Samo privedite kraju.

… Srbija bi imala zelenu energiju, dovoljne količine za sve svoje potrebe. Dajte da razmišljamo u tom smeru. Dajte da preskočimo razvoj po svaku cenu, da idemo jedan korak napred. Nema razvoja. Dajte da iskoristimo ono što imamo. Hvala.

13/1 AL/MJ 12.05 – 12.15

Hvala.
Sad ćemo da se borimo i protiv Data centara. Neverovatna vizija budućnosti.
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.

Mislim da ste preskočili amandman na član 50, ali u redu.

Dakle, zakon koji čeka dve godine na ključne podzakonske akte nije reforma, nego obećanje reforme. Zato tražimo šest meseci za pravila o tehničkoj komisiji i sistemu upravljanja životnom sredinom, a najduže godinu dana za druge ključne propise. Za postojeće operatere ovim amandmanom dajemo realne prelazne rokove. Dvanaest meseci za dostavljanje sistema, 18 meseci za punu primenu i do tri godine za prvu eksternu proveru. Istovremeno tražimo javnu analizu usklađenosti sa direktivom Evropske unije 2024/1785, šta je preneseno, šta nije, koje odgovoran, koliko ljudi inspektora treba i do kada se posao završava? Vlada često govori da je evropski put strateški cilj, ali građani retko dobiju tabelu obaveza i rokova. Ovim amandmanom upravo to tražimo, jer ne prihvatamo modele u kojim se savremeni standardi unapred odlažu do nepoznatog datuma članstva. Hvala.

Hvala.
Na član 51. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima narodni poslanik Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Ja sam i u načelu govorila o tome da ako je ovaj zakon ušao u hitnu proceduru pre nedelju dana prosto je nerazumljivo zašto su onda rokovi za donošenje podzakonskih akata sramotno dugi. Dakle, za sve ono što je u stvari unapređenje koje dolazi iz usklađivanja sa evropskom-industrijskom direktivom, dakle, rokovi za podzakonske akte su dve godine i zbog toga je ovaj naš amandman da se oni skrate na godinu dana, a ovo što je godinu dana skrati na šest meseci. Dakle, prosto da bismo imali makar na papiru, kad u praksi, dok vas ne smenimo, ne možemo da imamo sprovođenje zakona, makar na papiru da se nešto priprema.

E, sad, želim isto da kažem nešto i o toj raspravi u načelu. Dakle, ja sam govorila o tome kako „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu i tada ministarka nije ništa prokomentarisala što „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu i što prosto Ministarstvo na to ćuti, nego se pitala da li moje isticanje određenog stranog investitora, odnosno kineske kompanije, sad parafraziram, u stvari posledica toga što se ja srdim i ljutim što kad njih nekoliko iz izvršne i zakonodavne vlasti odu jednu nedelju u Brisel i naprave, kroz prezentovanje konkretnih rezultata Republike Srbije, pozitivan iskorak i dobijen pozitivan impuls, dakle, ovo je citat, dakle meni je zbog toga krivo, jer ja tamo idem mnogo češće od njih. I, sad, kako da vam kažem to je bilo u ponedeljak, a danas je petak, malo to zvuči arogantnije nego što je zvučalo u ponedeljak, mada i tad je zvučalo dosta arogantno zato što ispada da je efekat te vaše posete da više zemalja ima protiv toga da Srbiji se otvori Klaster 3, nego što je bilo pre posete. I odmah da vam kažem to je sve suprotno od onoga što ja želim, zato što bih ja želela da Vlada ove Srbije u stvari radi u interesu građana, a ne protiv njih, što vi radite.

13/2 AL/MJ

I ministarka je još tada pitala – što ja nisam pomenula neki druge kineske kompanije, koje su ishodovale IPPC dozvolu, pa bih ja da to kažem, pošto ona nije rekla, a onda posle da kažem još nešto nije rekla, a trebalo bi. Dakle, od kineske kompanije samo Smederevska „Železara“ ima IPPC dozvolu, ali sa prelaznim periodom za usklađivanje emisije u skladu sa najbolje dostupnim tehnikama, dakle, da se uskladi od 2027 do 2030. godine za sve delove procesa.

