Ja sam očekivala da i pohvalite naš demokratski potencijal. U poslednje vreme svi pričate duže nego što je Poslovnikom predviđeno, ali dobro.
Gospodin Radomir Lazović.
Izvolite.

Hvala.

Dakle, ja sam moja pitanja fokusirao na čoveka kojeg nema, na Ivicu Dačića, ministra unutrašnjih poslova, koji zaista nedostaje ovde u ovoj Narodnoj skupštini, ali generalno i u javnosti, da objasni šta se to dešava na ulicama naših gradova i sve ove zakolisne radnje koje se dešavaju oko zvučnog topa, ali krenuću redom.

Dakle, tražim informacije koliko je firmi, lica osuđivanih za teška krivična dela angažovano na izgradnji projekta EHRO? Koliko je firmi lica protiv kojih se vode aktuelni sudski procesi, lica koja se nalaze na optužnicama, koliko je lica koja su, kako se to novinarski kaže, od ranije poznata policiji, uključeno u izgradnju ovog projekta? Da li policija ima saznanje da se na projektu od tzv. nacionalnog značaja za koji se Srbija zadužuje u milijardama angažuju ljudi iz kriminalnog miljea?

Tražim od Ivice Dačića da se oglasi povodom saznanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije da je na ovom projektu angažovan ceo kriminalni vrh povezan sa SNS-om.

Citiraću samo deo iz uvodnog teksta istraživanja: „u ovom poslu su firme u vlasništvu ljudi povezanih sa nekadašnjim vođom surčinskog klana Ljubišom Buhom Čumetom, navijačem bliskom SNS-u Aleksandrom Vidojevićem, zatim saučesnik u prikrivanju ubistva Željka Ražnatovića Arkana, ranije osuđenog člana Pink panter grupe, sina Dejana Milenkovića Bagzija, nekadašnjeg člana zemunskog i surčinskog klana, kao i potpredsednik u OFK Crvena Zvezda“.

Šta po ovom pitanju radi policija, osim što se sastaje sa kriminalcima i što najviši funkcioneri učestvuju u mafijaškim ubistvima? Nemoguće da nemaju nekakva saznanja za ovakvo angažovanje ljudi iz kriminalnog miljea na ovako velikim državnim poslovima.

Naredno pitanje, povodom zastrašivanja zbog iznošenja istine o zvučnom topu – da li je u planu da hapsite i šest izaslanika specijalnih UN koji su govorili o tome da Srbija treba da se suzdrži od korišćenja zvučnog oružja? Da li je u planu hapšenje evropskog suda za ljudska prava, koji je takođe tražio da se Srbija suzdrži od korišćenja zvučnog oružja prema građanima koji su na mirnim okupljanjima? Da li je u planu hapšenje 3.400 ljudi koji su svedočili da su napadnuti zvučnim oružjem?

Cela naša poslanička grupa Zeleno-levog fronta stoji iza tvrdnje da je oružje korišćeno i pozivamo vas da prvo hapsite nas, jer nećemo nikada prestati da vas pozivamo na odgovornost za to što ste protiv sopstvenog naroda koristili oružje za masovno dejstvo i ugrozili bezbednost ogromnog broja ljudi.

Govorio sam ovde više puta o tome da je i preko 500 evroposlanika usvojilo Rezoluciju o Srbiji u Evropskom parlamentu koja, između ostalog, o zvučnom topu kaže – demonstranti su u martu 2025. godine napadnuti zvučnim oružjem, o čemu govore izjave 3.400 učesnika koji su o tome svedočili, dok zvanična istraga ostaje u ranoj fazi i bez optužnica.

E pa, pošto ste vi lažno zvali FBA, NASA, FSB, Zeleno-levi front će se obratiti svim poslaničkim grupama u Evropskom parlamentu koji su glasali za ovu rezoluciju i obavestiti ih da umesto da se traži krivac za korišćenje zvučnog topa policija hapsi i zastrašuje novinare, aktiviste i studente. I svima nam je jasno zašto

5/2 MT/MJ

to radite, da biste sakrili ove duboke veze sa kriminalom, spinujete da zvučnog topa nije ni bilo da bi prikrili da vrh policije učestvuje u mafijaškim obračunima, da svaki dan neki lokal gori zbog reketa, da se kriminalci ubijaju međusobno po ulicama.

I, samo od početka ove godine, i to je pitanje za Ivicu Dačića, takođe, da objasni, ili kako uopšte može da objasni da je od početka ove godine preko 20 mafijaških obračuna na ulicama Beograda. Paljenje restorana, kafića, obračuni… Juče je čovek ubio drugog čoveka u po bela dana. Šta o tome ima da kaže ministar policije? Da li on vodi policiju ili je neko drugi na tom mestu i šta se dešava sa mafijaškim ubistvima, obračunima, incidentima, paljenjem lokala molotovljevim koktelima, bacanjem ručnih bombi i slično što se dešava od početka ove godine? Hvala.

