Hvala vam.
Reč ima gospodin Pavić, po amandmanu.
Izvolite.

Po amandmanu.

Da ne bude nešto bajamo, upravo sam počeo svoje obraćanje juče po ovom amandmanu, koji nije inače pročitan pred javnošću. Jedan od amandmana, ima ih četiri koji je gospodin Arsić predlagao da se izdvaja oko 1,4 milijardi evra za eventualno preuzimanja NIS-a. Znači nismo ništa izmislili. Najavljeno je to, s tim što je trebalo da prođe ovde ispod radara, a rečeno je juče da se stvara atmosfera u vašim medijima koje vi kontrolišete, jedna antiruska atmosfera, kao da su Rusi ti koji nam uvode sankcije, a ne Amerikanci. To je to.

Znači, nikakve optužbe, ali vidi se da se sprema jedna potpuno iracionalna i neopravdana atmosfera da vi optužujete agresora.

Znači, ovo upravo će biti svrstavanje, ako preuzmemo NIS neprijateljski. Pa, mi upravo ne želimo svrstavanje u koji nas vi gurate, jer EU je ta koja se sprema za rat protiv Rusije. To može da se čuje od svakog evropskog izaslanika da se treba spremiti za rat protiv Rusije, navodno Rusija će da napadne.

Pa, mi ne želimo da Srbija bude uvučena u rat protiv Rusije. O tome se radi.

Mi nismo rekli da treba da uđemo ODKB, ali nećemo da budemo ni defakto članica NATO-a, koja će da ratuje protiv Rusa, da uradimo ono što ni Nedić nije uradio 1941. godine. O tome se radi. Znači, ako iko zagovara tu vrstu nezavisnosti i neutralnosti, to smo mi, a vi nas gurate u Savez neprijateljski prema istoku.

Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Izvolite.

Toliko smo vodili antirusku propagandu u medijima da jedino u Srbiji sa ove strane linije razdvajanja posle Belorusije, Ukrajine i svega ostalog, imate „Raša Tudej“ i „Sputnjik“. Jedino u Srbiji možete da gledate „Raša Tudej“ i „Sputnjik“. E tako se vodi kampanja u medijima protiv Rusije.

Što se tiče ovog neučestvovanja u ratu, niti ćemo učestovati u ratu protiv Evrope, niti ćemo učestvovati ni u kakvom ratu. To je naša politika. Ako se tu razumemo, ona se razumemo. Ni protiv Ukrajine, ni protiv bilo koga drugog.

Jedino što radimo to je da pokušamo svoju vojsku da učinimo dovoljno snažnom da odvrati svakoga ko bi nas na bilo koji način pokušao da uključi u ratove koje planira, sanja ili priželjkuje.

Nas to ne interesuje. Mi smo sa ratovima, što se toga tiče, ako Bog da, završili. Naše je da probamo da kroz naredni turbulentan period u svetu prođemo tako što u njemu nećemo učestvovati.

Mnogi koji su se ponašali možda manje hrabro nego mi pokazalo se da su bolje prošli i posle Prvog i posle Drugog svetskog rata. Možda te primere treba slediti.

Hvala.

Hvala vam.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sonja Pernat i Slavica Radovanović.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Nikezić.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić.
Izvolite.

Hvala.

Ovim amandmanom predviđa se brisanje projekata koji su nepotrebni i projekata koji su već završeni i ne razumem zašto ih dodatno plaćate.

Projekat brze saobraćajnice Iverak – Lajkovac, koji ste najavili da će da košta 60 miliona evra, na kraju je koštao 280 miliona evra. Znači, 15 miliona evra pop kilometru brze saobraćajnice u dolini reke Kolubare. Znači, nema ni jednog mosta, ni jednog tunela. Jedna od najskupljih brzih saobraćajnica igde i ikad.

Vi predviđate da ovim budžetom plaćamo još nešto. Da li ste završili tu saobraćajnicu ili niste? Isto tako, za projekat mađarsko-srpske železnice. Pa, završili ste i to i bezbroj takvih projekata. Na taj način možemo samo da skinemo te projekte koji su krajnje nepotrebni i koji su već okončani, možemo da uštedimo dve milijarde evra samo na ovom budžetu i da obezbedimo sredstva koja su neophodna za ono što građanima zaista treba, a to su besplatni udžbenici i besplatni obroci za učenike osnovnih srednjih škola, to je vraćanje otetih penzija, to je obezbeđivanje sredstava za status roditelj-negovatelj, to je obezbeđivanje sredstava za pristojne plate u zdravstvu i prosveti, to je obezbeđivanje sredstava za rekonstrukciju lokalne infrastrukture, za ono što građani svakodnevno koriste, a ne samo ono da ulažete u ono gde možete da se slikate. Znači, počnite da mislite o onome šta su zaista potrebe građana i da ulažete sredstva u to.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, ja mislim da ovaj amandman treba odbiti. Mislim da projektna dokumentacija ima izuzetno značajno mesto u svakom projektu i mnogo je značajnije više para i jeftinije više para potrošiti na korekciju i dovođenje projekta do idealnog stanja nego direktno ući u neke greške u samoj izgradi i izvođenju.

