Hvala vam.
Reč ima Dušan Bajatović.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege, verovatno ću govoriti možda malo drugačije nego što smo ovde čuli. Neću se baviti detaljima. Ostaviću malo vremena, ako neko bude pitao nešto.

Moram da vam kažem da mi je ova sednica veoma zanimljiva. Prošli smo kroz sve novinske natpise, prošli smo kroz podatke iz APR-a, prošli smo javne podatke sa sajta javnih nabavki i izvinjavam se ako ću da izgovorim jeres, ali meni ovo liči kao sednica koja treba da pomogne opoziciji da pređe cenzus.

Možda grešim. Data im je šansa. Možete sa dokazima, bez dokaza da kažete šta god hoćete. I okej, to je politička borba. To je možda i politički legitimno, jer vidim da vas neće blokaderi, a sa druge strane, dobro je pokrenuo kolega Pavlović, čuo kako se potcenjuje sopstveni narod.

Ko glasa za SNS? Ne bojte se za SPS i za nas će da glasaju. Nemamo mi taj strah. Treba da izađemo na izbore. Pa, ko će da glasa za vas, ako sopstveni narod neće, a neće da vas podrže ni blokaderi koje vi zovete studentima, jer tamo na toj listi, navodno i nema studenata.

(Narodni poslanik iz opozicije dobacuje sa mesta: Znači, vi ćete samostalno na izbore?)

Da, što se mene tiče, ako mene pitaš, evo sede moje partijske kolege, ja se zalažem za to da SPS ide samostalno.

Šta je problem? Nikakav problem nije. Ako se drugačije politički dogovorimo, zavisno od toga kakva bude politička scena, svi su dogovori mogući. Jednu stvar znam, niko od vas neće ići sam. Niko, jer nema šanse.

(Milenko Jovanov: Isključen mikrofon.)

Dobro Milenko, ti ćeš na kraju da začiniš. Nije problem.

Ali, ja ću pokušati da na nekim stvarima samo kažem o čemu bi mi trebali da raspravljamo. Ovo očito nije rasprava o ovoj Vladi. Ovo je rasprava od prethodnih 14 godina SNS i SPS-a ili koga već, koga ćete ovde da nabrojite.

27/2 JD/MP

Prva neistina je da li je bilo ono, programi „Srbija 2025“, „Srbija 2030“, „Srbija 2035“, pa to je predočeno građanima. To su programi. Vaš problem je što nema programa. Ima samo kritika. Sve je kritika.

Putevi su dobri, ali su skupi. Bolnice su odlične, a odlaze lekari. Pa, sa čime da vrše dijagnostiku, ako neko nije napravio bolnicu i kupio nove aparate? Pa, mora da bude nešto novo tu. Da li je tako?

Znači, nije tačno, vlast je transparentno izlazila. Možemo da pričamo i o krađi na izborima ako hoćete, ali ako se razlika meri u milionima teško je pričati o tome. I ja to zaista mislim.

Dalje. Pogledajte kolega Branko Pavlović, izvinjavam se pošto se on neće dodatno javljati za reč, verovatno, imate dva modela, fiksni kurs i fluktuirajući. On misli da je dobar fluktuirajući, a ja mislim da je dobar fiksni. Znate zašto? Jer je taj fiksni kurs, između ostalog stvorio poverenje. Znači, nije to samo koliko izvozimo i koliko uvozimo, jel naša privreda i nije dovoljno velika.

Zašto nije dovoljno velika? Jer su banke rasturene i pariski i londonski klubovi koji su bili, sve je urađeno da mi nemamo domaću banku…

(Narodni poslanik opozicije dobacuje sa mesta: Ko je bio na vlasti?)

I ja se pitam ko je bio na vlasti.

Što bi rekli moji prijatelji iz Srpske napredne stranke – pa, vi ste bili na vlasti. To je nebitno. Niko nije odgovarao.

Najveća pljačka… Nije pljačkaška privatizacija, to je druga po redu. Prva je bila uništenje bankarskog sistema. Vi nemate šansu da radite i gradite. I sve ostalo, ljudi, uništenje instituta, uništenje školstva. Pa, ko je to uradio? Vučić? Neće biti.

Koliko nam treba godina da vratimo to nazad? Pričao sam o poverenju u dinar. Što se tiče, možete da glasate i meni poverenje.

Uostalom, sama sednica o nepoverenju Vladi… zato sam rekao da je ovo vama pomoć, a ne znam šta. Nije ni važno. Možda ste bolji vi nego blokaderi, ali nemate podršku ni jedni, ni drugi.

Dakle, da se vratim na ovo. To poverenje koje je ostvareno, otuda su bile velike strane investicije. Kada su prestale velike strane investicije? Kada je nastala politička nestabilnost. Gde leži srce političke nestabilnosti? U pokušaju sprovođenja obojene revolucije.

Ko to očekuje da odgovorna vlast u nekoj državi propusti obojenu revoluciju. Da li zna neko da mi navede primer bilo koje države u svetu da je obojena revolucija donela dobro? Ne postoji.

Ako ste mislili da će ova vlast…

Neću da nabrajam rezultate i neću da polemišem sa kritikama koje su ovde iznete. Uglavnom, ničim dokazani i uglavnom iz novinarskih natpisa. Ona ima rezultate. Vlast izlazi sa rezultatima i sa programom. Ispada da kolege iz opozicije imaju samo kritiku, pa ako ne ponudite ništa, ja ne ulazim u legitimnost onoga što je političko vaše delovanje, to je vaš izbor. Ne znam kako će ljudi glasati za vas. Tu imate najlepšu činjenicu. Imate studentsku listu na koju nema ni jednog studenta. Da li je to tema? Ako je to tema, okej, prepustićemo građanima da o tome odluče.

