Hvala.

Mi bi ovde danas trebali da govorimo o Izveštaju Evropske komisije koji bi trebalo da piše o nekom napretku Srbije ka članstvu u EU-i, nažalost, mi moramo da konstatujemo da ovde ima nazadovanja i nažalost to u onim oblastima koji ne predstavljaju neku novinu za naše građane. Dakle, u oblastima vladavine prava, slobode medija i ono što je takođe činjenica da nema usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU.

Kada govorimo o vladavini prava, to je već svima jasno da se u ovoj zemlji zakoni primenjuju selektivno, nećemo puno vremena na to trošiti, govorili smo na prethodnoj sednici dosta o tome.

Kada govorimo o slobodi medija činjenica je i to je ono što svako, svaki građanin ove zemlje zna, da vi medije koristite kao nekakvu privatnu marketinšku agenciju koja služi isključivo za promociju Srpske napredne stranke.

Kao primer toga koji je donekle i najveći skandal navešću situaciju koja se meni desila. Dakle, kada je Bezbednosno-informativna agencija protivzakonito mene prisluškivala i u tom prisluškivanju presrela slučajno razgovor naših aktivisti, ona je taj audio materijal prvo predala „Informeru“, pa onda tužilaštvu. Što je skandal kolege sam po sebi i to zaista ni u jednoj evropskoj zemlji ne bi moglo da se dogodi.

Drugi primer toga je da kada je ministar Selaković pozvan u tužilaštvo da da iskaz u slučaju falsifikovanja papira vezano za Generalštab, ministar je prvo otišao na „Informer“, pa onda u tužilaštvo. Dakle, ja bih stvarno volela da mi kažete u kojoj evropskoj zemlji bi ovo bilo moguće?

Kada govorimo o usklađivanju politike, spoljne politike Srbije sa EU, ovde smo mogli da čujemo nekakve genijalne primere kako bi to moglo da se desi tek onda kada Srbija postane članica EU. Mene stvarno zanima da li vi iskreno verujete u to da su svi u EU potpuno blesavi? Vaša politika sedenja na četiri stolice, vas je dovela do toga da su vam izmaknute sve četiri stolice.

27/2 JJ/JG

Imali smo izjavu Marte Kos koja je rekla – da je jedino demokratska Srbija dobrodošla u EU. I, iskoristiću priliku da vas pitam da li vam je možda predsednik rekao šta je pisalo u onoj poruci koju je dobio iz Moskve baš u onom momentu kada se sastao sa gospođom fon der Lajen? Ja bih vas zamolila kolege te šibicarske i navijačke metode ostavite za sebe, nemojte da nas sramotite u EU, celu zemlju, pa i sve nas. Jasno je da vi EU koristite kao vaš lični bankomat i očigledno mislite da će to tako moći u nedogled, jasno je i da neće.

Kada već govorimo o ovoj Izveštaju Evropske komisije, iskoristila bih priliku i da pitam predsednicu Odbora za evropske integracije koleginicu Elviru Kovač. Vi, tvrdite i kažete da je Savez vojvođanskih Mađara proevropska stranka? Vi, lično mi delujete kao osoba koja zaista shvata stratešku bitnost i važnost u tome da Srbija postane članica u EU. Pa, me zanima zašto onda podržavate, već više od jednu čitavu deceniju ovu radikalsku vlast Srpsku naprednu stranku koja sve što radi, radi samo u interesu nazadovanja demokratije u ovoj zemlji?

I zanima me još nešto, gospođo Elvira, kako komentarišete odluku predsednika da po prvi put Srbija ove godine neće imati predstavnika na samitu EU i zapadnog Balkana, jer složićete se da se to do sada nije desilo. Ako mene pitate, ja mislim da je Srbiju i našeg predsednika sramota i to je sramota od Crne Gore i od Albanije zato što nas je i Crna Gora i Albanija pretekla, kada govorimo o pridruživanju članstva EU.

Nas je drage kolege sramota vas, koji kao jedinu političku viziju imate izolovanost ove zemlje, i ono što još možemo iz ovog izveštaja Evropske komisije da zaključimo da dok je SNS na vlasti, članstva Srbije u EU neće biti. I, za to možete da krivite i EU, možete da krivite opoziciju, možete da krivite studente, blokadere, kao što do sada to i radite konstantno, ali da vam kažem drage kolege, za to ste krivi isključivo vi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodin Milenko Jovanov. Izvolite.

