Hvala.
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica, docent doktor Biljana Đorđević.
Nije tu.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik, magistar Svetlana Milijić.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice Skupštine.

Amandman koji sam ja podnela odnosi se na infrastrukturu koja je bitna za rad Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Republike Srbije, a radi poboljšanja operativne efikasnosti kroz modernu infrastrukturu i kroz tehnologiju.

Za razliku od bivše vlasti, ovih koji sede sa vaše leve strane, tzv. "NATO oficira" koji su prodavali kasarne ili druge vojne objekte, koji su rashodovali oružje, topili tenkove, pa ih posle prodavali za sitan novac kao staro gvožđe, onih koji su rasformirali brigade i odrekli se vojnika, ali se nisu odrekli putovnice. Za razliku od njih, ova Srbija, Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem ulaže u svoju vojsku, u njeno jačanje, u njeno opremanje, ne da bi smo ratovali, nego da bi smo sačuvali mir.

Dok su ovde prisutni NATO generali odlazili sa svojih ognjišta ne želeći da ratuju, pod izgovorom prekomande ili već koječega, moj otac, oficir, rođeni Knjaževčanin, Srbijanac, branio je srpska sela i srpske gradove za razliku od njih.

Moj otac je ubijen u ratnim dejstvima, jer je stao ispred vojnika srpske nacionalnosti koga su hteli da ubiju i rekao – pustite decu vojnike, ubijte mene i ubili su ga. Za bivši režim moj otac je bio ratni zločinac. Verovatno bi da je preživeo završio u Hagu, kao što su završili mnogi naši časni oficiri i generali.

Za mene i moju sestru, koja nije zapamtila našeg oca, nije bilo posla u njihovo vreme, nije bilo ni stipendija, iako smo bili odlični studenti, ja student farmacije, a ona student prava. E, to su oni radili svom narodu, poštovani građani Srbije, otpuštali su žene poginulih oficira koje su radile u vojsci ili njihovu decu. Sećamo se samo šta su uradili sa porodicom generala Lazarevića. Njega su prodali Hagu, a sina koji je radio u vojsci su otpustili. Tako su oni vraćali svojim herojima.

No, da se više ne vraćamo na njih, ja ću o amandmanu broj 2. koji sam podnela i o kome ću kasnije pričati, da ne bih uzimala vreme, reći o onome šta je Vojska Srbije danas, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Hvala vam.

Hvala vam.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman.
On je postao sastavni deo Predloga zakona.
Idemo dalje.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Peđa Mitrović.
Reč ima narodni poslanik Peđa Mitrović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Dakle, dok mi sedimo i diskutujemo ovde, u „ćacilendu“ je pretučen Aleksandar Jovanović od strane desetorice „ćacija“ ili kako god da ih nazovemo.

Tako da, taj vaš bezbednosni rizik koji stanuje ispred Narodne skupštine vreme je da se konačno skloni i apsolutno mu nije mesto više ovde.

Dakle, što se tiče amandmana na član 5. Zakona o budžetu, apsolutno predlažemo brisanje svih kapitalnih rashoda koji se odnose na EXPO iz mnogo razloga.

Gospodin Siniša Mali je ovde rekao, kada smo mu predočili da svaki EXPO je gubitak za svaku zemlju koja ga organizuje, on je rekao - pa ne, to su samo operativni troškovi, a kada se saberu svi prihodi od turizma i ostali oblici prihoda koje zemlja ima, onda je zapravo EXPO jedan profitabilan događaj.

E, pa nije nas mrzelo, pošto je vas mrzelo da istražite, nas nije mrzelo da istražimo šta zapravo kažu analize za svaki EXPO. Postoje trojica autoriteta u svetskoj ekonomiji „Metson“, „Zimbelist“ i „Fluberd“ koji se bave mega događajima, koji su istražili deset EXPO događaja i znate šta su zaključili? Svaki EXPO, kada se saberu svi prihodi, je čist gubitak za zemlju. EXPO Yeosu 50% gubitak od ulaganja, Saragosa 50% ulaganja je čist gubitak, Astana 75% ulaganja je gubitak, Hanover 50% ulaganja je gubitak, Lisabon 50% ulaganja je gubitak.

Dakle, gubitak za ulaganje u EXPO je 50% do 75%. Znate šta to znači? To znači da Srbija koja će da uloži 2,6 milijardi evra u EXPO, izgubiće po najkonzervativnijim procenama 1,3 milijarde evra. Znate li šta je mene zaprepastilo? Gubitak beogradskog EXPO biće veći od ulaganja svakog pojedinačnog specijalizovanog EXPO. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Borislav Novaković.
Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.
Izvolite.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića smatra da 30.000.000 koji je namenjen avio službi Vlade treba preusmeriti za potrebe kulture.