Dalje, vraćam se na privredu. Mi moramo da vodimo računa koliko nam je privreda duboka, koliko mi možemo da proizvedemo. Ovde su bili odlični govori. Što se mene tiče, ja to moram da kažem, iako je naš Vojvođanin, ali ministar Glamočić je objasnio mnogo stvari vezanih za poljoprivredu, vrlo sistematično, sa tačnim podacima, na ono što se najviše napada i vrlo tačno. Od cene mleka do cene

27/3 JD/MP

poljoprivrednih proizvoda, do toga koliko mesa uvezenog iz inostranstva učestvuje u proizvodima. Da li sam zadovoljan što je to tako? Nisam. Vidim, nije ni on, nije ni Vlada.

Minisitarka privrede Andrijana takođe je imala svoju priču. Ministar Siniša Mali, može da vam se sviđa ili da vam se ne sviđa ali zahvaljujući toj ekonomskoj, monetarnoj, fiskalnoj politici mi imamo dovoljno para u budžetu i da se nominalno povećava dug, ali on suštinski pada u ukupnom zaduženju.

Reći ću nešto za šta znam da ćete da me napadnete. Mene ako pitate, sledeća faza, kada pogledate budžet, nama je sa jedne strane potrošnja, s čim se vi sllažete.

Treba da se napravi neka proizvodnja. Što se mene tiče, ako imamo takve mogućnosti u srpskoj privredi, takve alate, sledeći korak kada smo sačuvali državu ako bude političke stabilnosti, treba da bude upravo to, da povećamo ono što će budžet puniti sa strane proizvodnje. Znači, nije dovoljno povećan izvoz.

28/1 MT/CG 15.30 – 15.40

Ako se dobro sećam, u vreme ministra Martinovića subvencije su bile na nivou 600, 700 miliona evra, sada su prešle milijardu i 300, milijardu i 400 miliona i isplaćuju se, ali nisam video dovoljno veliko povećanje u poljoprivredi. Ako su duplo veće subvencije, mi očekujemo da izvoz ne bude pet milijardi, nego da bude deset, jer nije ideja ni ove vlasti niti bilo koje druge odgovorne vlasti da se ulaže u standard nego da se ulaže u proizvodnju pa da iz te proizvodnje uđemo u fazu da ćemo imati još više para, da ne moramo da delimo „helikopter mani“. Inače, ako postoji višak novca, a verujem Sinišu, nije loše da ga podelimo narodu, a vi to tumačite drugačije.

Prema tome, mi imamo nekoliko ekonomskih koraka, uključujući fiskalnu i monetarnu politiku, koji nam sada omogućavaju da razmišljamo o tome da podižemo proizvodnju.

Još nešto. Taman smo bili na pragu da to uradimo, a onda je pokušana obojena revolucija. Zašto je ona pokušana? Zato što je zovu da je obojena, ja sada ne znam što su tačno dali. Naši ministri i poslanici vlasti idu u Evropu da obezbede neku podršku državi, a vi idete da se žalite na sopstvenu državu i na sopstveni narod. Na državu zato što niste na vlasti, a na narod zato što neće da vas podrži. Na narod, na srpski narod, na građane Srbije, na nacionalne manjine. Svaka čast prof. dr koji nas je podsetio na srpske pesnike.

A vi ako me vučete za jezik, da vas pitam nešto. Evo tu sedi moja drugarica Snežana, svi ćete da napadnete, zato i ostavljam vreme. Da vam kažem nešto – ni jedan vaš napad nije kredibilan iz razloga što ne spominjete ni proterivanje Srba, ni bombardovanje, ne spominjete nigde da Srebrenica nije bila genocid jel to nije dokazao ni Haški tribunal, pa tako redom.

Onog momenta kada budete spremni da daje izjave koje brane srpsku državu, tog momenta sam ja spreman da razgovaram o tome da li je Snežana pogrešila ili nije. Dotle, to što vi pričate, to je magla, jer se niste setili da postoje srpske žrtve, niste se setili da postoji genocid nad Srbima, niste se setili da postoji proterivanje Srba. Ja mislim da treba tebe da bude sramota jel tamo gde ideš samo pljuješ svoj narod i svoju državu. Za razliku od tebe, pošto se ja toga ne bojim. Ja sam držao pušku u svim ratovima. Evo osudite me. I svugde sam branio svoj narod. I opet ću ako me zovu, a vi nećete nikada. To je razlika između nas. Mi ćemo da branimo svoju državu i svoj narod.

Na primer, što se niko od vas nije setio da spominje da sudovi u Prištini pišu optužbe srpskim oficirima Vojske i policije koji nisu nikakve paravojne jedinice. Slala ih je država legitimno da brane Kosovo i Metohiju, da brane naš narod u Republici Srpskoj. Samo ta dva rezultata „Rezolucija 1244“ i Republika Srpska su dovoljan dokaz da se vodila patriotska politika. To što se to vama ne sviđa, to je nešto drugo.

Dakle, ne može biti ni jedna vaša prozivka legitimna dok ne priznate da se u Hagu sudi Srbima, da Srebrenica nije bila genocid, to kaže i Haški tribunal, da su Srbi proterani iz Hrvatske, da Srbi proterani iz drugih krajeva Bosne i Hercegovine, ne računam Republiku Srpsku, da su Srbi proterani sa Kosova i Metohije. Setite se – pregovori bez statusa. Gde smo sada? To isto kao Minski sporazumi s Rusijom. Ali, vi to poštujete, vi poštujete. Setite Gorana Svilanovića, šta je rekao čovek. Mi smo išli u Evropu da dobijemo pare da bi došli na vlast, a zadatak je bio da rasturimo Saveznu Republiku Jugoslaviju. To je on rekao, nisam ja. Da li je to neko d vas demantovao?