Pošto je nekoliko puta rečeno, kao neko bruka Srbiju kada izađe van nje i tako dalje. Pogledajte vi sada ovo, već je i kolega Starčević rekao, ali ponoviću. Dakle, izjava Dejvida Mekalistera koji kaže, raspravljajte se na srpskom ali kada diskutujemo na engleskom pričajte o onome što vas ujedinjuje i ne pokušavajte da uvlačite EU u domaće debate.

Pa, ima li veće sramote nego da vam neko ovo poruči. Da li ima veće sramote nego vam čovek kaže, prestanite da dolazite kod nas da se tužakate, da nas vučete za rukav i da vam mi menjamo vlast u Srbiji, rešite to sami. Da li ima veće sramote od toga?

Direktno im čovek nacrtao da se pokriju ušima i da ćute i oni kažu, neko ih bruka, neko ne bruka. Pa, vi ovo što radite sve vreme i stalno radite, je najveća bruka i za vas i za ovu zemlju. Što niste u stanju da razlikujete, da razlučite da postoji vlast i da postoji država i da ne napadate državu, a da se za vlast borite unutar svoje zemlje na način na koji mislite da treba. I, onda kaže, Marta Kos je rekla u EU je dobrodošla samo demokratska Srbija. Pa, to znači da Srbija koju biste vi vodili nikada ne bi mogla da uđe u EU, za hiljadu godina ne bi mogla da uđe u EU, jer vi niste za demokratsku zemlju nego za terorizam, za nasilje, za upadanje u institucije, za blokade, za proterivanje ljudi, za dinstanje, za prženje, za jahanje na ulicama, za plivanje Savom i Dunavom i tako dalje. To je vaša Srbija.

27/3 JJ/JG

Na kraju, vi ne priznajete demokratsku volju građana. Vi ne prihvatate rezultate izbora. Dođete na izbore Mionica, Negotin i Sečanj, do nogu vas potučemo i vi slavite pobedu, vi pričate o glupostima nekim, ne znam ni ja šta.

Dakle, vi morate da usvojite prvo demokratska pravila, da počnete da ih primenjujete, pa da pričate onda bilo šta drugima.

A što se tiče toga ko koga bruka i gde, posle ovoga što vam je Mekalister poručio, najbolje da ćutite i da više ništa ne spominjete što se tiče odlaska u inostranstvo.

Hvala.
Gospođa potpredsednica, Elvira Kovač.

Hvala.

Imam pravo na repliku.

Savez vojvođanskih Mađara je evroatlanska stranka i zahvaljujem se onima koji brinu za naše odnose sa SNS, ali mi smo manjinska stranka koja samostalno učestvuje na izborima, osvajamo mandate i onda potpisujemo koalicioni sporazum na osnovu čega se dogovaramo oko prioriteta i saradnje.

Da, nije tajna da smo ranije sarađivali sa drugim strankama, ali čak ni tada te sebe evropski proklamovane stranke nisu bile spremne za istorijsko pomirenje između Mađara i Srba. Verovali ili ne, SNS i lično Aleksandar Vučić je bio na to spreman. Zbog toga je nedavno i dobio nagradu koja je nazvana po našem pokojnom predsedniku Ištavanu Pastoru.

Tako da što se tiče saradnje ona je plodonosna i mi smo zadovoljni sa njom i nije da samo podržavamo Vladu već imamo svoje prioritete koji su neophodni za opstanak naših ljudi ovde u domovini.

28/1 VS/IR 15.30 – 15.40

Inače, u svojstvu predsednice Odbora za evropske integracije sam danas bila i na konferenciji i sada u medijima i pričala o tome, jasno je, dakle, Srbija je tehnički spremna za otvaranje Klastera 3. peti put naglašeno u izveštaju Evropske komisije. Pored toga moramo da naglasimo od strane vas, ne toliko voljena, Mađarska tokom Mađarskog predsedavanja se izborila da dođe do non-pejpera u kome je Srbija preuzela određene obaveze i većinu njih je do danas ispunila i zbog toga je zaista tužna i teška ova odluka, da nažalost, ni Dansko predsedavanje se nije potrudilo, a ostale zemlje koje su skeptične i dalje nemaju razumevanja za skoro ništa. Dakle, otvaranje tri poglavlja, jer toliko je ostalo u ovom Klasteru, s toga razumemo odluku predsednika. Zahvaljujem.

