Nema potrebe da dobacujete, niko vama nije dobacivao.
Ostavite ljude da vam odgovore. Postavite pitanje i ostavite ljude da vam odgovore.

Prozovete me, obratite mi se imenom i prezimenom, ja samo hoću da vam odgovorim, pre svega zbog naših uvaženih građana.
13/2 MT/VZ
Juče sam iznela i ponovila ono što je predsednik Republike gospodin Vučić rekao. Znam ja zašto i odakle toliki bes i gnev kod vas, zato što su predsednika Vučića u velikom broju srdačno dočekali građani u svim tim opštinama i gradovima koje ste nabrojali.
Podsećanja radi, i ako ćemo posvećeno u vremenu pred nama raditi na dovođenju novih investitora, i pored jedne opšte globalne krize, pored veoma nepovoljnih ekonomskih svetskih kretanja, daćemo sve od sebe da upravo u te krajeve dovedemo investitore koji će zaposliti više stotina ljudi i da upravo u te krajeve, sa posebnom pažnjom, usmerimo sredstva, podsticajna sredstva, koja će podići i domaću privredu i koja će podići i malo preduzetništvo, koje u svakom momentu beleži rast.
Ponovo postavljam pitanje – šta ste vi to uradili do 2012. godine i koji to kilometar bilo koje infrastrukture je izgrađen u bilo kom mestu i u bilo kojoj opštini, pošto kažete da ste posvećeno radili na razvoju juga zemlje?
Predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić će u vremenu pred nama izaći sa posebnim programom razvoja juga zemlje, gde ćemo da sa posebnom pažnjom usmeriti i finansijska sredstva na izgradnju infrastrukture, izgradnju lokalnih saobraćajnica, izgradnju komunalne infrastrukture, vodovodne mreže, svega onoga što je neophodno za bolji i kvalitetniji život naših građana svesni činjenice da tamo dalje trebamo da nastavimo da razvijamo.
Ali, ja opet kažem, da ste vi do 2012. godine ne samo na jugu zemlje, na severu, u bilo kom delu naše zemlje nešto uradili i nešto izgradili naravno mi bi se sad bavili nekom daljom modernizacijom. Izgradnjom bolnica, izgradnjom škola, svega onoga što Aleksandar Vučić uspeva i što vas jako boli. Što uspeva da nadomesti i nadoknadi i izgradi ono što ste vi propustili da izgradite za naše građane, a uspeva i da paralelno modernizuje našu zemlju.
Podsećanja radi, pošto ste naveli sve opštine, i šire, kada je u pitanju jug naše zemlje, evo ja ću izdvojiti neke. Izvinjavam se ako neće biti po redosledu kojim ste vi naveli.
To je bio onaj početak koji sam htela da kažem kad ste se ubacili, kad ste počeli da me prekidate navodeći opštine.
Evo, pričaćemo o nezaposlenosti i o prosečnoj zaradi u tim opštinama u vreme do 2012. godine i od 2012. godine od kada je, hvala Bogu, na čelu naše države Aleksandar Vučić i politika SNS.
Bosilegrad, 2012. godine 1.484 nezaposlena lica; Medveđa – 1.518 nezaposlenih lica, danas 6.287; Lebane – 5.172 nezaposlena lica, danas 2.884; Bojnik – 2.432, danas 1.358; Leskovac – 22.812 nezaposlenih, danas 11.004 lica; Vlasotince – 6.128, danas 3.196; Preševo – 5.240, danas 3.339. Ja ovo govorim poređenja radi u vremenu do vas i od kako je na čelu naše države od 2012. godine Aleksandar Vučić.
Ponavljam, moramo da radimo na poboljšanju privrednog ambijenta. Moramo da radimo na dovođenju novih investitora na jugu zemlje. Moramo da radimo na otvaranju novih radnih mesta.
Pozivam ponovo na odgovor, da mi kažete zašto se ne oglasite na sve propale pljačkaške privatizacije upravo na jugu zemlje, a mogu da ih navedem sve pojedinačno? Zašto se ne oglasite na sve otvorene stečajne postupke upravo na jugu zemlje, kad su srpski giganti zatvarani? Zašto se ne oglasite na sve ono što je uništeno? Zašto se ne oglasite na dugove koji su ostavljeni i „Simpu“ i „Jumku“, koje dan danas spašavamo od dugova koji su nastali do 2012. godine, kad ste razorili dva srpska giganta?
13/2 MT/VZ
Prosečna plata. Medveđa, 2012. godine 202 evra, danas 857. I ne kažem da je dovoljno, borićemo se za više. Lebane – 258 evra, danas 728; Leskovac – 269, 784; Vlasotince – 229, danas 706; Vladičin Han – 223, danas 804; Bujanovac – 293, danas 739; Vranje – 269, danas 809; Kuršumlija – 210, danas 900, itd.
Ja vas pozivam da vi nama date odgovore na sve raskinute privatizacije upravo na jugu zemlje do 2012. godine. A, kada smo kod privatizacija i prethodnom govorniku da postavim ponovo pitanja koja sam postavila juče, a na koja uporno godinu dana ne dobijam odgovore.
Da postavim pitanje – kako je to preduzeće, jedno od preduzeća u kojima je „CES Mekon“ bio konsultant, gde je prodato 19.000 metara kvadratnih poslovnog prostora za 132 miliona dinara? Prodato. I ko je radio tu procenu vrednosti i koliko je „CES Mekon“ bio, pored onih šest miliona evra koje je dobio na ime konsultantskih usluga, dobio koristi i od prodaje tog preduzeća?
Ali, da se obratim našim dragim građanima i građanima na jugu zemlje. Predsednik države Aleksandar Vučić i svi u njegovom timu u periodu i pred nama, a i od 2012. godine ćemo se svakog dana posvećeno boriti za svakog građanina naše zemlje, za svako novo radno mesto, za svakog novog investitora i za sve bolji životni standard, jer mi želimo ujedinjenu Srbiju i ta Srbija će pobediti, a na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Jelena Milošević.
Izvolite, imate repliku. Neću vam uzimati od amandmana.