28/2 MT/CG

Koliko para imaju ne vladine organizacije? Koliko hoćete. Prošle godine 40 i nešto miliona zvanično. Jesu li one prepoznate kao politički subjekti? Nisu. Jel se kandiduju na izborima? Ne kandiduju. Da li su stalno na onim trovačnicama „N1“ i „Nova S“? Jesu. Što nisu prepoznati kao politički subjekti? Što nisu evidentirani kao, ja bi se založio za to, kao agenti stranog uticaja? A, koga pomažu? Pa, vas pomažu. Oni napadaju vlast, oni prave zlu krv najviše, čak ne ni vi. Razni CINS-ovi, BIRN-ovi i ne znam ko već. Nije mi to tema.

Što niko nije reagovao na optužbe za srpske oficire? Nisu paravojne formacije. Tu i država treba da reaguje, jer je njih država zvala, država poslala. Država mora da brani svoje oficire i svoje vojnike. Eto, kritika jedna i na vlast.

Ja moram da ostavim malo vremena, to sam obećao, ali hoću da vam kažem jednu stvar. Dakle, nema veze, neka se pomogne i opoziciji i sa 3% smo im pomogli umesto 5%, ništa to nije sporno. Ako hoćemo da pričamo o učinku vlasti jedini sud može da da narod. Ja mislim da ova vlast, bez obzira možda neke stvari koje nisu najbolje urađene ili su možda čak i loše procenjene pa nisu dobre. Na tim izborima ćemo da izađemo i da vidimo šta misli narod. Nemojte poštovani drugari i prijatelji, kolege, nemojte da nipodaštavamo sopstveni narod. Ono što je dobro mora da se kaže da dobro, ono što nije dobro ili vi smatrate da nije dobro, recite.

Još jednu stvar, neko je to spominjao, čini mi se Ćuta. Ne smeju da se napadaju ničije porodice ničim. I hvala ti za to. Mislim da je to pošteno na srpskoj političkoj sceni.

Imao bih ja još štošta da pričam, naročito u privredi, ali moram da ostavim par minuta za ove što će se naknadno javiti, pre svega da napadaju Snežanu i Ivicu.

Još jednu stvar da ne zaboravim, makar mi ostao minut manje. Naša policija koja je izdržala više od godinu dana pokušaja da se pobijemo između sebe, da neke strukture dođu na vlast bez izbora, oni su ljudi heroji. Možda ima neko ko je sporan, možda, ali srpska policija i bezbednosne službe su heroji.

Nisam siguran da ona teroristička grupa koja je otkrivena 12. marta u Novom Sadu prošle godine, ona je sprečila da se 15. marta desi ono što su neki obojeni revolucionari planira. Neću da ulazim više u kvalifikacije teroristi, neteroristi, ali njihovo političko delovanje nije legalno.

Hvala vam što ste imali strpljenja da me čujete, i jedni i drugi, ostaviću malo vremena, jer pretpostavljam da će mi trebati.

Hvala vam.
Ja nemam više prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa.
U redu, evo sad Radomir Lazović. Izvolite.
(Radomir Lazović: Ne, Pavle.)
Evo, dajte izvucite karticu, pa je vratite. Ne znam.
Mislim, svi ostali mogu da…
Probajte na sledećoj poslaničkoj jedinici, ne znam o čemu se radi.
Izvolite, gospodine Grboviću.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kad je prethodni govornik ovako gledao u pravcu Vlade i kaže – idete u inostranstvo da se žalite na svoje građane, pretpostavljam da je mislio na Marka Đurića. Ali, on čovek nije tu, možda nije korektno da o njemu govorimo. Ali, ako idemo u pravcu postizanja nekog konsenzusa, slažem sa time da je sramotno da Marko Đurić ide u Ameriku da ljude koji protestuju poredi sa teroristima i na taj način govori o svojim građanima. Ali, dobro.

28/3 MT/CG

Danas je na dnevnom redu rasprava o poverenju Vladi Đura Macuta. To zvuči, onako, malo besmisleno. Kad kažete – Vlada Đura Macuta, to je otprilike kao da kažete – morsko prase. Jer, morsko prase ono nije prase, a ne živi ni u moru, pa tako i Vlada Đura Macuta nije Vlada, jer realno ne vlada ovom zemljom, a još manje njome upravlja gospodin Đuro Macut.

29/1 JJ/LjL 15.40–15.50

I sad, ja se uvek pitam – kako ta Vlada opstaje, zašto ona opstaje? Ali, kad vi pogledate negde definiciju i pročitate malo to o morskim prasićima odnosno zamorčićima, čujete sledeće - da njihova poslušna priroda, prijateljski odgovor na rukovanje i hranjenje i relativna lakoća brige o njima učinili su ih stalnim i popularnim izborom ljubimaca. Ja nemam drugo logično objašnjenje zašto predsednik Aleksandar Vučić i dalje takvu Vladu drži na okupu nego da mu je to prosto tako jednostavno i lako.

Međutim, nije sve baš tako naivno kao što bi se dalo zaključiti iz ovog mog uvoda, jer niste ni vi svi baš u svemu tome toliko naivni i toliko nevini. Ima tu i mnogo ozbiljnijih stvari. Ali, ja ću se trenutno fokusirati na gospodina Macuta, odnosno predsednika Vlade, jer smatram da snosi najveću političku i svaku drugu odgovornost.

