Reč ima ministar pravde, Nenad Vujić.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, javnosti radi, predloženim izmenama ustanovljava se mehanizam kada su u pitanju obavezna uputstva koja dolaze od strane glavnog tužioca i to bilo kog u Srbiji, glavnog tužioca, da li osnovnog tužilaštva, višeg, Apelacionog ili Vrhovnog. U Srbiji nemamo jednog tužioca glavnog, imamo 25, recimo viših glavnih tužilaca. Tako da molim vas da o tome vodimo računa i da ova zakonska izmena nikoga ovde personalno i ne spominje.
19/1 VS/IR 13.05 – 13.15
Pogrešno se navodi da neko ovde hoće da vrši pritisak i da se vrši pritisak, obavezno uputstvo glavnog tužioca prema tužiocu nije nikakav pritisak, ono je predviđeno zakonom, to je zakonski regulisana kategorija i ono nije nešto što je uvedeno ni ovim zakonom, ni ovim izmenama zakona i to je nešto što postoji u svim tužilaštvima i svim tužilačkim organizacijama.
Negde, to nije slučaj u Srbiji i ja to svakako nikad ne bi ni podržao, a to je, imamo principe predviđene zakonom da u Nemačkoj ministar može da daje ista ta obavezna uputstva u Austriji, mora, s tim što postoji procedura itd. ovde to nije slučaj, obavezna uputstva da je glavni tužilac, ali to nije pritisak, neprimereni pritisak zna se kako se rešava ta komisija i dalje postoji i ona će i dalje postojati.
Ovo je uvođenje samo mehanizma koje taj koji odlučuje o obaveznom uputstvu koje mora biti pisano u kratkim rokovima, jer ne može neko da čeka i da kaže, znate, čekaj da vidimo ovo krivično delo, pa ćemo da postupamo kad se reši pitanje između obaveznog uputstva tužioca i postupajućeg tužioca, obaveznog uputstva glavnog tužioca i postupajućeg tužioca, tako da nemojmo govoriti da je ovo pritisak nego obavezno uputstvo, to je nešto što je sasvim drugo.
Kažem i ovaj mehanizam je bolji i pokazao se kao bolji, zato što je taj put brži i kraći, a od tužilaštva se traži kvalitet i efikasnost. Tako da, ponovo napominjem javnosti radi, ovo je pitanje obaveznog uputstva koje je predviđeno zakonom, koje je ceo postupak regulisan zakonom i ove izmene idu u pravcu dodatne efikasnost. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović.
Izvolite.

Hvala.

Hteo sam vas predsednice Skupštine da pitam jednu stvar vezano i za amandman i za predloge izmene zakona.

Pošto vidim da ste bili zagledani u telefon, pa sam pomislio da ste i vi verovatno dobili ovu informaciju koju mi vidimo i koja je protutnjala Srbijom, čini mi se prekjuče, a to je da je Aleksandar Vučić rekao u intervjuu da je insinuirao da će se ovi zakoni možda povući iz procedure?

Sada mene jako interesuje od predlagača i od vas da nam kažete da li je to tačno i da li ćete povući ove Mrdićeve predlog zakona pisane u šatoru sa Sandokanom ili ćete ostati dosledni vašoj reči i onome što ste do sada busali se u grudi, i da nećete ih povući, ako ćete ih povući onda ćete poslušati očigledno insinuaciju vašeg šefa Aleksandra Vučića pošto je on to rekao u intervjuu i rekao je, da treba da se obave možda dodatne konsultacije, možda javna rasprava itd?

Ako je to tačno gospođo Brnabić to znači da vi onda morate momentalno da prekinete ovu sednicu, da se ti zakoni povuku zato što svako zasedanje, kao što znate košta više od dva miliona građane Srbije.

