodnoj poslanici.

Što se tiče policijske ili bilo koje druge pratnje, vi ste joj nažalost već dodeli pratnju. Pratnja su ti ljudi i ti kriminalci koji je prate kada izađe iz Narodne skupštine i kada krene na gradski prevoz. Znate? To je ta pratnja koju joj vi dodeljuje. I ko da veruje institucijama, čak i policiji, da će joj biti procenjena bezbednost i dodeljena pratnja, da joj Kričak ili ne znam neki drugi Kričak, Žmirić ili Repac ili neki drugi smešno prezimenjak bude pratnja, da li je tako? U njih treba da verujemo, da li njima treba da verujemo? Pa, to su ljudi koji štite osuđene ubice u „ćacilendu“.

Dakle, siđite dole, jasno osudite Vladimira Balaća koji je pretio rezanjem grkljana i onda ćemo možda da vam poverujemo da ste iskreni.

Po članu 103. skidam vreme grupe, zloupotrebili ste povredu Poslovnika.
Što se tiče silaženja u klupe, meni nije to problem, ali ja nemam potrebe za tim zato što član 100. ne govori kada predsednik ili predsedavajući želi da učestvuje u raspravi treba da siđe u klupe. To znate, ali podsećam po 100. put. Ja nisam debatovala ni sa kim. Ja sam radila ono što meni Poslovnik nalaže, a tiče se zaštite dostojanstva ove Skupštine, a to znači da se govori činjenično i istinito.
Druga stvar, zašto pravite problem tamo gde ga nema? Hajde da to sada konačno definišemo.
Predsednica Skupštine je, a sa vama više ne želim... Ne želim stvarno da vas udaljavam sa sednice. Idete na to, ali ja ne želim to da uradim.
Predsednica Skupštine je prvo osudila nasilje, ponudila zaštitu našoj koleginici, tražila je od vas svih, samo malo da se čujemo, 48 sati, a vi joj niste dali 48 sati. Sledeći dan ste noževima pokidali šatore ispred, ali valjda je, razumem vas, ideja da idemo ka rešenju situacije, a ne ka komplikovanju.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Kako mislite, ako mi ne dozvoljavate da završim, da se razumemo? Ja prihvatam vašu argumentaciju. Moju ne morate da prihvatite, ali molim vas da se držite Poslovnika.
Konačno, gospodine Parandiloviću, molim vas prijavite se. Došli smo do vašeg člana.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Parandilović.
Izvolite.

Vi rekoste da niko normalan ne podržava nasilje. Ana Brnabić, šefica parlamenta je to na neki način podržala, ali rekli ste – niko normalan, tako da se razumemo, sve je u redu.

Dakle, vi ste napravili ambijent ovde gde je normalno sačekivati narodne poslanike ispred parlamenta, gde je normalno pratiti ih i zaskakati ih i zaletati se na njih, dobacivati im i kažete – vi se osećate nebezbedno i osećate strah. Treba da ga osećate. Vi ste tu atmosferu kreirali i napravili.

„Ćacilend“ je zemlja čuda. Dole se dešava da čovek štrajkuje glađu i vrati se sa više kilograma nego što je stupio u štrajk. Dole se razna čuda dešavaju i suprotni polovi na magnetu se privlače.

To je prosto neverovatno šta se tamo dešava, ali prenesite ovoj kukavici koja je na čelu države, a koji je vas isturio ovde kao glinene golubove da branite njegovu suknju, dok se on ogrće srpskom zastavom ko kakvom krpom i plače, kuka – nećemo imati nafte, nestaće rafinerija, biće prazni rafovi, podnesi ostavku, bre! Mi to tražimo od tebe! Podnesi ostavku, raspiši izbore! Ako si se umorio, ako si nesposoban, ako ti je dosadilo, podnesi ostavku kukavice! Trinaest godina ni sa kim nisi izašao na TV duel, a mislim na Vučića. Uradi jednom dobru stvar za Srbiju i podnesi ostavku i spasi Srbiju od sebe. To je jedino dobro što Aleksandar Vučić može da uradi, osim što se okružio ovom skupinom bezumnika, poltrona, secikesa, ulizica, kriminalaca ispred Skupštine i tražite još da vas poštujemo. Nema poštovanja za vas! Nema poštovanja za vas!

Pošto ste nastrani i otupeli, izmišljate kojekakve priče o meni, ja vam dajem časnu reč – bićete jahani, obećavam vam.

Izvinite, nisam čula ono poslednje, šta ste nam obećali? Stvarno nisam čula, galama je. Ne znam šta nam je obećao na kraju.
Reč ima gospodin Milenko Jovanov.
Izvolite.

Ne, ovo je odlično bilo sada, ne zbog ovoga, na njega neću da obraćam pažnju, jer kaže narodna izreka – kada previše pažnje posvetite magarcu, on pomisli da je lav. Da se ne bi to desilo, na njega neću obraćati pažnju. Ali ovo je bitno, da je za jahanje koje je najavio, samo ne znam da li misli da jaše i nas kao što se jaše sa drugarom iz osnovne škole, valjda ta prva ljubav, pa menjaju majice i te varijante. Dakle, to je sada ono što je on obećao, a oni mu aplaudiraju. Evo, sada ste, poštovani građani, čuli sve. To je ta njihova empatija, to je ta njihova priča. Znači, aplauz za obećanje jahanja. I od nas tražite razumevanje. Ma, važi.