Hvala vama što se držali vremena predviđenog Poslovnikom i što se građane i sve nas podsetili, u stvari, na mastan odgovor iz Brisela, koji se očekivao, citirajući deo Rezolucije Evropskog parlamenta.
Gospodin Branko Miljuš.
Izvolite.

Hvala.

Imam dva pitanja za Đuru Macuta. Prvo – čime se u Vladi bavi ministar Starović? Drugo – u čije ime govori Starović, pošto Starović neodoljivo podseća na glavni lik iz kultne predstave „Radovan treći“ koji sebe opisuje rečenicom – ne znam ni ko sam, ni gde sam, ni zašto sam ovde?

Prvo ću podsetiti građane o kom Staroviću je reč. Radi se o čoveku koji je nekada bio vatreni antikomunista i obožavalac Vuka Draškovića, a onda je brzinom munje došao do toga da je danas ljubitelj Komunističke partije Kine i Aleksandra Vučića. Radi se o tašna–mašna kombinacija ministra, kako ga je nazvao njegov aktuelni šef Vučić, zbog toga što firme povezane sa njegovom sestrom od kada je on zaseo u ministarsku fotelju dobijaju više milionske poslove na nameštenim tenderima. Radi se o čoveku koji je jedan od osnivača Centra za društvenu stabilnost, koji proganja i targetira režimske neistomišljenike, novinare, profesore, umetnike. Taj centar je, da vas podsetim i zvanično, jedan od stubova antievropske propagande u Srbiji.

Kada sam sve podsetio o kome je reč, da se vratimo na pitanja. Pitanje – čime se bavi ministar Starović postavljam jer mu na vizitkarti piše ministar za evropske integracije. To znači, a tako piše i u Zakonu o ministarstvima, da se bavi, citiram: „poslovima državne uprave i sa njima povezanim stručnim poslovima koji se odnose na proces pristupanja Srbije EU“.

U skladu sa ovim, kad bih vas pitao gde je službeno putovao Starović u poslednje vreme vi bi verovatno i logično odgovorili da je išao u neku evropsku zemlju članicu EU ili nešto slično i pogrešili bi. Starović je u aprilu trknuo do Kine, a u maju je malo posetio Vašington. E sada, na Macutu je red da nam odgovori na pitanje – ko finansira ova ministrova turistička putovanja, koliko nas ona koštaju i šta zapravo Starović radi po Kini i SAD, pošto se evrointegracijama tamo sasvim sigurno ne bavi?

Drugo pitanje – u čije ime govori Starović se odnosi na poruku koju je ministar poslao nemačkom kancelaru Mercu. Da podsetim, Merc je Tivtu na Samitu EU- Zapadni Balkan saopštio novinarima da na sastanku, kome su pored njega prisustvovali predsednik Francuske Makron, predsednica Evropske komisije Fon der Lajen i predsednik Evropskog savete Košta, jasno predočeno Vučiću da Srbija ima otvoren put prema EU ali da mora da odluči gde vidi svoju budućnost, jer balansiranje između Kine, Rusije i Evrope više nije moguće. Starović je u odgovoru poručio Mercu, citiram: „Srbija se neće odreći saradnje sa drugim partnerima“. Da prevedem – Starović je rekao

5/3 MT/MJ

ne EU, jer je upravo usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom koja isključuje politiku sedenja na više stolica jedan od uslova deblokade evropskog puta.

Pošto ministri u skladu sa Zakonom o Vladi, član 26a, imaju obavezu da u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade, predsednik Vlade Macut mora da se smeni ministra Starovića ili da javno prizna da je ova njegova Vlada odustala od punopravnog članstva Srbije u EU bez obzira na skupštinske rezolucije iz 2004. i 2013. godine koje su to potvrdile i definisale.

Jasno je i bez ovoga da Srbija nije na evropskom putu, pa i građani zaslužuju već na Šešeljevoj stranputici koja garantuje samo suze i crne barjake. Zato će Macut nastaviti da ćuti, Starović da govori šta mu Vučić kaže, a Vučić da radi sve što osuđeni zločinac Šešelj sanja.

Pošto Macut nije odgovorio na pitanje o tome zašto ne sme, ni ne prijavi ministre za koje je sam priznao da su korumpirani, ne očekujem odgovor ni na ovo moje poslaničko pitanje, ali zato verujem da će ova poslanička pitanja biti znakovi pored puta koji će vrlo brzo omogućiti da se brže i lakše utvrdi politička, ali i pravna odgovornost za sve koji gaze vladavinu prava, uništavaju institucije i gase profesionalne medije kako bi nastavili da se bogate i bahate kroz koruptivne i kriminalne dilove.

6/1 VS/MP 10.55 – 11.05

I za kraj, dozvolite mi da iskoristim institut poslaničkog pitanja i obavestim ministra Lončara da su udruženja koja se bave problematikom presađivanja organa pristala da zajedno obiđu donor bolnice, kako je on to predložio, te očekujem od njega predlog i kako to da se realizuje. Hvala.

