Hvala vama.
Gospodin ministar Bratislav Gašić, izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Zakon o Vojsci Srbije aktuelan, predsednik Republike, član 11: „Predsednik Republike, u skladu sa Zakonom, komanduje Vojskom Srbije. Predsednik Republike u oblasti odbrane naročito podnosi, zajedno sa Vladom, Narodnoj skupštini: predlog za proglašenje ratnog i vanrednog stanja, daje saglasnost na nacrt osnovnih dokumenata planiranja razvoja, usvaja doktrinu Vojske Srbije, na osnovu predloga ministra odbrane i daje saglasnost na nacrt ostalih osnovnih strategijsko-doktrinarnih dokumenata, naređuje sprovođenje Plana odbrane Republike Srbije, usvaja Plan mobilizacije, naređuje sprovođenje mera pripravnosti, opštu i delimičnu mobilizaciju, usvaja Plan upotrebe Vojske Srbije, naređuje njenu upotrebu, donosi smernice za izgradnju…“.
Pa, čekajte ljudi šta se ovde menja? Ništa, sem onoga što vi nećete da shvatite, da posle komandovanja kod načelnika Generalštaba je pisalo - i ostali pretpostavljeni. Tada, ovim zakonom ko su ostali pretpostavljeni, jer po Ustavu i po zakonu to je samo predsednik Republike, nijedno drugo civilno lice, ne spominje se nigde u promenama, ni ministar, sem onako kako je bilo pisalo.
Nemojte da vršite zamenu teza, pogrešna vam je priča. Setite se da su neki vaši krenuli sa pričom, uvodite u zakon vrhovnog komandanta. Pa, gde je to urađenom? Šta je tu urađeno? Njemu to pripada, on je predsednik Republike, iako su drugi sebe mogli da zovu vrhovnim komandatom, a pobegli iz ove zemlje kada se glasalo o nezavisnosti Kosova i niza drugih, da vas ne podsećam stvari koje su urađene. Mislim da Aleksandar Vučić sa pravom imam da nosi takav naziv, zato što sve što je učinjeno za Vojsku Srbije u proteklih 12 godina je njegova zasluga na prvom mestu. Hvala.

Hvala vama.
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanici Pokreta slobodnih građana i ostalih, Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Gospodin Vladimir Pajić.
Izvolite.

Zamrsili smo se sada u raspravi o proceduralnim stvarima, a čini mi se da je ova namera, ova ideja koja se nalazi u ovom predlogu zakona to prevazilazi, ovde se radi o političkoj nameri centralizacije, centralizacije vlasti i to centralizacije vlasti u ruke Aleksandra Vučića. Ovo ništa nije drugo nego to.
Mogu da razumem da je namera vlasti da pomogne vojsci, da imamo dobar socijalni program kada su oni u pitanju, da oni žive bolje, da njihove porodice žive bolje, ali ovde se ne radi o tome, vi se krijete iza takvih socijalnih politika, krijete ono što je vaš jedini politički cilj, a to je apsolutistička vlast u Srbiji. To je jedino što vi želite.
Sramota je podneti ovakav zahtev u ovom trenutku, jer ako vi kažete već ministre da je sve to sadržano u zakonu, pa zašto onda nešto menjate, a ako toga u zakonu nema, onda znači da uvodite apsolutističku vlast. Ili jedno ili je drugo, neće biti treće i to treće ne može se pomutiti bilo kojim socijalnim aspektom bilo kojih izmena ovog ili srodnih zakona. To je činjenica.
Meni je jasno da su, s obzirom na vaše oskudno znanje iz istorije, je teško pričati o tome koliko je ovaj narod potrošio snage i resursa da se izbori sa apsolutističkim vlastima, sopstvenim apsolutističkim vlastima, mi smo ceo 19. vek potrošili na to i čini mi se da smo tu lekciju naučili. Sada vidimo da ponovo dolaze apsolutistički zakoni i moj vam je onda predlog, hajde da se više ne igrate demokratije, otvorite se politički potpuno, autujte se politički potpuno, recite mi želimo apsolutnu…(Isključen mikrofon.)