Sad bih htela da govorim malo detaljnije, moj kolega Robert Kozma je o tome već govorio, ali nije stigao da pokrije sve. Dakle, ja bih htela da govorim o jednoj drugoj kineskoj investiciji, investiciji u Fabriku automobilskih guma "Linglong" zato što je ona nešto drugačija u odnosu na Bor i na Smederevo, jer je ovo investicija koja je u stvari grinfild investicija, što znači da su investitori zapravo imali apsolutnu mogućnost, od samog početka, da obrate pažnju na ekološke standarde i izgrade kapacitete da obezbede njihovo poštovanje. Dakle, ako u ovim drugim sredinama možemo da pričamo da je zagađenje već postojalo, ovde je konkretno ova investicija mogla sve da radi otpočetka kako treba.

Ali, šta se stvarno desilo? Fabrika se gradila pre nego što je postojala saglasnost studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Projekat je seckan na delove. Ograda posebno, trafo-stranica posebno, mikser posebno, da bi se izbegla jedinstvena procena za kompleks od skoro 100 hektara. Fabrika je svečano otvorena u septembru 2024. godine. Naravno, ko je tu bio – predsednik Republike. A saglasnost na studiju o proceni uticaja dobila je 17. januara 2025. godine. Znači, tradicionalno za vas prvo se preseče vrpca, a tek onda stigne procena da li postrojenje ugrožava životnu sredinu. Ja mislim da građane Republike Srbije to strašno podseća na neke tragične događaje i na nekakav obrazac ponašanja, ali čak i to nije došlo dobrovoljno nego po presudi Upravnog suda u ponovljenom postupku četiri godine posle podnog zahteva.

"Linglong", koja od sredine 2023. godine proizvodi gume u Zrenjaninu, već u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu iz 2020. godine tvrdila je da u proizvodnji neće koristiti opasne materije koje po vrsti i količinama mogu dovesti do velikih hemijskih nesreća, te da pogon nije prepoznat kao seveso postrojenje. Stručnjaci ukazuju da su te studije bile nepotpune jer nisu sadržale analizu posledica udesa, niti plan zaštite od udesa izrađen po seveso metodologiji, što je moralo biti obavezno. Time je kompanija prikrila podatke koji bi je jasno svrstali u seveso postrojenje višeg reda.

Tek u decembru 2025. godine, dakle, nedavno, dve i po godine nakon pokretanja proizvodnje kompanija je podnela Ministarstvu zaštite životne sredine sevese dokumentaciju, izveštaj o bezbednosti sa planom zaštite od udesa. Saglasnost na tu dokumentaciju do danas nije izdata. Prema važećim propisima dok ta saglasnost nije pravosnažna fabrika ne bi smela da radi. Ako jedan deo kompleksa radi, a obaveze za ceo kompleks nisu ispunjene, to predstavlja direktno kršenje seveso zakona. To smo, uzgred, usvojili isto ovde, isto u skladu sa nekim evropskim direktivama, i vidimo kako se to poštuje. Dakle, time se dovodi u pitanje bezbednost radnika, građana Zrenjanina i čitavog regiona.

Gradska uprava Zrenjanina, tamo nismo mi na vlasti, nego ste vi, od decembra prošle godine odbija zahteve za upotrebne dozvole jer bezbednosna dokumentacija nije potpuna, ali je zato Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo, opet, tamo ste vi na vlasti, 30. decembra 2025. godine izdao rešenje kojim se dozvoljava upotreba objekata, a u tom rešenju se uopšte ne pominje da je kompleks svrstan u seveso postrojenja višeg reda i da čeka neophodne saglasnosti Ministarstva.

