Hvala vama.
Reč ima gospodin Bojan Torbica.
Izvolite.
3/1 JD/LjL 10.20 – 10.30

Zahvaljujem.

Svako smanjenje broja pripadnika KFOR-a na KiM za nas je velika opasnost. Time se šalje poruka da je tzv. Kosovo uspešna država, da garantuje bezbednost svim svojim građanima, što naravno nije istina. To se radi sa idejom da Srbi budu toliko uplašeni i nesigurni da što pre napuste KiM. Napuštanje manastira Dečani, otvaranje mosta između južne i severne Mitrovice uvodi sukobe i novi egzodus Srba.

Naša država mora da uradi sve da do sukoba ne dođe, tako što neće biti otvoren most i tako što manastir Dečani neće obezbeđivati šiptarska policija, nego će ga obezbeđivati KFOR kao i do sada.

Na sve ovo smo vas upozoravali još sredinom jula, kako kolega Komlenski i ja odavde iz sale, tako i naš lider Aleksandar Vulin putem medija. Govorili smo vam i upozoravali kako je neprihvatljivo da KFOR tj. komanda NATO-a jednostrano smanji broj pripadnika KFOR-a, naročito na ova dva izuzetno osetljiva mesta i da ne konsultuje o tome državne organe Srbije.

Za predsednika Aleksandra Vučića znamo koliko se zalaže da reši ovo pitanje, ali interesuje me da mi premijer Macut odgovori koliko toga i šta je konkretno preduzela Vlada Republike Srbije kako bi bio rešen ovaj problem?

Na primer, Republika Srbija ima oficira za vezu sa KFOR-om, koji treba da održava konsultacije sa tim istim KFOR-om, te me interesuje da li je on imao saznanje i da li je imao razgovore po ovom pitanju? Da li je bilo kakve konkretne aktivnosti preduzeo neko iz Vlade Republike Srbije?

Ako nemamo sagovornike sa druge strane i ako su NATO i EU rešili da ostanu sponzori šiptarske terorističke kvazi države, neka se to i sazna, bar da znamo ko odbija saradnju i razmenu informacija i ko će sutra biti odgovoran kada se na jugu Srbije desi nešto loše, a ni malo ne sluti na dobro.

Dana 23. jula smo od Vlade zatražili obaveštenje o tome šta je učinjeno da se istraži kako su šiptarska tužilaštva došla do tačnih adresa pripadnika vojske i MUP-a koji su 1999. godine na KiM branili Srbiju od šiptarskih terorista. Nismo dobili nikakav odgovor, kao što nismo dobili ni odgovor na pitanje šta je učinjeno da se pomogne neosnovano uhapšenim Srbima za Račak 2. Šta je na tome učinila Vlada, šta Kancelarija za KiM, kao i šta je učinjeno sa onim koji su sticajem okolnosti izbegli hapšenje i pritvaranje, ali su morali da napuste prostor KiM? Njihove porodice su ozbiljno ugrožene. Podsećam vas da je pet Srba uhapšeno. Srećom, šesti je, sticajem čudnih okolnosti, izmakao terorističkim organima na KiM. Kada ćemo dobiti odgovor?

Dva meseca je nekima možda brzo prošlo, ali srpskim herojima koji nevini leže pod šiptarskim kazamatima svaki dan je kao godina. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin Šaip Kamberi ima reč. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo, danas postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije.

Vaša nedavna poseta Bujanovcu i Preševu, odnosno selima Lopardince i Strezovcu, nije bila samo poseta dvema opštinama u kojima većinsko stanovništvo čine Albanci, ona je otvorila jedno mnogo ozbiljnije pitanje – kakvu poruku šaljete građanima Srbije, a posebno Albancima iz Preševske doline, kada je reč o međuetničkim odnosima?

Tokom ovih javnih skupova, u vašem prisustvu su se čule uvredljive poruke prema Albancima. Čuli smo ponižavajuće izjave na račun Albanaca, zato što, navodno, ne govore srpski jezik. U drugom slučaju, kada je jedan građanin upotrebio pogrdan izraz "šiptar", vi ste mu obećali da ćete ga zaposliti u BIA, i to u roku od 48 sati.

3/2 JD/LjL

Zato je moje pitanje veoma konkretno – da li smatrate prihvatljivim da građanin koji javno ispoljava mržnju i prezir prema jednoj nacionalnoj manjini bude nagrađen obećanjem predsednika Republike zaposlenjem u BIA i to mimo konkursa i mimo redovne procedure? Ako je to obećanje dato ozbiljno, onda vas pitam da li je to poruka da se govor mržnje prema Albancima u Srbiji nagrađuje privilegijama i zaposlenjem u bezbednosnim institucijama?

