Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dakle, od kako je počela sednica do danas izređale su se brojne teme na dnevnom redu, ali hajde makar formalno. Na dnevnom redu su, pre svega, novi Mrdićevi zakoni. Ovo su izmene izmena pravosudnih zakona. Interesantno je i slušam jutros ministra koji kaže kako ni ovaj set zakona, koji je usvojen u januaru, nije bio korak unazad i kako to nije ocenjeno od strane evropskih partnera. Meni se čini da sam čuo drugačije izjave, pre svega, od gospođe Marte Kos, a čini mi se da nije bilo evropskih sredstava i evropskih fondova, takođe, zbog tih zakona, a nešto sam siguran da su rekli da će biti onda kada izmenite te zakone, prestanete da narušavate autonomiju univerziteta, kada se formira REM i kada se organizuju slobodni izbori. Ako ja grešim, u redu, možete da me demantujete.
Što se tiče stvari koje su pogrešno predstavljene, vratićemo se, naravno, i na to šta ste slali Venecijanskoj komisiji, šta ste dali nama ovde, ali je neverovatna stvar da se vi hvalite time da ste dobili pozitivno mišljenje nakon nekoliko meseci. Pošto moram očigledno da vam nacrt kako ova situacija izgleda, dakle, vi ste, gospodo, u ovoj materiji ponavljači. Dakle, ovaj vaš vunderkid iz šatora, koji je pisao te zakone, od pet zakona je promašio svih pet i onda ste mesecima morali da radite da ispravite greške koje ste napravili. Dakle, to čime se vi sada hvalite, to je kao kada bi neko polagao popravni ispit u avgustu, a onda se kandidovao da bude đak generacije. Formalno je moguće, ali nije normalno.
9/3 TĐ/MO
Šta ste dalje uradili? Pošto gospođa Brnabić priča o tome i traži neku odgovornost, bitna je odgovornost, a gde je odgovornost za ove zakone, a gde je odgovornost onih koji su ih pravili, gde je odgovornost ministarstva, gde je odgovornost vas koji ste ove zakone promovisali, kako se ogleda ta odgovornost kada kasnije u komisiji za ispravku tih brljotina bude isti taj Mrdić?
10/1 AL/JG 11.35 – 11.45
Dakle, sada Mrdić treba da ispravlja sopstvene brljotine, a mi koji smo svojim amandmanima tražili drugačija rešenja nas ste napali da nemamo pojma, a onda se ispostavilo da su amandmani koje je opozicija podnela i sugestije koje ste dobili od Venecijanske komisije se u 90% poklapaju i vi onda date opet onom vašem čudu od deteta da on piše i te izmene.
Što se tiče tih različitih verzija koje su slate, vi ste se, gospođo Brnabić, strašno naljutili zbog pisma koje su proevropske opozicione stranke poslale svojim partnerima i rekli ste kako tu nema ničeg prevarnog i kako vi u stvari morate da vidite, da li će i na koji način Venecijanska komisija odgovoriti po pitanju onih članova zakona koji treba da se menjaju tim tekstom, pa kada dobijete odgovor od njih, onda ćete da uradite prelazne i završe odredbe. Što će reći, kada vidite šta su vam rekli u pogledu tih članova zakona, onda ćete videti da li će ti zakoni da važe od sutra ili da važe od malo sutra ili da važe od nekog ne određenog vremenskog perioda u budućnosti.
