Nestvarno je šta vi pričate i šta vi pitate.
Sad smo čuli da je pravo na rad jedno od fundamentalnih ljudskih prava i ja se slažem sa vama. Godinu i po dana ste blokirali ljudima da rade i nikakav problem niste imali sa tim. Vi pričate da neko omogući normalno i neometano studiranje. Pričate da neko omogući normalno i neometano studiranje godinu i po dana blokirate fakultete. Svaka vam čast! Svaka vam čast. Bez nervoze, samo sam vam pokazala kakvi ste.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić.

Hoćete vi prvi?
Izvinite, Dušane.
Evo, Đorđe Stanković, pa Dušan Nikezić.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Izvinjavam se.

6/2 JD/JG

Postojao je dogovor da ja govorim prvi, a iskreno da vam kažem posle obraćanja Rastislava Dinića, evo ja ću potvrditi ovo su sva pitanja koje je moj kolega Rastislav Dinić postavio postavljam i ja i ovo su pitanja svakog Nišlije kome je stalo do niškog Univerziteta i Filozofskog fakulteta. Molim vas da se ne podsmevate, ti studenti su ugroženi, ti profesori su ugroženi i nama je stalo da sačuvamo naš univerzitet.

Iz tog razloga ta pitanja koja su postavljena Vladi i premijeru Macutu, nadam se da će dobiti odgovor.

Sa druge strane, moje pitanje će biti upravo premijeru Bendžaminu Macutu, ali i ministru spoljnih poslova Marku Đuriću.

Znamo da je u poslednje vreme najveći problem ove vlasti kako da objasni buduće izbore i rezultate budućih izbora i na koji način će dobiti podršku, odnosno bolje rečeno da izbori dobiju podršku nakon tih izbora.

Ono što se dešava jeste da registracija za onaj auto Đure Macuta koji je išao da registruje uskoro ističe, i sada se vrše pripreme na najvišim mogućim nivoima, a to znači da se oni odnosi koji su nekada postojali sa Rusijom, sa Kinom, sada sa Evropom čiji se odnosi bukvalno raspadaju, sada se prave odnosi sa Amerikom.

Evo, samo jedne slike spoljne politike Srbije u trenutnom stanju. U ovom slučaju jedna od naslovne strane slika kaže: „Evropa maršira u pakao“. U suštini, na neki način se navodi u kom je stanju Evropska unija i Evropa. Kaže: „Zapad greši u proceni da može bombardovati koga god želi i to Rusi neće naterati na predaju“. Znači, ovde se brani Rusija, a u isto vreme, sledeća rečenica: „Vašington je ukinuo carine. Strateški dijalog sa Amerikom“.

Dakle, šizofrena spoljna politika koju vodi ova Vlada, koju vodi Marko Đurić i koja u ovom slučaju vodi politika SNS, odnosno Srpska napredna stranka.

Moram da kažem da je, pre svega, put ka Evropi, očigledno trajno zaustavljen, ne postoji mogućnost da se otvori Klaster tri, ne postoje pristupni fondovi Evropske unije. U isto vreme, druge zemlje poput Crne Gore i Albanije brže idu i napreduju. Na kraju krajeva, postoji očigledno plan da se 2028. godine, učlane u Evropsku uniju.

Sa druge strane, mi se svađamo sa komšijama, sa jedne strane sa Hrvatskom gledamo kome je veći arsenal oružja, s druge strane sa Crnom Gorom imamo atmosferu gde se šalju batinaši kako bi zaštitili našeg predsednika, i naravno, imate situaciju da se u Bosni, odnosno bolje rečeno, Republici Srpskoj sada održavaju izbori na kojima očigledno Srbija ima određene aktivnosti, a to su da se na neki način smeni Milorad Dodik.

U isto vreme počinje strateški dijalog sa Amerikom. To je pokušaj te kupovine čestitke nakon izbora.

Moram da pitam ministra Đurića koja je to politika kada odete u Ameriku i kada napadate svoje građane koji protestuju protiv vas, kada ih nazivate teroristima, kada ih poredite sa ubicama Čarlija Krka, i u ovom slučaju, atentatora Donalda Trampa? Takođe, postavljam pitanje – zašto je strateški dijalog počeo tek sada?

Da se razumemo, da građani čisto znaju, strateški dijalog sa SAD postoji skoro u svim zemljama sveta. Kod nas je tek sada krenuo. Između ostalog, na početku je sadržao deset stavki. Otvorene su samo tri. To je, između ostalog, veliki podvig, tako je barem predstavljeno u našoj javnosti.