Hvala vama što poštujete vreme predviđeno Poslovnikom.
Reč ima gospodin Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Hvala poštovana predsedavajuća

Tražim obaveštenje od Prvog osnovnog javnog tužilaštva u vezi predmeta zvučni top, kada je 18. marta 2025. godine to tužilaštvo saopštilo da nije korišćen zvučni top, nakon analize izveštaja MUP-a BIA, Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja koji su takođe utvrdili da nije korišćen zvučni top.

Tražim obaveštenje šta je to tužilaštvo utvrdilo o razlozima izazivanja panike, trčanja i guranja građana u ulici Kralja Milana.

Šta je to tužilaštvo utvrdio u vezi provera tvrdnji o navodnim povredama građana, navodno izazvanim zvučnim topom?

Tražim obaveštenje da li je to tužilaštvo utvrdilo ko su organizatori lažnog prijavljivanja zdravstvenih smetnji koje je navodno izazvala upotreba zvučnog topa? Još 15. i 16. marta 2025. godine bilo je jasno da 15. marta niko nije koristio bilo kakvo zvučno oružje ili „zvučni top“ koji inače i ne postoji, ali koristiću taj naziv zvučni top iz blokaderskog spina je inače nevidljiv, nečujan i nije povredio nikoga kako govore činjenice.

Inače zvučne naprave za kontrolu uličnih nemira se zovu LRAD odnosno long rej džakustik divajs ili dalekometni zvučni uređaj i taj uređaj ne ispaljuje bilo kakve projektile. Iz njega se ne može pucati, ta naprava i zvučnik koji koristi zvučne talase.

Preko 100 država sveta od kojih najmanje 20-tak država Evropske unije koristi LRAD odnosno tzv. zvučni top, a od toga u SAD u 550 gradova policija tih gradova koriste tzv. zvučni top. I ovaj spin blokadera koji je sada dokazan da je laž, o zvučnom topu potpuno liči na ono političko trovanje mozga koje su izveli Albanci na Kosovu i Metohiji 1990. godine u proleće. Tada su hiljade Albanaca izcenirale masovno farsično jedno nacionalno trovanje.

Došlo je vreme odgovornosti. Više javno tužilaštvo je tokom istrage smrti studentkinje Milice Živković stradale na Filozofskom fakultetu u Beogradu pod kontrolom dekana Sinanija, rektora Đokića otkrilo je pisani dokaz dokument blokadera koji dokazuje da su pripremali simulaciju posledica upotrebe zvučnog topa, nasilnu promenu vlasti i građanski rat.

Plan blokadera i njihovih pokrovitelja je bio da se na vlast u Srbiji dovedu poslušnici koji će priznati lažnu državu Kosovo i uvesti sankcije Rusiji, prekinuti podršku Republici Srpskoj, podstaći separatizam u Vojvodini, Raškoj oblasti, ekonomski oslabiti Srbiju.

Tužilac VJT je izjavio da – služba za borbu protiv terorizma prikuplja potrebna obaveštenja kako bi se utvrdio identitet četiri grupe lica koja bi mogla da budu procesuirana nakon sprovedene istrage, a te četiri grupe su naravno organizatori, realizatori, oni koji su pružali medijsku podršku, i na kraju oni koji su umešani u lažno prijavljivanje posledica dejstva zvučnog topa. Inače tvorci ideje o oduzimanju ljudskosti i nanošenja civilne, odnosno građanske smrti predsedniku Vučiću, još 2014. godine, počeli su monstruoznu dehumanizaciju upotrebom, zloupotrebom tragedije

6/2 VS/MP

poplava u Obrenovcu, tada su lansirali narativ – Vučiću, ti si kriv za stotinu leševa koji plutaju u Obrenovcu, usledili su tokom narednih godina monstruozni narativi Vučiću ti si gajio tone marihuane u Jovanjici, Vučiću ti si ubio Cvijana, Vučića ubio si Olivera Ivanovića, Vučiću, želiš litijum da potruješ sopstveni narod, Vučiću, kriv si za smrt naše dece u Ribnikaru i Mladenovcu, Vučiću, korupcijom i nadstrešnicom si ubio 16 ljudi u Novom Sadu i ruke su ti krvave, i konačno, povodom ove izmišljotine, koja je dokazana i u Nemačkoj da je laž, i u Italiji, Sarajevo, Safari, monstrumi su izmislili narativ – Vučiću, iz snajpera si u Sarajevu ubijao decu majkama u naručju, pazi molim te.

Posebno je odvratna laž koju su 15. marta lansirali blokaderi i opozicija od njih neki sede ovde, Vučiću, pucao si u leđa svom narodu. To je perverzno inverzna rečenica, jer upravo su blokaderi pucali i ranili i pokušali da ubiju Milana Bogdanovića, našeg člana ovde ispred Skupštine, 22.10. i blokaderi su pucali na SNS i policiju, u Vrnjačkoj Banji u junu prošle godine i uništili su preko hiljadu prostorija SNS, od kojih su 40 spalili, pokušali su da spale stotinak ljudi u Novom Sadu, na čelu sa predsednikom naše stranke.