Šta da kažem, mnogo vam hvala.
Na član 5. amandamn su zajedno podneli narodni poslanici gospođa Ana Eraković i Đorđe Stanković.
Reč ima gospođa Ana Eraković. Izvolite.

Poštovani građani, ovim amandmanom tražimo izmeštanje pruge iz centra Niša i izgradnju železničke obilaznice oko Niša, ali je izgleda trebalo da tražimo da se taj novac preusmeri kako bi se obezbedio kurs da se narodne poslanice obuče za samoodbranu od ove horde koja stoji već godinu dana ispred Narodne skupštine.

Sinoć je napadnuta koleginica Biljana Đorđević i prećeno joj je klanjem. Prethodne večeri su koleginice iz Stranke slobode i pravde, kao i moja koleginica Ana Jakovljević i ja isto napadnute od strane 50 huligana, koji su nas pratili i pretili silovanjem, nazivali pogrdnim rečima i pokazivali srednji prst.

Danas je napadnut odbornik iz Kreni-Promeni, koji je fizički povređen. Šta još treba da se desi da bi predsednica Narodne skupštine reagovala, ne da osuđuje. Od toga što vi osuđujete i ona mi ovde nemamo ništa, već treba da se reši to i da bezbedno ulazimo i dolazimo na svoje radno mesto. Znači, ne plašimo se, borićemo se i dolazićemo, ali rešite i počnite da radite svoj posao i rešite bezbednost narodnih poslanika i poslanica.

Ali niste osudili ono što nam je obećao vaš kolega iz vaše koalicije malopre.
(Ana Erković: Ja to osuđujem.)
Ne osuđujete. Podržavate to što je gospodin Parandilović nama obećao da će nas, prvo mene, pa onda sve ostale. To vam je u redu? Kolega je iz vaše koalicije.
(Ana Eraković: Ja to ne osuđujem, ja to rešavam, jer to što vi osuđujete, mi nemamo ništa od toga.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik gospodin Dragan Ninković. Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, posebno građani iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga, suočeni smo se sa jednim velikim ekološkim problemom prouzrokovanim nestručnim upravljanjem nekompetentnih ljudi ove vlasti, a to je Regionalna deponija Duboko.

Od trenutka paljenja deponije i požara, koji je za posledicu imao zagađenje vazduha tih okruga, gde je sama ministarka rekla da je požar izazvao fatalno zagađenje vazduha za zdravlje građana, od tad pa do dan-danas niste rešili problem odlaganja komunalnog otpada. Problem nije samo ekološke prirode, problem je i finansijske prirode. Nestručnim rukovanjem nametnuli ste trošak lokalnim samoupravama, da između ostalog i za sam prevoz komunalnog otpada plaćaju do neverovatnih šest stotina dinara po pređenom kilometru. Ljudi moji, šest puta skuplje nego neki normalan prevoz, to je neverovatno.

Zbog tako tih nametnutih troškova građani Ivanjice su oštećeni za 20 miliona dinara godišnje. Za te pare mogli su da kupe udžbenike svim đacima od prvog do osmog razreda. Predloženim budžetom opredeljeno je samo osam milijardi dinara za upravljanje komunalnim otpadom, i to za deponije u Kruševcu i Vranju.

Ministarka, želim da vas pitam – dokle mislite da zakopavate otpad pod zemlju? Znate li da je strategija Evropske unije da se što manje količine otpada odlažu na otpad, a cilj je da 2035. godine imamo manje od 10% komunalnog otpada na deponijama? Kada ćete da koristite otpad komunalni kao resurs? Znate li da Švedska uvozi otpad komunalni? Naravno, znam da vi to dobro znate, samo mi nije jasno zašto sve radite naopako, zaista.

Ovim amandmanom predviđeno je da se sredstva namenjena za EKSPO umanje za 20 milijardi dinara i preusmere na rešavanje ovog problema. Predložena sredstva su dovoljna za rešavanje ovog problema na daleko kvalitetniji način. Daću vam jedan primer. U Beču postoji jedna spalionica otpada koja godišnje spali 250.000 tona komunalnog otpada. Taman toliko je projektovana regionalna deponija Duboko da godišnje prihvati komunalnog otpada. I ne samo što ga spaljuje, proizvodi električnu energiju za 25.000 domaćinstava i greje 50.000 domaćinstava.

Znate šta, emisija izduvnih gasova je 90% manja od propisanih parametara u Beču, odnosno u Evropskoj uniji. Dakle, ne treba ništa da razmišljate, ne treba ništa da inovirate, da se trudite, jer realno strah me je zaista od vašeg razmišljanja i vaših inovacija. Treba samo da prekopirate ideju i taj projekat da prenesete ovde. Hvala.