Hvala vama.
Replika, gospodin Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Po prezimenu me je spomenuo. Ne znam čime sam zaslužio takvu čast.

Da vam kažem, zamenik šefa poslaničke grupe naše, gospodin Mirković je jednom prilikom replicirajući istom ovom govorniku koji je postao poznat samo po izuzetnoj količini bezobraznosti, bahatosti, vulgarnosti i sličnim stvarima rekao jednu izreku – što je glava praznija, to je bezobraznija. Ja to u principu nemam šta da dodam.

Međutim, postavlja se pitanje smisla kada od jednog istog govornika ovde slušamo samo isključivo i jedino gomilu uvreda, ličnih uvreda, uvreda na račun stranke, predsednika države, Vlade Srbije i tako dalje, ali na to smo i navikli. To i nije toliko strašno.

U krajnjem slučaju, kao neko ko obavlja javnu funkciju i svi mi nosioci javnih funkcija, negde treba da budemo i suočeni sa kritikom, pa u neku reku možda i sa nekom blažom uvredom.

Tako da, em smo na to navikli, em nas ne dotiče, ali ono što je najznačajnije i ono zbog čega nas ne dotiče, to je što to dolazi od narodnog poslanika koji je postao poznat po tome što je promenio sve moguće stranke, dakle apsolutno sve moguće stranke. Počeo je u srpskom pokretu obnove dok se predstavljao kao neki monarhista, desničar, konzervativac, da bi prešao u POKS ili pre toga kod Boška Obradovića je bio, a pre svega toga karijeru započeo u Srpskoj naprednoj stranci.

Kao što sam jednom rekao i pokazao, on ima više fotografija sa događaja Srpske napredne stranke, sa sastanaka, sa mitinga i tako dalje nego ja kao osnivač Srpske napredne stranke što ih imam.

To je nešto što govori o stvarno ogromnoj količini licemerja i zaista vas molim da sledeći put sa mesta predsedavajućeg reagujete i u najmanju ruku izreknete opomenu.

Zahvaljujem.

Hvala.
Pun je sistem. Dobićete naravno svoju repliku.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
U ime grupe, pretpostavljam.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ja vas samo molim jednu stvar, to je moja replika, da svaki sledeći put kada ovi koji aplaudiraju ovom sa turetovim sindromom kada dobije izliv ludila, reaguju kada im se nešto kaže sa ove strane, samo da ih podsetite da svemu mnogo gorem aplaudiraju, podržavaju, itd. samim tim nemaju pravo da se bune, jer oni biraju način komunikacije.

27/1 MZ/LŽ 15.15-15.25

Nikada, i to kao predsednik Administrativnog odbora želim da podvučem, nisu glasali za to da bude kažnjen zbog onoga, iako mu vi izreknete opomenu, oni se bore protiv toga da se ta opomena ne izrekne, znači da se novčano ne sankcioniše. Prema tome, jasno je da oni takav govor žele, tako da kada im se desi im se tako neko obrati nemaju pravo da se bune, nego da aplaudiraju, a ako već neće da aplaudiraju, onda bar neka ćute. Hvala.

Hvala vama.
Doktor Uglješa Mrdić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Samo ću kratko da odgovorim jednom od prethodnih govornika.

Voleo bih kada bi samo na ovu sednicu ovi blokaderi iz opozicije dolazili u svesnom stanju, pripremljeni da govore o tačkama dnevnog reda. Stiče se utisak da i dalje dolaze u vidno alkoholisanom stanju ili možda u nekom drugom stanju.

Ništa niste rekli o setu pravosudnih zakona. Ništa niste rekli o amandmanima. Ništa niste rekli što se tiče borbe za efikasno pravosuđe, samo ste, kao i obično, izneli niz uvreda, kao i obično to radite u popodnevnim časovima, verovatno kada se naspavate, verovatno kada upotrebite malo alkohola, uključe se kamere, tu dobijete na hrabrosti, odradite svojih pola sata, sat ovde i onda pokazujete po društvenim mrežama kako ste vi neki junak, samo zato što ste lično vređali poslanike SNS-a, od kojih bežite po hodnicima, a o samom zakonu ništa. Mislim, u stvari, da vi i ne znate o kojim mi zakonima danas govorimo. Zahvaljujem.