Prema tome, evo tu je gospodin Mrdić, tu ste vi, pa otklonite nam tu nedoumicu koju je izazvao vaš šef, time što je pokazao ono što svi znamo i sve više građani Srbije nije važno šta sam rekao, važno je šta ću sutra da uradim, nije važno koliko sam slagao, sutra ću da guram kako mi je tog momenta bolje i prijatnije, i naravno, da nije važno to što ste ovde nam glavu izbili pričom o vašem suverenističkom pravničkom pristupu i odbrani Srbije sa velikim rečima, već šef otišao malo na televiziju „Prva“, op možda i povučemo. Pa evo, sada recite, hoćete li povući ako je tačno, dajte odmah prekidajte sednicu da ne trošimo narodne pare? Hvala.

19/2 VS/IR

Pošto ste mi postavili pitanje kao predsednici Narodne skupštine, odgovoriću vam sa ovog mesta kao predsednica Narodne skupštine.
Pod jedan – najviše građana Republike Srbije košta što moraju da plaćaju narodne poslanike koji bojkotuju rad Narodne skupštine, ali ne rade kada pričamo o troškovima Narodne skupštine.
Imate narodne poslanike koji bojkotuju rad Narodne skupštine od januara prošle godine, ali su svaku platu uzeli i to bogami tri ili četiri poslaničke grupe, a ni vi se ne pojavljujete baš naročito često, evo sad ste došli pre pola sata, ali ćete platu za danas uzeti. To najviše košta građane Republike Srbije i nije fer, zato što oni moraju da ustanu ujutru da idu na posao da bi dobili platu, pa bi makar njihovi narodni poslanici morali jednako da poštuju te građane Republike Srbije. To je pod jedan.
Pod dva – moguće da vi niste, kao što to obično činite, pažljivo slušali predsednika Republike Srbije, on je rekao – da u budućnosti svakako moramo ili da pokušamo da poštujemo proceduru u smislu javnih rasprava. Ja se sa tim slažem i o tome smo svi zajedno pričali, ali ovi zakoni su u proceduri i neće biti povučeni iz procedure.
Dakle, nastavićemo, mi stojimo kao većina ako mogu tako da kažem iza toga, da oni doprinose kvalitetu, efikasnost, transparentnosti rada i tužilaštva i sudstva, i ni na koji način ne zadiru ni u samostalnost tužilaštva, ni u nezavisnost pravosuđa, odnosno sudstva, s tim što ću podsetiti takođe da ste vi svi bili protiv ustavnih amandmana, koji su obezbedili po prvi put u Srbiji i samostalnost tužilaštva, i nezavisnost sudstva i dali sve od sebe da taj referendum propadne i vi i organizacija civilnog društva koje danas priča o tome, koliko je važna vladavina prava, nezavisnost i samostalnost tužilaštva i sudstva.
Čekajte, ako ovo sada zadire u to, pa onda smo mi dobro uradili ustavne amandmane, a što ste bili protiv toga? Ili stojite pri tome da nisu bili dobri ustavni amandmani, pa bi onda morali da glasate za izmene i dopune ovih predloženih zakona. Mora biti i jedno i drugo, ili ste samo isključivo protiv, što svakako nije u interesu građana.
Ne, neće biti povučeni i nastavljamo da radimo, ali svakako sa ovog mesta poručujem i Vladi republike Srbije i svim narodnim poslanicima da ubuduće institut javne rasprave poštuju, da imamo javna slušanja, da imamo javne rasprave i da taj deo apsolutno poštujemo jer je to poštovanje građana Republike Srbije. Nastavljamo sa raspravom oko ovih predloženih izmena i dopuna zakona iz oblasti pravosuđa, a na kraju krajeva, i ono što je izuzetno važno za građane Srbije, formiranje komisije za uvid, reviziju i analizu jedinstvenog biračkog spiska. Hvala vam što ste mi dali priliku da pojasnim.
Idemo sada dalje.
Ana Eraković.

Narodni pokret Srbije predložio je brisanje ovog člana, kao i ostalih članova ovog predloga iz razloga što se ovim izmenama ugrožava samostalnost javnih tužioca.

