Hvala vam.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo amandman kojim tražimo da ministarstva makar najmanje jednom godišnje vrši reviziju i objavljuje šta su dostupne, objavljuje podatke o razvoju najbolje dostupnih tehnologija da donosi zaključke o njima i o njihovoj primeni.

Mislimo da je to potrebno s obzirom da možemo doći u situaciju da nam na kraju pitanje najbolje dostupnih tehnologija bude isto kao i ovaj vaš spisak postrojenja koja bi trebalo da imaju integrisanu dozvolu, da prosto spisak bude kao što je i sada iz 2022. godine, odnosno neažuriran, da opet dođemo u situaciju da od 220 postrojenja koja bi trebalo da imaju integrisanu dozvolu imamo situaciju da 70% postrojenja nema dozvolu, a da radi bez integrisane dozvole. To znači da nije utvrđeno koje bi bile najadekvatnije mere za zaštitu i zemljišta i vazduha i vode. To je prva stvar.

E, sad, s tim u vezi, mi tražimo od ministarstva da ovo radi, ali nemamo nikakvu sumnju da u ovom trenutku vaše ministarstvo nema kapaciteta da uradi tako nešto, jer nemate kapaciteta ni da ažurirate spisak postojećih postrojenja koja bi trebala da imaju integrisanu dozvolu, nemate kapacitete ni da izdajete datu integrisanu dozvolu, niti da onda kontrolišete da li se postrojenja drže mera zaštite koje su stavljene u datu integrisanu dozvolu. Niti imate kapaciteta niti želite to da radite.

Evo, samo još jedan primer. Mi sada pokušavamo ovim zakonom da transponujemo direktivu o industrijskim emisijama iz 2010. godine. Ova direktiva je obnovljena, zanovljena 2024. godine. Nebitno je što će određena pravila iz direktive iz 2024. godine da se primenjuju tek za nekoliko godina, radi se o tome da je prilikom revidiranja ove direktive pravljena i analiza kako se dosada radilo na teritoriji Evropske unije na zaštiti vazduha, vode i zemljišta. Trebali ste to da pogledate i da vidite i da podignete standarde koje želimo da dosegnemo kako Srbija ne bi više bila zemlja u kojoj imamo situaciju da nam 12.000 građana prerano premine usled komplikacija od zagađenja vazduha. Hvala vam.

Idemo dalje.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jonić.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.
2/3 MV/IR

Ponovo nejasnoće u izrazu.

Ali, prvo bih da se osvrnem na ljude od preko puta koji upućuju da ja ne znam sadržaj. Pa ne znam. Ja nisam od onih koji stvari uče napamet. Kad mi nešto treba pogledam u literaturu i saznam. A to da li ovoliko ili onoliko pikometara, ja se izvinjavam, to građane Srbije uopšte ne interesuje.

Da pređemo na amandman. Koristi se izraz „prenosivi elektronski nosač informacija“. Ja se izvinjavam, ne znam šta to znači. U pitanju su elektronske informacije, a ne elektronski nosač. Informacije se mogu i na CD snimiti, što svakako nije elektronski nosač. Predložio sam – zakon prenosivi medijum za skladištenje ili čuvanje elektronskih podataka, što je jedino što se može upotrebiti u ovom kontekstu.

Nešto se prisetih jednog ogromnog oblaka crnog dima koji sam nedavno video iznad Instituta „Torlak“.

3/1 MZ/MJ 10.25–10.35

Ako me sećanje ne vara i ako sam dobro pročitao, ne upamtio kao kolega od prekoputa, jer ne pamtim stvari, šta da radimo, izdaje pamet, institut je imao dozvolu integrisanu koja je i obnovljena. Pa zašto se, za ime sveta, dozvoljava zagađivanje atmosfere na 300–400 metara od prvih kuća i zašto to traje nedeljama? Lično sam se uverio u to. Tokom radnog vremena zagađenje je manje, kad prestane radno vreme crni dim ponovo ide u nebo. Hvala.

Hvala.
Na član 9. amandman su zajedno podeli narodni poslanici Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Ana Jakovljević.

Poštovani građani, navedenim amandmanom tražimo da, iako je neko ušao u postupak izdavanja ili dopune dokumentacije za izdavanje integrisane dozvole, to ga ne oslobađa obaveze obustave rada postrojenja, ukoliko ono ne ispunjava propisane granične vrednosti emisija, niti da ga oslobodi prekršajne i privredne odgovornosti.

Koncept integrisanih dozvola u Srbiji uveden je još 2004. godine i nije se do sada proslavio svojom primenom, zato što od 220 postrojenja, kao što ste od kolega mogli da čujete, 70% njih nema ovu dozvolu. I u praksi to znači devastaciju šuma, plodnog poljoprivrednog zemljišta, trošenje naših neobnovljivih resursa bez ikakve kontrole, kao i da se 80% otpadnih voda ne prečišćava nego se direktno izliva u reke.

Vlast se često vadi na to da joj nedostaju administrativni kapaciteti za primenu ovog zakona, a zapravo je to samo izgovor, jer je model privrednog rasta ove vlasti zasnovan na rudarenju, IT sektoru i stranim direktnim investicijama. E sad, kad se taj model prevede u praksi, on formalno daje brzi statistički rast BDP-a, kreiranje prividno visoke tehnološke razvijenosti društva, masovno zapošljavanje i političke poene kroz otvaranje fabrika. E sa druge strane, on znači ekološku devastaciju, izuzetno niske rudarske rente, kolonijalni model privrede, ogromne subvencije iz budžeta za strane firme, jeftinu radnu snagu i zavisnost od spoljnih šokova.