Hvala najlepše.
Gospodin Dragan Marković ima reč.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade i poštovani građani Srbije, drugom objedinjenom raspravom ove sednice obuhvaćeno je nekoliko izveštaja regulatornih tela, a ja ću se u kratkim crtama osvrnuti na neke detalje iz priloženih dokumenata.

Najveći broj njih se odnosi se na Komisiju za hartije od vrednosti, koja predstavlja jednu od najstarijih, ako ne i najstarije nezavisno regulatorno telo, s obzirom da je postojalo još od 1990. godine, kada su se otpočeli procesi i privredne tranzicije. Ako se posmatraju iz rad ove komisije za protekle dve godine o njenoj najvažnijoj regulatornoj funkciji možemo videti da su ti podaci gotovo ujednačeni, odnosno da u protekle godine nije bilo previše novih aktera koji su ulazili na tržište kapitala u meri da je za to zahtevalo obaveštenje ili angažovanje ove komisije.

Iz podataka se vidi da u Srbiji i dalje imamo samo jednu beogradsku berzu i da je u zadnje dve godine bilo po 14 investicionih društava od kojih je poslednje ušlo na tržište 2018. godine, dok se vidi da samo pojedine banke u poslednje vreme više ulažu kreiranje otvorenih investicionih fondova takođe, primetno da nije bio primećen ni veći broj obaveštenja o preuzimanjima ili prelasku zakonski značajnih pragova akcije u nekom društvu. Možda nije lako na osnovu ovih podataka izvlačiti neka dalekosežne zaključke, ali oni kao da označavaju da je naše tržište kapitala o značajnoj meri umrtvljeno i da bi i mi, kao Skupština, ali i Vlada sa Ministarstvom finansija mogli i morali da nađemo načina da ga bar u izvesnoj meri probudimo koliko je u domenu naših mogućnosti kreiranja pozitivnih, pravnih okvira za dobro i jednostavno poslovanje na tržištu.

Što se tiče nadzornih i kontrolnih funkcija komisije mogu da nas raduju podaci da u nekoliko poslednjih godina vidljiv trend, da sa jedne strane izdaje sve veći broj izdatih izveštaja o izvršenoj reviziji izveštaja, subjekata koji se bave ovim poslovima, a da među njima procentualno ima sve više onih izveštaja koji se izdaju sa pozitivnim mišljenjima ili pozitivnim mišljenjima sa skretanjem pažnje.

Udeo ove dve kategorije o ukupnom broju izveštaja dostigao je skoro četiri petine od ukupnog broja izveštaja, što je svakako dobar pokazatelj sve veće poslovne discipline aktera na tržištu od hartija od vrednosti. Ono što takođe valja pohvaliti o radu Komisije za hartije od vrednosti je podatak da se one domaćinski ponašala što se tiče finansijskog poslovanja, o tome najbolje svedoči činjenica navedene u izveštaju da je ona u 2024. godini ostvarila za oko 23% više prihoda od onog koji je ostvaren od 2023. godini, odnosno da je ukupan prihod bio za skoro 9% veći od onoga što je bilo planirano i što smo bili odobrili finansijskim planom ovog tela za 2024. godinu.

28/2 VS/IR

Sa druge strane, rashodi su ostvareni za oko 6% manje nego što je prvobitno bilo procenjeno, a ukupan rast rashoda nastao je najvećim delom zbog činjenice da se novac morao dati za povećanje zarada zaposlenima, s tim u vezi mislim da bi trebalo odobriti traženo povećanje sredstava, a ovom telu u traženom iznosu pogotovu, jer su ova opravdana i odnose se pre svega na dodatno zapošljavanje nekolicine stručnjaka i nabavka računarske opreme.