Blokader student na kraju u novembru je nožem izbo našeg člana ovde ispred Skupštine i blokaderi su uništili, da se podsetimo preko 100 traktora srpskih domaćina, tamo od 13, 14. i 15. marta prošle godine.

Sva ova kriminalizacija i dehumanizacija, završavam uskoro, Rokvić je imala 6 minuta, ima cilj da predstavi Vučića i članove njegove porodice kao zlo, a posebno njega kao nečoveka, kako bi se potpuno obezvredili i gurnuli u zapećak Vučićevi ogromni rezultati u dizanju Srbije i kako bi se pripremio teren za njegovo uklanjanje, a oni nisu uspeli.

Vučić ih je pobedio time što nije prekinuo da uzdiže Srbiju, pobedio ih je bez upotrebe zvučnih naprava i suzavca, pendreka, vodenih topova, konjice, pasa i svih divota, koje najnormalnije upotrebljavaju sve policije EU. Vučić ih je pobedio tako što su studenti koji žele da uče, na zakonit način zauzeli Pionirski park i tako što je postavio 200 traktora oko tog parka, pobedio ih je strpljivošću i pristojnošću.

Srbija pobeđuje, živela Srbija. Hvala.

Hvala vam.
Dame i gospodo, nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata tačaka od 1. do 32. dnevnog reda.
Za reč se javlja ministar pravde Nenad Vujić.

