Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala vam.

Pre svega, da skrenem pažnju građanima, najzanimljiviji deo je kada kažu blokaderi iz bivše vlasti, kaže – nemoj da vičeš od ranog jutra, a ono pola dva popodne. Pa, dobro ste se probudili. Dobro jutro. Eto, toliko ste radni. Ali dobro, to ljudi znaju, mada je ovo ipak prefascinantno.

Što se tiče javne rasprave, ja sam uvek za javnu raspravu. Žao mi je što ovde nije bilo javne rasprave. Smatram da je to potpuno opravdana kritika, ali svakako krenuli smo ovaj proces. Proces je važan. Dakle, ovo su važne izmene u smislu povećanja transparentnosti efikasnosti.

20/3 JD/MJ

Moram da kažem, ne kao predsednica Narodne skupštine nego kao građanka Republike Srbije, ja nisam zadovoljna radom Tužilaštva, ja nisam zadovoljna radom Tužilaštva za visoko tehnološki kriminal, oko toga imamo ovde konsenzus. Mislim da je važno da je u interesu građana da to promenimo što pre.

Nikako ne zadiru ni u samostalnost Tužilaštva, ni u nezavisnost sudstva, nikako ne zadiru. Nije mi jasno i da zadiru što se vi bunite, pošto ste vi bili protiv samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti pravosuđa, zato što ste bili protiv ustavnih amandmana. Što se vi bunite onda?

Vi ste bili protiv toga. Tada smo imali dve godine javnu raspravu za ustavne amandmane, tada smo imali dva puta pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, tada smo imali najveće pohvale iz Brisela i Evropske unije, tada smo po prvi put ikada kao vlast, bilo koja vlast imali i podršku Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije, pa ništa od toga vam nije bilo važno da kažete – hajdemo svi na referendum i da glasamo za ovo. Šta je sada odjednom? Šta vam je sada važan Brisel? Šta vam je važna Venecijanska komisija? Šta vam je važna Organizacija civilnog društva kada tada nisu bile važne?

Nego je važno da ste vi uvek protiv. To je jedino što građani Srbije treba da znaju ovde. Da ste vi uvek protiv, bez obzira kakva su predložena rešenja, bez obzira ko je ta rešenja razgovarao, sa kim, bez obzira ko ih je podržao, vi ste uvek protiv. Samim tim ste uvek protiv interesa ovog naroda, svih građana i ove zemlje, zato što ne može biti da i onda i sada nešto ne valja.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Petrović.
Po Poslovniku. Izvolite.

Povređen je član 107. Poslovnika, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, gospodin Jovanov je ponovo u nedostatku argumenata posegao za uvredama i ličnim diskvalifikacijama u nameri da verovatno mene ponizi to što sam u svojoj profesionalnoj karijeri u jednom delu radio i taj posao.

Neću ovde za govornicom preneti ono što su mu poručile bivše moje kolege u Vodovodu koje rade u čitačkoj službi, koji su čitači vodomera, ne bi bilo ukusno ni pristojno da u njihovo ime ovde prenesem na uvrede vaše za tom govornicom kako ste reagovali.

21/1 GD/MP 13.25 – 13.35

Dakle, stvar je prosta. Ljudi su tražili prijem. Ja sam pre mesec dana pitao ministre i premijera zašto nisu primljeni i kada će biti primljeni. Vi ste se u prvom mahu javili i krenuli da pričate o „Koštani“, a tek u ovom drugom navratu koristili pravo na repliku, pa kažete – evo, ja sam se sada javio zato što si me ti prozvao.

Dakle, ako niste znali već u prvom vašem govoru o čemu se radi, zašto ste se javljali? Tako ste se javili u slučaju „Kentaura“, pa se sećate šta je bilo. Dali su vam netačne informacije. „Koštana“ je zatvorena 2003. godine, a vi ste tada uveliko bili u vlasti. Nemojte sada da se pravimo naivni i nevešti.

Dakle, pitanje je, ajde, zaboravićemo što radnici, njihovi predstavnici nisu primljeni, primite te ljude. Pitao sam pre mesec dana ovde, niko nije odgovorio. Primite te ljude, porazgovarajte sa njima da se vidi da li postoji modus da im se pomogne, a ne samo da se lažno obećava. To je suština.