Hvala, isteklo vam je vreme.
U ime grupe gospodin Milenko Jovanov.
Izvolite.

Replika.
Dakle, meni se čini da pojedini ljudi, na generalnoj političkoj sceni, a i ovde kod nas, boluju od nečega što bi moglo da se nazove „vučićitis“. To je bolest koja se manifestuje tako što u svemu i svačemu vide Aleksandra Vučića i tamo gde ga ima i tamo gde ga nema. Ovi oboleli od „vučićitisa“ jednostavno ne vide i ne čitaju ono što piše, kada piše predsednik Republike, oni čitaju Aleksandar Vučić.
Hajde samo, zbog građana Srbije, još jednom da ponovimo o čemu smo govorili danima unazad. Dakle, Aleksandar Vučić je predsednike Republike, najkasnije do 2027. godine. Ako podnese ostavku sledeće godine, onda mu mandat prestaje i ranije. Zato ovaj zakon se ne odnosi na njega lično, nego na predsednika Republike, čije ćemo ime i prezime znati nakon narednih predsedničkih izbora i koji će na tom mestu biti narednih pet godina.
Dakle, do 2031. godine ako izbora bude sledeće godine, kao što ih očekujemo. Onaj ko sigurno neće biti predsednik Republike to je taj Aleksandar Vučić.
On sigurno neće zato što ne može po Ustavu više da se kandiduje. Kako onda se piše zakon za njega kada prestaje ta funkcija njemu? Pa, nikako. Ko to može onda da vidi? Pa, samo onaj ko je oboleo od „vučićitisa“ i vidi Vučića gde god pogleda. Hvala vam.

Hvala vama.
Podnosilaca amandmana, gospodin, Miroslav Aleksić.

Dakle, Zakon o vojsci koji sada menjate je usvojen 2007. godine, posle toga je bilo nekoliko izmena, uključujući i 2021. godinu i nikada do sada nikome nije palo na pamet da u Zakon o vojsci ubaci ovo što ste ubacili vi, a to je da umesto formulacije koja je do sada bila u članu 19. – načelnik Generalštaba i starešine Vojske Srbije komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih. Sada ste ubacili – načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom Srbije u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike Srbije i aktima komandovanja. I, sada ćete vi reći da to stoji u Ustavu. Stoji samo drugačije formulisano.
Druga stvar, kad ste to shvatili da operativno upravljanje vojskom treba da sprovodi predsednik države, ko god on bio, danas Aleksandar Vučić, sutra neko drugi, jer on neće više biti. Dakle, ovde se radi o sistemskoj stvari, gde vi operativno upravljanje vojskom predajete u ruke predsedniku države. Dakle, ovde ste to uradili i formalno, suštinski on to već ima, zbog toga da možete da vršite jači i snažniji uticaj na pripadnike vojske, zlu ne trebalo, a time ne povećavate borbenu gotovost vojske niti odbrambenu, ali radite ono što ste uradili sa policijom. U policiji ste postavili direktora policije Vasiljevića koji zajedno sa Vučićem upravlja vojskom. Ministar Ivica Dačić više nije ni portparol MUP-a, ni portparol. Dakle, čovek, ne znamo čemu služi. Vojskom upravlja Vasiljević koji je postao u međuvremenu najveći „ćaci“ u policiji i služi za to da štiti kriminalce od narodnih poslanika, građana na izborima i tako dalje.
E, sada, za to bi vam trebala i podrška vojske, za svaki slučaj jer se narod Srbije podigao, pobunio i neće više da trpi ni zulum, neće više ni da ćuti. Pa, sada vi na silu pokušavate da ućutkate narod diktatorskim i autokratskim metodama. Kako? Pa, sa polugama sile i moći. To pokušavate da radite. I, ovo sada što se tiče, iako deluje da je neka formalna stvar, evo, usaglašavamo sa Ustavom, pa to nikada niko ranije nije uradio. Zašto? Kako ste to sada shvatili? Kako je vojska sada shvatila da načelnik Generalštaba Mojsilović nije više sposoban da operativno upravlja vojskom nego evo, baš sada treba da mu izdaje sve komande Aleksandar Vučić ili sutradan neko drugi.
Gospodo, vi ste razbili svuda gde god je sistem u ovoj državi postojao, sada ćete da razbijete i vojsku. Svuda ste razbili. Umesto da gradite sistem koji će da bude iznad svakog pojedinca u državi, vi sve centralizujete i taj sistem razbijate. To je tragedija. To je nešto što će se godinama ispravljati posle vas. Sistem vrednosti koji ste vi, nakaradan uspostavili u ovoj državi Srbiji.
Vraćam se ponovo na policiju, taj Vasiljević je pristao na to da zbog ličnih interesa, stanova u Beogradu na vodi i ko zna gde, proda svoje policajce, da njih tera i maltretira da štite kriminalce. Dakle, on nije nikakav direktor policije, on je sluga Aleksandra Vučića, beskičmenjak Aleksandra Vučića koji tuče studente, tuče decu, tuče građane, dozvoljava da kriminalci napadaju, prete poslanicima, da ih tuku fizički napadaju, a on, komandant, bitno je da on uživa. E, to je način na koji se pokazuje da nemate kičmu, a da ne govorim o profesionalizmu, patriotizmu ili bilo čemu. Nadam se da u vojsci takva stvar neće da se dogodi i da ipak u vojsci rade ljudi koji znaju svoj posao. Hvala vam.