Ako usmeravate 30.000.000 u avio službu, vi u suštini investirate u komoditet i konfor funkcionera. Između konfora funkcionera i načina na koji će oni leteti i onoga što je kulturna potreba ovog naroda, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića nema nikakvu dilemu.

Kultura je u ovoj državi zapostavljena. Vama je očito infrastruktura mnogo važnija od kulture. Kultura je oblast u kojoj se formiraju simboli vrednosti. Simboli vrednosti orijentišu jedan narod, daju mu identitet. Ako nema kulture, nema ni identiteta jednog naroda. Zato bih predložio sledeće.

Tri argumenta nudimo. Prvo, mislimo da je važno da se više investira u onaj deo kulture koji nije toliko institucionalan. Dakle, u ovom trenutku najveći deo novca ide prema institucijama kulture. Kultura mora da pulsira na ulicama, gradovima, trgovima jednog grada i da praktično obeleži život i šarm urbani u jednom gradu. Nažalost, kod nas se to ne događa. Najveći deo kulturnih sadržaja se odvija u institucijama, a ne na trgovima i ulicama jednog grada.

Drugo, kod nas postoji prevelika koncentrisanost na institucije. Svugde u svetu se raspisuju konkursi i onda svi kreativni pojedinci, svi koji žele da konkurišu, svi koji imaju ideje koje mogu oplemeniti kulturni život jednog grada, praktično mogu da budu korisnici budžetskih sredstava. Kod nas 80% do 90% sredstava ide prema institucijama kulture, a samo vrlo mali procenat prema slobodnim umetnicima, prema kreativnim ljudima. Mi predlažemo da se tako nešto promeni. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik dr Ana Jakovljević.
Izvolite.

Uvaženi građani, još 2017. godine stručni ljudi su upozoravali da je umesto ozbiljnih rasprava i analiza javnost bombardovana pohvalama o učinkovitosti dualnog obrazovanja, u podizanju kvaliteta znanja i smanjenju nezaposlenosti.

Suprotno opisanoj euforiji, i tada su postojali jasni pokazatelji da ništa od obećanog neće biti ispunjeno. Stručnjaci su govorili da je u Srbiji koja je deindustrijalizovana, zadužena i da zavisi od uvoza, šansa da proizvodnja, pa onda i potražnja za radnom snagom, bude velika je vrlo upitna, što svedoči i broj ljudi koji odlazi u inostranstvo.

Dalje, brojni radovi na ovu temu govore da dualno obrazovanje u svetu, gde se primenjivalo, nije se pokazalo kao održivo, da se samo kod nas i danas predstavlja kao čudo neviđeno.

Umesto da model strukovnih škola, koje kod nas postoje decenijama i koje smo razvijali po nemačkom modelu, unapređujemo i razvijamo, mi smo rešili da dodatno osakatimo naše obrazovanje tako što smo uveli dualni model obrazovanja. Do sada nije urađena nijedna suštinska i temeljna analiza učinkovitosti ovog projekta, niti će se ikada pod ovom vlašću uraditi, ali mi i dalje nastavljamo da finansiramo ovaj opskurni projekat preko Kancelarije za dualno obrazovanje.

U svetu koji se brzo menja, a naročito u malim zemljama kao što je Srbija, obrazovanje treba da pripremi buduće generacije za širok spektar mogućnosti znanja i veština, kako bi naša deca tom razvoju mogla da se prilagode.

Deca koja danas upisuju osnovnu školu do trenutka kada budu upisali fakultet, 60% zanimanja više neće postojati. Ova vlast je smislila da ih uči u školi usko zanatske stvari i da ih obmanjuje kako će se tako zaposliti i da im je budućnost osigurana.

Poštovani građani, zbog svega navedenog, amandmanom predlažemo ukidanje trening centara, kao i njihovo finansiranje koje je planirano ovim budžetom i predlažemo da se vlast pod hitno dozove pameti i prestane da uništava naše obrazovanje koje ionako već grca u ozbiljnim problemima.

Hvala.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Đorđe Pavićević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.

Mi smo takođe našim amandmanima hteli da pokažemo koliko je vama stalo do obrazovanja i koliko vam ono nije prioritet. Međutim, izgleda da je vaše obrazovanje ili vaša politika obrazovanja promenila fokus, pa sada umesto onih studenata koji hoće da uče, vi skupljate studente koji hoće da kolju ispred Narodne skupštine.

Juče smo imali slučaj, evo ga, to je taj kvazi student Vladimir Balać, koji se…