Pored Komisije za hartije od vrednosti, takođe se danas razmatraju i dva izveštaja Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, iz tih izveštaja mogu se videti interesantni podaci koji potvrđuju da polako, ali sigurno ide ka daljoj modernizaciji usluga elektronskih i poštanskih komunikacija, odnosno da vremenom sve više opada broj fiksnih telefonskih pretplatnika, da je čak otpočeo i blagi pad broja pretplatnika same mobilne telefonije, ali se zato širi korišćenje fiksnog širokopojasnog interneta i većih zajedničkih paketa usluga i ovde se vidi u izvesnoj pozitivne tendencije u pravcu smanjivanja broja prigovora korisnika mobilnih mreža i opšte smetnje u elektronskom polju.

Pored ovih izveštaja, naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati i ostale tačke dnevnog reda. Hvala na pažnji.

Sledeći je Željko Veselinović.

Zahvaljujem. Što se tiče stava radničke partije o EU, ja moram da kažem da je naš stav više neki evroskepticizam. Ako se gledaju radnička i ljudska prava, to sam ja govorio i predstavnicima EU ovde i ja sam apsolutno za obe ruke za ulazak u EU. Smatram da su u EU radnička i ljudska prava na mnogo većem nivou nego što su u Srbiji, za neke ostale stvari ne mogu da tvrdim, ali smatram da smo mi zemlja koja geografski i vrednosno i na bilo koji drugi način mora da bude deo EU u skoroj budućnosti, ako smo mi samo Crna Gora, Albanija, Makedonija, BiH, ostale zemlje koje nisu deo EU, onda moramo da se pitamo da li je problem u nama ili je probleme u EU, ako su nas u tome pretekli i Albanci i ako su nas pretekli Crnogorci, onda možemo da ostanemo zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, koja je nefunkcionalna država, na rubu Evrope i da nikada ne budemo deo te EU, i naravno da nije tamo sve sjajno i bajno, naravno da ni tamo nije sve idealno, svi znamo da su ekonomske i socijalne razlike ogromne, pa znamo koliko zarađuju ljudi u Luksemburgu, kakva su njihova prava a isto tako znamo kako zarađuju i u Bugarskoj, tako su jedni i drugi deo EU.

Sa druge strane najbolje bi bilo kada bismo mogli da vodimo svoju politiku, a da ne zavisimo ni od Vašingtona, ni od Pekinga, Brisela, Moskve, ali na žalost kao mala zemlja i mala država, ne možemo sebi da dozvolimo taj luksuz, jer ćemo u jednom trenutku svakako doći u opasnost da na neki način budemo žrtve i da imamo određenih problema, kao što se vidi sada sa gasom i sa naftom, i sa svim ostalim stvarima.

Nismo nezavisni od nekih drugih zemalja. Smatram da kritike koje EU daje ili evropska komisija daje Srbi su uglavnom opravdane. Ono što ja lično da me neko pita i da me neko pita i ako budem u poziciji pa da mi neko kaže da li želite u EU, pod uslovom da se odreknete Kosova, javno kažem, glasao bih protiv ulaska u EU, jer smatram da je Kosovo, sastavni deo Srbije i da ne smemo zarad ulaska u EU dozvoliti da pristanemo na nezavisnost Kosova. Za sve druge stvari mislim da jesu u pravu. Činjenica je da pravosuđe ne funkcioniše kako treba, činjenica je da mediji nisu slobodni i ja sam ovde govorio i ranije apelovao i dan danas da ne bismo dolazili u tu situaciju, da ljudi danas se ne obraćaju sagovornicima, nego se obraćaju pratiocima na društvenim mrežama, da moramo da otvorimo televizije sa nacionalnim frekvencijom za debatu.

28/3 VS/IR

Kada kažem debatu, mislim da moraju doći i ljudi iz vlasti i opozicije i možda neki eksperti i stručnjaci, pa da komentarišu svakodnevne teme koje imamo. Dokle god toga ne bude bilo, mržnja će se raspirivati preko društvenih mreža. Kada kažem preko društvenih mreža, ja da se pitam, ja bih uradio ono što je uradila Australija, zabranio bih društvene mreže za decu mlađu od 16 godina.