Uvažena potpredsednice Narodne Skupštine, uvažene narodne poslanice i poslanici, javnosti radi, moramo da iznesemo i određena pitanja koja su se pojavila i na prethodnoj sednici i u javnosti, da se tekstovi razlikuju i da prelaznim i završnim odredbama se izigravaju preporuke Venecijanske komisije, što nije tačno.
Pre svega, ponavljam, Republika Srbija je sama zatražila mišljenje Venecijanske komisije i to nije bila obaveza koja nam je bila nametnuta spolja, već izraz naše opredeljenosti da reformu pravosuđa nastavimo, da je unapređujemo i da je sprovodimo u otvorenom dijalogu sa evropskim institucijama i u skladu sa najvišim standardima vladavine prava.
Zbog toga ne možemo nikako da prihvatimo tvrdnje da je Republika Srbija bilo koga dovela u zabludu ili da prikrije sadržinu predloženih zakonskih rešenja, zato što sva predložena zakonska rešenja i sve ono što je išlo ka Venecijanskoj komisiji, dostavljeno je i EU i zajedno sa Venecijanskom komisijom, ali isto tako su dostupne sve verzije i ceo tok na sajtu Ministarstva pravde, tako da, sve o čemu govorimo
6/3 VS/MP
uvek usmereno na mišljenja Venecijanske komisije, i to zakonski tekstovi jasno prate.
Odredbama koje su implementacionog karaktera, odnosno kojima se sprovode zakoni je nešto čime se reguliše dinamika sprovođenja zakona i one su nešto što je uklopljeno u standarde i Venecijanske komisije i EU i tim odredbama samo se reguliše sprovođenje i prelazak sa postojećeg na novi sistem. To su uobičajene odredbe i to svi znaju pa i Venecijanska komisija koja nije ni postavila pitanje prelaznih i završnih odredaba.
Rešenja koja su bila predmet ocene Venecijanske komisije su ostala ista, dok ovim prelaznim i završnim odredbama uvodi se samo bezbednosti i sprovođenja na jedan jasan način, vrlo transparentan, ali i obezbeđuje pravna sigurnost i institucionalni kontinuitet i nesmetana primena i sprovođenje reforme.
7/1 JD/CG 11.05 – 11.15
U tekstu koji se nalazi pred narodnim poslanicima su prelazne i završne odredbe i to nije sporno. Međutim, važno je razlikovati normativna rešenja koja su bila predmet razmatranja Venecijanske komisije i odredbe koje uređuju njihovo sprovođenje.
Ni jedno od rešenja kojima se sprovode preporuke Venecijanske komisije nije promenjeno kroz prelazne i završne odredbe. Tako da, nije tačna tvrdnja da smo promenili sastav Komisije kroz prelazne i završne odredbe, da smo uvođenjem prelaznih i završnih odredaba stavili faktički van snage dogovorena rešenja i usklađena sa Venecijanskom komisijom, jer zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, što je standardna procedura i nigde ne stoji da on stupa na pravnu snagu za godinu dana.
Takođe, nisu uređena, nisu ni promenjena pravila što se tiče ni sastava Komisije, niti vezano za upućivanje. Ono što je regulisano prelaznim i završnim odredbama, a to je da će Komisija biti formirana, da će u roku od 30 dana, što je relativno kratak rok, doneti se pravilnik o načinu imenovanja izbora članova Komisije, da će se u roku od 60 dana od stupanja na snagu zakona izvršiti izbor Komisije.
Naravno, ne možete ostaviti pravni vakum, i ta pitanja moraju onda biti regulisana na način koji je trenutno važeći, ali to je u tom prelaznom roku i to je vrlo javno i to su sve norme koje su standardne.
Ne možemo reći da je prelaznim i završnim odredbama nešto u stvari izigrano i da nije sprovedeno. Inače, napominjem da smo mi i prevod teksta poslali i Evropskoj uniji zato što Srbija sve što radi radi vrlo transparentno. Ceo postupak i usvajanja izmenama zakona i sve razgovore i mišljenja Venecijanske komisije se jasno vide i cela hronologija i na sajtu Ministarstva pravde.
Kada govorimo o prelaznim odredbama koje govore o upućivanjima, jasno je u tim prelaznim odredbama da sva ona upućivanja koja su po sadašnjem važećem zakonu izvršena ostaju ili do popunjavanja mesta zato što su oglasi već raspisani ili do isteka roka na koji su lica upućena.
To je potpuno u skladu i sa temeljima pravne sigurnosti, jer i sama Venecijanska komisija je u svom mišljenju iz aprila meseca i svojim mišljenjima navela da se mora poštovati pravna sigurnost i da nekakva očekivanja i pravna sigurnost koja je uspostavljena ne možemo zakonom onda retroaktivno ukidati.
Venecijanska komisija u svojim dokumentima i kroz tzv. pravila „Ruloflo“ (Rule of law) ček list kako se zove taj zvanični dokument posebno naglašava značaj pravne sigurnosti, predvidljivosti prava i institucionalnog kontinuiteta.
Pa, i sam sud EU dosledno ističe značaj zaštite legitimnih očekivanja i pravne sigurnosti kao opšte načela evropskog prava. To je on u nizu presuda i Evropski sud pravde izneo u svom mišljenju.
Novi zakoni nalažu dodatno da jednom godišnje Visoki savet tužilaštva kao nezavisno telo proverava i opravdanost nastavka upućivanja, ali to je nešto što onda unosimo kao pravnu normu. Tako da ono što stoji u prelaznim i završnim odredbama da se nastavlja da rade oni koji su upućeni mi ispunjavamo i mišljenje Venecijanske komisije koja je rekla da legitimna očekivanja moraju biti obezbeđena, ne možete prekinuti zakonom.
Druga stvar, i u svom mišljenju oni su izrazili zabrinutost da ukoliko prekidate zakonom upućivanja ostavljate onda tužilaštvo bez potrebnih kapaciteta.
Tako da, između ta dva temelja mi imamo ovu prelaznu i završnu normu koja govori o tome da svi oni koji su upućeni ostaju do isteka perioda na koji su upućeni.
7/2 JD/CG
Naglašavam da i za sva ta relevantna mesta o kojima govorimo gde su upućeni dodatni tužioci kao pojačanje su i raspisani oglasi. I sami izvestioci i Venecijanska komisija naravno znaju da oglasi traju. Da biste sproveli te oglase potrebno je vreme.
Kada je reč o Komisiji za odlučivanje o prigovorima Venecijanska komisija je tražila njeno uspostavljanje i predložena zakonska rešenja su usmerena na sprovođenje te preporuke. Venecijanska komisija to ocenjuje kao korak napred.
Zakon propisuje kriterijume za izbor članova, javni poziv i rokove za njeno formiranje. Zato govorimo o tome da u prelaznim i završnim odredbama imamo rok u kome se donose pravila, rok u kome se daje taj oglas koji su vrlo kratki, a to je 30 dana, odnosno 60 dana od dana stupanja na snagu.
Takođe, ono što je jako bitno i što je jako opasno, a to je da kada primenjujete novi zakon, kada počne primena novog zakona da ne dovedete do pravnog vakuma. I ove odredbe o kojima govorimo, prelazne i završne, to u potpunosti obezbeđuju.
Zato molim kada govorimo i o prelaznim i završnim odredbama da ne iznosimo neutemeljene optužbe, nego da vrlo jasno i konkretno kažemo koja to prelazna i završna odredba je suprotna mišljenju ili ono što smo dobili da smo u potpunosti zakonskim rešenjima ispunili preporuke Venecijanske komisije, da u stvari prelaznim i završnim odredbama stavljamo van snage, jer samo o konkretnim stvarima možemo i razgovarati.
Naš cilj nije bio niti jeste da formalno zadovoljimo određene standarde, već da reformu sprovedemo na način koji istovremeno unapređuje nezavisnost i samostalnost tužilaštva, odnosno nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva i da očuvamo pravnu sigurnost i obezbedimo nesmetano funkcionisanje institucija. To je osnovni cilj.