Zahvaljujem.

Gospođo Mesarović, što se tiče privatizacija moraćete da se obratite čoveku koji sedi iza vas, Siniši Malom, znate. Ja sam tada, i većina mojih kolega odavde, bila maloletna. To je jedno.

Drugo, o privatizacijama na jugu ne znate ama baš ništa. Moj svekar je bio nagrađivani bravar. Radio je u „Mašinskoj industriji Niš“ i bez posla je ostao 1992, 1993, 1994. godine, kada se njegov pogon konačno zatvorio.

14/1 JJ/MP 12.15 – 12.25

Propadanje fabrika na jugu Srbije počelo je mnogo pre 2000. godine. I to svi znaju i smeje vam se Niš kada vi pričate o tome.

Koliko sam izgradila? Pa, nisam bila u prilici, gospođo da izgrađujem. Ja sam do 2006. godine, ponoviću bila maloletna. Ali, ono što mogu da kažem, u Nišu su u vreme prethodne vlasti bulevari gradili. U vreme ove vlasti, Sotirovski je probala da izgradi jedan, Gorana Ostojića, nije završen ni do dan danas, nama upotrebnu dozvolu.

Što se prosečne plate tiče, koliko su građani mogli da kupe tada za platu, a koliko sada, oni vrlo dobro znaju. Koliko je tada koštao kilogram junetine, koji je sada luksuz za te opštine koje vi ovde pominjete, a koliko sada.

Što se nezaposlenosti tiče, ja verujem da broj pada. Zašto? Pa, vama je Leskovac izgubio 20.000 stanovnika od prethodnog popisa do sada, do popisa 2022. godine. Gadžin Han vam je izgubio trećinu, Bosilegrad vam je izgubio. Ja sam u tom Bosilegradu pet puta bila, tamo više nema ljudi. Da li vi to razumete? Ljudi otuda su otišli. To je problem. Zato ja pričam o vodi.

