Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Đorđić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Stefan Kitanović.

Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas kada je na dnevnom redu izbor sudija Ustavnog suda ne govorimo samo o imenima i biografijama, govorimo o temelju države, o vladavini prava, o poverenju građana u institucije i o tome da li je pravda jednaka za sve.

Nažalost, umesto da ovde i sada vodimo konstruktivnu raspravu i da čujemo konkretne predloge i argumente, svedoci smo toga da blokaderska opozicija i ovu temu koristi isključivo za političke govore i sakupljanje političkih poena, blokirajući svaku normalnu i razumnu raspravu.

Kada dođe trenutak da se predlože kandidati, rešenja ili konkretni koraci, kao što vidite, od strane blokadera tih predloga nema. Ili što bi kolega Atlagić rekao - tajac. Lako je govoriti protiv, ali je mnogo teže preuzeti odgovornost i ponuditi rešenja koja jačaju institucije, a naša je obaveza da institucije unapređujemo.

Odluke koje donosimo potvrđuju političku zrelost i spremnost vlasti da štiti ustavni poredak i interese građana i države. Predsednik Republike je u više navrata jasno i nedvosmisleno naglasio i istakao da niko ne može i ne sme biti iznad zakona i da borba protiv kriminala i korupcije mora biti sistemska. Upravo ta politička volja jeste jedan od ključnih osnova da institucije rade svoj posao, zakonito, hrabro i odgovorno.

Izbor sudija Ustavnog suda nije samo formalnost, to je važan korak ka jačanju pravne države, to je odluka koja direktno utiče na pravnu sigurnost, zaštitu Ustava i poverenje građana. Biramo ljude koji moraju posedovati ne samo znanje i iskustvo, već i lični integritet, osećaj odgovornosti i prema državi i prema građanima, kao i hrabrost da štite Ustav.

Blokaderska opozicija umesto da pokaže ozbiljnost i odgovornost, uporno bira ulogu kritičara, bez ikakve sadržine. Dok se donose odluke od suštinskog značaja za ustavni poredak i funkcionisanje države, oni nemaju ni predloge, ni kandidate, ni viziju i jasno je zbog čega im građani ne veruju.

Na šta se svodi njihovo delovanje?

9/2 VS/LjL

Na govore bez konkretnih rešenja, na kritiku radi kritike i na pokušaje da se institucionalni procesi obesmisle. Neznanje nije sramota, ali odbijanje da se uči jeste.

Ustavni sud je stub ustavnosti i zakonitosti i njegova uloga nije samo pravna, već i državotvorna. Nezavisnost sudstva, kao i tužilaštva, mora biti praćena efikasnošću, transparentnošću i jasnom odgovornošću. Snažna država može postojati samo onda kada počiva na snažnim, odgovornim i kredibilnim institucijama.

U složenim društveno-političkim i međunarodnim okolnostima i očuvanje stabilnosti države predstavlja veliki uspeh sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji pokazuje odlučnost, odgovornost i snagu državničkog vođstva, u teškim trenucima, Srbija ima siguran pravac, pravac stabilnosti, suverenosti i snažne države.

Živela naša Srbija. Hvala.

Hvala. Sledeći narodni poslanik je Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsednice Skupštine, gospođo Brnabić, dame i gospodo, danas je jedna od najvažnijih tema u Republici Srbiji i jednako važna iz jednog drugog segmenta, kao što je usvajanje budžeta Republike Srbije. Izbor sudija Ustavnog suda je od krucijalnog značaja za funkcionisanje prava i pravde u Republici Srbije, i prilaziti ovom poslu na način na koji to čine kolege iz opozicionih redova, izuzev onih koji su imali hrabrosti da predlože svoje moguće kandidate i za sudije Ustavnog suda je krajnje neozbiljan, a kad bih sebi dozvoljavao da koristim neke druge reči, rekao bih bezobrazan. Evo zašto.