Republika Srbija ostaje posvećena i saradnji sa Venecijanskom komisijom. U mišljenju je to i naglašeno i pohvaljeno, ne samo saradnja kada je u pitanju naš zahtev za hitnim mišljenjem nego je pohvaljeno i opredeljenje Srbije da nastavi ceo proces dalje saradnje, a pogotovo u vezi one dve preporuke koje traže određeno vreme, jer mi smo i pozvali Venecijansku komisiju da se uključi i u analize predloga i da se uključi u utvrđivanje možda i modela koji je odgovarajući kada govorimo o sprečavanju visokotehnološkog kriminala.
Konačno, i ceo tekst zakona preveden na engleski jezik paralelno sa srpskim tekstom biće dostavljen kada bude usvojen i Venecijanskoj komisiji i Evropskoj uniji.
Mi smo već i uputili Evropskoj uniji dopis pošto su se pojavile ovakve optužbe da prelaznim i završnim odredbama mi u stvari izigravamo preporuke i mišljenja, mi nemamo šta da krijemo i mi smo i obrazloženje i prelazne završne odredbe dostavili i Venecijanskoj komisiji i Evropskoj uniji.
Što se tiče toga da mi dovodimo u zabludu time što kažemo da je mišljenje Venecijanske komisije u potpunosti pozitivno. Ono jeste, potpuno je pozitivno u odnosu na sve ove zakonske tekstove, sada još sa onim dodatnim upućivanjem koje je urađeno posle Venecijanske komisije gde je Visoki savet tužilaštva prihvatio i taj stav Venecijanske komisije da ne možemo zakonom prekidati određena pravna stanja je i ona preporuka broj sedam u delu koji se tiče upućivanja još dva tužioca, to je ispunjeno, tako da možemo govoriti o potpunom ispunjenju i u delu koji se tiče i Preporuke broj sedam Venecijanske komisije.
8/1 GD/VZ 11.15 – 11.25
Da izmene zakona iz januara nisu bile korak unazad to Venecijanska komisija potvrđuje svom mišljenju, jer da je suprotno Venecijanska komisija bi u svom mišljenju iz aprila meseca rekla da Srbija stavi van snage zakone i one sve izmene iz januara meseca i ne bi ušla u dijalog i ne bi davala preporuke za unapređenje zakonskih rešenja iz januara meseca zato što tu smo napravili iskorak unapred, recimo kod toga što je pozdravljeno u mišljenju, i to svi vide i svi znaju jer to je sve javno, to je da smo ojačali ulogu VST kada govorimo o upućivanju, da smo iz jednog pravnog stanja u kome je pojedinac bez jasnih merljivih kriterijuma odlučivanja to dali ustavnom telu kao što je VST, što i jeste njegova primarna nadležnost. Još smo dodatno unapredili to zakonsko rešenje iz januara meseca zato što smo uveli javni poziv. Uveli smo i činjenicu da tužilac koji traži da mu se upute dodatni tužioci da mora da obrazloži, da ne može situaciju u kojoj je opterećenom u tužilaštvu da reši na drugi način, da to će konstatovati VST, da će potom VST raspisati javni poziv i pozvati tužioce da se jave i onda odlučivati. To je vrlo transparentno i to rešenje je pozdravljeno kao nešto što je korak napred, tako da tvrdnje da su izmene predstavljale korak unazad ne stoje i nigde toga nema u mišljenju Venecijanske komisije.
Takođe, Republika Srbija nikad nije tvrdila, niti tvrdi da zakonska rešenja ne mogu da pretrpe i određene izmene i određena unapređenja. Naprotiv, u svakom demokratskom društvu kvalitet zakonodavstva upravo se ogleda u spremnosti da se prati praksa, da se sagledavaju efekti propisa i vrše dodatna unapređenja tih propisa. Sve drugo bi bilo suprotno težnjama, a to je da stalno imamo podizanje standarda i unapređenje dostupnosti pravde građanima i efikasnosti pravosuđa.
Ponavljam, činjenica da je Srbija sama zatražila mišljenje Venecijanske komisije ne može se tumačiti kao namera da se bilo šta prikrije, da se zatvori bilo kakva stručna rasprava. Naprotiv, ta stručna rasprava je urađena i organizovana. Traženje mišljenja međunarodnog savetodavnog tela nije nikakav znak slabosti, već znak institucionalne odgovornosti Republike Srbije za jedan otvoren dijalog, da kroz dijalog sa međunarodnom savetodavnom institucijom kao što je Venecijanska komisija dođemo do najboljih rešenja koji će, naravno, biti uklopljene u naš pravni poredak.
Nemojmo zaboraviti da su različita rešenja koja postoje u nacionalnim zakonodavstvima, recimo konkretno kada govorimo o tužilaštvu, u jednom delu zemalja, ne malom, članica Venecijanske komisije tužilaštvo je deo Ministarstva pravde. Ministar pravde je taj koji ima pravo da daje obavezna uputstva. Napominjem da to ni danas, ni nikada tužilaštvo nije bilo deo u Srbiji Ministarstva pravde, niti je ministar pravde imao pravo da daje bilo kakva obavezna uputstva tužiocu u konkretnim predmetima. To u nekim zemljama postoji, zemljama na koje se mnogi pozivaju. Recimo, u Nemačkoj to je pravo ministra pravde da u konkretnom predmetu daje obavezna uputstvo. U Francuskoj on daje generalna godišnja uputstva.
Tvrdnje da su izmene deo pritiska koji dolaze od EU, ni sa tom ocenom se ne mogu složiti, jer mi smo sami inicirali proces kod Venecijanske komisije, sami smo ušli u taj dijalog, sami smo došli i do određenih rešenja i onaj utisak koji se stvara da su izvestioci pisali nam norme nije tačan. Vrlo se vidi čitava hronologija na sajtu Ministarstva pravde. Vidi se i na sajtu Venecijanske komisije.
Mi znamo koje su nam i obaveze iz akcionih planova kada govorimo o Poglavlju 23 i vrlo smo posvećeni ispunjavanju tih obaveza, tako da to sve pokazuje institucionalnu odgovornost i zrelost.
Pravo pitanje - da li je neko bio spreman da sasluša preporuke Venecijanske komisije. Znači, mi smo saslušali, mi smo ušli u dijalog i došli smo sa konkretnim zakonskim predlozima koji su isti u odnosu na preporuke i ono što je bilo
8/2 GD/VZ
na Venecijanskoj komisiji, tako da sve ovo što se nalazi pred nama pokazuje jednu ozbiljnost i zrelost u primeni preporuka Venecijanske komisije.
I ove izmene ne predstavljaju, kao i one u januaru mesecu, nikakav korak unazad, niti povlačenje pod pritiskom, već proces i nastavak reformi i sve je to ono što će biti pred nama, kao što ćemo imati, ja se nadam, vrlo uskoro i Zakon o Pravosudnoj akademiji koji je prošao kroz Venecijansku komisiju i koji će se naći pred narodnim poslanicima kada dobijemo i finalna mišljenja o usklađenosti, tako da Srbija ide sve vreme unapred kada govorimo o unapređenju pravosuđa i čitavog onog pitanja, a to je da učinimo sistem i pravosuđe što dostupnije građanima, jer to nije obaveza iz pregovaračkih poglavlja, nego je obaveza iz našeg Ustava. Građanima se garantuje pravo na pristup sudu, na pristup pravdi u razumnom roku i to piše u našem Ustavu i to nije nikakav pritisak, niti je to nešto što mi sprovodimo zbog nekog drugog nego zbog naših građana i to je ono što piše u Ustavu.
Zato naglašavam da pravni sistem nije statičan. Unapređenje zakonskih rešenja nakon stručnog dijaloga ne predstavlja nikakvo priznanje neuspeha. On je samo pokazatelj i samo tako može biti odgovornog odnosa prema reformama, odgovornog odnosa prema Ustavnim garancijama i odgovornog odnosa prema građanima Republike Srbije.
Hvala.