13/3 AL/MJ

Dakle, reč je o velikoj industrijskoj lokaciji koja obuhvata više povezanih tehnoloških celina, pripremu sirovina, mešanje komponenti, vulkanizaciju, skladište i energetska postrojenja, sve pod istim operaterom i na istoj lokaciji, a zakon je jasan – obaveze se propisuju i sprovode na navou celog kompleksa, na ne pojedinačnih delova. Bez saglasnosti sa seveso propisima tehnički pregled nije smeo da prođe nijedan deo fabrike.

I da dođemo do još ključnog dela, 18. decembra 2025. godine carinska i granična služba SAD izdala je nalog kojim se gume iz Zrenjanina zaustavljaju u svim američkim lukama zbog prinudnog rada. Američka carina je posle sprovedene istrage utvrdila prisustvo svih ključnih pokazatelja prinudnog rada po definiciji međunarodne organizacije rada – oduzimanje ličnih dokumenata, pretnje i zastrašivanje, izolacija, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo. Mesec dana pre toga nemački MAN izbacio je pre toga te gume iz svoje nabavke. Evropski parlament je još 2021. godine rezolucijom tražio od Srbije istragu prinudnog rada u toj fabrici. Do danas nije dobio odgovor, ali možda jeste. Ja sam postavila pitanje danas raznim ministrima u vezi sa ovim, pa ako ste nešto odgovorili, valjda ćete i meni odgovoriti. Ja ću obavestiti javnost. A 14. decembra 2027. godine počinje primena Evropske uredbe koja zabranjuje proizvode prinudnog rada na celom tržištu Evropske unije. Dakle, na tržištu radi koje ova fabrika uopšte postoji. Ista ova fabrika dobija je od Srbije 75,8 miliona evra subvencija i 96 hektara najplodnije banatske zemlje na poklon. Dakle, ukupno preko 83 miliona evra uz još oko sedam miliona koje je grad platio za infrastrukturu i razminiravanje. Poslednja tranša te pomoći po ugovoru isplaćuje se ove 2026. godine.

14/1 MV/MP 12.15 – 12.25

Dakle, da ponovim, ova Vlada Republike Srbije platila je preko 90 miliona evra za fabriku čiji je proizvod zabranjen u Americi zbog prinudnog rada, koju je MAN izbacio iz nabavke i kojoj od decembra 2027. godina ista zabrana preti i u EU. Da li se vi uopšte pitate šta je pošlo naopako u čitavoj ovoj priči? Dakle, vi i dalje spremate nekakav novi paket subvencija. Nema nikakve ideje o tome da možda sa tim treba da se prekine kompanijama koje ne poštuju zakon? Da ponovim ono što je rekao kolega Jonić – u ovoj zemlji očigledno zagađivaču se plaća.

Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li želite reč? (Ne.)
Hvala vam.
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe PSG, SDA, PDD.
Reč ima Minela Kalender.

Hvala.

U članu 52. reči: „po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona“ zamenjuje se rečima: „po isteku šest meseci od dana stupanje ovog zakona“.

Predloženi zakon predviđa da odredba po kojoj operater snosi troškove rada tehničke komisije primenjuje se tek po isteku od dve godine. Takvo odlaganje nije opravdano. Velika industrijska postrojenja koja podnose zahteve za integrisane dozvole treba da podnesu stvarne troškove kvaliteta i nezavisne stručne ocene svojih zahteva, umesto da taj teret nepotrebno prenose na javni budžet.

