Dobar dan svima.
Ja moram da se prvo osvrnem na jedan osećaj koji mi je posle prethodne govornice i koji generalno ovako nedeljama, mesecima, godinama, a prethodna govornica je moja generacija, išli smo zajedno u Prvu beogradsku gimnaziju, to je jedna težina koja izlazi ne samo iz nje, nego iz svih članova i članica Vlade, iz vas, iz predstavnika SNS, iz predsednika Aleksandra Vučića, uvek su svi decenijama protiv vas i Srbije, uvek je neka težina, uvek nešto ne možete.
Želim da poručim građanima i građankama Srbije da će sve biti u redu kada više ne bude bilo vlasti SNS i SPS. Mi ovde govorimo decenijama vlasti jedne te iste strane. Mi ovde ne govorimo danas o vlasti i Vladi Đure Macuta. I ja sam gledao malo unazad stenografske beleške. Jako je zanimljivo bilo da u prethodnih godinu dana, i ovi ljudi prekoputa, kolege, sa kojim ja govorim punim uvažavanjem – kolege iz SNS, nisu govorili o Vladi Đure Macuta, nisu branili Vladu Đure Macuta, nego su branili politiku Aleksandra Vučića. I to je ono o čemu mi danas i svih ovih dana treba da pričamo. I to je ono o čemu će se građani vrlo brzo pitati. Da li žele jedan kontinuitet koji kaže – širićemo društvene i socioekonomske nejednakosti, privatizovaćemo sve ono što se da privatizovati i odlagaćemo rešavanje teških problema sa našim komšijama, sa Kosovom, i nećemo uvesti Srbiju u EU. To je ono o čemu će građani glasati u narednom periodu.
Osvrnuću se sada na tu politiku Aleksandra Vučića i na mandate koji nisu bez veze u jednom demokratskom društvu ograničeni. Aleksandar Vučić je bio, kao što znate, ministar informisanja u onim najgorim godinama bombardovanja, za koje je, opet,
7/2 MZ/MJ
zaslužna vlast radikala i lažnih socijalista. Onda je bio prvi potpredsednik Vlade, onda je bio premijer nekoliko godina, onda je bio predsednik 10 godina, a sad opet hoće da bude premijer. Pa da li mi kao jedno demokratsko društvo, da li mi kao pripadnici političkih stranaka se zalažemo za ograničenje mandata koje je jedna tekovina i čija je funkcija da se prokrvi jedan sistem, da se ograniči samovolja, da se ne pravi kult ličnosti, već da se zalažemo za snagu institucija? To je demokratija i to je pitanje koje građani Srbije sebi treba da postave – da li želimo da imamo opet vladara koji vlada desetinama godina ili želimo da na čelo države i sistema i institucija dođu novi ljudi, nove ideje, da vidimo nešto novo u našoj zemlji?
Zeleno-levi front i mi smo tu da gradimo budućnost. Mi ovde nismo zbog mandata i funkcija, mi smo ovde zbog jedne društvene i sistemske promene. Vi ćete reći sada, „Informer“ će reći da smo mi blokaderska opozicija, da nas niko neće, ali mi smo svojim imenima i prezimenima izlazili na izbore, na tim izborima dobijali podršku građana, nekada više, nekada manje, izlazićemo i na neke buduće izbore, kad god oni budu bili, u kom god formatu to bude najbolje, ne za nas lično nego za Srbiju.
Zeleno-levi front želi da ovom prilikom, i Dobrica Veselinović i ja, želim ovom prilikom da kažem nešto što nismo čuli kao rešenja na sistemske izazove, izazove ovde.
Broj jedan, klimatske promene. Svih ovih godina, decenija, evo danas je Dunav na svom istorijskom minimumu u proteklih 50 godina. U proteklih 50 godina razne vlade se nisu bavile time da najveća reka koja prolazi kroz našu zemlju ima ograničene prilike za plovidbu, posledice koje će to izazvati su posledice na poljoprivredu, posledice na snabdevanje i to su stvari kojima mi treba da se bavimo. Šumski požari koji svuda širom Evrope besne će doći i kod nas. Nije pitanje – da li, nego – kada.
Ono za šta se mi zalažemo je da se za te izazove spremamo. Ne da ulažemo milijarde u nacionalne stadione, EKSPO i kupujemo preskupe „rafale“, nego da se bavimo civilnom zaštitom i zaštitom ljudi i naše prirode.
Dosta smo govorili o socio i ekonomskim nejednakostima. Politika SNS i SPS svih ovih godina je bila politika privatizacije. Čuli smo od raznih socijaldemokratskih i socijalističkih partija da ćemo dati subvencije velikim lancima, da ćemo poboljšati rad onih koji već imaju dovoljno novca, a ništa nismo videli i čuli da se pomogne običnim građanima.
Treći veliki trend, koji ja mislim da najbolje govori o decenijama ovih vlasti, ovih stranaka i ovih istih političkih elita, je depopulacija. U proteklih 10 godina, između dva popisa, i mislim da je to pitanje nad kojim svi treba da se zabrinemo, između dva popisa, u proteklih 10 godina Srbija je ostala bez više od pola miliona ljudi. I to je jedan podatak koji je konzervativan, zato što ni popis nije bio napravljen kako treba, tako da možemo da govorimo i o većoj cifri. A ako proširimo taj opseg gledanja, u proteklih 20 godina ostali smo bez više od milion ljudi.
Šta nam to govori? To nam govori da u zemlji, nažalost, mladi ne žele da ostanu, ljudi ne žele da imaju decu zato što nemaju poverenje u institucije, zato što se društvene i ekonomske nejednakosti prosto šire, zato što nemaju vere da će budućnost biti bolja od sadašnjosti u kojoj žive. I to je ono što je za nas lično najveći izazov. To je ono zašto ćemo glasati ne samo protiv poverenja ovoj vladi, nego i svakoj vladi koju ćete vi činiti, zato što smo se u našim životima uverili, na našim ličnim primerima, da ne postoji znanje, ne postoji volja da se u Srbiji bolje živi, nego postoji volja da vaša politička elita prosto više zaradi.
8/1 VS/MP 11.15 – 11.25
Nemojte da brinete za budućnost Zeleno levog fronta. Nemojte da brinete za nas zato što ćemo uvek biti na svim mestima gde ste i vi i boriti se za Srbiju. To je sada ovde, to je sutra na ulici, to je prekosutra u Briselu, to je za nedelju dana u Vašingtonu, to je svuda gde treba i može da se čuje glas da u Srbiji postoji drugačija politička kultura, to je svuda gde postoji prilika da se čuje da imamo znanja, kapaciteta i hrabrosti da se izborimo sa ovim velikim problemima.