Što se tiče brzih saobraćajnica, moram da naglasim da je idealno rešenje za brzu saobraćajnu Novi Pazar-Kraljevo gotovo, da idejni projekat, smo mogli da vidimo pre nekoliko meseci. Međutim, nešto se kasni sa završetkom tog konačnog projekta i koji će praktično omogućiti da se krene u realizaciju izgradnje, ove da kažem, životno značajne deonice od Kraljeva do Novog Pazara, koji će povezati taj deo Srbije i Kosovo i Metohiju sa centralnom Srbijom. Moram da kažem da je to od izuzetnog značaja.

Hoću da se osvrnem na još jednu nelogičnost koju imam i video sam u ovom budžetu, pa naglašavam predsednici Skupštine da mi slobodno oduzme od vremena šefa poslaničke grupe. Naime, ja sam na ovom mestu više puta ukazivao na nelogičnost nenamenskog transfera prema gradu Novom Pazaru i moram to ponovo da ponovim. Naime, nesrazmera je u nenamenskim transferima prema gradu Novom Pazaru i drugim gradovima i drugih 28 gradova u ovoj državi. Novi Pazar prema ta četiri kriterijuma, brojem stanovnika, brojem zaposlenih, po stepenu razvijenosti i prosečnim zaradama dobija najmanja sredstva nenamenskog transfera u državi Srbiji.

Uzmite ovaj budžet, pogledajte tamo tabelarni prikaz gde se jasno vidi da je ukupan nenamenski transfer za grad Novi Pazar je 559 miliona. Ako uzmete gradove slične veličine,videćete da Novi Pazar dobija dvostruko ili trostruko manje od tih gradova.

Evo, na primer, Leskova koji ima slični broj stanovnika, ima 897 miliona, a u klasi je više razvijenosti od Novog Pazara, ima veća primanja prosečna, znači 340 miliona više.

Evo, na primer Prijepolje, jesam lokal patriota, ali da uporedimo koje je skoro četiri puta ima manje stanovnika, dobija približno isto kao Novi Pazar 440 miliona, Pazar 560 ili, evo, Loznica koja ima duplo manje stanovnika, dobija skoro isto koliko i Novi Pazar od nenamenskih sredstava. To jednostavno nije realno, nije pošteno, nije pravedno.

Naravno, Novi Pazar po novom popisu ima preko 110.000 stanovnika, 110.000 stanovnika je ubeleženo, a u policijskoj upravi se govori, rečeno je da je izdato preko 127.000 dokumenata. Znači, Novi Pazar je doživeo ekspanziju, ima 20% više stanovnika i zbog migracije i zbog dobrog nataliteta. Na kraju, Novi Pazar je grad sa najmlađim stanovništvom ima najbolji natalitet u državi i jednostavno sam grad bez dovoljnih, nenamenski sredstava koja zaslužuje prema zakonu i Ustavu zaista ne može pokrenuti nikakvu značajniju industrijsku manju ili veću proizvodnju i uposliti ove mlade ljude koji u sve većem broju napuštaju grad i idu da traže posao van naše države.

Na kraju moram da kažem da za ovih tridesetak godina menjale su se razne vlasti, samo u Novi Pazar nije doveden ni jedan investitor za razliku od, na primer, 28 drugih gradova što je porazna stvar.

Ja moram da kažem da ipak smo imali dobru saradnju i istini za volju, mi otkad smo se sa SNS na vlasti ima se sluha za ovaj problem i uglavnom se na kraju godine iz budžetskih rezervi opredeli određena svota za grad Novi Pazar, tako je bilo i prošle godine, zaista izdašna svota i to je pomoglo gradu da prodiše. Ove godine ćemo ako se to ne desi imati izuzetan problem.