Želite da se Skupština izjasni o tome?
(Slobodan Petrović: Ne.)
S obzirom da se pozivate na povrede članova Poslovnika, a pri tom odnose se na tok sednice, treba da znate da je kršenje odredbi takođe direktno obraćanje poslaniku.
Gospodin Jovanov, po Poslovniku.

Član 107.

Dakle, trebalo je da se starate o primeni ovog Poslovnika time što ćete vi kao neko ko ima iskustva da pojasnite i objasnite ovom poslaniku periode bliže političke istorije ove zemlje - ko je bio na vlasti od 2001. do 2004. godine, koja Vlada je upravljala ovom zemljom, koja je Vlada izabrana 2004. godine i vladala do 2007. godine, pa onda izabrana nova 2007. godine, pa vladala do 2008. godine, koja Vlada je bila od 2008. do 2012. godine pošto ne zna dečko. Ne zna ništa. Blagog pojma nema šta je bilo 2003. godine.

Kakve ja veze imam sa 2003. godinom? Godine 2003, evo, da nauči nešto, premijer se zvao Zoran Živković. Krajem te godine održani su izbori, u decembru, čini mi se, a Vlada formirana na proleće sledeće godine, manjinska, ali nema on pojma, to šamara, to tako.

Sada, što se tiče vodomera, pa nije on čitao samo vodomere. On je bio stražar u fabrici za preradu vode, ali je tada bio aktivista neke druge stranke, našeg koalicionog partnera, da mu ne spominjem ime, značajno ću pogledati u ovom pravcu.

Koliko si ti stranaka izmenio za tako malo godina, bre? Ti svake godine druga stranka. Tada je nestalo vodomera i on nekako digao sidro. Znači, čuvao čovek fabriku i iz fabrike koju je čuvao je nestalo 400 vodomera, a onda je posle toga bio poslat da bude kao inkasant, ali odbijao to da radi, žalio se sudu, dobio otkaz, Kasacioni sud, izgubio parnicu. E, tako je bilo.

Znači, ti si do čitanja vodomera tek posle došao. Čuvao fabriku iz koje je nestalo 400 vodomera. Gde su nestali vodomeri, to ti nama kaži. Nemoj ti meni da poručuješ šta je ko rekao. Gde su vodomeri, bre? Nestalo 400 vodomera. Koliku štetu si napravio druže?

Isteklo vreme.
Želi te li da se Skupština izjasni?
(Milenko Jovanov: Ne.)
Gospodin Goran Nikolić, po Poslovniku.
21/2 GD/MP

Hvala, predsedavajuća.

U pitanju je član 105. kada se narodni poslanik obraća sa mesta pre nego što zatraži i dobije reč.

Morao bih da iskoristim priliku da stvarno razjasnim situaciju koja se ovde navodi, a vezana je, pre svega, za radnike „Koštane“.

U pravu je šef Milenko Jovanov koji je rekao da je „Koštana“ od 2003. godine u stečaju. Ono što je bitno, od 2003. godine uveden je stečajni postupak, a presuda Privrednog suda bila je 2009. godine. Nakon toga je 1.600 radnika podnelo žalbu Ustavnom sudu i čeka se rešenje po toj žalbi.

Naravno, iz tog razloga nema trenutno osnova za isplate, a kako će biti presuđeno što se tiče Ustavnog suda i da li je uopšte bilo osnova za žalbe ili je probijen neki žalbeni rok, mislim da je tu najveći problem.

Ono što ja želim da kažem ovom prilikom, to je upravo ova zamena teza koju sve vreme imamo. Govorimo o 2003. godini. Govorimo o periodu posle 2000. godine, kada je najveći broj fabrika bio zatvoren i najveći broj, preko pola miliona ljudi, ostalo bez posla, a to je sve gospodo bilo za vreme vladavine vas ili vaših blokadera.

Naravno, niste svi u tom periodu bili na vlasti, ali to je posledica vaše vladavine.

Kao što ste hiljadu puta i po drugim tačkama zahtevali da probleme rešavamo mi, a mi smo veliki broj problema rešili, to očekujete od nas.

Ono što vi pokvarite, očekujete da neko drugi treba da reši.

Isteklo je vreme.
Hvala.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Goran Nikolić: Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Veselinović, Slavica Radovanović, Irena Živković, Sonja Pernat i Đorđo Đorđić.
Reč ima gospodin Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ako prekoračim vreme, koristiću vreme ovlašćenog.