Nema potrebe da se vraćate na prethodnu vlast. Vrlo konkretno tražim odgovore, 14 godina ste vlasti i vi sada donosite uredbu da jug Srbije treba da se razvije. Šta je sa vama, ljudi? Pa, kada gospođo Mesarović? Sva sreća, pa ćete brzo biti bivša vlast, pa nećete moći da nas uništite dodatno, jer sve što ste vi uspeli je da opštine koje su sada razvijene postanu nerazvijene, jer je na tom jugu u toku prošle i ove godine preko 5.500 ljudi ostalo bez posla, ministarko privrede i vi pričate o novim investicijama. Pa, gde su vam? Gde su vam nove investicije? Hvala.

Dobro.
Idemo dalje.
Na član 7. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Dalibor Jekić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, kakvo je stanje u našoj zemlji najbolje se vidi na polju regionalnog razvoja, Srbija je zemlja ogromnih regionalnih razlika. To je potvrdio i Aleksandar Vučić, nedavno svojom izjavom, da je Beograd dramatično razvijeniji od ostatka zemlje.

Gospođo Mesarević, evo sve vam pada u vodu. Pogledajte ovo ovde i videćete. Beogradski region ima BDP po glavi stanovnika 69% više od prosečnog. Pogledajte region Vojvodine, ima 8% niže. Pogledajte region južne i istočne Srbije, ima za skoro 27% niže, pogledajte moj region Šumadije i zapadne Srbije, skoro 37% niže. Ovo je katastrofa. Ovo pokazuje kakvu ste vi vodili politiku, unazadili ste celu Srbiju. Što znači da svi regioni koji su ispod republičkog proseka su nerazvijeni regiona. Gospođo Mesarević, dve trećine građana Srbije živi u nerazvijenim regionima i zamislite šta ste vi uradili? Opredelili ste 0,1% za regionalni razvoj.

Pa, kako vas nije sramota? Kako mislite da nadomestite ovakve regionalne razlike u Srbiji? Šta mislite da je regionalni razvoj tako što ide predsednik Aleksandar Vučić po Srbiji i kaže - dajte ovde put, dajte ovde most, dajte ovde svetlo, dajte sijalice. To nije sistemski, to nije planski. Zbog toga što niste imali plan, zbog toga smo danas ovde.

A, šta radi ministarka Mesarević? Umesto da vodi regionalni razvoj, ona ide sa predsednikom Aleksandrom Vučićem po Srbiji i zapisuje. Znači, neko ko treba da vodi regionalni razvoj pretvorio se u zapisničara. Pa, da ja vas pitam sada kao što ste vi pitali moju koleginicu Milošević - gde vam je gospođo Mesarević Nacionalni plan regionalnog razvoja? Gde vam je? To je plan koji određuje desetogodišnji razvoj Srbije. Na osnovu tog plana se Srbija razvija. I ne može da ide Vučić da obećava - hoću

14/2 JJ/MP

to, hoću to, niti bilo ko, ko bude narodna vlast, nego ono što piše jasno u Nacionalnom planu regionalnog razvoja. Da vidimo merljivost tih investicija koje treba da se dogode. Pa, da vas pitam gospođo Mesarević, gde si vam strategije regionalnog razvoja?

Pa, da vas pitam što upotrebljavate Uredbu o utvrđivanju stepena razvijenosti jedinica lokalne samouprave i regiona iz 2014. godine? Pa, to je sramota. Najavljivala je nekada Ana Brnabić da će to da se promeni, ali se nije promenilo. Danas imamo sliku Srbije koja je jako tužna. Danas imamo sliku o kojoj priča moja koleginica, da se prazne mnoge opštine i gradovi, da postaje problem sa kadrovima, postaje problem sa lekarima, sa nastavnicima. Ljudi žele da idu ka boljem, migriraju ka većim centrima.