Zato molim Ministarstvo finansija i Vladu Srbije da i ove godine probada tim davanjem reši ovu zakonsku nelogičnost, neispravnost, nekorektnost2 dok ne dođemo da konačnog rešenja da zaista Novi Pazar prema kriterijumima koje uređuju zakoni ove države dobije ono što mu sleduje.

Pošto je tu potpredsednica Vlade, Adrijana Mesarević, ministarka privrede, moram da ukažem na još jednu stvar, sa nadom da ćete naći jedno brzo rešenje. Naime, svaki dolazak zime i hladnog vremena, naši građani koji se greju na čvrsta goriva, na pelet, pogotovo u ovoj godini, ili drva, sa zebnjom dočekuju da li će imati ogreva i koja će cena biti.

Mi smo pre nekoliko godina, čini mi se 2022. godine, imali cenu koja dostigla peleta po toni 280 evra do 290 evra, iako je to nerealna cena, da je to kraj, da je to vrh, da ne može više. Ova godina, nažalost, nam pokazuje da cene, evo juče sam proveravao i dobijam stalne sugestije i stalno sam u kontaktima sa građanima, oni se žale na enormne cene koje idu do 45.000 dinara. Ja znam da je Vlada već pokušala. Znači, to je 370 do 380 evra.

Ja znam da je Vlada već pokušala da omogućavanjem uvoza pokuša da nadomesti da li nedostatak ili nešto drugo ovog energenta, ali znam da su i zemlje u okruženju otišle dalje. Na primer, u BiH Vlada Federacije je uvela ograničenje na 245 evra po toni peleta. Ovo je krucijalno pitanje. Dve stotine hiljada naših stanovnika, odnosno porodica se greje na ovakav vid. Nemaju svi kao Beograd i neki veći gradovi gas, nego moraju ljudi da većinu svoje plate opredele za zagrejavanje svojih domova.

S toga, pozivam naše ministarstvo da i pored toga što je učinilo koliko je moglo i koliko može, učini još više i da jednostavno rešimo ovaj problem, da se donesu neke konkretne mere. Ako treba, što da ne, i zabrana izvoza, da se ograniči cena peleta i da naši građani dobiju, praktično, nemaju zebnju i ne budu ucenjivani na ovaj način od proizvođača, dobavljača ili trgovaca. Brojne su insinuacije da brojni trgovci i preprodavači ovog peleta namerno kriju pelet i dižu mu cenu na nerealan način. To je praktično ucena naših građana.

Zato, pozivam Ministarstvo i državu da reaguje na najbrži način i da pokažemo da država brine o svojim građanima i da neće dozvoliti mešetarenje na račun, da kažem, nekog sloja građana koji ne može da priušti drugi način grejanja osim ovoga i da zagreje svoje domove i porodice. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, Željko Veselinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Juče sam čuo jednu izjavu ministarske Đurđević Stamenkovski i moram da kažem da je to, po meni, prva smislena izjava jednog ministra rada od kada se ja bavim ovim poslom i otkad pratim političku scenu Srbije.

Ona je juče pomenula da se radi na izmeni i promeni Zakona o radu. Ja bih to apsolutno pozdravio najiskrenije, iz dna duše, i glasaću za tako nešto sa dve ruke ako bude moglo. Hteo bih da poručim, s obzirom da je ministarka rekla da se tu, da kažem,

koriste neki modeli švedskog Zakona o radu i nekih drugih zemalja, da mi kao sindikat, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ već tri godine imamo jedan kvalitetan Predlog zakona o radu koji smo propagirali, koji smo u prošlom sazivu Skupštine ovde predložili i koji je odbijen da bude uopšte na dnevnom redu.

Kada pominjemo Švedsku, moram da kažem da taj zakon nisam radio ja, nego da su ga radili najeminentniji stručnjaci iz oblasti radnog prava i radnog zakonodavstva u Srbiji, iz Centra za dostojanstvo i rad, na čelu sa profesorom doktorom Marijom Reljanovićem, koji je za mene najeminentniji stručnjak u Srbiji iz oblasti radnog prava. To je podržala švedska fondacija „Olof Palme centar“, tako da nema nikakvih problema da taj zakon primenimo. Jedanaest stručnjaka iz oblasti radnog prava je na tome radilo više od godinu dana.

Alternativni zakon o radu koji smo mi spremili ima šest ili sedam zakonskim rešenja, a to znači Zakon o radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o socijalno-ekonomskom savetu, Zakon o štrajku, Zakon o sindikatima. Apsolutno bi smo sve mogli da pokrijemo tim zakonom.