Sve poslaničke grupe i svi poslanički klubovi su imali mogućnost po pozivu predsednika Skupštine u skladu sa vrlo jasnom poslovničkom i zakonskom procedurom i ustavnom procedurom da predlože svoje moguće kandidate i ovo je lista koju su predložile opozicione poslaničke grupe i to je spisak njihovih kandidata i to su spiskovi njihovih biografija, kaže izuzev dve poslaničke grupe - pokret slobodnih građana, Stranka demokratskih akcija Sandžak i MI glas iz naroda, koje su shvatile ovu proceduru na jedan odgovarajući i ozbiljan način. Ja sam prosto zaprepašćen da prvo nisu predložili tako vrsne kandidate na koje se svakodnevno pozivaju kojekakvim svojim komentarima, i da mi danas ovde nemamo mogućnosti da imamo biografije, ove dve, kako ih zovu srpske laure, onda nekih tužilaca, koji prete poslanicima, ne samo danas, nego su pretili poslanicima i kada su bile ustavne promene na šta sam ja skretao pažnju gde će nas odvesti nekontrolisano puštanje da tužilaštvo recimo ne bude samo samostalno nego da stekne i deo nezavisnosti, i ne vidim nikoga ovde iz Ceprisa na koji se silno pozivate i vi i blokaderi, sudija Majić, pa ovog tužioca Majlata i prosto sam šokiran da i ovi koji ne dolaze u Skupštinu, nisu predložili profesora Ustavnog prava, Tanasija Marinkovića, kojem bih ja lično zabranio da radi na fakultetu, a evo iz kog razloga.

Taj čovek koji predaje ustavno pravo i koji objašnjava studentima koji ga slušaju, neki koji razumeju da lupa gluposti, to što on priča moraju da ponove na isptiu da bi položili, a drugi možda stvarno misle da je čovek u pravu i da nešto zna, je sebi dopustio u ovom domu, doduše u zgradi Kralja Milana, pre dve godine objašnjava kako je prihvatljiv i moguć način da se izbori za grad Beograd, koji su bili ponovljeni, mogu odložiti izmenama i dopunama ustavnog zakona iz 2006. godine.

Ja nisam bio baš neki sjajan student na Pravnom fakultetu, ali kada bih takvu glupost slično tome i mnogo manju sebi dozvolio da lupim, pokojnog Paje Nikolića, nikad ne bi dobio ni prelaznu ocenu, verovatno ne bih uspeo da završim ni Pravni fakultet u Beogradu.

9/3 VS/LjL

Zamislite, profesora Pravnog fakulteta koji predaje ustavno pravo, koji bi morao da zna po definiciji šta je ustavni zakon i čemu služi ustavni zakon i da ne može se nikako nakon isteka upotrebnog roka tog zakona koji je obezbedio primenu tog Ustava koji je menjan tih godina, raditi njegovu izmenu i dopunu, a nakon toga smo imali i ove ustavne promene, protiv kojih jesam bio, i pokazuje se da sam bio sa razlogom protiv, ali zajednički moramo da rešavamo taj problem, jer jednostavno Srbija traži od nas da o tome mi odlučujemo i mi porazmislimo kako ćemo stvari vratiti na pravo mesto.

10/1 GD/JG 11.35 – 11.45

Dakle, prosto sam začuđen što ja nemam prilike da mogu da analiziram neke kandidate na koje se svaki dan pozivate u ovoj sali koji su vam perjanice, predvodnice u svemu, a nemaju hrabrosti da se nađu kao vaši predstavnici na listi da nas zadive prosto svojim velikim biografijama, znanjem, pameću i mi pristanemo i prihvatimo da glasamo za njih kao nove sudije Ustavnog suda, umesto svih ovih koje je predložio predsednik Republike i ovih koje su predložile poslaničke grupe, inače, zaista ljudi neću iz korektnosti prema kolegama koje su bile korektne i predložile neke kandidate, ulaziti u detaljnu analizu, ali suštinski svi ispunjavaju uslove koji su predviđeni da mogu da budu kandidati.