Vi ste, gospodine Macut, podbacili kao profesor, podbacili ste kao lekar i podbacili ste, na kraju, kao političar. Kao profesor ste podbacili time što ste prećutali pokušaj uništavanja univerziteta u Beogradu, time što ste oćutali pokušaj uništavanja reputacije vaših kolega profesora koji se bune, time što ste prećutali napade i fizičke napade na studente, na vaše studente, time što ste ostali nemi na rušenje autonomije univerziteta i nasilne upade UKP u prostorije univerziteta. Zbog toga ste podbacili kao profesor, kao akademski građanin, kao univerzitetski radnik.

Međutim, podbacili ste i kao lekar. Podbacili ste kao lekar kada su vaši ministri, gospodin Darko Glišić, kada je pozvao građane da ne šalju svoju decu na univerzitete jer će ih vratiti u kovčezima. Pogrešili ste kao lekar kada je ministar Bratina objašnjavao građanima kako policija ima pravo da ih ubije na protestima. Vi ste bili dužni u tom trenutku prvo kao lekar takve ljude da hospitalizujete, zato što to nije normalno, a kasnije kao predsednik Vlade da pokrenete postupak njihovog razrešenja.

I na kraju, vaše greške kao političara, one su najbrojnije. Ja ću se fokusirati samo na poslednju u nizu, zato što ona nekako najslikovitije oslikava celokupan vaš mandat a tiče se vašeg ćutanja na skandaloznu izjavu vaše ministarke, koja je u toj izjavi afirmisala politiku etničkog čišćenja, afirmisala politiku najgore decenije u istoriji Srbije, politiku Slobodana Miloševića i vi ste na to ostali apsolutno nemi. Niste imali gotovo nijedan stav, danima.

Čuli smo od Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine, da ta izjava ne oslikava politiku Srbije. Čuli smo od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da ta izjava nije u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije. Samo od vas, gospodine Macut, nismo čuli ništa, jer vi niste ni znali šta jeste politika Vlade Srbije, da biste mogli da kažete šta nije politika Vlade Srbije. Vi ste čekali da vam neko drugi to objasni, pa da se posle toga i vi, kao što ste juče rekli, hrabro izjasnite i da kažete da to prosto nije u redu.

Ali, to što se vi ne mešate u vaš posao, vas ne abolira od odgovornosti, ni političke, ni moralne. A odgovorni ste zbog toga što ste sa budističkom mirnoćom gledali kako naoružane falange, kriminalne, preuzimaju ingerencije bezbednosnih struktura, kako tuku građane i kako ovu zemlju i ovo društvo dovode na ivicu građanskih sukoba. Vi ste to gledali kao da se to ne tiče vas, kao da se to dešava u nekoj drugoj zemlji, kao da vi nemate apsolutno nikakve ingerencije nad time i kao da vas to ne pogađa.

Ovde se i tokom ove rasprave i generalno u javnosti, po mom ukusu, prečesto raspravljalo o tome da li vi vašu funkciju premijera obavljate honorarno ili je obavljate volonterski. Ja mislim da je to potpuno nevažno. Važno je što vi tu funkciju

29/2 JJ/LjL

obavljate amaterski, i to mnogo više košta građane. Mnogo veću cenu, i novčano i na svaki drugi način, naši građani plaćaju zbog toga što vi obavljate vašu funkciju amaterski, nego da ste uzeli ono što vam po zakonu pripada.

Ovo vam ne govorim, verovatno jesam malo oštriji i grublji nego inače, zato što želim da vas ponizim ili uvredim. Upravo suprotno, zato što vas ipak, na neki način, poštujem.

Vi ste, gospodine Macut, ozbiljan čovek, imate ozbiljnu karijeru. Vi znate kako se neke stvari rade ozbiljno. Da biste postali profesor, mnogo toga ste morali ozbiljno da radite u životu. I znate, ponavljam, kako se neke stvari rade ozbiljno. Vi znate dobro šta radite na funkciji na kojoj se nalazite, da to nije ozbiljno. Vi znate da se tako ne radi nijedan iole odgovoran posao. A zašto ste to prihvatili, nije mi jasno?

Ja sam rekao na sednici kad su vas birali da ćete biti poslednji radikalski premijer Srbije. I dalje stojim iza toga. Ali, mislim da imate još jako malo vremena da napravite distancu, da ne budete upisani u istoriju kao premijer Vlade sa najvećim brojem krivičnih dela, najkriminilizovanijoj Vladi na svetu. Slažem se, bio sam malo pretenciozan da izgovorim reč koja se teško izgovara. Ali, dobro.

Gospodine Macut i svi vi ostali koji se nalazite na tom mestu, ovo je najbesmislenija Vlada koju smo imali od kad ja pamtim za sebe, a verujem da starije kolege verovatno ne pamte besmisleniju Vladu od ove. A podsetiću vas da to nije lako, jer smo pre ove Vlade imali čak tri Vlade Ane Brnabić, tako da ste postigli jedan značajan uspeh.

Ova Vlada nema kapacitet, nema volju, nema znanje, nema hrabrost, nema resurse, nema kadrove da se izbori sa ključnim problemima sa kojima se naša zemlja danas suočava. Suviše je delikatan trenutak u kome se mi nalazimo da bismo mogli da trpimo vaš amaterizam.

Znate, jedan od glavnih problema građana Srbije jeste pitanje njihove sigurnosti i bezbednosti, toga što je bezbednosni sektor srastao sa organizovanim kriminalom. To vas ne zanima. Mi ne možemo tri dana da saznamo da li ste vi bili u restoranu u kome je bilo ubistvo ili nije. Recite nam da nije i završite tu priču. Ali, nije ni to ključ.

Problem je u tome što organizovani kriminal, koji hara Srbijom, na Vladu Republike Srbije gleda ili kao na saučesnika ili kao na sprdnju. Nikako ne gleda kao na nekoga ko će im pružiti otpor ili na nekoga ko će predstavljati prepreku u njihovim nečasnim radnjama i nečasnim ciljevima.

