Gospodin Milimir Vujadinović ima reč.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, građani Republike Srbije, svaka politika pre ili kasnije posle istorije i sećanja. Koliko vam to negirali da je tako, ali, verujte mi, ako se okrenete unazad, potvrdiće vam se to.

Nekoga istorija pamti na ovaj ili na onaj način, a neko se u istoriji opisuje time što istovremeno bude prisutan u skupštinskoj sali sa karticom do ključa u Priboju, a opet nekoga istorija pamti po velikim delima i upisuje ga velikim slovima.

Danas i ovih dana je pred nama skup zakona koji su manje-više svaki važan na svoj način, manje-više utiču na svakodnevni život građana, neki u većem obimu, neki u manjem, a neki jesu istorijska stvar.

Mnogo istorijskih stvari urađeno je u periodu politike današnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića, današnje SNS i njenog predsednika Miloša Vučevića. Trajalo bi to dugo kada bi pokušao da nabrajam koliko je toga i šta je sve urađeno u prethodnoj deceniji i u prethodnim godinama, počevši od puteva, pruga, ustanova kulture i ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, fabrika, pomoći Srbima u regionu itd., itd., ali jedna od istorijskih stvari zbog kojih sam lično zadovoljan što u njoj učestvujem je i ovaj Zakon roditelj negovatelj. Da nije tako, verovatno ne bi budilo toliko pažnje među samim poslanicima i u samoj srpskoj javnosti. To jeste istorijska stvar, istorijska prekretnica, gde po prvi put država jasno i institucionalno prepoznaje brigu i muku i posvećenost roditelja koji svoj ceo život od početka do kraja posvećuju deci kojoj je ta pomoć neophodna tokom čitavog njihovog životnog veka.

Kao što reče moj kolega Dragan, možda tih 90.000 sad i nije nešto najvažnije u svemu tome, ali treba napomenuti da tih 90.000 dinara u bruto iznosu ne isključuje svaku drugu vrstu novčane pomoći koju dete prima po drugim zakonskim osnovama.

Možda ja nešto emotivnije mogu da govorim o ovome zbog mnogo mojih ličnih prijatelja za koje znam koliko sebe posvećuju deci koju podižu i koja imaju određeni invaliditet. I, da vam kažem, pre nego što sam došao ovde od njih nekoliko tih mojih ličnih prijatelja sam zadužen da prenesem zahvalnost srpskom predsedniku, Vladi i svim poslanicima koji će podržati ovaj predlog zakona.

Verujte mi da, koliko god to negirali i pokušali da umanje, ovim zakonskim predlogom se svi apsolutno upisujemo u istoriju u pogledu jednog političkog ili životnog posla kojim smo se bavili.

Ministre, što se tiče Zakona o oružju i municiji i kako, rekoste, sa njim povezanog ovog Krivičnog zakonika, jer su oni međusobno veoma uslovljeni, slušali ste juče ove neke koji su rekli da se radi o razoružavanju naroda do ovih dole koji su valjda žalili i što pooštravamo uslove za one, da kažem, legalne držaoce naoružanja i čini mi se da tom bukom i galamom koju su proizvodili u sali pokušali su da prikriju jednu mnogo važniju činjenicu. U prethodnim godinama mnogo je i drastično naoružan onaj ko je trebao da se naoruža i to je jako važno napomenuti.

Nije važno da li je naoružan njihov ludak i mračnjak Anđelković, da li je naoružan onaj koji je pucao ispred Skupštine i ranio čoveka, nije važno da li je naoružan onaj, kako se zvaše, Mladenović u Vrnjačkoj Banji koji je pucao na policiju i na prostorije SNS. Važno je da je naoružana srpska vojska. Do zuba je u prethodnim godinama i decenijama naoružana srpska vojska. Naoružana srpska armija je nužnost u svakom trenutku, a u vremenima u kojima živimo verujte mi da je ključ opstanka i našeg

37/2 GD/IR

naroda u Srbiji i našeg naroda u regionu i, sviđalo se to njima ili ne, za to je direktno zaslužan sadašnji srpski predsednik, a ako bog da, i budući srpski premijer Aleksandar Vučić.