O tome ko će biti, odlučivaćemo u onom delu u kojem Skupština ima pravo i to što radimo, radićemo da bi se u Srbiji ponovo uspostavio sistem koji funkcioniše, ali ne onaj potuljeni, pokvareni, kafanski kao 2009. godine, kod reforme, kada ste iz senke sudijama određivali krvnu grupu, utvrđivali ko je bio poslušan, ko nije poslušan i ubacili u srpsko pravosuđe nekih par stotina ljudi, od kojih neki danas jesu vrsne sudije, ali većina trebalo bi da bude penzionisana za nagradu, jer nikada neće uspeti da bude sudija.

To nama ne može da se desi, ne sme da se desi i izbor za sudiju Ustavnog suda ćemo podržati i, naravno, glasati za one kandidate za koje smatramo da su za nijansu bolji od onih drugih.

Hvala.

Hvala vam.
Sledeći na listi je narodni poslanik Života Starčević.
Nije tu.
Sledeći na listi je narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Nije tu.
Sledeći je narodni poslanik dr Jovan Janjić.
Da li hoćete reč profesore? (Da.)
Izvolite, profesore.

Izvinjavam se što kasnim.

Plašim se da će neke druge važne tačke u dnevnom redu ovde ostati zaobiđene, odnosno ispod radara, baveći se svakako i ovim važnim pitanjima kojima smo se dosad bavili.

Želim da se osvrnem na tačku 6. dnevnog reda povodom Izveštaja Evropske komisije u Republici Srbiji.

Ima ljudi koji beže od odgovornosti, pa kažu – politika me ne zanima. Kako može biti da te ne zanima nešto što se tebe i tvog naroda tiče? Još je Aristotel rekao da je čovek zon-politikon, definisao ga je kao političko biće, odnosno kao društveno biće.

Evo, pred nama je jedan dokument koji se tiče svih nas, Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu. Napisan je na 129 stranica i iz njega se saznaje ne samo kako nas Evropa vidi, nego i šta se o nas očekuje i traži.

Nastoji se da se Srbija u podobi tuđim pogledima na savremeni svet i na buduća dešavanja, pa kako onda da se time ne pozabavimo?

Evropska komisija, kada govori o Srbiji, ona govori o Srbiji bez Kosova. Kosovo je za nju posebna država. Samim tim, njih se ne tiče stradanje Srba i uništavanje srpske imovine i srpskog nasleđa na Kosovu i Metohiji, stvaranog i u vekovima kada tamo Albanaca uopšte nije bilo, ali se tiče da se Kosovo učvrsti kao država, a da Srbija to ne ometa i da se time ona složi.

10/2 GD/JG

Napominje se da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju ključni deo procesa evropskih integracija Srbije, a za EU Srbija i Kosovo su susedi.

Naglašava se da normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju suštinski uslovi na evropskom putu obeju strana, a obe strane rizikuju da izgube važne prilike ako napredak izostane.

Srbiji se, pored ostalog, zamera što je više puta sprovodila aktivnost i suprotne svojim obavezama prema sporazumu o putu ka normalizaciji, tako što je lobirala protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

Sa takvom formulacijom jasno se stavlja do znanja da Evropa radi na utemeljenju državnosti Kosova i njenom instaliranju međunarodne organizacije, a od Srbije se traži da se tome ne suprotstavlja.

Da se stvori privid tobože ujednačenog stava države Srbije i njenog otimajućeg dela teritorije, suvoparno se konstatuje da je i Kosovo više puta sprovodilo aktivnosti suprotne svojim obavezama iz dijaloga, uključujući policijske operacije protiv struktura i službi na severu koje podržava Srbija. Ni na koji način se ne dočarava stradanje srpskog naroda pod terorom privremenih albanskih vlasti.

Na dva mesta u izveštaju se s prekorom konstatuje da su uspostavljena samo dva od šest stalnih zajedničkih prelaza. Srbiji se zamera što ona nije uspostavila stajne zajedničke prelaze sa otetim delom svoje teritorije.