Ova Vlada ne može da se izbori ni sa drugim važnim pitanjima, kao što je pitanje energetske sigurnosti naše zemlje, zato što niste u prvi plan stavili interes građana, interes Srbije, već više vodite računa o interesu i osećanjima neke druge zemlje. Zato nijednog trenutka niste ni razmatrali opciju nacionalizacije Naftne industrije Srbije.

Imate problem zato što, i to sam vas pitao ovde više puta, zato što vi neke stvari ne smete čak ni da izgovorite - preevropska Vlado Srbije. Ministar policije i drugi ljudi iz bezbednosnog sektora nekoliko sednica ne smeju da izgovore čije strane službe su u Srbiji pravile paravojne kampove u kome su obučavali ljude koje su slali po evropskim zemljama da tamo šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost i da ih destabilizuje. Ne smete da izgovorite da su u pitanju ruske službe, a hvalite se kao Vlada koja raspolaže neverovatnim integritetom, najslobodnija Vlada na svetu kojoj niko ništa ne sme da zameri, koja je najpoštovanije u svetu.

29/3 JJ/LjL

I na kraju kada je reč o evropskim integracijama, moram tu da konstatujem jednu jako tužnu činjenicu. Nijednoj vladi u istoriji Srbije i nikada od kada je Srbija kandidat za članstvo u EU nije bilo lakše postati članica EU ili makar se približiti članstvu. Nikada nije bilo lakše, a Srbija nikada nije dalje od članstva u EU nego što je to za vreme vaše vlade. I mi danas gledamo u leđa onima koji su do pre nekoliko godina gledali u leđa nama i to je direktno vaša odgovornost zato što vi gospodine Macut u svom kabinetu imate čoveka koji pali zastavu EU i onda mislite da možete da postanete deo takvog projekta. Zato što na mestu ministra evropskih integracija imamo čoveka koji ne veruje u evropske integracije. Imamo čoveka koji nije dobrodošao u Brisel. Zato što na evropski samit u Tivat vi pošaljete kriminalce i batinaše iz „ćacilenda“ i time ne obrukate samo sebe, samo vas, mene je sramota zbog toga što ste radili. Svakog poštenog građanina Srbije je sramota zbog toga što ste nas pred očima sveta i Evrope obrukali i zbog toga niko nije odgovarao, a vaš je predsednik rekao da je to učinio neko iz SNS ne bili njega očarao. Pa, gde je odgovornost za to što se desilo?

I, znate šta, samo da se nadovežem, nešto što je juče pričao jedan vaš koalicioni partner koji se frapirao saznanjem posle 20 godina da se za članstvo u političkoj zajednici, kao što je EU, zahteva ispunjavanje, zamislite, političkih kriterijuma. Dvadeset i nešto godina je bilo potrebno da čovek spozna da za političku zajednicu treba da ispunite političke kriterijume.

Ja vam ponavljam, mi nemamo vremena i nemamo više ni života za bacanje da se bavimo vašim amaterizmom, vašim frapiranjem kada se suočite sa relanošću i kada spoznate da svet funkcioniše na drugačijim principima nego što su oni koji ste vi sami sebe negde u glavu utuvili.

Tako da, gospodine Macut, ja ne znam da li će ova vladajuća većina da vam izglasa poverenje ili neće, verovatno hoće, ali ono što jasno jeste da ova vlada nema ni samopouzdanja, ni kapaciteta, ni sposobnosti, da za Srbiju učini išta dobro, osim da podnese ostavku i da pusti neke druge ljude da vode Srbiju u bolju budućnost. Hvala vam.