Nemamo mi nikakvu dilemu da je to nešto i jedna od političkih stvari koja njima ne odgovara, kao što nas apsolutno ne zanima njihov žal za time što će ovim zakonskim rešenjem, ministre, mračnjaci i ludaci poput Anđelkovića i Mladenovića, njihovih aktivista, njihovih pulena, njihovih političkih sledbenika biti barem malo sprečeni da rade ono što su radili i, gle čuda, legalnim naoružanjem. Eto, taj deo nas apsolutno ne interesuje.

S tim u vezi, da ne bi dužio, da bi kolege stigle i dalje da govore o ovim zakonskim rešenjima, samo na kraju - podržaćemo i ove zakone o kojima sam govorio i sve druge koji su danas na dnevnom redu.

Dragi prijatelji, hvala vam i živela majka Srbija!

Hvala vama.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, današnja tema na dnevnom redu, sastavljena od 18 tačaka, govori o sedam zakonskih predloga, dva autentična tumačenja i sedam kadrovskih rešenja koje je Narodna skupština dužna da donese, ali kada pogledate sav ovaj skup zakona, videćete da su u stvari svi vezani za sam proces evropskih integracija iz razloga što svi ovi predlozi su negde sastavni deo pregovora, dogovora sa Evropskom komisijom, ali i prošli su odbore za evropske integracije u pravo da bi pokazali usklađenost sa najnovijim evropskim direktivama.

Znate, kada pričamo o Klasteru 3, s obzirom da smo u pregovorima sa EU otvorili 22 poglavlja, dva zatvorili, pa onda su promenili metodologiju u šest klastera, dva smo znači otvorili, dolazimo do tog famoznog Klastera 3 koji poslednje četiri godine nije otvoren, a svi govore o tome da uslovi zbog kojih u tehničkom smislu ne postoje prepreke, ali u političkom smislu postoje, a to je od 2022. godine, očito odnosi EU sa Ruskom Federacijom i negde pritisak da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji. Druga stvar je da priznamo državu kao što je nezavisno Kosovo, koje samozvano sebi daje za pravo da određene zemlje koje su priznale kao članica EU, jednostavno nas pritisnu i nateraju da donesemo takve političke odluke, suprotno mišljenju većine građana Srbije i to je ono što treba biti realan kada govorimo o evropskim integracijama, a na nama je bilo da vredno radimo u tehničkom smislu i da sva ova poglavlja, kojih ima osam, koji su sastavni deo Klastera 3, u svakom trenutku popravljamo zato što u tehničkom smislu mi smo bili spremni još pre četiri godine i to govori izveštaj od 2023, 2024, 2025. i sada u 2026. godini. Imate u poslednjem izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu, na strani 107. koja govori o tome da su svi ovi klasteri u tom tehničkom smislu za nas izvršeni, da smo mi svoje obaveze odradili. Međutim, onaj deo politički koji se stvorio prethodnih godinu i po dana, sa određenim akcijama finansiranih projekata iz inostranstva, a najviše iz regiona su pokazali da protesti koji su bili u protekloj godini su doveli do toga da u saradnji sa ovim opozicionim strankama koje nam ovde spočitavaju o našoj prošlosti i demokratiji su doveli do toga da se donesu određene rezolucije u kojima su traženi novi zahtevi, kao što smo imali priču o REM-u o kojoj ne žele da pričaju zato što smo mi kao većina glasali za njihove kandidate i ne žele da pričaju o tome da smo zaista uradili sve da bi jednostavno uspostavili funkcionisanje ove institucije, a da oni imaju kandidate koji čim budu izabrani, nisu još stupili na dužnost, daju ostavke jer jednostavno žele da blokiraju rad, pokažu nesposobnu Srbiju na tom putu evropskih integracija i prikupe jeftine političke poene za tako nešto.

37/3 GD/IR

Sada mi to imamo i ovde kada je u pitanju ova sednica, kada je u pitanju Zakon roditelj negovatelj i imamo priču koja se odnosi na Poglavlje 19, koja se odnosi na tzv. socijalnu politiku i zapošljavanje, koja je sastavni deo Klastera 3 i jedan od tih zakona koji unapređuje stanovište države u tom pogledu saradnje sa socijalnim kategorijama u društvu je i roditelj negovatelj.