Šta ste vi uradili da to sprečite? Dajete jasne mere. Nemate ih do dana današnjeg, 14 godina. Kako mislite da nadomestite to? Smanjivanje regionalnih razlika nije lak proces u opšte niti je brz. Ovo će ostaviti dugoročne posledice po Srbiju. Da bi smanjili makar na jedan prema dva odnos, a sada je jedan prema tri, između najrazvijenijih i najmanje razvijenog regiona potrebno je vreme, potrebne su ozbiljne mere, potreban je ozbiljna vlast koja će da poštuje ono što se usvoji, vama je preči EKSPO od života običnih ljudi. Izgradićete, slupaćete ogromne pare na EKSPO kao što već i jeste, umesto da ste popravili kvalitet života građana u celoj Srbiji. Zbog toga će vas građani na narodnim izborima kazniti jer ste unazadili celu Srbiju i povećali ste regionalne razlike. Hvala vam.

Hvala vam.
Izvolite, reč ima prvo Milenko Jovanov. Izvolite.
Molim vas, nema potrebe da se ženi obraćate na taj način, stvarno nema nikakve potrebe. Dakle, nisam vas opomenula, ali dajte malo samo razuma.
Milenko, izvolite.

Ja samo zbog građana, dakle, ja sam juče govorio o tome, ministarka je govorila o tome, niko ne misli da je sve urađeno i niko ne misli da je sve idealno, ali postoji jedan problem koji se uporno ponavlja, a to je da se predstavljaju stvari kao da je otprilike sve je bilo sjajno, sve je bilo med i mleko, svaka lokalna samuprava je bila Monako i onda smo mi došli i onda imamo nerazvijene lokalne samouprave. Pa, nije to tako.

Dakle, ja ne živim u Beogradu, živim u unutrašnjosti. Evo, ja bih voleo da čujem to magično, pošto evo mi nismo rešili kako da ljudi ne odlaze iz manjih mesta ka većim mestima. Evo, recite mi šta je ta magična formula. A ja vam sada kažem, da smo doneli zakon ili da smo predložili zakon kojim ćemo reći, na primer, ko je završio državni univerzitet o državnom trošku, bio na budžetu, ima da ide tamo gde mu država kaže, u Bojnik, u Kikindu, u Čoku ili bilo gde drugo. Pa, znate šta bi bilo? Ustanak. Ko ste vi da sprečavate pravo čoveka da bira gde će da živi. Ko ste vi da odredite pravo čoveka gde će da radi? Da vi sada kažete nekome – završio se Pravni fakultet u Beogradu ili u Novom Sadu ili u Kragujevcu ili u Nišu, i sada lepo pošto te je školovala država ideš iz Niša u Čoku zato što tamo u opštinskoj upravi nemaju pravnika. Pa, to bi bio ustanak u zemlji protiv nas zato što mi sada se ne znam čime bavimo.

Dakle, u svakom slučaju, da li je ovo tema? Pa, mogli smo, da ste kvalifikovali ovo kao temu, kao što vidite imate sagovornika na tu temu, ali ne možete da postavljate stari – e, bilo je idealno, bilo je ovo. Zato je važno ovo što je ministarka pročitala, sva ta mesta koji su procenat nezaposlenosti imali i koji imaju danas. Pa, nije moguće samo da nemaju ljude.

(Jelena Milošević dobacuje sa mesta.)

14/3 JJ/MP

Pa, nemojte da dobacujete. Pa, šta je sad to? Razmena mišljenja. Pa, evo imate hodnik, pa izađite napolje, pa razmenite mišljenja, pustite čoveka da odgovori.

Dakle, nije samo to, da li ima ljudi manje. Pa, svuda ima ljudi manje, ali nije to, imate 500 hiljada više zaposlenih, dakle, na manji broj stanovnika. To vam je ne statistika, to vam je činjenica.