Hvala.
Gospodin Miloš Parandilović. Replika. Izvolite.

Kada budete imali kičmu i dostojanstvo, možda pokažem malo poštovanja prema vama. Pošto ste vi za mene, žao mi je, bezlična masa, prema vama ne mogu da imam poštovanje, sažaljenje je odavno prestalo, jedino je ostao prezir.

Vaše nije da komentarišete kada ja ovde dolazim. Ovde dolazim kada ja hoću. Ne polažem račune nikome, ne odgovaram nikome, nisam rob, kao što ste vi. Ja sada vas pitam, koje vajde država ima od toga što vi dolazite na vreme? Kamo sreće da spavate, da ne dolazite uopšte, to bi za Srbiju najbolje bilo, da vas nema na skupštinskim zasedanjima. Koji, mučeniče jedan iz Smederevske Palanke, vajde, crni Kena, da crnji ne može biti, koje vajde od njega Srbija ima i njegovih dolazaka na Skupštinu ovde? Nikakve. Robuje Aleksandru Vučiću, pertle mu vire, fantastično mu ide i sve je to okej, ali koje vajde Srbija od tebe ima, nesrećniče jedan? Nikakve.

Ovome nekom čoveku dajete repliku. Ja prozivam Uglješu Markovića iz SPS-a, a vi dajete ovom nekom tamo Markoviću. Ne znam ko je taj čovek uopšte. Ko ste vi, čoveče? Niti ja znam kako se on zove, niti preziva, a kamoli da ga prozivam ovde. Ja čoveka prvi put vidim ovde. Niti on šta znači ovom galimatijasu ovde ovih lažnih junaka i lažnih heroja.

Uglješa Mrdić, pa vi, bre, pola miliona evra dnevno kradete od građana Srbije. Uglješa Mrdić predlaže set pravosudnih, kukala nam majka. Kukala nam majka. Možemo da ugasimo pravosuđe kao granu vlasti, automatski, čim vi predlažete promene, bolje da ih nema, jer će da služi za šta, da mafiju štitite, a da sudite slobodnim ljudima. Ovde se pravosuđe jedino bavi progonom slobodnih i časnih ljudi i studenata, a mafiju štiti, pa vam je i to malo, pa hoćete još da pojačate pritisak i utisak. Alal vam vera, ali svodiće se računi pred slobodnim srpskim pravosuđem, to vam obećavam.

27/2 MZ/LŽ

Gospodin Radoslav Milojičić. Replika. Izvolite.
Molim vas, dajte jedan krug, imamo puno posla, da ne odlazimo u neke druge teme. Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovani građani, sam je rekao kako sam ja govorio istinu. Sam je čovek rekao da on ovde dolazi kada hoće. On ovde dolazi svaki treći dan, po 15 minuta dnevno, i on je priznao da sam ja bio u pravu kada sam to rekao, ali građani treba da znaju da ova ovde osoba, ili spodoba, prima ogroman novac, preko 250.000 evra prima i da ne dolazi ovde, da ne radi svoj posao i da on nekome drži moralne pridike. Da drži moralne pridike i vama, poštovani narode, koji radite, da drži pridike i nama koji takođe radimo.

Moralno pitanje za nemoralnu osobu – da li smete sutra da poklonite Toninu Piculi, pred kojim klečite, sliku i da li podržavate to što ne želi da prođe kroz postavku koju je država Srbija organizovala u holu Skupštine Srbije, i vi ste prošli tamo? Da li mislite da je to primereno? Što mu ne zabranite ulaz? Što ne kažete da ne želite da se vidite sa njim? Dvadeset sedmi januar je dan kada se održava sećanje na žrtve Holokausta u celom svetu, sećanje na žrtve Holokausta, i država ozbiljna i odgovorna kakva je naša je postavila postavku u holu ovog parlamenta. Tonino Picula kaže da neće tuda da prođe, već da ga sprovedete nekakvih hodnicima. Ako ste moralna osoba, to nećete uraditi nikada.

I da vam kažem nešto, kada vidim ko sve predstavlja opoziciju, za šta se zalažete, koliko mrzite Srbiju i koliko radite protiv svoje Srbije, mogu samo da budem ljut na sebe što ranije nisam podržao državnika kakav je Aleksandar Vučić i sve ljude ovde koji se bore za njegovu politiku časno i pošteno.