38/1 TĐ/MJ 17.00 – 17.10

Pored toga, mislim da su i ove mere koje je najavio predsednik Srbije, koje govore upravo o određenim davanjima socijalnim kategorijama koje će iz budžeta, jednostavno, pod ovih pet-šest mera, pogoditi tri miliona građana.

Kada govorimo o Zakonu roditelj-negovatelj, mi imamo situaciju u ovom trenutku da nam oni, koji su najviše zbog ličnih sujeta blokirali praktično u prošlom sazivu donošenje ovog zakona, sada spočitavaju da ovaj zakon nije dovoljno adekvatno napravljen, da ga treba proširiti na veći deo, opseg od 37 hiljada ljudi koji imaju decu sa posebnim potrebama. Treba reći da ovaj zakon obuhvata, znači, nezaposlena lica i zbog toga obuhvata 3.270 roditelja, odnosno staratelja, a da plan za sledeću godinu je da će biti 3.400, za 2028. godinu 3.600. Naravno, sredstva u budžetu za ovo sada još uvek nisu opredeljena, ali ona iznose 591,5 miliona koje ćemo verovatno iz budžetske rezerve obezbediti za ta dva meseca, koji se odnose na oktobar i novembar.

Kada govorimo o tome koja su prava, jednostavno, ove razlike od 34.000 roditelja koji imaju, takođe, decu sa posebnim potrebama, treba reći da su oni zaposlena lica, da oni imaju plate i kod poslodavaca u svakom trenutku kada žele da budu sa svojim detetom 24 sata, odlaze kod lekara, otvaraju bolovanje i prvih mesec dana poslodavac jednostavno finansira to bolovanje i sledećih, čak do 18, meseci imaju prava da budu sa svojim detetom 24 sata. Država finansira njihove plate u bruto iznosu. Te plate su sigurno veće od 65.000 dinara zato što je ovo minimalac o kome sada govorimo, i to je ta zagarantovana minimalna plata koju će ovih 3.270 roditelja-negovatelja dobiti.

Znači, ukoliko bi mi sad i prihvatili predloge koje nam daju ovde zarad jeftinih političkih poena, mi bi onda došli u situaciju da država mora po dva osnova da plaća za istu stvar određena davanja. Zašto to govorimo? To jednostavno nije moguće i oni to znaju da nije moguće, ali žele u tih 34.000 građana da nađu određene svoje političke istomišljenike i da na taj način kreiraju jednu novu realnost u kojoj govore, kao što smo imali prilike da čujemo, kako mi nismo dovoljno humani, kako ne pokazujemo dovoljan stepen ljudskosti, kako smo prema tim ljudima surovi i kada dođemo do toga, na čistac, da u stvari svako od ove dece prima tu tuđu negu i pomoć i koja iznosi 41.000 u neto iznosu i ovih 65.000 koje će dobijati kao nezaposleni roditelji, znači kao jedan vid primanja za koji će steći posle uslov da odlaze u penziju, dolazimo blizu cifre koja iznosi prosečni lični dohodak u Republici Srbiji.

Prema tome, pogledajte kada govorimo kakve su to manipulacije kojima se bave oni koji su u prošlom sazivu govorili – a nećemo mi da povlađujemo Aleksandru Vučiću, pa da ispadne da je on zaslužan za donošenje ovakvog zakona. Umesto da su seli lepo i u radne grupe, pokazali svoju političku demokratičnost, pokazali da mogu da se ne vrše podele između ljudi kada su u pitanju ovakvi zakoni, jednostavno mislim da bi im to više poena donelo, s obzirom da oni sve gledaju kroz određene poene, skupljajući svoje glasačko telo, jer su očito u problemu kada su u pitanju blokaderi, sada su isterani na čistac sa ovim zakonom, jer će u trenutku kada budu trebali da stisnu ovaj taster morati da se opredele – ili su za građane Srbije koji imaju pravo da glasaju ili su za građane koji jednostavno ne žele da podrže ovakve predloge zakona.