30/1 VS/JG 15.50 – 16.00

Reč ima ministar za evropske integracije, Nemanja Starović.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, evo dočekasmo drugi deo, drugi dan rasprave o nepoverenju Vladi Srbije, pa da čujemo i nekoliko reči o integraciji Republike Srbije u Evropsku uniju.
Zašto to spominjem? Pa, na samom otvaranju ove rasprave mi smo imali priliku da čujemo jedan veoma ekstenzivni pledoaje ovlašćenog predstavnika koji je govorio u ime 62 poslanika parlamentarne opozicije, koji su predložili ovu raspravu. To izlaganje je trajalo tri sata i 54 minuta i za sve to vreme verovali ili ne, nijednom rečju nije spomenuta Evropska unija. To bi naravno moglo da znači sa jedne strane da parlamentarna opozicija nema posebnih zamerki na politiku evropskih integracija koju Vlada Republike Srbije sprovodi ili pak, a uveren sam da je to zapravo slučaj da tema priključenja Srbije, Evropskoj uniji za njih nije uopšte bitna.
Znate, postoji tu jasna paralela kada mandatar za sastav Vlade Srbije izlaže svoj ekspoze u tom ekspozeu se sadrže sve one smernice, ključne smernice politike, programa koje će ta Vlada sprovodi. Isto tako, kada parlamentarna opozicija inicira raspravu o nepoverenju Vladi, upravo izlaganje ovlašćenog predstavnika treba da predstavlja sumu svih kritika, ali u idealnoj situaciji i predloga šta je trebalo raditi bolje ili drugačije.
Činjenica da jedna jedina rečenica, ponavljam tokom tri sata i 54 minuta nije bila posvećena Evropskoj uniji i našem putu ka članstvu u Evropsku uniju, dovoljno govori o tome da tzv. proevropska opozicija koja je i zahtevala ovu raspravu ne zaslužuje taj evropski prefiks. A, ne zaslužuje ga sasvim je jasno između ostalog i zbog toga što nije podržala usvajanje niti jednog zakona koji su deo naše reformske agende, naših nastojanja da napredujemo na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, u prethodnim mesecima podsetio bih vas usvojene su čak 23 proevropska zakona i ja na tome čestitam, naravno, svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Međutim, evo, došlo je vreme i da kažemo nekoliko reči i kada govorimo o radu celokupne Vlade Srbije, ali i drugih institucija, sistema na planu, evropskih integracija Srbije, ja moram da kažem da je naša politička savest potpuno čista. A, čista je zbog toga što smo evo početkom ovog meseca dobili po šesti put preporuku Evropske komisije za otvaranje Klastera 3. Preporuku koja znači da je Evropska komisija i prepoznala i priznala i uvažila sve ono što smo učinili u proreformskim procesima u Srbiji, ne samo u prethodnih pet godina učinjeno je mnogo, već posebno u prethodnih nekoliko meseci u kojima zaista svedočimo jednom ozbiljnom, evidentnom reformskom zamahu koji je ostvaren kroz rad operativnog tima za pristupanje Srbiji Evropskoj uniji koji je pak formiran početkom 2026. godine.
Evropska komisija je, i na to bih morao da ukažem jedini organ i jedina institucija koja zapravo ima adekvatne institucionalne mehanizme da na jedan valjan meritoran način oceni i proceni da li je neka država kandidat ispunila obaveze koje pred njom stoje, a u ovom slučaju da li smo izašli u susret svim onim racionalnim i razumnim očekivanjima same komisije i država članica. I takva preporuka ponavljam za nas predstavlja najveće priznanje. I upravo ulaganjem dodatnog napora, proteklih nekoliko meseci, mi smo želeli da stvari isteramo na čistac, da više niko ne može da postavlja to pitanje da li Srbija zaista ima poltičku volju i da li zaista želi da napreduje na putu ka članstvu EU i da li to Srbija može.
30/2 VS/JG
Da, ova Vlada Srbije to želi i ova Vlada Srbije zajedno sa drugim državnim institucijama je pokazala da to može i lopta je u tom smislu u potpunosti prebačena u neko drugo dvorište i pokazalo se da onaj pristup koji je definisan formulom, procesa zasnovanog na zaslugama, da to zapravo u stvarnosti nije tako. To nije problem samo za Srbiju, već kao što je to ukazala Austrijska ministarka za evropske poslove Klaudija Bauer, ovo je nešto što potkopava kredibilitet same EU. Da ne dužim, ja ću samo u još jednoj rečenici ukazati da uprkos ovoj situaciji i toj lošoj poruci, koja je i Republici Srbiji poslata, ali koja je poslata u kontekstu kredibiliteta, procesa proširenja EU, mi ostajemo posvećeni reformskim procesima i mi ćemo naporno raditi i u vremenu koje je pred nama na sprovođenju naše evropske agende, a sve na korist naših građana i naše privrede, nastavićemo da povlačimo finansijska sredstva iz plana rasta EU za zapadni Balkan i koristićemo sve one mogućnosti koje postoje za fazno priključivanje naše države jedinstvenom evropskom tržištu. Ne zaboravite, pre svega dva i po meseca, tri, početkom maja u Srbiji je počela puna operativna primena jedinstvenog sistema plaćanja u evrima, SEPA sistema koji donosi uštede našim građanima i našoj privredi, koje idu i do 300 miliona evra godišnje, malo li je, a takođe stojimo u niskom startu i u potpunosti smo spremni za početak i formalnih pregovora oko priključenja naše države u zoni bez rominga EU i to je nešto na čemu ćemo intenzivno raditi i time dokazujemo jedan način i našu privrženost ideji članstva Srbije, pokazuje se na delu da smo mi jedina istinska proevropska snaga u Srbiji, za razliku od onih koji plediraju na taj proevropski prefiks i ne samo da ništa nisu na tom planu uradili, ne samo da nisu podržali niti jedan od evropskih zakona, već koriste svaku priliku da pokušaju da stave klipove u točkove našeg puta ka članstvu EU, koji koriste svaku priliku u Strazburu i Briselu, da aktivno zagovaraju zaustavljanje našeg puta ka članstvu, a čuli smo mnoge funkcionere opozicije koji su otvoreno zagovarali i to da se recimo i ona pregovaračka poglavlja koja smo zatvorili, a to su poglavlja 25. i 26. ponovo otvore, čuli smo da se zagovara obustavljanje isplate finansijskih sredstava iz fondova EU, odnosno preusmeravanje bože moj, tih sredstava sa namena koje trenutno postoje, a koje podrazumevaju naše infrastrukture i zaštitu životne sredine, energetiku, škole, bolnice, i tako dalje, da se usmere na njima naklonjene medije i civilno društvo.
To je slika i prilika našeg tzv. proevropske opozicije. Hvala vam.

Izvolite gospodine Lazoviću, povreda poslovnika pre vas, Života Starčević, prijavite se.

Povreda Poslovnika, član 102. znači, poslanik mora da se obraća vama i priča uopšteno i ne može da priča „ad homine“, na stranu što je sve to rađeno prethodna dva dana, prethodni govornik je uz to i uvredljivo nastupio prema predsedniku Vlade Republike Srbije, i mislim da ste bili dužni da reagujete, a uz to je rekao da se amaterski bavi tim poslom i on i pojedini narodni poslanici. Moram da kažem da je poštenije da se amaterski borite za Srbiju, nego da profesionalno zastupate interese Aljbina Kurtija. Hvala.

31/1 TĐ/IR 16.00 – 16.10

Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radomir Lazović.
Izvolite.

Pre nego što počnem, želeo bih da čestitam koleginici Anđeli Ruvidić na izboru za narodnu poslanicu, kao i da se osvrnem na uznemiravajuće podatke koji dolaze iz Mrčajevaca gde su roditelji dece, koja idu u osnovnu školu, uznemireni zbog pokušaja zataškavanja seksualnog nasilja prema dečaku, učeniku sedmog razreda, a o čemu će govoriti detaljnije moja koleginica Biljana Đorđević u nastavku govora.