U izveštaju Evropske komisije primetno je nastojanje da se evropske vrednosti preslikaju i od Srbije i tu se navodi šta je to što bi Srbija trebalo da učini i da prilagodi svoj pravni sistem, pre svega, po pitanju rodne ravnopravnosti, odnosa prema LGBT populaciji, ali istovremeno ono što mi je posebno zasmetalo, da se tobože Srbija ima i neadekvatan odnos prema manjinama koje žive u Srbiji, pa se između ostalog kaže da ima neadekvatan odnos i prema Romima, što se ničim ne može dokazati.

Evropa bi Srbiji ne samo da diktira kako da živi u svojoj kući, nego i kako da se odnosi prema drugim zemljama. Naravno, prva na tapetu je Rusija. Tim povodom se piše da Srbija se nije usaglasila sa restriktivnim merama EU prema Rusiji, niti sa nizom drugih izjava i restriktivnih mera EU u vezi sa Rusijom, Kinom, Belorusijom, Iranom, Demokratskom Narodnom Republikom Korejom i destabilizacijom Republike Moldavije. Ona nastavlja da obavlja letove sa Rusijom sa povećanom učestalošću itd.

Srbiji se zamera što je na Generalnoj skupštini UN glasala za uspostavljanje međunarodnog dana protiv jednostranih prinudnih mera, glasajući suprotno stavu EU. Zamera se i što je 14. marta ove godine bila među 41 zemljom koje su podržale zajedničku izjavu koju je u njihovo ime predstavila Ruska Federacija, kako se to kaže, u Savetu UN za ljudska prava povodom obeležavanja 80. godišnjice pobede nad nacizmom 9. maja.

Zamera se i što je Srbija održavala učestale kontakte na visokom nivou sa Kinom i učestvovala u zajedničkoj vojnoj vežbi sa Kinom u julu 2025. godine i što je predsednik države Srbije prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata.

Pošto nemam mnogo vremena, skratio bih. Srbija se kroz ovaj izveštaj i ucenjuje. Na kraju izveštaja se kaže – Srbija bi mogla ostvariti koristi od okvirno dodeljenih sredstava u iznosu od 1,586 milijardi evra koji će biti kanalisana kroz reformsku agendu, naravno, ukoliko pristanu na ono što se od njih traži, tzv. normalizaciju odnosa sa Kosovom, a to znači da se od Srbije traži da se odrekne Kosova, pa ćemo mi to da platimo onoliko koliko oni procene, iako to nije za plaćanja.

10/3 GD/JG

Posle svega iznetog u izveštaju, nama se ovde i predlaže zaključak povodom tog izveštaja u kojem se kaže da Narodna skupština konstatuje i podržava iznete preporuke Evropske komisije, pa i to da je potrebno unapređenje javnog narativa o EU.

Nije naše da ubeđujemo narod da se priklanja EU, nego da omogućimo da narod shvati šta mu se iz ovakve Evrope nudi i šta se od njega traži.

Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma.
Izvolite.
11/1 TĐ/IR 11.45 – 11.55

Hvala vam, predsednice Skupštine.

Poštovani građani i građanke, Ustavni sud je poslednjih 10 godina bio jedan od ključnih delova pipaka kriminalne hobotnice SNS i njihovih koalicionih partnera i to se vidi prema odnosu Ustavnog suda prema tri ključna simbola, tri leks specijalisa, simbola vladavine, koruptivne vladavine SNS, simbola uništavanja javnog interesa, besplatnog poklanjanja našeg zemljišta, netransparentnog trošenja javnih finansija i uništavanja našeg kulturnog nasleđa.