Rok od šest meseci usklađen je sa predloženim rokom za donošenje propisa iz člana 16. stav 11. ovog zakona i ostavlja dovoljno vremena za uspostavljanje pravila finansiranja, a istovremeno sprečava dvogodišnje odlaganje funkcionalnog sistema rada tehničke komisije. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima ministar za zaštitu životne sredine Sara Pavkov.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici i uvaženi građani i građanke Republike Srbije, svašta smo čuli za ovih skoro dva sata upućeno direktno Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Nešto u većem procentu neosnovano u odnosu na Predlog zakona koji je predmet dnevnog reda. Pokušaću da objedinim da se ne bih ponavljala kao svi prethodnici u prethodna dva sata, kako bismo bili što koncizniji i kako bi građani razumeli šta je suština ovog predloženog zakona.
Prvu zamenu teza da otklonimo. Nepostojanje integrisane dozvole od izvesnog operatera ne znači da on ne može da radi, da to bude svima nedvosmisleno jasno. Taj operater je ishodovao mnogo dozvola u prethodnom periodu iz drugih oblasti životne sredine, a ono što je najvažnije operateri su u obavezi da rade studiju o proceni uticaja gde se nalaze konkretne mere koje oni moraju u određenom periodu da sprovedu, a tiče se, između ostalog, i njihovih ulaganja i monitoringa.
Tako da, zamena teze da operateri biraju šta će da rade a šta neće, koliko će da ulažu a koliko neće, de fakto je potpuno laž i to ovim predloženim zakonom ne da nije predmet nekog člana nego ne postoji nijedan deo gde može da se tumači na takav način.
Tako da, da bude jasno, nepostojanje integrisane dozvole koja je, kao što sam već govorila, ali vidim da se ponavljaju iz redova opozicije pa ću se i ja ponavljati, kraljica svih dozvola u kontekstu kompleksnosti, tako da ću krenuti od prvog govornika pa ću ići redom.
14/2 MV/MP
Drago mi je što imamo u našim redovima narodnih poslanika i profesionalne prevodioce, kako piše na zvaničnom sajtu Narodne skupštine Republike Srbije. Vidim da je tu fokus bio stavljen na terminologiju prevedenih engleskih termina koji su ustoličeni, ne u ovom zakonu, već i u Zakonu o zaštiti životne sredine, u Zakonu o upravljanju otpadom, u zakonu koji se odnosi na Seveso koji je bio predmet ovog plenuma 2024. godine. Tada stručni prevodilac, lektor nije imao primedbe niti na termin insineracije niti na termin koinsineracije niti na termin medijuma životne sredine, jer građani Srbije, samo da napravimo razliku, jedno su činioci zaštite životne sredine, a drugo su medijumi zaštite životne sredine. Tu postoji jasna razlika šta znači jedno a šta znači drugo.
Vidim da vam je forma mnogo značajnija od suštine. Vidim da postoji jedan deo nametanja kako mi nismo transponovali direktivu koja je stupila na snagu 1. jula 2026, ove godine u Evropskoj uniji, koja se odnosi na industrijska postrojenja, pa ću da obrazložim. Direktiva iz 2010. godine je preko 98% transponovana u ovom predlogu zakona. Zašto nije transponovana direktiva od 1. jula ove godine? Jer ona ima faznu implementaciju u okviru EU i svih njenih članica, nešto do 2028. godine, nešto do 2030. godine. Članice EU od 1. jula tek primenjuju novu direktivu, a komentari u prethodna dva sata su bila zašto mi to nismo preuzeli. Kako da preuzmemo nešto što ne znamo kakva je još praksa u EU? Mislim da je sada nedvosmisleno jasno građanima zbog čega to nismo uradili.