Ali vi kažete kako smo mi želeli vas da diskreditujemo. Ja moram da vam kažem da je to nemoguće. Mi koliko god se trudili da vas diskreditujemo, pogotovo u međunarodnim okolnostima, to je, ljudi, nemoguće. Hajde vi mi recite, pošto mi očigledno nismo dovoljno pametni, kako mi u međunarodnim okolnostima da diskreditujemo režim koji je na Samitu Evropske unije u Tivat pokušao da instalira leteći „ćacilend“ i poslao devedeset ljudi, devedeset muškaraca sa vrlo sumnjivim dosijeima i vrlo sumnjivim namerama. To nikada nikome u istoriji Evrope nije palo na pamet. Vi ste to uradili dok su tamo bili svi najviši predstavnici evropske birokratije i posle toga mi treba vas diskreditujemo. To, ja vam ponavljam, to je nemoguće. Mi da se trudimo da smišljamo deset dana, mi takvu glupost koju ste vi uradili ne bismo mogli da smislimo. I onda kažete potrebna je odgovornost, a gde je odgovornost za taj događaj? Je l' rekao Aleksandar Vučić da je to uradio neko neodgovoran iz njegovog okruženja da bi se njemu dodvorio, da bi njega fascinirao, da bi tamo pravili neke gluposti. Kako se zove ta osoba? Kako se zove osoba koja je izblamirala, ne samo njega tamo, sve nas, celu zemlju ste izblamirali na taj način? Gde je odgovornost za taj događaj? Ja bih voleo da vidim uživo i tu osobu, da je upoznam, ako mogu da je dotaknem, da pokušam da doprem do tog mozga koji misli da iznajmi čarter let sa devedeset muškaraca, nije mu palo na pamet čak ni da ubaci par žena ne bi li malo napravio neku normalniju sliku, devedeset muškaraca sa dosijeima i da pošalje u zemlju gde se odigrava najvažniji politički događaj u poslednjih nekoliko meseci, gde ceo je vrh Evropske unije i to u zemlju koja je buduća članica Evropske unije i sadašnja članica NATO. Ja bih voleo da vidim tog genijalca koji je mislio da tako nešto može da se uradi i onda na tom samitu, osim toga što smo u poslednjoj klupi zato što smo trenutno u najvećem zaostatku kada je reč o evropskim integracijama, mi treba da crvenimo i zbog toga što su nas obrukali pred celim svetom.
I šta se dalje dešava? Sada nam pričate kako postoji mogućnost da će možda neki klaster konačno i da se otvori. Sad nakon pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, delimično pozitivnog u ovom popravnom roku, sada pokušavate da nam objasnite kako je izvanredan uspeh što će možda, možda nakon pet godina da se otvori neki klaster. Naše najbliže komšije čekaju na članstvo u Evropskoj uniji ili otvaraju i zatvaraju klastere, a mi se nadamo da ćemo posle pet godina možda nešto otvoriti. To vam je, gospodo, kao da pet godina ne možete da upišete fakultet, nakon pet godina vaši drugovi iz klupe završili fakultete, neki na master studijama, neki na doktorskim, a vi se nadate da ako vam progledaju kroz prste na dva pitanja da ćete možda
10/2 AL/JG
upisati fakultet i to nam prestavljate kao uspeh. I onda predsednik države ode u Gruziju i tamo pokušava da napravi skup ljudi, da nas sve nekako sjedini pod gubitničku krušku, dakle, gubitnike evropskih integracija ne bismo li mi utvrdili neku zajedničku poziciju u odnosu na Evropsku uniju. Koga bira za društvo? Ne one koji su otišli najdalje u procesu evropskih integracija, već one koji su otišli najdublje u procesu autokratskog načina vladanja u svojoj zemlji, pa tako ode u Gruziju ne bi li iz Gruzije preslikao model kako se obračunavati sa političkim protivnicima i sa neistomišljenicima vlasti.
I tako dolazimo do najaktuelnije teme, a ona se tiče čuvenog zvučnog topa. Pošto ste počeli sa pretresima, privođenjima, maltretiranjem ljudi itd. kaže Aleksandar Vučić, u ime Tužilaštva, pošto on, valjda, zna i njihov posao i vaš posao, i vaš posao, svačiji, bolje nego oni, kaže – ti ljudi treba da kažu gde su oni videli zvučni top. Evo, kod Ivica Dačića, na istoj konferenciji na kojoj je okupio medije da pokuša da im objasni kako mi to nemamo i onda je tamo nešto čačkao, pošto se očigledno u to ne razume, i onda se čulo da je to upravo to oružje. Drugo pitanje – gde smo ga videli? Ispred Skupštine. Prvo je bilo da mi to nemamo, pa je posle bilo da mi to imamo, ali da nije korišćena ta funkcija, odnosno da ona uopšte ne može da se koristi jer je to zapakovano u magacinu, pa je onda Ivica nešto čačkao, pa je onda ispalo da može i da se koristi.
Hoćete pozvati Ivicu Dačića da da izjavu? Hoćete pozvati Vladimira Đukonovića koji je te noći, 15. marta, na Informeru naručivao pesme povodom zvučnog topa u vreme dok 95% ljudi nije ni znalo ni šta je to, ni da li to Srbija uopšte poseduje? Hoćete i njih da pozovete na odgovornost? Ali teorija koju ste vi razvili na osnovu upada na fakultete nakon tragičnog događaja i optužbi studenata za takvu operaciju je ne samo nenormalna, ona je ponižavajuća za našu zemlju.