Kada se ovde pokrene pitanje o radnicima, ja se osećam prozvanim ili pozvanim da nešto kažem, jer mislim da sam jedini poslanik koji evo već četvrtu godinu ovde svaki svoj govor, a do sada ih je bilo sigurno preko 100, koristio da ukažem na probleme u kojima se radnici Srbije nalaze. Uvek argumentovano, uvek iskreno i uvek tačno i istinito.

Ja nisam bio deo nijedne vlasti. Ja sam opozicija od kada znam za sebe. Znači, još od 1990. godine, još od prvih mitinga ja sam opozicija i evo do dan danas, znači, čitavih 36 godina, i mislim da sam možda jedan od retkih ovde u sali koji nikada nisu ni na koji način bili deo vlasti, nego su bili uvek protiv svake vlasti ne zato što apriori sam kontraš, nego zato što smatram da neko ko se bavi sindikatom i ko se bavi borbom za radnička prava mora da bude apriori uvek protivnik svake vlasti. Ne neprijatelj, nego protivnik.

Ja bih želeo da iskoristim ovu priliku i ono što je vrlo važno kada se ovde sada govori o tome da li je neko čitač vodomera, da li je neko nešto uradio, ja smatram da svaki čovek koji živi od svog rada u Srbiji je radnik. Mi ovde smo radnici. Svi mi, nas 250, koji sedimo u ovoj sali smo radnici, jer mi živimo od svog rada, zarađujemo svoju platu. Za mene je isto radnik i onaj ko čisti ulice, a isto tako i profesor ili doktor nauka.

21/3 GD/MP

Druga je stvar što neki ljudi sebe nazivaju ekspertima i intelektualcima, akademskim građanima ili kako god, ali su i oni radnici ako pošteno žive od svog rada, bez obzira čime se bave.

Ono što bih ja želeo samo ukratko da skrenem pažnju je to da bih zamolio i apelovao na nadležne da pomognu da se reši ovaj štrajk koji kamiondžije ili autoprevoznici imaju trenutno na našim granicama. Svi mi koji smo imali prilike da putujemo, imali smo mnogo puta slučaj da vidimo kilometarske kolone na granicama gde kamiondžije i ljudi koji voze i u EU i u neke druge zemlje, a i ovde kod nas, moraju danima da čekaju da pređu granicu. Ovaj sistem koji je sada uveden sa tim šengenom ili šta god već, tim ljudima pravi ozbiljan problem. Pored toga što mogu 90 dana da provedu u EU, oni moraju da čekaju danima na granici i na taj način postavlja se pitanje da li će ti ljudi imati od čega da žive, da li će neke fabrike koje rade ovde u Srbiji imati dovoljno materijala i mogućnosti da nastave svoj posao, jer i njihov posao i njihove fabrike i radna mesta tih ljudi zavise upravo od toga da li će te njihove sirovine biti dopremljene ili otpremljene.

22/1 TĐ/CG 13.35 – 13.45

Na drugu stranu to što smo ovim nekim novim sistemom, koji je uveden krajem prošle godine, mi kao građani Srbije i oni koji nisu deo EU dodatno poniženi. Svako ko je imao prilike da putuje automobilom u inostranstvo u proteklih nekoliko meseci, a ja sam nekoliko puta izlazio, mogao je da primeti da morate dva puta da se slikate kada odlazite iz zemlje, da morate da se slikate kada se vraćate u zemlju, i to je apsolutno, da kažem, ne samo ponižavajuće, nego će to napraviti na granicama takve gužve da će ljudi jednostavno morati da čekaju nekada i po pola dana da bi prešli granicu bilo koje države u okruženju, ne računajući naravno BiH i Crnu Goru.

Apelovao bih na državu i na sve nadležne organe da daju sve od sebe da se ovaj štrajk reši, da pomognu da ti ljudi dobiju papire i dozvole da mogu da rade i da žive od svog rada. To je još jedan od razloga zbog čega bismo mi trebali da budemo deo EU.

Naravno, ja sam bio prisutan prošle nedelje na sastanku sa delegacijom Evropske komisije i nisam iskren da budem nešto preterano ni oduševljen time, jer su oni samo saslušali ono što smo mi pričali, a to su priče koje mi slušamo godinama i nisam video neku reakciju.

U svakom slučaju treba raditi na tome da se ti problemi u narednom periodu reše i da svako ko živi od svog rada može da nastavi da radi svoj posao onako kako treba. Hoću da kažem da ću se ja i ubuduće javljati kada god čujem da neko ovde govorio problemima radnika. Zahvaljujem.