Prema tome, mislim da je jako važno da su socijalne mere koje su predložene i od predsednika države i od Vlade Republike Srbije, o kojima ćemo mi imati prilike da raspravljamo u Skupštini Srbije kada su u pitanju socijalna davanja za socijalne kategorije, dobiće u neto iznosu jednokratno još 25.000 dinara, mislim da je za nas pokazatelj da Srbija zaista napreduje. Napreduje u ekonomskom smislu, napreduje i u društvenom smislu, određenog društvenog konsenzusa, pogotovo kad su ovakve teme u pitanju. Zato što mi brinemo o ljudima i zato što ne želimo da dolazimo u situaciju da problem političkih neslaganja ide preko građana Srbije. Zato smatram da

38/2 TĐ/MJ

će Srbija pobediti bez obzira kakve budemo imali uslove na sledećim izborima, bez obzira šta bili primorani od izbornih uslova da usvajamo ovde, jer ne možete pobediti Srbiju onim što su laž, prevara i manipulacija. Tako da ćemo u danu za glasanje sigurno podržati ove zakonske predloge. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin Dušan Marić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, mi smo i danas, kao i u minulih 14 godina, slušali izjave kolega iz opozicije kako će nas ove godine pobediti na izborima. Posle polufinalne utakmice na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1999. u kojoj je Nemačka pobedila Englesku, legendarni napadač engleskog tima Gari Lineker je dao čuvenu izjavu – fudbal je jednostavna igra u kojoj 22 muškarca trče za loptom, a na kraju uvek pobeđuju Nemci. Prevedeno na srpski politički teren – izbori u Srbiji su jednostavno takmičenje u kojem redovno učestvuje 20 i više takmičara, političkih stranaka, političkih koalicija, a redovno pobeđuju Vučić i SNS. Tako je bilo u proteklih 14 godina, a sudeći po svemu, a to potvrđuju i objektivna istraživanja javnog mnjenja, tako će biti i ove godine.

U srpskom jeziku postoji jedna lepa reč „sevap“. To je reč turskog i arapskog porekla koja se vekovima odomaćila kod srpskog naroda. Učiniti sevap znači učiniti neko dobro delo. Usvajanjem zakona roditelj-negovatelj mi činimo veliki sevap. Ovo je jedan od najboljih i najopravdanijih zakonskih predloga o kojima ovaj parlament raspravlja, ne u poslednjih 10, nego u poslednjih 20 godina. Njegovim usvajanjem će se koliko-toliko tegoban život ljudi koji imaju trajno bolesnu decu olakšati, a kao što smo čuli u pitanju je više od tri hiljade porodica.

Na dnevnom redu današnje sednice je i jedan od zakona o zaštiti životne sredine. Mi smo svedoci pogođena smećem. Većina Srba je onu krilaticu pokreta Gorana – gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi, pogrešno protumačila kao – gde god nađeš zgodno mestu tu baci kesu sa smećem. Država izdvaja prilično velika sredstva za uklanjanje divljih deponija, čini velike napore. Međutim, zasada to liči na Sizifov posao, na borbu sa vetrenjačama. Državni organi koji rade taj posao meni liče na Radeta Neimara iz romana „Na Drini ćuprija“ koji preko dana sa svojim ljudima zida ćupriju, a nekakve zle sile i voda Drina to što oni urade preko noći, kako se to kaže, raziđuju, razvaljuju.

Nema tog komunalnog preduzeća i nema te države koja je u stanju da počisti sve smeće koje su građane u stanju baciti. Bukvalno dok država očisti jednu deponiju, za to vreme nikne njih 10.

39/1 AL/MP 17.10 – 17.20

Zbog toga predlažem, a to sam predlagao i pre četiri ili pet godina na sednici Odbora za zaštitu životne sredine da se u Srbiji dobro osmisli i organizuje jedna akcija čišćenja Srbije od smeća, koja bi se i mogla zvati očistimo Srbiju. Ta akcija bi trajala pet godina, a ja ću sada pomenuti tri elementa koja bi ona trebala da sadrži. Prvo, treba osmisliti i svakodnevno preko svih medija voditi kampanju kojom bi se davala podrška jednoj takvoj akciji. Dakle, svi registrovani mediji, od štampanih medija preko portala, radija i televizijskih stanica bili bi u obavezi da afirmišu tu akciju i njen konačni cilj. Sve televizije, a posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom bile bi u obavezi da emituju spotove i priloge kojima bi se afirmisala ta akcija, kojom bi se uticalo na svest ljudi. Kada mogu da nas bombarduju svakodnevno reklamama o kockarnicama, kladionicama, o pivu itd. itd., zašto ne bi promovisali i reklame kojima se zalažemo za čistiju Srbiju, za zdraviju životnu sredinu.