Zašto, umesto da osudite i zaustavite antialbanski govor na skupovima kojima prisustvujete, vi dozvoljavate da se takve poruke javno izgovaraju u vašem prisustvu? Štaviše, kada kažete – znaju, ali neće, vi ih još više podstičete u tom ispoljavanju netrpeljivosti.

Vi ste u Lopardincu i Strezovcu obećali fabrike i nova radna mesta. Preševskoj dolini nisu potrebne fabrike namenjene samo Srbima, niti privilegije zasnovane na etničkoj pripadnosti, potreban je jednak tretman, zapošljavanje po zakonu i institucije koje će jednako poštovati sve građane.

Obećavali ste izgradnju jedne škole za srpske đake. U redu je, ali vi istovremeno ignorišete zahtev opštine Preševo za izgradnju i renoviranje dve škole na albanskom jeziku. A o školi u selu Lučane u Bujanovcu, čije ste renoviranje davno obećali lično ambasadoru Krisu Hilu, da i ne govorim.

Pitam vas, gospodine predsedniče, šta je vaš cilj? Da gradite međunacionalno poverenje u Preševskoj dolini ili da stvarate političku atmosferu u kojoj se vređanje i ponižavanje Albanaca nagrađuje? Da li je jezik mržnje prema Albancima merilo lojalnosti u Srbiji?

Kada govorite o položaju Srba u Preševu, vi pobuđujete stare resantimane osamdesetih godina, u stilu onoga – Niko ne sme da vas bije. Vi zaboravljate da tih 1600 Srba u Preševu moraju i danas i sutra i prekosutra da žive i da se suoče sa Albancima. I kako će ta gospođa koja bi da išamara Albance po ustima imati obraza da se suoči sa tim istim Albancima posle vašeg odlaska? Jeste li o tome razmišljali? Ona javno poziva na nasilje a vi ćutite.

Ja lično nisam iznenađen, jer ako vi štitite one koji pozivaju na etničko čišćenje ili deportaciju, onda je svakako ovo sitnica za vas. Međutim, ovo nije samo pitanje jedne uvredljive epizode. U nekoj odgovornoj državi ovo bi nametnulo i pitanje odgovornosti predsednika Republike za političku i međuetničku atmosferu koju svojim skupovima stvara u zemlji.

Svakako da je ovo pitanje ozbiljnog kršenja Ustava Republike Srbije, člana 14 – Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina, država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti.

Član 21. – zabrana diskriminacije, član 76. – zabrana diskriminacije nacionalnih manjina, član 77. – ravnopravnost u vođenju javnih poslova, član 79. – pravo na očuvanje posebnosti, član 81. – razvijanje duha tolerancije.

Zato tražim jasan odgovor - da li predsednik Republike Srbije osuđuje govor mržnje prema Albancima? Zašto niste osudili te nastupe tu, na licu mesta, kada se to ispoljavanje mržnje i desilo? Zašto nagrađujete zapošljavanje u BIA one koji vređaju Albance? Hvala.

Gospodine Kamberi, hvala na pitanju, ali svi ti članovi Ustava koje ste naveli takođe se odnose na Srbe na prostoru Kosova i Metohije. Tako da, očekujem od vas ništa manje i ništa više da osudite govor mržnje, fizičke napade, prebijanje Srba, preko 800 incidenata za samo četiri godine na čisto etničkoj osnovi.
3/3 JD/LjL
(Šaip Kamberi: Ja sam uputio pitanje predsedniku države.)
Baš zato što imate uticaja u vašoj nacionalnoj grupaciji.
Tako je, uputili ste predsedniku. Ja imam samo obavezu da kažem jer me to moja funkcija obavezuje upravo ovo što sam rekla.
Mislim da ste me odlično razumeli.
Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se u specifičnom političkom trenutku. Za svega par nedelja ovaj visoki Dom će biti raspušten. Vlada će ući u tehnički mandat, a građani Srbije će uskoro na izborima odlučivati o budućem pravcu razvoja naše zemlje.

U takvim okolnostima parlamentarne rasprave neretko skliznu u sferu političkog marketinga i praznih obećanja. Međutim, za poslaničku grupu Saveza vojvođanskih Mađara odgovornost prema građanima ne prestaje raspisivanjem izbora.

Mi smo parlamentarnu dužnost uvek shvatili kao obavezu da radimo do poslednjeg dana mandata. Rebalans budžeta koji se upravo nalazi pred nama posmatramo isključivo kroz prizmu stabilnosti, kontinuiteta i konkretnih rezultata koje ostvarujemo iza sebe i ostavljamo iza sebe.