Predloženim izmenama vladajuća većina hoće da ukine komisiju za odlučivanje o prigovorima protiv uputstava za rad i postupanje u pojedinim predmetima, kao i rešenjima o zameni i prenosu nadležnosti i ovlašćenjima između tužilaštava, i tu komisiju je imenovao VST. Visoki savet tužilaštva je samostalni državni organ i njegova ključna uloga jeste da obezbedi i garantuje samostalnost javnog tužilaštva.

19/3 VS/IR

Komisija koja se ovim predloženim izmenama ukida je jedan od glavnih mehanizama zaštite samostalnih tužilaca i potpuno je jasno zašto se ona i napada. Oduzimanjem ovlašćenjem VST, je samo još jedan potez pokušaja da se politizuje rad tužilaštava i da se daju veća ovlašćenja podobnim tužiocima.

Podsećamo da je hajka na tužilaštva od strane vlasti, krenula kada su tužilaštva počela da rade svoj posao, odnosno kada su uhapsili Gorana Vesića za smrt 16 naših sunarodnika u Novom Sadu, kada je podignut optuženi predlog protiv Nikole Selakovića, protivustavno i protivzakovno postupanje u slučaju Generalštaba.

Građani, jasno vam je da ovim izmenama oni ne očekuju da ovo odeljenje koje izmenama žele da formiraju rade u interesu građana, već isključivo u interesu vlasti.

20/1 JD/MJ 13.15 – 13.25

Međutim, ono što je ova vlast zaboravila, jeste da je zbog korupcije 16 ljudi u Novom Sadu izgubilo život i da se u tom trenutku sve promenilo. Ljudi u tužilaštvu su se probudili, jer ne žele da oni sutradan odgovaraju zbog krivičnih dela koje su drugi ljudi učinili.

Siguran znak da je ovom režimu došao kraj jeste upravo povećanje represije i to će ova vlast naučiti na teži način kad već nije u školama.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Petrović.
Izvolite.

Gospođo Brnabić, vi rekoste maločas da je interes građana da se poštuje institut javne rasprave i pozvali ste da se to čini ubuduće, pa nam recite šta vas je sprečavalo da to činite ranije, pa i u slučaju ovih zakona? Znači da taj institut niste poštovali.

Sada ste to sami priznali. Kada vam mi to kažemo iz ovih skupštinskih klupa onda nas tada demantujete, a sad sami to priznajete.

Što se tiče maločas gospodina Jovanova, koji je rekao da su blokaderi iz bivše vlasti zatvorili „Koštanu“ evo, ja se slažem, gospodine Jovanov sa vama, i vi ste na ovaj način ovom izjavom indirektno priznali da ste i vi blokader, jer ste vi bili u toj bivšoj vlasti koja je zatvorila i „Koštanu“ i mnoge druge firme i preduzeća.

Ovi radnici su tražili sastanak sa nekim iz Ministarstva i sa premijerom Macutom. Dakle, vi ne želite ni da primite, ni da saslušate te ljude. Ako već ne možete da im obezbedite ono što godinama obećavate, bar primite i saslušajte te ljude.

Nemojte ništa da uradite na kraju, ali ih primite, to vam je obaveza, kao što je naša obaveza da iz ovih skupštinskih klupa za onu platu koju ste maločas rekli da primamo, da govorimo u ime tih istih ljudi i da ovde iznosimo njihove probleme u cilju njihovog rešavanja.

Hvala.

Reč ima gospodin Jovanov.
Replika. Izvolite.

Dok je bio u SNS-u očigledno nije stigao da ode na onu akademiju mladih lidera, pa da nauči periode ko je kada bio u vlasti, pa bi znao da 2009. godine, ja nisam mogao da budem ni u kakvoj vlasti, ali ajde nema veze.

U svakom slučaju, od mene niko nije tražio sastanak, da su tražili sastanak imamo, ja bih sastanak održao, prijemom građana i ovde i u Kikindi i nemam nikakav problem sa tim tako da u tom smislu ne znam zašto se meni obraća.