Vama svaka budala danas i svaki ludak može da otvori neki podkast, neki jutjub kanal i da ide da govori razne teorije zavere, da vređa i targetira i onda ljudi u nedostatku adekvatnog informisanja putem televizije i nacionalnih frekvencija, idu za alternativom i slušaju razne ludake po društvenoj mreži što je po meni ne samo loše, to je postalo opasno, nenormalno i bolesno, i onda se citiraju razni ludaci koji se javljaju pod podkastima i kažu to su vaši ideolozi, saborci, što nije tačno.

29/1 JD/MJ 15.40 – 15.50

Ja se ne poistovećujem sa njima. Apsolutno me nikakvi ludaci sa društvenih mreža ne zanimaju.

Isto tako smatram da bi i ove, pod znacima navoda objektivne televizije, kako same sebe nazivaju, morale da ubace malo debatne emisije, jer tamo se dovode raznorazni eksperti i stručnjaci. Hajde da kažem pitanje - zašto su eksperti i stručnjaci, onda se njihovo mišljenje citira kao relevantno, kao što „Informer“ dovodi svoje nevladine organizacije, neke svoje stručnjake, „no name“, za koje niko živi ne zna, tako i „N1“ dovodi isto tako neke svoje stručnjake i eksperte koji govore isto tako razne gluposti samo u nekom drugom smeru.

Za mene ni jedna televizija koja nema slobodnu uređivačku politiku nije slobodna, nije nezavisna. Ako na toj objektivnoj televiziji postoji neki političar koji plati određene urednike emisija, pa sa njima zajedno sastavlja goste emisije i onda zabrani nekim ljudima da dođu tamo, a neki se protežiraju po deset puta onda to nije nezavisno novinarstvo.

Tako da mi nemamo nezavisnog novinarstva. Da budem iskren, možda je nezavisna ona mučena televiziji „KTV“ iz Zrenjanina koji se bore, koji se trude da budu objektivni, a sve ostalo apsolutno što se mene tiče nije nezavisno i nije objektivno.

Zato apelujem po ko zna koji put uvedite debatne emisije kao što su bile nekada, da mogu ljudi da razgovaraju, da debatuju civilizovano, kulturno, da svako iznose svoja argumenta, jer onda nećemo dolaziti u tu priliku da slušamo razne stvari i razne nebuloze preko tih, kao što sam već rekao, podkasta, itd.

Još jedanput, mislim da moramo da promenimo naš stav kao država i moramo da se približimo EU, jer smatram da bez obzira što smo deo EU mi imamo pravo da zadržimo svoj suverenitet i imamo pravo da zadržimo mnoge stvari koje nama idu u prilog. Znači, ne moramo toj birokratiji da upodobimo baš sve.

Vi imate SAD gde postoji 51 država, a u jednoj državi postoji zakon u kome recimo, svakog drugog utorka u mesecu možete ubiti Škota. Taj zakon još uvek vredi, a u Teksasu ćete biti kažnjeni ako nosite oružje da je skriveno, ali ako ga nosite otvoreno, opasan sa pet pištolja nećete biti kažnjeni. Tako da i tamo postoje suludi zakoni od države do države, ali funkcionišu kao SAD.

Tako da i mi ode u Srbiji svakako možemo da zadržimo svoj suverenitet i da budemo deo EU, ali naravno ne po svaku cenu.

Tako da ja opet ponavljam, podržavam, kritikujem, da kažem one stvari koje nisu dobre. Kosovo mora da ostane u sastavu Srbije, to ne treba, ni ne sme EU, ni Amerika, ni bilo ko drugi da nas ucenjuje, ali što se tiče poštovanja ljudskih i radničkih prava apsolutno ću uvek biti za to da Srbija bude deo EU, pogotovo to mogu da poručim onima koji su apriori protiv EU, za Rusiju, itd, a onda decu šalju na školovanje u Pariz, u London, u Beč, itd. vozi Mercedese, Audije, ne voze Lade ili neke druge automobile, nemaju kućne aparate ruske proizvodnje, korist sve zapadno tako da mislim da mi treba da idemo u tom pravcu i da je Srbiji tamo mesto budućnosti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.