Svi već građani znaju da su to tri leks specijalisa - „Beograd na vodi“, EKSPO, Generalštab. Zarad građana, samo da pojasnimo, obrazac ponašanja SNS je ovde uvek bio isti. Radi se o koruptivnom projektu zasnovanom na izvlačenju i potrošnji javnih sredstava i resursa kako bi se pogodovalo njihovom investitoru, vrlo često lažnom investitoru. Radi se, pod dva, o nezakonitom postupanju, pravnom bezakonju, kršenju i suspenziji zakona Srbije, a onda da bi se to opravdalo donose se leks specijalisi. Takođe, radi se o teškoj režimskoj propagandi kako bi se ovi projekti prikazali kao tobože od nacionalnog značaja, obećavaju se kule i gradovi, a završnu računicu svi zaborave. Na kraju građanima ostaje otplaćivanje dugova i zajmova, a vašim tajkunima ekstra lukrativna zarada koju ste joj omogućili o trošku građana.

Sada mi moramo tu da pogledamo kakva je bila uloga Ustavnog suda koji je sve vreme bio pod kontrolom SNS. Ovaj vid pravnog nasilja, kršenja prava građana, korupcije i nabacivanja lukrativnih poslova vašim tajkunima ne bi bilo moguće bez učešća Ustavnog suda koji kontrolišete još od 2016. godine, a od kada ste tamo prvi put izabrali vaše sudije.

U demokratskoj zemlji, što Srbija nažalost nije, jer je SNS uništila sve institucije, Ustavni sud ima mnoge funkcije, a neke od glavnih je da bude čuvar ustavnosti, zakonitosti pravnih akata i pravnog sistema Srbije, odnosno da reaguje ukoliko se usvoji neki zakon koji je suštinski nezakonit i protivan Ustavu i, takođe, da kao poslednja instanca reaguje na žalbe građana kojima su prekršena određena prava.

U protekloj deceniji Ustavni sud pod kontrolom SNS pretvorio se u grupu spavača i ćutologa koji uglavnom ne rade ništa, a iz dubokog sna ih probudi isključivo ovo zvonce na koje reaguje i vladajuća većina kako bi, kao džoker, u poslednjem trenutku doneli odluku koja pogoduje vladajućoj većini i vašim tajkunima.

Krenimo redom, prvo ste bili usvojili Zakon o uređivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Podneta je bila inicijativa za procenu ustavnosti odredaba ovog zakona, pogotovo onih koji se odnose na eksproprijaciju još 2016. godine.

Šta mislite da je Ustavni sud uradio? Godine 2019. oni su odbacili inicijativu. Rekli su nećemo ni da se bavimo slučajem, kao noj zabićemo glavu u pesak u nadi da će nas ovaj problem zaobići. Šta ste prvi put uradili sa „Beogradom na vodi“? Svojim leks specijalsiom omogućili ste da se javni interes zameni sa privatnim interesom investitora, da država plaća eksproprijaciju zemljišta, rušenje kuća i objekata zarad privatnog investitora koji će tamo da gradi tržni centar ili hotel, ne zarad izgradnje onoga što bi trebalo – domova zdravlja, škola, bolnica, vrtića, ne, nego da biste pogodovali privatnom investitoru.

Oni koji nisu hteli tome da se povinuju, šta se desilo? U noći, u aprilu 2016. godine, vaši kriminalci srušili su objekte koji su se nalazili u Hercegovačkoj ulici. Čuvar stovarišta Tanasković, nažalost, je umro kao posledica ovog zastrašivanja.

11/2 TĐ/IR

Da podsetimo građane, kao nekoga ko je obeležen da se hvalio da je organizovao ovo noćno rušenje, bivša žena Siniše Malog je upravo prepoznala njenog bivšeg muža, sadašnjeg ministra Sinišu Malog kao nekog ko se hvalisao da je organizovao ovo noćno rušenje u Savamaloj.

Takođe, Transparentnost Srbije je još 2024. godine podnela inicijativu za procenu ustavnosti leks specijalisa EKSPO Beograd i šta mislite šta je ustavni sud uradio – ništa, ćute i dalje, ćutolozi spavaju, a šta je suština? Odlučili ste da nekoliko milijardi evra u naredne dve do tri godine prebacite u džepove vaših tajkunskih firmi, i to mimo propisa, Zakona o javnim nabavkama.