Hvala.
Vraćamo se sada na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržaće Predlog zakona o izmenama zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti kojom se povećava ukupan iznos kredita na 900 miliona evra.

Za našu poslaničku grupu pomoć mladima pri kupovini prve stambene nepokretnosti deo je sistemskih napora koji istovremeno predstavljaju, ekonomsku, socijalnu, demografsku i populacionu meru, a iznad svega meru koja će osigurati ostanak mladih ljudi u zavičaju.

Zahvaljujući detaljnom i preciznom predstavljanju uslova i procedura u medijima, a prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija i Vlade Srbije iz juna 2026. godine za ovaj program je podneo preko 11.400 zahteva. Do sada je odobreno i registrovano više od 7.000 ugovora o stambenim kreditima za mlade.

9/1 TĐ/MO 11.25 – 11.35

Program je počeo u martu 2025. godine. Do marta 2026. godine odobreno je tačno 5.736 zahteva, što znači da se samo tokom proleća 2026. godine broj registrovanih kredita uvećao za oko 1.300 novih ugovora. Prosečna vrednost odobrenih kredita iznosi oko 80.000 evra, a čak trećina svih prijavljenih odlučila se za maksimalan rok otplate od 40 godina, kako bi mesečna rata bila što niža.

Naša poslanička grupa ocenjuje da je reč o izuzetno dobrom programu i od samog početka podržava ovaj zakon, svesna da se njima rešava najveći izazov sa kojima se mladi ljudi suočavaju, a to je pitanje kako doći do sopstvenog krova nad glavom. Sličan model kreditiranja nakon usvajanja zakona uvela je i Republika Mađarska, ali ni blizu pod tako povoljnim uslovima kakve imaju mladi u Srbiji. Sa druge strane, ostale zemlje u okruženju uopšte ne nude slična rešenja kada je u pitanju sticanje prve nekretnine.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara posebno vodi računa o tome da svaki zakonski predlog sadrži odredbe koje sprečavaju neravnopravan tretman. Zaštita od diskriminacije jasno je vidljiva u odredbama koje propisuju uslove za apliciranje. Zahtev mogu podneti mladi od 20 do 35 godina starosti, zaposleni na neodređeno vreme, poljoprivrednici, obveznici poreza prihode od samostalne delatnosti i samostalni umetnici.