Sledeća mera koju bi bio neophodno sprovesti jeste pooštriti kaznenu politiku. Kada u jednom mestu prvih pet građana bude kažnjeno zbog toga što su napravili divlju deponiju, zbog toga što su bacili smeće pored puta ili pored kontejnera, kada se to obelodani u medijima, kada se to razglasi preko društvenih mreža, verujte, onda će ljudi voditi računa gde će bacati smeće.

I treća stvar, mislim da bi bilo dobro i opravdano, ne samo zbog čišćenja Srbije, nego u krajnjem slučaju i zbog zdravlja stanovništva, organizovati nacionalne i lokalne akcije čišćenja Srbije od smeća. Zašto mi ovog leta ne bi mogli kao probne akcije napraviti jednu vikend akciju čišćenja, recimo Delibatske peščare, Palićkog jezera, Rtnja, Stare planine i, recimo, Tare planine? Ja sam ubeđen da bi uz dobru medijsku pripremu, uz dobru organizaciju na tim akcijama učestvovalo ne hiljade nego desetine hiljada ljudi. Kada su u Sloveniji organizovali takvu akciju odazvalo se oko 300.000 ljudi.

Nekada su organizovane školske akcije čišćenja parkova, čišćenja izletišta, obala reka. Te akcije su davale dobre rezultate. Međutim, mi smo na terenu vaspitanja i obrazovanja dece sebi dali više autogolova. Ponašali smo se gore nego ovaj nesrećnik iz reprezentacije Egipta, Muhamed Hani, koji je uspeo da na četiri utakmice svom timu zabije dva autogola, pa smo došli u situaciju da nam profesori i direktori škola više ne smeju da pomenu da decu izvedu da očiste školsko dvorište od smeća koje su bacili. Znači, odmah krene priča o ugrožavanju dečijih ljudskih prava. Potpuno je normalno i legitimno da učenike izvode na političke demonstracije, da ih izvode na blokadu saobraćajnica, ali ni da pomisle da ih izvedu da počiste smeće koje su sami i bacili.

I za kraj, moram da se osvrnem na diskusije dvojice kolega koji su nas jutros podsetili da je danas veliki praznik, godišnjica početka narodnooslobodilačke borbe. Danas je veliki praznik Ivanjdan. Narodnooslobodilačka borba 1941. godine počela je već u aprilu mesecu te godine, a na današnji dan 1941. godine počeo je građanski rat u Srbiji. Nisu komunistički avanturisti u Beloj Crkvi kod Krupnja pucali na Ivanjdan na okupatorske vojnike, nisu ubili dvojicu okupatorskih vojnika, nego su ubili dvojicu srpskih policajaca, Bogdana Lončara i Milenka Brakovića, obojica izbeglice, jedan u prvom, jedan u drugom kolenu, koji su samo radili svoj posao.

Posebno je licemerno da mi u danu kada pooštravamo zakonske mere za nelegalno posedovanje oružja, za ilegalno posedovanje i nošenje oružja, da uzdižemo, da slavimo jedan čin koji je u suštini po tadašnjem zakonodavstvu bio čist teroristički čin, kada su dvojica avanturista ilegalnim naoružanjem ubili dvojicu državnih službenika, dvojicu policajaca. Hvala vam.

39/2 AL/MP

Hvala vama.
Ali mi svakako danas slavimo Ivanjdan, svetog Jovana letnjeg. Tako da, svim pravoslavnim vernicima čestitamo.
Sledeći je Peđa Mitrović. Ali, gospodine Mitroviću vi imate samo još 20 sekundi. Dobro.

Dakle, pošto imam još samo 20 sekundi pozvao bih sve narodne poslanike da usvoje i prihvate naše amandmane na zakon roditelj-negovatelj. Verujte, ljudima to zaista znači, da proširimo obuhvat sa 3.000 i nešto na 37.000 ljudi. Mi živimo kako tako i dobro i bolje, ali tim ljudima je svaki oblik podrške je bitan. Hvala vam.