Što se tiče primera zašto guske i gume nisu predmet ovog zakona, vrlo je jednostavno i jasno. Podzakonski akt, uredba koja definiše koje su to aktivnosti IPPC aktivnosti predmeta ovog zakona ne obuhvataju ni guske ni gume. Žao mi je što sam u prethodnih dva sata slušala toliko na ove dve teme, jer pogotovo po pitanju guma bih volela da istaknem jednu stvar koju građani Republike Srbije treba da čuju da bi razumeli da to nema veze sa zagađivanjem i kontrolom zagađivanja niti sa zaštitom životne sredine, nego sa manjkom ili odsustvom želje da investicije u Srbiji uspeju, da imamo više radnih mesta i da možemo da pokažemo da održivi razvoj, kao što je kolega spomenuo, koji je jako lep termin, jeste, ali mi ga jedini sprovodimo u delo gde imamo razvoj sa jedne strane, u smislu investicija, i održivi razvoj sa druge strane.
Zašto ovo govorim? S obzirom da je „Linglong“ toliko puta pomenut, uopšte nije predmet IPPC zakona, već Seveso direktive. Evo, obaveštavam vas da ono što kompanija „Linglong“ trenutno radi je postupak ishodovanja saglasnosti na plan protivpožarne, odnosno plan za bezbednost, imaju rok do 15. jula da nam dostave dopunu i to je jedini predmet trenutno koji ima veze sa ovim o čemu smo mogli da čujemo da se odnosi na „Linglong“. „Linglong“ ne podleže postupku IPPC, ali se ja pitam zašto narodni poslanici iz opozicionih redova ne spominju, na primer, ostale investicije u istoj gumarskoj industriji, odnosno auto-moto industriji.
Zašto, na primer, ne spominju ništa po pitanju ove teme koja je izvrnuta jer ne postoji zagađenje za francuski „Mišelin“, za japanski „Toyo Tires“, za američki „Goodyear“, zašto je samo predmet kineska kompanija „Linglong“? Mislim da je građanima jasno zbog čega. Stavlja se u fokus kineska kompanija koja predstavlja jedno od najbržih, a u stvari najbrže rastuće ekonomsko tržište na svetu, da je nama problem u državi.
Isto tako, postavljam pitanje, pošto su svi oni dosta iskusniji i stariji od mene i bolji ekolozi, kako se nisu time bavili za vreme SFRJ kada smo imali jednu od najvećih petrohemijskih fabrika za proizvodnju sintetičkog kaučuka u Elemiru i to tada nije bio problem? Tada smo bili velesila i tada je to svima odgovaralo.
14/3 MV/MP
Što se tiče člana 11, zbog čega držimo „u tajnosti“ podatke određenih operatera i zašto nismo prihvatili amandman da se odredbe o tajnosti promene, imam dva jasna odgovora precizna. Prvo i osnovno, pozitivno mišljenje na ovaj predlog zakona, na ovaj član koji je predmet amandmana, pozitivno mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti. Drugo je pozitivno mišljenje Kancelarije Saveta za nacionalne bezbednosti. Mislim da je dovoljno jasno zašto ovaj amandman nije prihvaćen.
Kada smo već na temi prihvatanja amandmana, građani je neophodno da čuju ovo što ću sada da kažem. Da smo mi na njihovom mestu, što bi oni najviše voleli, oni ne da ne bi uopšte prihvatili naš amandman, da li je on dobar po predlog zakona, da li nije dobar po životnu sredinu, uopšte ne bi bili predmet bilo kakve diskusije, tako da sam ja ponosna što smo mi član 22. prihvatili i smatramo da može da unapredi samu primenu zakona.
15/1 MZ/CG 12.25–12.35
Što se tiče Instituta „Torlak“, gde smo čuli takođe vrlo mračne informacije kako se zagađuje itd., moram da vas obavestim da „Torlak“ takođe nije u obuhvatu IPPC aktivnosti. Iako, građani, moram da vam kažem, nakon, nadam se, usvajanja ovog zakona mi ćemo ići u revidiranja podzakonskog akta koji će proširiti aktivnosti koje biti predmet IPPC dozvola.
Što se tiče javne rasprave koja je trajala 34 dana, uključeno je pet nevladinih organizacija i tada verujem da su svi prevodioci, i stručni prevodioci i lektori, imali sve vreme ovog sveta da kažu ukoliko neki termin nije dovoljno dobro preveden da možemo to da i ispravimo, međutim, tada se niko nije bavio ovim zakonima.