Dakle, vaša teorija glasi da se okupilo desetak studenata, desetak ljudi od 20 godina, praktično klinaca, i dogovorilo da osmisli najmonstruozniju akciju protiv države kako bi izazvali građanski rat, a onda su oni uigrali, njih desetak, kako će da se pomeraju na ulici, da idu uz bokove zgrada, a ne da idu po sredini ulice, i time motivisali desetine hiljada ljudi da u tome učestvuju, da prijave svoje zdravstvene tegove, pa motivisali pola međunarodne zajednice da priča o tome da Srbija ne sme da koristi zvučni top, da mora da sprovede ozbiljnu istragu i onda nakon godinu i po dana su naše bezbednosne službe na osnovu uvida u zapisnik, pošto su to sve stavili u zapisnik, oni su na osnovu toga otkrili da je Srbiji praktično pretila neverovatna opasnost. Vi i kad lažete, vi ponizite ovaj sistem do kraja jer ga predstavljate kao da u bezbednosnom sektoru radi skupina bolida koji godinu i po dana ne mogu takvu stvar da provale.
Ljudi moji, ja ne znam da li je gore da vi lažete na ovaj način ili da ne lažete na ovaj način, jer ako je nama bezbednosni sektor takav, pa kukala nam majka ako neko zaista sposoban poželi zlo ovoj zemlji. Ko će da nas odbrani u takvoj situaciji? I zato, ponavljam, bezbednosni sektor prvog dana po promeni vlasti mora da bude menjan iz temelja.
Onda se pozivate na izveštaj ruskog FSB koji je tvrdio da nema zvučnog topa. Izveštaj koji sadrži slova koja ne postoje u ruskom jeziku, izveštaj koji kaže da je zvučni top, koji prethodno nije postojao, pa onda nije bio razmontiran, koji se koristio i testirao na životinjama, što je po zakonima ove zemlje nedozvoljeno, jer je izgleda to bila jedina služba koja je bila spremna da njeno ime zloupotrebite za pokrivanje takvih brljotina.
10/3 AL/JG
A sve vreme, suštinski, pokušavate da pokrijete ono što su realne pretnje za građane ove zemlje. Realne pretnje dolaze iznutra. Dolaze odatle što šef policije sedi sa kriminalcima i što pokušava, po rečima tih kriminalaca, da kupi mir u gradu time što će njih da pomiri umesto da ih hapsi. Dolazi po tome što juče je u sred dana u Kumodražu ubijen čovek. Kako je bilo moguće da taj čovek bude ubijen u sred bela dana u Kumodražu? Nije bio bilo ko, nego čovek koji je 2018. ubio drugog čoveka, a 2026. je na slobodi. Osuđen na 15 godina zatvora. Ukinuta mu presuda. E, to su, gospodo, realne bezbednosne pretnje.
Gde su oni zakoni što je Vučić najavljivao – policija više neće moći da se druži sa kriminalcima? Je l` smo to zaboravili? I vi ste ovde govorili kada ste mi vi, gospođo Brnabić, uzimali reč i predsednik države je govorio, svi. Sada odjedanput pojela maca jezik. Nema od toga ništa. Zaboravili na to. E, to su realne pretnje. Ovo što radite ljudima, što im upadate u kuće i stanove, što ih privodite, pa naravno da će da izazove strah kod njih. Naravno da kada hapsite studente da će njihovi roditelji zbog toga da se uplaše. Strah je normalno ljudsko osećanje i proizvešćete ga. Ako vam je to namera, proizvešćete ga. Ali morate da budete svesni druge stvari. Mnogo je veći strah građana da nastave da žive u ovoj razvalini od države koju ste nam napravili. Mnogo je veći strah njihov da će im deca sutra kada izađu na ulicu biti prebijena ili ubijena, da li od policije, da li od kriminalaca. Svejedno je. Mnogo je veći strah od korumpiranog tužilaštva i pravosuđa i mnogo je veći strah od život u bezperspektivnom okruženju nego što je strah od vaše represije. Zato sve to što radite na kraju vam neće pomoći. Dolazi vreme odgovornosti, kao što gospođa Brnabić voli da govori. Doći će vreme svođenja računa pa ćemo videti ko će bi na kom mestu. Vi na tom svakako više nećete.
11/1 MZ/MJ 11.45–11.55