Reč ima gospodin ministar Bratislav Gašić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Au, ala ste vi pomešali lončiće. Pa, vi ste za generala Vasiljevića tri puta rekli da treba da rukovodi vojskom, generala policije. Pritom, sa izmišljenim pričama o nekakvim stanovima, o nečemu.
General Vasiljević, koga ja odlično poznajem, general policije, karijerni policajac, je neko o kome morate vrlo pažljivo da birate reči jer je veliki profesionalac i o njemu na ovaj način vi nemata prava da govorite.
O generalu Mojsiloviću, takođe. Ne smete da ih spominjete jer su vrsni profesionalci.
Zašto je došlo do promene sada zakona? To mi liči na ono – a, gde je pečat? E, sad smo setili. E, a što se niste pre setili? Uvek ima – e, a zašto niste pre. Pa, eto, nismo.
Sada je došlo do toga da su nam se vojnici po ugovoru obratili, da imamo mogućnosti, hvala Bogu, jednom dobrom ekonomskom politikom da možemo da im omogućimo da dobiju ugovore za stalno i da će to da da efekte.
Vodimo računa o onima koji su u ovom trenutku u sistemu vojske, da niko ne bude na bilo koji način ugrožen, diskriminisan, pa da kažemo – e sad, ove nove koje primamo oni moraju da imaju promenjene i stručne spreme i moraju da imaju sve ostalo, a da ove koji su sada u Vojsci Srbije sa 43 godine oteramo, da moraju da odu van sistema. To je suština.
Na kraju, pitaću vas – čekajte, kad su se dešavale poplave u Šapcu i kada je general Diković dobio naređenje da Šabac ne sme da padne pa danima ste skakali, vikali – a, gde ti je naređenje, gde ti je naređenje. Čekajte sad – šta hoćete, bre, ljudi?
Sada formulišemo samo jednu… Znači, nadređeni. Moje pitanje za vas, kad hoćete da komentarišete to – ko su, bre, nadređeni načelniku Generalštaba? Ko su nadređeni, po vama? Znači, to može da bude bilo ko, jel tako, ili se jasno zna, po Ustavu, ko su nadređeni? Nema političke konotacije, bez potrebe se upinjete u to.
Suština je da se menja deo koji će bitno da pomogne svim vojnicima po ugovoru.
Zahvaljujem.