Što se tiče daljeg zagađenja više puta ponovljenog Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“, dobra stvar na kojoj smo strateški radili je da smo pokrenuli postupak za sanaciju i rekultivaciju nesanitarne deponije „Duboko“ i ja se nadam da ćemo mi krajem ove godine, najkasnije u januaru mesecu, krenuti sa pripremnim radovima.
Vrlo mi je teško i nedostojanstveno da čujem kako neko podvlači paralelu sa žrtvama u Jasenovcu u odnosu na to što se 2024. godine dogodio akcident u smislu požara na deponiji. Meni je žao što milioni građana Srbije koji su dali podršku vladajućoj strukturi su, nažalost, u situaciji da moraju da slušaju ove uvredljive, nedostojanstvene narative koji se stavljaju u jednu formu tamnog, crnog nedelovanja, kako bi se zamenila teza u odnosu na ono što jeste prioritet Ministarstva i što mi svaki dan prikazujemo.
Što se tiče Kraljeva, da odgovorim narodnoj poslanici. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ide ubrzanom dinamikom. Predstavnici Ministarstva su svakog utorka na zajedničkom sastanku na terenu. U pitanju je postrojenje koje će na godišnjem nivou da prečišćava preko 10 miliona kubnih metara, tako da ćemo 2027. godine, nadam se na proleće, pustiti u funkciju ovo postrojenje, jedno od dva najznačajnija u tom delu Srbije. Pored toga imamo u Nišu veliko postrojenje za investiciju od 80 miliona evra, što je Evropska unija obezbedila sredstva i takođe se nadam da ćemo na proleće imati i to postrojenje stavljeno u funkciju.
Što se tiče reke Ibar, najavljujem dodatne inspekcijske nadzore za sve korisnike ribarskih područja. Mnogima ističu saglasnosti i dozvole u decembru 2026. godine, ali zbog čestih pomora riba, i danas smo se oglasili povodom jednog, neophodno je, i to ćemo intenzivno raditi, da menjamo korisnike ribarskih područja, koji su se definitivno, kolokvijalno rečeno, ušuškali u svoje desetogodišnje korišćenje i upravljanje najvažnijim resursom u Srbiji. Ja se sa tim u potpunosti slažem da tu moramo da napravimo iskorak.
Što se tiče inspekcijskog nadzora, a koji se odnosi na predlog ovog zakona, za godinu dana izvršeno je, dragi građani, 96 nadzora za IPPC postrojenja. Samo u ovoj godini bilo je 27 nadzora. Doneli smo konkretne mere, tri rešenja i podneli tri prijave za privredne prestupe u 2026. godini.
Što se tiče ukupnog inspekcijskog nadzora za 2026. godinu, za statistiku za prvih šest meseci, podneli smo ukupno 1.085 prekršajnih prijava, ukupno devet privrednih prestupa, ukupno dve krivične prijave, 46 zabrana, sa samo 60 republičkih inspektora. Govorila sam o tome i za RTS pre neki dan, da smo povećali kapacitete gde ćemo ove godine da im obezbedimo, preko međunarodnih sredstava, dodatne automobile koji su preko 15 godina stari, kako bi mogli da budu brži i efikasniji, ali i da pojačamo broj republičkih inspektora.
15/2 MZ/CG
Što se tiče Perleza, kolege iz AP Vojvodine sam zamolila da mi dostave informaciju, zato što je nadležnost preneta na lokal. I sledeći put kada budem imala priliku da govorim ovde, ako ne i ranije, dostaviću vam informaciju vezano za Perlez.
Što se tiče Bajine Bašte i komentara da, evo citiram: „Dali smo sitan novac za Bajinu Baštu“. Dragi građani, ako neko smatra da je preko milion evra sitan novac, a ja citiram šta je kolega tačno rekao za Bajinu Baštu, onda to jasno govori kako oni gledaju budžet Republike Srbije, kako oni gledaju na kasu svih građana Republike Srbije. Jer ako neko kaže da je milion evra sitan novac, onda mislim da mi nemamo nikakav zajednički dodir, niti temu da pričamo ni o oblasti zaštite životne sredine, ali ni u jednoj drugoj oblasti.