Najlepše hvala.
Gospođa Tatjana Nikolić ima reč.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Raguš, poštovani ministri, državni sekretari sa saradnicima, kolege i koleginice poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima je konačno danas pred nama. Ovo je veliki iskorak u oblasti socijalne zaštite i on ima nemerljiv značaj za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom, o kojima brinu roditelji 24 časa jer je za njihov život i funkcionisanje neophodan dvadesetčetvoro časovni nadzor drugog lica.

Smatram da je ovo istorijski zakon prvenstveno iz razloga jer će sada prvi put u Republici Srbiji i roditelji koji 24 sata brinu o svojoj deci sa smetnjama u razvoju dobiti zvanični institucionalni status. Država po prvi put zvanično ne samo da prepoznaje njihov problem već će im omogućiti i pravo na penziju, radni staž i zdravstvenu zaštitu, kako nakon godina posvećenosti i brige ne bi završili kao novi socijalni slučajevi, kao što su neki u ovoj sali to i očekivali.

Već desetak godina unazad govori se o ovom problemu dok se u nekom ranijem periodu kada su gospoda, koja sada pod imenom drugih stranaka sede u ovoj sali, vladali su Srbijom nije o tome uopšte ni govorilo. To za njih nije bila tema i niko nije ni pokretao, ni inicirao tako nešto, niti su se pominjali problemi koje roditelji koji neguju svoju decu imaju i čija deca pripadaju upravo ovoj kategoriji koju danas ovaj zakon i obuhvata. Isti ti ljudi bili su skloni čak i da sada manipulišu roditeljima ovih lica, dovodeći ih u zabludu kako država o njima ne brine i izvodili čak i na proteste na ulice gradova, čak i ovde ispred Vlade i Ministarstva.

Važno je da se podsetimo da u vreme njihove vladavine uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć uopšte nije ni postojao. Osnovni dodatak za tuđu negu i pomoć početkom 2026. bio je 37.218, a uvećan je na 41.500, pošto se dva puta usklađuje on je već došao do 42.500.

Sve do nedavno oni su manipulisali ovim ljudima isključivo u političke svrhe ne rekavši im ono što sada već piše u Zakonu o socijalnoj zaštiti u članu 94. stav 6., 7. i 8. gde jasno piše da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, u smislu stava 1. i 2. ovog zakona, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih kada navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju ako nije ostvario pravo na penziju.

39/3 AL/MP

Ako roditelj iz stava 6. ovog člana ostvari pravo na penziju nakon sticanja prava na posebnu novčanu naknadu iz stava 6. ovog člana ima pravo izbora između penzije ili posebne novčane naknade. Posebna novčana naknada iz stava 6. ovog člana usklađuje se na način propisan za usklađivanje najniže penzije u osiguranju zaposlenih.

I, da, upravo je to bila uvertira onome što danas sledi u jednom ovako kompletnom dokumentu. Oni, dakle, nisu imali ni trunke svesti i savesti da ovu grupu građana informišu o ovom pravu koje je već postojalo i da ih usmere na ostvarivanju ovog i drugih prava, već su brinuli isključivo o svom politikanstvu i napadima na Srpsku naprednu stranku.

Ja ovom prilikom želim da se zahvalim svim predstavnicima Ministarstva, Radnoj grupi, naročito državnoj sekretarski, gospođi Lakić koja je imala strpljenja za sva pitanja naša i dostupnost dvadesetčetvoročasovnu. Želim da zahvalim svim članovima udruženja osoba sa invaliditetom koji su dali podršku za izradu ovog zakona i uključili se u raspravu, okrugle stolove i tribine na ovu temu, ali i njihovoj deci na strpljenju da konačno dođemo do predloga ovakvog zakona koji je danas pred nama. Zahvaljujem se i svim roditeljima i deci koji su se i nama poslanicima obraćali na ovu temu i nadam se da ćemo i drugim podzakonskim aktima dodatno unaprediti podršku koja im je potrebna i omogućiti još puniju participaciju ovih lica u naše društvo, a sve u skladu sa njihovim sposobnostima.

Svi mi koji se ovom kategorijom stanovništva bavimo i profesionalno znamo koliko znači jedan dečiji osmeh, njihova muka, trud i njihov napredak da oni nešto postignu. Očekujem da u danu za glasanje svi zajedno bez obzira na sve postojeće razlike podržimo ovaj predlog zakona i da glasamo za njegovo usvajanje. Živela Srbija.

40/1 MV/VZ 17.20 – 17.30