Ujedinjene nacije su u izveštaju od pre nekoliko meseci konstatovale da Srbija stavlja profit stranih investitora ispred zaštite životne sredine i ljudskih prava, a o tome najbolje svedoči slučaj trovanja radnika „Ziđina“, koji haos pravi po istočnoj Srbiji, a da mu niko iz vlasti ne staje na put.

Dragi građani, ove priče o usklađivanju sa Evropskom unijom su samo prazna floskula koja služi da vas obmanjuje, jer hartija trpi sve. Zapravo, ceo model ove vlasti se bazira na ideji trošenja neobnovljivih resursa i sticanja jeftinih političkih poena, a ne primeni zakona u vašem interesu, već u njihovom ličnom.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Branko Miljuš, želite po ovom prethodnom? Ne.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Gospodine Kozma, hoćete vi prvi, pa će onda Branko?
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo podneli ovde jedan predlog amandmana kojim želimo da ograničimo pravo operatera da zahteva da određeni podaci o njegovom poslovanju i načinu rada prilikom zahteva za izdavanje integrisane dozvole, dozvole koju bi trebalo da ima, ukoliko dato postrojenje želi da stavi u pogon i da radi, da ti podaci, da mora da se

3/2 MZ/MJ

ograniči, da ne mogu da ih tek tako proglase za tajne podatke, za poslovnu tajnu, nego da ti podaci o načinu rada, odnosno o mogućnosti da dođe do zagađenja, primenom određenih tehnologija, da dođe do zagađenja vode, vazduha i zemljišta, da ti podaci moraju biti javno dostupni i ne smeju da se tzv. zacrne, odnosno da ostanu skriveni od javnosti samo zato što dati operater zahteva, smatra da ti podaci njemu treba da ostanu tajna, jer se radi o nekoj njegovoj formuli poslovnog uspeha.

Tražili smo da u zahtevu za integrisane dozvole onda operater mora da obrazloži, da da argumentaciju zašto misli da njegov zahtev sa poslovnom tajnom preteže nad interesom javnosti da zna da li može da dođe do ugrožavanja zdravlja građana prilikom rada datog postrojenja.

Vrlo je jednostavno. Naravno da će svaki operater koji ne želi da uloži novac kako bi u potpunosti zaštitio, jel da, građane, ne želi da uloži novac u zaštitne mere jer bi mu to onda oduzelo deo profita, on će imati zahtev da svašta nešto proglasi za poslovnu tajnu.

Na nama je da se brinemo o javnom zdravlju građana i zato zahtevamo da ovako nešto ne može da se dopusti u ovom zakonu, odnosno da mora da bude obrazloženo zašto, jel da, preteže njegov zahtev za poslovnom tajnom nad pravom građana da budu obavešteni o načinu rada i o mogućnosti da im se ugrozi dato zdravlje. Mora javnost da bude obaveštena, mora javnost da ima mogućnost da utiče na Ministarstvo za zaštitu životne sredine da se ne izda dozvola po takvim uslovima jednom operateru. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima Branko Miljuš.
Izvolite.

Hvala. Izvinite za ovu zabunu malopre.

Ovim amandmanom mi praktično tražimo da se u članu 11. briše stav 6. i predlažemo da se taj deo briše zbog toga što na taj način javnost ostaje uskraćena za određene informacije koje su od značaja za zdravlje građana. Kao osnov za neobjavljivanje ovih podataka u Zakonu se navodi ugroženost nacionalne bezbednosti. I tu ne bi bilo ništa sporno da mi ne svedočimo praksi da se taj pojam često tumači jako široko, odnosno da ga tumači ko kako hoće, pa neke stvari ostaju u mraku.

Ja neću podsećati kako je to izgledalo, recimo, za vreme epidemije kovida, ali ću vas podsetiti na slučaju iz maja 2024. godine i požara na deponiji "Duboko" u okolini Užica. Građani Užica i okolnih mesta su ostali uskraćeni za informacije, počeli su protesti dok je zagađenje trajalo, čak su i u školama, u nekim od škola u Užicu, izdata neka uputstva da đaci ne treba da izlaze na odmore. Elem, zbog svih tih stvari i zbog nedostatka informacija, u Užicu je vladao haos dosta dugo i on se do kraja nikada nije smirio.

Koliko su važne tačne i ispravne informacije možemo videti iz ovoga što je gospođa ministarka Pavkov i pre neki dan rekla o gašenju individualnih ložišta. Vi ste, ako ne greši ministarka, rekli da je u protekle četiri godine zamenjeno 5.436 individualnih ložišta, što bi sve bilo okej da smo saznali podatak i koliko uopšte ima ukupno tih individualnih ložišta. To je isto jedan primer zbunjivanja javnosti. Procena je da ih samo u Beogradu ima preko 400.000, a da ih u celoj Srbiji ima preko milion i po. To bi značilo da ako mi nastavimo da po jednom olimpijskom ciklusu rešimo pet-šest hiljada, da nam treba jedno hiljadu godina da rešimo taj problem.

Ali nije to suština ovog amandmana. Suština ovog amandmana jeste da se pojača poverenje građana, tako što će se eliminisati mogućnost da neke informacije ostanu nedostupne. U obrazloženju sam video da ste i spominjali Arhusku konvenciju,

3/3 MZ/MJ

koju je Srbija ratifikovala. I ja vas molim da sve te međunarodne akte tumačite na način slobodnije i šire, zbog potrebe javnosti da bude uključena u čitav taj proces, da bismo podigli poverenje u sve ono što pokušavate da uradite. Hvala.