Što se tiče Bora, važno mi je da podelim informaciju vezano za ono što smo nekoliko puta čuli. Ja bih volela da imamo ustoličenu informaciju koja dolazi od opozicije oko statistike i podataka. Znači, da li je to 12.000, 15.000, 17.000, 20.000, koji je to podatak sa kojim oni konstantno izlaze u javnost i pričaju kako je i dalje, ne navodeći uzročno-posledičnu vezu koja je potvrđena bilo kojim aktom, jer ovo o čemu oni pričaju je preporuka Svetske zdravstvene organizacije i ne postoji ni u jednom aktu Evropske unije, a samim tim ni u aktu Republike Srbije.
Evo, poštovani građani, kakva je situacija po pitanju PM čestica u Boru. U prethodnom periodu, možete da vidite, do 2026. godine, do 30. juna, crvena linija je granična vrednost, sve emisije su ispod granične vrednosti za PM čestice. Ono što je mnogo značajnije za Bor su vrednosti sumpor-dioksida, gde možete da vidite značajan pad u emisijama sumpor-dioksida.
Kada već govorimo o Boru i o ulaganjima opet kineskih investitora, jer oni su njima definitivno najveći neprijatelji, a uložili su toliko u ekonomiju Republike Srbije i otvorili toliko radnih mesta i toliko procena uticaja, ishodovali saglasnosti i trenutno su u postupcima izmene i dopune, tako je, nemaju integrisanu dozvolu, ali su i u tom postupku.
Ono što je važno, da su mere i studije stavljene u funkciju onako kako treba govore sledeći podaci. Od januara do maja 2026. godine prosečna koncentracija sumpor-dioksida emitovana iz dimnjaka Fabrike sumporne kiseline iznosila je 99,3% manje u poređenju sa 2018. godinom. Istovremeno, prosečna koncentracija sumpor-dioksida zabeležena na pet gradskih automatskih mernih stanica iznosila je manje 66,3% u odnosu na 2018. godinu. Kvalitet vazduha dostigao je do sada u monitoringu istorijski najbolji nivo.
Ono što je važno da građani još jednom čuju – niko nema nikakvu intenciju, niti nameru da skriva podatke monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji. Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, koliko god da ja to ponavljam, vidim da nije dovoljno i ponavljaću svaki dan ako treba, u realnom vremenu se nalaze podaci osnovnih zagađujućih materija, u skladu sa uredbom koja je transponovala sve direktive Evropske unije i u skladu sa novim Zakonom o zaštiti vazduha, svaka koncentracija zagađujuće materija na svim automatskim mernim stanicama u Srbiji.
Dragi građani, šta god da vas zanima od vazduha, slobodno, pozivam vas da odete na sajt Agencije za zaštitu životne sredine i da pogledate kakvo je stanje u vašoj opštini, u vašem gradu, jer Srbija prednjači po broju automatskih mernih stanica, u odnosu na proseke Evropske unije. Srbija je jedna od retkih zemalja koja je uvela novi evropski indeks za kvalitet vazduha u Srbiji, i to smo istakli dodatno u skorašnjoj poseti u Briselu, zato što je svega nekoliko zemalja Evropske unije to učinilo. A da bi razumeli oni koji se ne bave ovom oblašću, a prate Skupštinu, to znači da indeksi koji su do sada bili primenjivati, pošto oni nisu kategorija definisana ni regulativom ni
15/3 MZ/CG
zakonom, ni kod nas ni u EU, sada su u potpunosti prepisani onako kako to radi Evropska unija, bez obzira da li će se negde pojavljivati gore ili lošije stanje kvaliteta vazduha, već u želji da budemo što transparentniji.
Što se tiče mog odlaska u Prijepolje, ponosna sam šta smo uradili sa tom obalom reke Lim i nastavićemo sistemski da rešavamo i pitanje plutajućeg otpada, uskoro će biti detaljnih informacija. A što se tiče deponije u Priboju, odnosno deponije „Druglići“, u stalnom kontaktu sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sa predstavnicima „Srbijavoda“ i „Srbijašuma“, pravi se plan na koji će ta deponija u narednih nekoliko meseci biti preorijentisana na neku od najbližih sanitarnih deponija.