Pri tome ste još i nesposobni da na vreme izgradite te objekte, pa ste izmenili leks specijalis kako biste snizili standarde gradnje i time dodatno ugrozili bezbednost građana i omogućili da se objekti koriste dve godine bez upotrebne dozvole. Na sve to, Ustavni sud nije imao ništa da kaže. Inicijativa podneta, a oni se prave kao da nije zavedena na pisarnici.

U januaru 2025. godine Zeleno-levi front je zajedno sa kolegama iz opozicionih poslaničkih klupa podneo Ustavnom sudu predlog za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu. Takođe, nakon toga smo podneli i predlog za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti leks specijalisa Generalštab i kao u ranijim slučajevima Ustavni sud je bio samo jedan od pipaka kriminalne hobotnice čiji je zadatak da ćuti i da ne radi ništa, a za to da primaju enormne plate. Klasično, nastavili su da ćute na uništavanje našeg srpskog i jugoslovenskog kulturnog nasleđa.

Vi ste, da podsetimo građane još jedanput, nije zgoreg, protivustavno leks specijalisom skinuli zaštitu sa zgrade Generalštaba, a niste znali da postoji druga vrsta zaštite kulturno-istorijske celine. Doneli ste onda još grđe tumačenje kojim brišete datu kulturno-istorijsku celinu, ali ste odlučili da zahvatite i šire, pa ste tako sa nekoliko desetina objekata od kulturnog značaja i za Srbiju i za naše bivše države odlučili da skinete zaštitu.

Na kraju, videće se da li ste sve ovo radili i da li je Ustavni sud ćutao da bi zaštitio i pokušao da spasi vašeg koruptivnog ministra Selakovića i družinu. Na kraju vam ni to nije bilo dovoljno, nego predsednik Republike unapred kaže da će pomiluje koruptivnog ministra ukoliko zbog političke korupcije bude i osuđen.

Ono što ovde možemo da vidimo kod predsednika Republike jeste makar tračak istine, makar priznaje da je on na čelu ove organizovane kriminalne grupe koja je odgovorna za sve ove korupcionaške afere. Hvala vam.

Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Nije baš lako odgovoriti na sve neistine i bljuvotine koje smo čuli malopre, ali posebnu mučninu izaziva kada vam o Ustavu govore ljudi koji ga direktno krše. Krše ga tako što su deo organizacije koja poziva na nasilno rušenje i smenu državnog poretka, vlasti predsednika Vlade i tako krše član 5. koji sam malopre čitao.

Ono što je posebno interesantno, zanimljivo jeste što im to nije dovoljno, pa u svom političkom delovanju krše član 8. Ustava koji kaže da teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, granica Republike Srbije nepovrediva i tu nema nikakvog dvoumljenja.

Prethodni govornik i ta politička organizacija zastupaju stav da je Kosovo i Metohija nezavisna država tj. da je samo Kosovo. Ta politička organizacija nema

11/3 TĐ/IR

nikakav problem da bude u koaliciji sa strankom čiji funkcioneri kažu sledeće: „Mi Sandžak posmatramo kao neodvojivi deo Bosne i Hercegovine, bez obzira na Berlinski kongres, bez obzira na sve generalno procese koji su se dešavali. Mi Bošnjaci imamo svoju matičnu državu Bosnu i Hercegovinu, sve njene uspehe i sve ono što je dobro za Bosnu i Hercegovinu našim srcem selamimo.“ To je rekla funkcionerka koja je u koaliciji sa prethodnim govornikom. Ako ne osećate gram sramote, gram neprijatnosti kada pričate o Ustavu Srbije, ja vam tu ne mogu pomoći.

Ono gde vam mogu pomoći jeste da vas nešto naučim i da odmah zapamtite i vi i vaši koalicioni partneri – dok je SNS, Aleksandra Vučića, Kosovo i Metohija će biti deo Srbije, a Tutin nikada neće biti deo Bosne i Hercegovine. Hvala.

12/1 AL/MJ 11.55 – 12.05