4/1 TĐ/JG 10.30 – 10.40

Upravo zbog toga rebalans budžeta nam daje idealan povod da se osvrnemo na jedan od najuspešnijih zakona u ovom mandatu, zakon koji je u potpunosti opravdao svoje postojanje i za čije sprovođenje ovaj rebalans danas obezbeđuje punu finansijsku stabilnost.

U okviru ovih budžetskih izmena država je jasno definisala sredstva za pokrivanje troškova subvencionisanih kamata, čime se garantuje nesmetani nastavak i dugoročna stabilnost ovog projekta. Reč je o zakonu, odnosno o Programu o podršci mladima za kupovinu prvog stana. Povećanje ukupnog iznosa kredita na 900.000.000 evra u okviru ovog sistema jeste jasan pokazatelj da država na predlog i uz snažnu podršku narodnih poslanika sistemski rešava demografsko i stambeno pitanje mladih.

Dame i gospodo, pomoć mladima pri kupovini prve stambene nepokretnosti za Savez vojvođanskih Mađara nikada nije bila samo ekonomska mera. To je duboko socijalna, demografska i populaciona politika. Ponosni smo na činjenicu da je od početka primene ovog programa, od marta 2025. godine, odnosno do juna 2026. godine, podneto preko 11.400 zahteva. A da je dosada odobreno i registrovano više od 7.000 ugovora o stambenim kreditima za mlade. Podaci pokazuju da se samo tokom proleća ove godine broj registrovanih kredita uvećao za oko 1.300 novih ugovora sa prosečnom vrednošću od 80.000 evra.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka aktivno učestvovao u kreiranju ovog zakonskog okvira, trudeći se da pretoči glas naroda i realne probleme sa terena u tekst zakona.

Na samom početku primene ukazali smo Ministarstvu finansija na potrebu da se omogući solidarna pomoć šireg kruga srodnika, a ne samo roditelja kako bi mladi lakše obezbedili kreditno jemstvo kod banaka. Drago nam je što je Ministarstvo prihvatilo našu argumentaciju i preciziralo pojam „člana porodice“, čime su uklonjene formalne prepreke za mnoge unuke i rođake širom Srbije.

Takođe, zahvaljujući našem insistiranju, zakon danas prepoznaje i realne životne situacije, omogućeno je finansiranje gradnje kuća na sopstvenom zemljištu, individualna gradnja, kao i kupovina montažnih kuća uz uključivanje pomoćnih objekata u definiciju stambene nepokretnosti. To je od presudnog značaja za ruralne sredine u Vojvodini. Savez vojvođanskih Mađara ima višegodišnje iskustvo na ovom polju. Preko naše Strategije za ekonomske razvoj Vojvodine, mi smo već omogućili mladim ljudima kupovinu 1.341 seoske kuće u Vojvodini. Zvanične brojke iz naših programa jasno pokazuju da je obezbeđivanje krova nad glavom direktno dovelo do porasta stope nataliteta u tim porodicama. Zato smo sa punim pravom i legitimitetom podržali ovaj republički zakon, jer znamo da on daje rezultate.

U ime Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara koristim svoje poslaničko pravo da Ministarstvu finansija postavim sledeće poslaničko pitanje – na koji način će Ministarstvo finansija u periodu postojećeg tehničkog mandata Vlade obezbediti puni kontinuitet i nesmetanu realizaciju Programa podrške mladima u kupovini prve nekretnine? Hvala na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Dragan Stanojević, samo se prijavite, molim vas. Vi ste ovde prijavljeni za postavljanje... Nećete da postavite pitanje ili hoćete?
Izvolite.

Poštovanje.

Dakle, ja ću biti vrlo kratak. Pošto sam već postavljao pitanja Ministarstvu za rudarstvo za nelegalni kamenolom itd., neću da se ponavljam, prosto nisam dobio od njih odgovor. Dobio sam od Ministarstva za građevinu koje je odgovorilo da to nije njihovo pitanje.

4/2 TĐ/JG

Druga stvar što bih hteo da kažem, moram da prokomentarišem, jeste da smo mi ovde toliko antidemokratski i toliku mržnju mi sejemo izgleda dole prema Albancima da se ja osećam ugroženo u ovom parlamentu i ovoj Srbiji. Jer ako on može da priča na ovakav način, kakav je to onda, gde vi tu vidite neki pritisak ili neku mržnju prema njima, pošto vidimo da se slobodno izražava ovde i da se ja posle njegovog razgovora osećam faktički ugroženo u svojoj državi? Naravno, država je i njihova, odnosno njegova, ali očigledno da oni imaju malo veća prava, pa bih ja postavio pitanje – kada će ova Vlada nama Srbima dati malo više prava nego ovim drugima? Hvala.