Sa druge strane, zaposleni na određeno vreme dužni da na zahtev obezbede jemstvo člana porodice ili trećeg lica. Nema ograničenja kada je reč o visini primanja, a kada je reč o nezaposlenim licima, oni su dužni da obezbede solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice ili trećeg lica.

Moram naglasiti da kod ove vrste kredita sopstveno učešće iznosi samo 1%, dok kod komercijalnog kredita bez državne garancije ono iznosi najmanje 10%. To u jednom konkretnom slučaju znači sledeće – ako je vrednost nekretnine 80.000 evra, sopstveno učešće iznosi svega 800 evra, dok bi kod komercijalnih kredita ono iznosilo najmanje 8.000 evra.

U ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, nedelju dana nakon početka primene ovog zakona, postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu finansija. Ukazao sam na određene nedostatke i drago mi je što je Ministarstvo finansija prihvatilo našu argumentaciju da je važna solidarna pomoć svih članova porodice. Dakle, ne samo roditelja, nego i ostalih srodnika kako bi što veći broj mladih ljudi mogao da podnese zakon za kredit i reši stambeni problem, kako svoj, tako i stambeni problem svoje buduće porodice.

Na osnovu prvih iskustava u praksi, ukazao sam na to da je važno precizno objasniti značenje pojma „člana porodice“ i shodno tome definisati kriterijume po kojima će poslovne banke prihvatiti kreditno jemstvo šireg kruga srodnika. Nemogućnost drugih članova porodice da obezbede kreditno jemstvo svojim unucima i rođacima predstavlja prepreku mnogim mladima da dođu do prvog stana.

Pored navedenog, pomenuo bih još jednu dilemu i pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi, a tiče se realne životne situacije. Naime, član 5. zakona pripisuje da korisnik kredita može biti lice koje nema, niti je imalo u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka. Međutim, u praksi se susrećemo sa mladim ljudima koji su suvlasnici nad imovinom koja predstavlja susvojinu više naslednika, tri, četiri ili pet. To su situacije nasleđenih starih kuća i malog procenta vlasništva, gde formalno postoji zakonom utvrđeno pravo da mladi čovek kao suvlasnik koristi imovinu srazmerno svojim udelom. U stvarnosti, to je apsolutno neizvodljivo, jer je suvlasnički udeo minimalan ili postoji više vlasnika koji ne mogu da postignu sporazum. Formalnopravno, ti mladi ljudi jesu vlasnici nekretnine, ali im to ništa ne znači u smislu stvarnog rešavanja stambenog problema.

9/2 TĐ/MO

Na osnovu svega navedenog, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara smatra da bi radi rešavanja ovog pitanja Ministarstvo finansija trebalo da utvrdi minimalnu vrednost nekretnine, npr. do 15.000 evra koju mladi mogu posedovati, a da im to ne predstavlja prepreku za dobijanje ovog stambenog kredita. Na drugi način oni ne bi mogli da reše svoje stambeno pitanje. Uostalom, na sličan način je i Vlada Mađarske rešila ovaj problem, odredivši da lica koja poseduju imovinu male vrednosti ne budu isključena iz programa.

Takođe, od posebnog je značaja što se navedenim kreditom omogućava finansiranje stambene nepokretnosti koju podnosilac zahteva gradi na zemljištu sa građevinskom dozvolom, što obuhvata individualnu izgradnju i izgradnju montažnih kuća. Dodatno, dopunjena je i definicija stambene nepokretnosti, pa i pomoćni objekti postaju podobni za kreditnu podršku.

Naša poslanička grupa posebno pozdravlja činjenicu da mladi ljudi koji koriste navedeni kredit ne plaćaju taksu za upis hipoteke, izdavanja liste nepokretnosti. Prema ovom zakonu, javni beležnici korisnicima kredita neće naplaćivati nagrade i naknade troškova za sačinjavanje založne izjave, potvrđivanje ugovora i slične radnje koje inače predstavljaju i te kako skupe usluga.

Želim da vam skrenem pažnju na to da je Savez vojvođanskih Mađara preko svoje Strategije za ekonomski razvoj Vojvodine i zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Mađarske već omogućio mladim ljudima kupovina 1.341 seoske kuće u Vojvodini i na taj način uspeo da ih zadrži u svom zavičaju. Štaviše, zvanične brojke ukazuju na to da je među mladima, koji su ostvarili pravo na ovaj vid pomoći, zabeležen jasan porast stope nataliteta. Stav poslaničke grupe SVM jeste da se ovim izmenama zakona mladima starosti između 20 i 35 godina daje poseban podsticaj i uspešno nastavlja dobra politika Vlade Republike Srbije. Iz svih navedenih razloga, poslanička grupa SVM će glasati za predložene zakone. Hvala na pažnji.