Poručio bih gospođi Stamenkovski da mi stvarno iskreno želimo da učestvujemo u tome i nadam se da to neće ostati mrtvo slovo na papiru, nego da će taj zakon koji je usklađen, pošto je Milica Stamenkovski rekla da treba da se uskladi sa svim evropskim normama. Mogu da kažem sa ponosom da je naš Zakon o radu usklađen i sa evropskim radnim zakonodavstvom i da je usklađen sa Evropskom socijalnom poveljom. Znači, ne postoji nikakav problem, niti prepreka da se o tom zakonu makar razgovara, a da se dobar deo tog zakona usvoji.

Ako bismo kojim slučajem mi u ovom sazivu izglasali taj Zakon o radu, moja politička misija je završena, ja politikom prestajem da se bavim, jer bismo uradili nešto kvalitetno i nešto istorijski za sve radnike Srbije.

Iz tog razloga mogu da kažem da bih mirno mogao da odem u političku penziju, jer bismo na taj način pomogli onim najsiromašnijim, onim najobespravljenijim i običnim ljudima, za šta se ja i borim i zašto sam, između ostalog, i ušao ovde u ovaj parlament.

Što se tiče samog zakona, on je isto tako naklonjen i poslodavcima, ali naklonjen je i državi. Znači, postoji mogućnost da se o tome radi i ja opet ponavljam, mi taj zakon dajemo, da kažem, bukvalno besplatno Vladi Srbije i gospođi Stamenkovski, neka iskoriste odatle šta god misle da treba, šta god može da se iskoristi, mi smo tu, da kažem, apsolutno da damo podršku.

Pored zarada koje, naravno, svakog našeg čoveka ovde brinu, tu se vodi računa i o dostojanstvu i o, da kažem, radničkim problemima i odnosu prema tim ljudima, da oni ne bi mogli na neki način da budu mobingovani, maltretirani, šikanirani, a to nam je valjda svima cilj ovde u ovoj zemlji da uradimo.

Ono što je gospođa Stamenkovski rekla i to već malo onako za mene može da bude problematično, a to je da se koristi neki grčki model Zakona o radu. E, sada na svu sreću svih nas, države Srbije, srpski radnici nisu ni malo hrabri kao grčki radnici, pa bih samo rekao da je pre par godina, kada su u Grčkoj probali da promene Zakon o radu uveče kasno, da je zgrada Ministarstva rada bukvalno bila zapaljena i naravno, Vlada je odmah ujutru povukla taj zakon.

Ne kažem naravno, daleko od toga da to treba ovde da se desi, ali naš narod nažalost, naši radnici, naši sindikati, nisu takvi kao što su grčki, nisam ni ja kao što su grčki sindikalci, naravno, i to je velika kritika za nas, jer kada je 2014. godine donet robovlasnički Zakon o radu, mi smo kao babe dozvolili da on prođe jednom minimalnom šetnjom, bez ikakve ozbiljne pobune i, naravno, kritika ide i na moj račun i na račun mojih kolega, ali i svih ostalih sindikata i svih ostalih radnika. Tako da je moj ideal da jednoga dana srpski radnici budu kao grčki radnici, ali nažalost, to neće da se desi, jer nemaju tu vrstu hrabrosti.

Podsetio bih samo na jednu stvar, da ne bi bilo dobro kada bi ja bio vlast, jer ja sam malo rigorozan prema tim nesavesnim poslodavcima, pa recimo „Jura“, koju su svojevremeno doveli Mlađan Dinkić, Boris Tadić i Rasim Ljajić, koja je sinonim robovlasničke kompanije ovde u Srbiji, ja bih njih nogom u zadnjicu sve do jednog isterao kada bi bio vlast van granica Srbije na prvi granični prelaz, tako da ja nisam baš dobar za tu poziciju, ali se nadam da država ima sluha da taj Zakon o radu usvojimo. Kažem, ja dajem svu svoju pomoć najdobronamernije, najiskrenije iz dubine duše i srca, da to promenimo.

Prilika za to će već biti na nekoj od narednih sednica, kada ću ja upravo taj Zakon o radu predložiti ovde i nadam se da ćete bar imati dovoljno sluha, ako ne da ga usvojite bez neke velike rasprave, da možemo da dođemo u situaciju da debatujemo o njemu, pa da vidimo šta je tu dobro, šta je tu loše, šta možemo da promenimo, tako da, moja puna podrška ide u tom pravcu i uvek će biti u tom pravcu moja podrška u svemu onome što se tiče dobrobiti radničke klase Srbije. Zahvaljujem.