16/1 VS/MT 12.35 – 12.45
Vrlo je važno, i zbog budućeg velikog investicionog projekta koji obuhvata zapadni deo Srbije, u smislu programa, da rešimo ovo. Odlučni smo u tome i sigurna sam da ćemo to staviti u funkciju.
Što se tiče godišnjeg izveštaja za vazduh, vrlo brzo će biti dostupan na sajtu Agencije, kao i sveobuhvatni godišnji izveštaj za zaštitu životne sredine. pozivam sve da pogledaju dokumenta koja će biti javno dostupna na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine kako bismo onda mogli da imamo dostojnu, sa podacima utemeljenu raspravu i diskusiju u nekim narednim viđenjima u Skupštini.
Što se tiče zagađenja reke Krivaje u Bačkoj Topoli, pravno lice koje ste spomenuli je 2018. godine, pardon 2019. godine izgradilo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda sa primarnim i sekundarnim tretmanom, a trenutno rade sopstveni tretman mulja. Tako da, ja nisam sigurna o čemu vi tačno govorite, ako sam dobro razumela koje pravno lice je uradilo ono što je bila neophodnost.
Što se tiče procenta prečišćene otpadne vode, i dalje nismo na zadovoljavajućem nivou, ali to je preko 28% procenata ukoliko integrišemo i sve one industrije koje su samostalno uložile u sisteme prečišćavanja otpadnih voda.
Kao što sam spomenula i prethodnih dana, do 2028. i 2030. godine imaćemo 20 novih izgrađenih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 900 kilometara nove kanalizacione mreže, što će da omogući da ta postrojenja budu održiva i da funkcionišu u budućnosti.
Što se tiče Savskog nasipa, tu sam htela da vas pitam da li vi imate bilo kakav rezultat zagađenja bilo kog medijuma životne sredine, a koji je posledica uređenja Savskog nasipa? Da li postoji rezultat precizan gde su aktivnosti na Savskom nasipu dovele zaista do zagađenja vode, do zagađenja vazduha, do zagađenja zemljišta? Iz mojih saznanja ne. Tako da se opet postavlja pitanje da ste vi apriori protiv svake investicije koja postoji u ovoj zemlji.
Što se tiče monitoringa koji ste predlagali u amandmanima, građani Srbije, da razumete šta je predlog samog ovog zakona. Propisuje se češće za podzemne vode. Jednom, nekada dva puta godišnje za zemljište ukoliko je prisutno zagađenje uzastopno nekoliko puta tokom godine, dok se ne dokaže da nema zagađenja. Ako su povećane remedicione vrednosti radi se remedijacija i sanacija zemljišta kao jedna od mera.
Dakle, IPPS dozvola svakako propisuje mnogo strožije uslove i mere od procene uticaja drugih zakona u sistemu, što je važno da građani razumeju zbog čega je ovo toliko kompleksno.
Na samom kraju, neću ostati dužna što ste me pitali za nevladinu organizaciju. Ja sam bila ponosni osnivač pomenute nevladine organizacije u periodu kada sam bila student osnovnih studija, koju smo osnovali zajedno ja, moje kolege sa osnovnih studija i moj pokojni otac.
Možete sve javno dostupno da vidite šta je urađeno u periodu dok ja nisam stupila na funkciju. Ja se apsolutno toga ne stidim i dostojno mogu da kažem da sam ponosna na sve i jednu aktivnost, a vi možete između sebe da se dogovorite samo šta smo onda mi. Jesmo li mi nekompetentni, jesmo li mi neprofesionalni, jel mi nismo iz struke ili smo ipak kompetentni i profesionalni i iz struke? Čisto da građani imaju taj uvid.
Jer, pored mog formalnog obrazovanja ovo je još jedan element koji pokazuje praksu iz prošlosti, verujem nedovoljnu, ali imam izuzetan tim, plus podršku od svih resora u Vladi Republike Srbije gde zajednički smo ovu oblast stavili na lestvicu najviših prioriteta.
16/2 VS/MT
U tome ćemo istrajati, bez obzira na vaše insinuacije i laži.
Hvala lepo.