S druge strane, niti ima ovde ministra koji može da odgovori na ovo pitanje, niti ima ikoga ko može ovde da nam dalje protumači.

Ja samo ono što sam imao prilike da vidim, jer sam potražio na društvenim mrežama, odnosno na internetu o čemu se radi, pa mi je izašlo to kad se šta desilo. Dakle, jedna presuda iz 2003. godine fabrika otišla u stečaj, dakle, zatvorena, kako to već ide, u likvidaciju 2009. godine.

(Slobodan Petrović: Godine 2003. je prestala sa radom, a vi ste je zatvorili.)

Ne, 2009. godine, Privredni sud.

Tako da, kad se to sve lepo sabere i oduzme, kada dođe neko od ministara, nek postavi poslaničko pitanje, pa će dobiti odgovore, ja ne znam što od nas traže odgovore na pitanja kojima niti šta znam…

(Slobodan Petrović: Ja sam pitao. Niste odgovorili.)

Dobro bre. Nemoj da vičeš bre od rane zore. Mani se čoveče, ni viči bre.

20/2 JD/MJ

(Slobodan Petrović: Što lažete?)

Pa, ne lažem bre čoveče, saberi se malo. Hajde, smiri se, diši duboko.

Dakle, nikakve veze sa nama nema i ponovo se dešava milioniti put da mi treba da odgovaramo za nešto što su neki drugi uradili. To niti je u redu, niti je normalno.

Sa druge strane, kada budu došli nadležni ministri, kada budu bili tu, mogu ljudi da odgovore na osnovu činjenica. Otkud znam ko je s kim kad razgovarao, ko jer kod koga tražio sastanak.

(Slobodan Petrović: Šta se javljaš onda?)

Zato što me spomeneš po imenu, Bog te. Pa, da li si normalna čoveče, saberi se, prati radnju fabule.

Hajde što ne znaš Poslovnik, hajde što ne znaš ništa, bar nauči neke osnove stvari. Što se javljam? Zato što si me prozvao.

(Slobodan Petrović: Nemoj da vičeš od ranog jutra.)

Daj saberi se bre dečko. Jasno mi je sada zašto smo mi procenili da može samo vodomere da čita i da nije za ništa više od toga, ali očigledno onaj ko je kod nas na nivou čitanja vodomera negde drugde može i poslanik da bude, što govori o te dve organizacije.

Dakle, kada budu ovde ljudi koji mogu da odgovaraju na sva ta pitanja, kada bili ljudi koji znaju ko je koga kontaktirao da li je bilo sastanaka, nije bilo sastanaka, neka odgovaraju na sva ta pitanja, nemam nikakav problem sa tim.

Na kraju krajeva, to im je posao da primaju sve te ljude. Da li su ili nisu? Stvarno ne znam. Ono što znam to je da cela priča datira iz njihovog vremena, iz vremena kada su oni otvarali fabrike i otpuštali ljude i da ponovo mi treba da odlučujemo.

Evo, ovaj sada ponovo. Nisam bio 2009. godine. Ti bio, ti bio. Tubeles. Stvarno tubeles.

(BOGDAN RADOVANOVIĆ: Jesi, jesi, bivša vlast.)

Ne, ja sam bivša bivša vlast.

(BOGDAN RADOVANOVIĆ: I bivša bivša vlast.)

Tako da naučiš to. Kada dođeš do bivše, bivše vlasti preterano je to.

Jeste, i za vreme Tita ja sam bio vlast. Jeste, od 1941. godine, ja sam bio vlast. Prvo sam bio vlast, pa sam se rodio. Sve sam te razumeo. Dakle, prvo sam bio vlast, onda sam se rodio i onda sam opet bio vlast.

Sve u svemu, ja razumem da je tebi teška ta rečenična konstrukcija, odnosno sintagma bivša, bivša vlast. Uzmi stavi na papir, pa polako do kraja zasedanja ćeš shvatiti. Hvala.