Dakle, poštovani građani i građanke Srbije, imali smo juče priliku da čujemo kako premijer vidi Srbiju danas. Kaže Đuro Macut – Srbija je tigar. Srbija je tigar, još jednom ću podvući ovo. Dakle, bez srama, bez stida, bez blama kaže čovek – Srbija je tigar. Pa po čemu to? Možda ako se meri prema životnom standardu Siniše Malog ili eventualno Ane Brnabić. Ako se meri standard običnog građanina, standard stanovništva, Srbija se nalazi na začelju Evrope. Od nas lošije žive samo građani Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije.

Voleo bih da smo čuli, na primer, odgovor na neka od ovih pitanja, ali to vam ne smeta da nam podmećete EXPO kao nacionalni projekat, kao iskorak u budućnost, možeš misliti, kao izložbu posvećenu napretku i inovacijama, a zapravo se radi o jednom paravanu za izvlačenje javnih sredstava u privatne džepove ljudi bliskih SNS-u; da firme poput „Milenijum tima“, firme Milana Radojčića ili Zvonka Veselinovića dobijaju velike državne poslove zbog kojih se Srbija zadužuje i njima ide kajmak, a građanima ostaju dugovi.

Petina građana Srbije je u riziku od siromaštva. Milion i po građana Srbije je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, što je šira kategorija. Siniša Mali se za to vreme trza i grči po šatrama, kao da je žrtva strujnog udara, pokušavajući da isfolira bliskost sa običnim narodom. Jako loše, Siniša. Čuj ovo i, ako danas nisi tu, ocena za umetnički doživljaj – eventualno dvojka. Ne ide bez separea i kible u toj beloj košulji folirati se da si deo naroda. Mnogo bolje šenlučenje pod šatrama stoji kolegama i da se razumemo – nisu problem ni šatre, nije problem ni pesma, nego ministri koji su tigrovi po rečima Đura Macuta, koji ujutru otimaju narodne pare, a uveče tim parama kite muziku pod šatrama praveći se da su deo naroda.

Ova sednica o nepoverenju Vladi je dobra prilika da napravimo jedan presek stanja, da vidimo da li je Srbija stvarno tigar ili su ministri, odnosno ovaj kriminalni režim u stvari predatori koji otkidaju komad po komad mesa sa tela Srbije da nahrane svoj apetit za zaradom, pa da krenemo redom.

Povod za ovu sednicu je pokušaj Nikole Selakovića da kršeći zakon pokloni Amerikancima Generalštab. I puna usta srbovanja, patriotizma, borbe za Srpstvo i državu, a na kraju sa ovom vlašću sve se svodi na neki sitni ćar, da se neko javno, prirodno ili u ovom slučaju kulturno-istorijsko dobro iskoristi za zaradu. Umesto da podnese ostavku, nakon pokretanja postupka, ministar zloupotrebljava i svoju ministarsku funkciju i ovu ovde govornicu da se brani, da napada tužilaštvo, da napada studente, predstavnike opozicije bestidno, podlo i ispod svakog kriterijuma. Nema on ni reči o onome što se dešava u oblasti kulture. Nema on vremena da nam objasni zašto kasne konkursi, zašto se zaustavlja finansiranje projekata. Nema vremena da objasni pritiske na glumce. Nema vremena da govori o otkazima po pozorištima, jer lepo, brate, bavi se čovek nekretninama, bavi se dilovima, svojim biznisom, otuđivanjem kulturno-istorijskih dobara za svoje potrebe zarade.

31/2 TĐ/IR

E, ovako, a pošto se vratio Ivica Dačić, od njega sam više puta tražio odgovore o napadima eksplozivnim napravama na ugostiteljske objekte po Beogradu. Od februara, kada smo tražili sednicu do danas, 22 napada molotovljevim koktelima, kašikarama, bombama, raznorazne podmetačine, raznih požara, 22 puta. Ivica Dačić nema ništa o tome da kaže. Zašto? Zašto, ministre Tigru, još jedan od ove plejade tigrova, nemate ništa da kažete, kao što ste ćutali kada su najviši policijski funkcioneri završavali u mafijaškim obračunima po kafanama gde sutra se, dok još krv nije oprana, kao što reče moj kolega, ide po ručkovima?

Sa druge strane postavljaju se lojalisti na važna mesta u policiji. Valjda nije dovoljno policija prebijala građane, nije dovoljno jurišala na decu i studente, pa su na ključna mesta postavljeni nasilnici poput Marka Krička, da slučajno neko od starešina ne propusti priliku da se obračuna sa nezadovoljnim građanima.

Ivica Dačić nam juče pušta snimak sa interneta i kaže – evo kako zvuči „zvučni top“. A nema potrebe, 3.400 ljudi je svedočilo da je napadnuto ovim masovnim oružjem, preko 500 ljudi, evropskih poslanika je potvrdilo da je ovaj top korišćen. Neće vas oprati ništa od toga da ste prema sopstvenom narodu iskoristili ovo zvučno oružje.