Sa druge strane, prodaja oružja Izraelu i Ukrajini, očigledno je imala za cilj da se Srbija približi američkoj administraciji kako bi se dobila slika sa Donaldom Trampom.

6/3 JD/JG

Da li je Generalštab deo strateškog dijaloga ili će tek biti, to je dobro pitanje? Između ostalog, pitam ministra Đurića da li je istina da je narko-diler koji je uhapšen sa četiri tone kokaina i skoro četiristo miliona vrednosti tog kokaina imao diplomatski pasoš?

Nisam video odgovor na to pitanje ali je definitivno to jedna od tema koja u poslednje vreme ozbiljno bila u javnosti i smatram da za to treba da postoje odgovori.

Takođe, verujem da građani znaju da se ovde politika u unutrašnjem smislu vodi tako što će biti ucena, biti kampanja, biti tih šatora, biti svega što je bilo i naravno pitanje je kako će izbori? Biće sigurno tesni. Kako će završiti?

Ono što ova vlast radi jeste da pokušava da u Berlinu, Briselu i Vašingtonu stekne određenu vrstu, da kažem dogovora kako bi se posle izbora dobila čestitka i da na neki način kažu – evo, mi smo pobedili. To im nećemo dozvoliti. Bićemo na svakom mestu i pričaćemo istinu, jer oni ne pričaju istinu.

Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Nikezić.
Izvolite.

Hvala.

Postavljamo pitanje Milici Đurđević Stamenkovski i Siniši Malom – gde je završilo 13,4 milijarde dinara koje ste u poslednjih dvanaest godina oteli Crvenom krstu Srbije i organizacijama za osobe sa invaliditetom?

Iako je Zakon o igrama za sreću precizno definisan da se po 19% namenskih sredstava od igara na sreću uplaćuje Crvenom krstu Srbije i organizacijama osoba sa invaliditetom, Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja već dvanaest godina svesno i sistematski krše zakon i uplaćuju višestruko manji iznos.

7/1 TĐ/IR 11.00 – 11.10

Samo u poslednjih pet godina, od kada ste kladionicama i kockarnicama dali da rade šta hoće i kako hoće, njihova zarada je utrostručena, ali je godišnji iznos namenskih sredstava za Crveni krst Srbije i organizacije osoba sa invaliditetom ostao nepromenjen.

Da su ovo činjenice potvrdila je i DRI u svom Izveštaju o reviziji poslovanja Crvenog krsta za period od 2014. do 2024. godine, a u kome se navodi da je u ovom periodu Crvenom krstu Srbije uplaćeno svega 38% sredstava koja mu po Zakonu o igrama na sreću pripadaju, dok je organizacijama osoba za invaliditetom uplaćeno tek 44% zakonom predviđenih sredstava. Drugim rečima, više od polovine novca namenjenog najugroženijima je nestalo i, kao da to nije bilo dovoljno, nacionalnim savezima osoba sa invaliditetom koja sprovode programe zaštite i unapređenja njihovog položaja ove godine sredstva nisu uplaćena do 29. maja, pa zaposleni u savezima mesecima nisu dobili ni platu. Ta 22 nacionalna saveza osoba sa invaliditetom i 400 organizacija iz njihove mreže zastupaju interese 800 hiljada osoba sa invaliditetom i njihovih porodica širom Srbije.

I nije danas prvi put da se pokreće ovo pitanje. Ove organizacije već godinama ukazuju na manjak prihoda i bezuspešno pišu i nadležnim ministarstvima i Aleksandru Vučiću, pa gde će vam duša? Zar vam za koruptivne dilove nisu dovoljne desetine milijardi evra novog zaduženja i nameštenih javnih nabavki? Zar ste morali da posegnete i za novcem koji po zakonu pripada osobama sa invaliditetom i Crvenom krstu Srbije? O kakvim stabilnim finansijama, o kakvom „ekonomskom tigru“, o kakvom poverenju u Vladi i vlasti vi danas govorite kad godinama potkradate osobe sa invaliditetom i Crveni krst? I koliko je licemerno da upravo vi danas najavljujete pomoć najugroženijim?

Zato ova očigledna pljačka nije samo odraz katastrofalnog stanja u javnim finansijama Srbije. Ona je ogledalo načina na koji upravljate javnim novcem i najbolji pokazatelj vašeg odnosa prema onima kojima je pomoć najpotrebnija, a upravo njima danas obećavate predizbornu pomoć. Zato zahtevamo da građanima Srbije odgovorite gde je završilo 13,4 milijarde dinara koje ste oteli Crvenom krstu Srbije i organizacijama osoba sa invaliditetom. Zahtevamo da taj novac u punom iznosu odmah uplatite i Crvenom krstu Srbije i nadležnim organizacijama za osobe sa invaliditetom. Istovremeno, protiv svih odgovornih za nenamensko korišćenje budžetskih sredstava podnećemo odgovarajuće krivične prijave i insistirati da za to snose punu političku i krivičnu odgovornost. Hvala.

Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Moja pitanja idu prema vama, prema ministru pravde i prema ministru zdravlja.

Naime, 22. ovog meseca prisustvovali smo stravičnoj emisiji kakvu ja ne pamtim za 36 godina višestranačkog sistema u Srbiji i ne bi to bilo strašno, imamo mi i drugih emisija, nego što je gost te emisije bila Titova pionirka Jasmina Paunović, koja je bivši okružni, odnosno viši tužilac u Beogradu, koja je 2006. godine poput padobranca, a pre toga je bila u nekoj firmi koja se bavila nekakvim kamionima, transportom, dakle bez dana iskustva, bez pripravničkog staža u tužilaštvu, bez stručnog saradnika u tužilaštvu, bez toga da bude u osnovnom tužilaštvu, tada u opštinskom, kao padobranac je uletela i postala zamenik okružnog tužioca. Gle čuda, to se desilo 2006. godine kada je ova Titova pionirka napunila 46 godina, po njenom

7/2 TĐ/IR

kazivanju, a u to vreme predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije je bio Boško Ristić koji je 2009. godine, kod one reforme pravosuđa, takozvane, uništio pravosuđe, ubio ga na mesto, tako što je skoro hiljadu tužilaca i sudija ostalo bez posla.

U toj emisiji smo čuli najgroznije stvari. Mogli smo da čujemo da predsednik Republike Srbije nije sin Anđelka Vučića. Mogli smo da čujemo da je gospođa Angelina Vučić u svojoj mladosti imala neke afere. Mogli smo čak da čujemo od te gospođe da njegova deca nisu njegova deca. Mogli smo da čujemo da će biti zatvorene granice nakon završetka izbora, da će nas juriti, da će nam suditi neki oni, dakle ne sudije, neće nam suditi tužioci, neće se voditi nikakve istrage, biće prekih sudova, bićemo svi, verovatno, zatvoreni na nekom stadionu i bićemo nekako sankcionisani tako što ćemo svi biti obešeni.

Tada je izvršeno više krivičnih dela. Ja ih ne bi nabrajao i zato molim ministra pravde da se upozna sa ovom emisijom i da upita tužilaštvo, da upita istražne organe zašto se ne procesuira ova Titova pionirka koja se nalazi na nekakvoj studentskoj listi, na kojoj nema studenata. Ta lista bi mogla da se nazove i astronautska, jer koliko ima astronauta na toj listi, toliko ima i studenata.

Sa druge strane želim da pružim podršku i u ime svih poslanika SNS porodici Vučić. Znači, kompletnoj porodici Vučić. Tu mislim na gospođu Angelinu; mislim na gospodina Anđelka; mislim na Danila; mislim na Milicu; posebno mislim na maloletnog Vukana. I mislim da delim mišljenje svih nas da su sve porodice u Srbiji ugrožene, ali da je najviše ugrožena porodica Aleksandra Vučića, da godinama trpi torturu, mržnju, mizoginiju, trpi sve ono što je moguće i što je najgore. Pitao bih ovu gospođu šta bi njoj značilo kada bi njenom suprugu neko rekao da njeno dete nije njegovo nego nekoga drugoga. Zato jedino što mi možemo da uradimo, a to je da ja sa ovog mesta pozovem gospodina Aleksandra Vučića, pozivam ga, molim ga, u ime nekog prijateljstva od 1995. godine između mene i njega i svih ovih ljudi da se stavi na čelo liste, da na sledećim izborima bude naš kandidat za premijera, da Srbija napreduje, da Srbija pobeđuje, da Srbija bude ujedinjena, da ujedi sve porodice, da ujedini sve socijalne strukture u Srbiji, da ujedini sve ljude koji su mladi, koji su srednje generacije, koji su moji ispisnici. Jedino tako možemo sa svim nacionalnim manjinama i sa pretežnim delom Srba da napravimo jednu Srbiju koja će da napreduje, koja će da vodi politiku na sve četiri strane sveta, koja će imati razvoj, gde ćemo imati veće penzije, veće plate, gde ćemo napredovati u svakom pogledu.

Najviše što boli ove blokadere i ove koji dobacuju je strateški razgovor sa Amerikom. To je ono što njih boli. To je ono što njih peče.

Hvala vam. Vreme.

Srbija će uspeti da pobedi sve ove, jer ovo zlo moramo da zaustavimo. Hvala vam. Živela Srbija!