Hvala vama.
Svako, bez obzira na svoju političku opciju, ima prava na osnovu Poslovnika da postavlja pitanja. Moja je obaveza da kanališem balansirani pristup u postavljanju, ali ima apsolutno pravo. Nema potrebe da se osećate ugroženim. Reč je o manjinama, ona imaju svoja prava, ali podjednako kao i Srbi sa prostora Kosova i Metohije. Mene samo zanima upravo taj status, ali dobro.
Da ne širimo priču, da ne oduzimam vreme, reč ima prof. dr Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Sva moja pitanja su nastala zbog zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama i odnose se na ideju o osnivanju univerziteta Srpske pravoslavne crkve, odnosno da budem konkretniji – o ulozi države Republike Srbije u tom procesu. Kada budem podnosio amandman, ja ću malo detaljnije obrazlagati zašto je to sve pogrešno, ali ovde samo hoću da kažem da se tri člana Ustava krše ovako formulisanim predlozima i zbog toga hoću da postavim pitanje relevantnim ustanovama. Ključni problem je u tome što je Ministarstvo pravde ovim zakonom ušlo u ingerencije Ministarstva prosvete i bavi se u detalje, razradom jedne visokoškolske ustanove, što nisu njene nadležnosti.

Dakle, imamo, prvo, stav da SPC osniva poseban univerzitet kao visokoškolsku ustanova koja ima poseban društveni značaj, što je inače dozvoljeno Ustavom i zakonom, ali ovde se pominje specifično Srpska pravoslavna crkva. Član 44. Ustava kaže: „Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju, između ostalog, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove u skladu sa zakonom.“

Ja ovde postavljam pitanje Povereniku za ravnopravnost – da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Poverenika za ovakav predlog zakona koji posebno izdvaja jednu crkvu ili versku zajednicu u pogledu već Ustavom i relevantnim zakonom prepoznatog prava na osnivanje visokoškolskih ustanova?

Sledeći stav: „Osnivač univerziteta zajedno sa SPC može biti i pravno, odnosno fizičko lice, kao i Republika Srbija, na osnovu odluke SPC i drugih osnivača.“ U slučaju iz stava 2. ovog člana – međusobna prava i obaveze se uređuju: ugovorom i, kaže se, uz pribavljeno mišljenje Ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje. To je ono što sam vam na početku rekao. Dakle, Ministarstvo koje je nadležno za visoko obrazovanje ovde treba da da mišljenje, a Ministarstvo pravde će se starati o osnivanju univerziteta.

Član 11. Ustava kaže da je Republika Srbija svetovna država, crkve i verske zajednice su odvojene od države, nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. Moje pitanje za Ministarstvo prosvete – da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstva prosvete za ovakav predlog zakona koji u detalje razrađuje način osnivanja univerziteta SPC.

4/3 TĐ/JG

Treće, visokoškolska ustanova, čiji je osnivač SPC, ne dostavlja dokaz o osnivačkom kapitalu ili bankarskoj garanciji uz zahtev za početnu akreditaciju. Ovde se prejudicira jedna stvar, jer Zakon o visokom obrazovanju kaže da to pravilo važi za ustanove koje osniva Republika Srbija. Iako se u nekom članu predloga zakona kaže – može i Republika Srbija, ovde je već stvar gotova i ne moraju da dostavljaju. Član specifično tako kaže, kao da je država već osnivač. Prema članu 52. Zakona o visokom obrazovanju, obavezno je dostavljanje tih potvrda ako se sredstva ne obezbeđuju iz budžeta i u tome se krije tajna čitavog ovog zakona.

5/1 AL/MJ 10.40 – 10.50

Prema Ustavu Republike Srbije član 21. zabranjena je svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja veroispovesti, političkog ili drugog uverenja itd. Na osnovu čega jedan ovakav univerzitet je pozitivno diskriminisan u odnosu na bilo koji drugi univerzitet koji bi se osnivao u Republici Srbiji?

Moje pitanje za Ministarstvo prosvete – da li je Ministarstvo prosvete dalo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstvu pravde za ovakvo izuzeće jednog univerziteta od obaveza utvrđenih Zakonom o visokom obrazovanju? I pitanje za Poverenika za ravnopravnost – da li se ovim stavom krši član 21. Ustava Republike Srbije? Dakle, finansiranje iz budžeta. U ovom smislu imam i jedno pitanje za Republički geodetski zavod – koliko stambenih objekata, na kojim opštinama i u kojoj ukupnoj površini je registrovano od 2012. godine do danas na ime različitih crkava i verskih zajednica u Srbiji? Hvala.