Juče sam govorio i o tome šta su bili prioriteti Ivice Dačića u prethodnoj vladi, onoj koju je vodio sa mesta premijera 2012. godine. Kaže – ubrzavanje evrointegracija, regionalna saradnja i rešavanje pitanja Kosova. Danas smo, 14 godina kasnije, da malo ubrzamo, došli do toga da isto o tome pričamo sa Đurom Macutom kojem, da odgovorim mom kolegi Pavlu, nije jasno kako je završio tu. Ja sam ubeđen da je jedini razlog zašto je ovaj čovek tu to što liči na rektora fizički, da se unese dodatna zabuna. Ne vidim šta bi drugo moglo da ga preporuči za ovako nešto. Četrnaest godina kasnije – evropske integracije, klasteri se ne otvaraju, finansiranje obustavljeno, rezolucije koje donosi Evropski parlament otvoreno govore o krađi izbora, o represiji, o policijskom nasilju, o hapšenju studenata, o pretnjama silovanju uhapšenim studentkinjama, o uništavanju prosvete, devastiranju univerziteta, ali ministar Tigar Starović vidi u tome zamah. Objasniće vam Robert Kozma kasnije malo o tome, o EU, vidim da vam nije baš najjasnije.

Kaže – regionalna saradnja, pa izvozite, bre, „ćacilend“ po regionu. To vam je izvozni proizvod, ministre policije. Je l' nemate vi nešto da kažete o tome što nam je predsednik napunio pun avion kriminalaca, batinaša, nasilnika da ih pošalje za Tivat? Je l' se vi nešto pitate? Je l' imate neka saznanja o tome da su ta lica sa poternica završila u istom avionu?

I, naravno, Ivičin prioritet, kao i Macutov prioritet, kao i prioritet ministarke za „supe iz kesice“, pitanje Kosova. Tu ste pokazali svoje pravo lice, ne bih rekao, kolege iz SPS. Nećemo nikada biti kolege. Pravo lice ste pokazali, svoju ratno-zločinačku politiku od koje ne odustajete, od 90-ih, ali ste se odlično uklopili u ovu naprednjačku kleptokratiju. Da li je za smenu ili za pad cele Vlade dovoljno da jedna ministarka poziva na etničko čišćenje? Da li je to dovoljno da se poziva na likvidacije, deportacije? Ne znam šta je gore kada o tome govori ili kada se vadi? Nije ona za etničko čišćenje, nego za samo malo etničko čišćenje. Samo malo bi ministarka da likvidira, deportuje, šalje, da ona raseljava stanovništvo. Nakon ratova 90-ih, sankcija, stradanja, ratnih zločina, ubijanja, tragedija, Snežana Paunović se dosetila kako će ona da rešava pitanja po regionu, tako što će da raseljava narode, građane, ljude. Opet bi oni da tuđa deca ginu za njihovu korist, a niko to ne zna bolje od SPS-a. Tu ste zaista eksperti.

31/3 TĐ/IR

Bravo, šampioni! Ako je vama žao što niste sprovodili etničko čišćenje, meni je žao što niste na vreme zabranjeni, nego se dan-danas, 2026. godine, bavimo SPS-om i zaostavštinom Miloševićeve politike, ali dobro. Dobro, rešićemo i to zlo koje se navrlo na ova leđa Srbije, pa ćemo i vama, kao ovim modernim zločincima, videti leđa.

32/1 AL/MJ 16.10 – 16.20

Za to vreme Snežana Paunović naplaćuje putne troškove folirajući da živi na Kosovu i nije joj smetalo ni da prima platu u apoteci koja ne postoji iako danas 15 meseci apotekarke i apotekari u „Apotekama Beograd“ ne primaju platu. Kakvo licemerje.

Tu je i Tigar Bratina koji nastavlja stezanje obruča oko nezavisnih medija. Nastavljaju se napadi na novinare, napadi na lokalne medije, REM koji već sada godinama ne funkcioniše i sve to je stvorilo jednu atmosferu kojom je jako teško nezavisnim medijima da uopšte govorimo o nekom normalnom radu.

Stvorili ste, bre, fabrike mržnje koje svoj toksični otrov prelivaju po celom društvu. „Informer“ i „Pink“ i ostali izlivaju svoju gnojnu, lepljivu sluz u koju pokušavaju da uvuku celo društvo, da nas ulepe u laži, u mržnju, u podvale i sve gadosti koje samo, ne bolesni, nego zli umovi, poput Dragana Vučićevića ili Željka Mitrovića, mogu da osmisle. Nakon smene ovog kriminalnog režima, mislim da bi bila najveća tragedija da se ovakve fabrike mržnje i zla ne demontiraju.

Prosveta je osetila možda i najveću odmazdu ovog kriminalnog režima. Nastavnici i profesori se ucenjuju, progone, napadaju, preti im se otkazima i dobijaju otkaze, ne produžavaju im se ugovori i na sve načina se vrši čistka u prosveti. Sam izbor ministra Tigra, Dejana Vuka Stankovića, kog ste prvo pokušali da uvalite u REM da zavodi red među medijima, najbolje govori da je odmazda jedina politika koju možete sprovoditi u prosveti.

Zeleno-levi front je predložio zakonske izmene koje bi zaustavile političke pritiske na škole. Želimo da omogućimo da direktore škole ne postavlja Ministarstvo, nego zajednica zaposleni i roditelji. Ovo bi oslobodilo jedan ogroman sloj društva naprednjačke stege i omče i zato ovaj zakon do god je SNS na vlasti neće biti donesen, ali prva stvar koju treba uraditi, kada vam vidimo leđa, jeste jedan takav zakon.

I u domenu životne sredine, da ne zaboravimo, vazduh, zagađenje. Ništa niste uradili. Petnaest hiljada ljudi godišnje premine kao posledica zagađenja. Pijaća voda. Trećina Srbije nema ispravnu pijaću vodu. Otpadne vode se ne prerađuju, završavaju vodotokovima naših reka. Srbija je prepuna deponija o kojima se niko ne brine. Rudnici i kamenolomi. Pola naše države se žrtvuje kako bi se omogućila zarada na našim prirodnim dobrima i sve ovo govori o jednoj sumornoj slici zbog koje, ne jedna, nego pet ovakvih vlada treba da padne i da im vidimo leđa. Hvala.