Tako da u tom kontekstu zaista i te kako može da se razgovara o tome, ali onda mi kao društvo treba da napravimo konsenzus o tome da ćemo prihvatiti neka rešenja koja neće biti tako jednostavna. Pa, kada upisuješ fakultet bilo koji ti treba dobro da razmisliš da li hoćeš da budeš samofinansirajući student, pa sam sebi plati i živi gde hoćeš ili ćeš da te školuje država i da živiš tamo, na primer gde ti država odredi. Isto važi i za lekare. Juče smo slušali, nemate ovog, nemate onog, a kako da ga zadržiš? Opet govorim iz perspektive nekog ko živi u unutrašnjosti. Dođe, dobije radno mesto, položi specijalizaciju, istog momenta ode. Da se vrati opet ona varijanta – opet ukidamo specijalizacije. To opet ne valja iz drugog razloga.

Dakle, za sve može da postoji nekakvo rešenje, ali za takvo rešenje koje bi u ovom smislu bilo i te kako inovativno i nešto novo u našoj politici i u našoj zemlji, mora da postoji opšti konsenzus i nema iskakanja iz toga. A ja sam siguran da do takvog konsenzusa ne došlo iz prostog razloga što su ljudi koji danas to zameraju, zloupotrebili sve što su mogli da zloupotrebe, nas da napadnu i ne bi rekli – hajde da to zajedno guramo, zato što je dobro za male sredine, nego bi rekli – aha, evo šta radite, ograničavate ljudima gde će da žive, gde će da rade.

15/1 JD/LjL 12.25 – 12.35

Dakle, da, to jeste tema i imamo problem. Problem je mnogo veće, problem je bezbednosni, istok zemlje, od Novog Kneževca do krajnjeg juga imamo depopulaciju, to je bezbednosni problem jer nam je tamo granica. Postoje brojni problemi i svi smo toga svesni, ali, ljudi, za te probleme mora da postoje neka rešenja koja svi zajedno treba da podržimo.

Ja nisam stekao utisak do sada da ste vi bili spremni da podržite bilo šta što smo mi predložili, pa čak ni u ovakvom pravcu što bi išlo. A vi sami niste predložili ništa, nego samo popišete šta su sve problemi i kažete – aha, za sve ste vi krivi. Pa, neće biti da smo za sve krivi. I niko ne beži od odgovornosti. Ne kažem, verovatno negde ima gde jesmo krivi, ali, nemoguće da smo krivi za sve. Jer, kažem, zato je bitno, koliko god to smetalo ljudima i iz opozicije i ljudima koji ih podržavaju, kada se spominje ta 2012. godina, mora da se kaže od čega se krenulo, jer nije zatečen med i mleko pa je neko upropastio, nego je zatečena ruina i neko je nešto podigao. A onda kažete – e, pa, niste dovoljno.

Da li je dovoljno ili nije dovoljno, da li je moglo više ili nije moglo više, to je sad za svaku analizu i svaku lokalnu samoupravu, a niti imamo vremena, niti je ovo mesto gde o tome treba da pričamo. Ali, kažem, generalno, nas to čeka kao društvo, inače će zemlja da se pretvori u Koridor 10 i naselja oko Koridora 10.

Zato, i putevi koje gradi Aleksandar Vučić doprinose tome da se zemlja ravnomerno razvija. Vi iz Zrenjanina, na primer, nećete imati razloga da se selite u Beograd i Novi Sad kad budu dobili dva auto-puta. Nećete imati razloga da se selite, jer će vam do Beograda trebati 35-40 minuta, do Novog Sada manje od pola sata, sad treba pola sata, znači, trebaće vam 20 minuta.

Pruge koje će se graditi tome doprinose i koje se grade tome doprinose. A vi nas onda napadate – gradite puteve, vi se tu ugrađujete, to su najskuplji putevi u Evropi itd. Pa, hajde, ljudi, šta hoćemo više? Ne vi, ne mi, nego svi zajedno kao društvo, šta hoćemo više?

Mi znamo šta hoćemo i radimo u pravcu toga da svaki deo zemlje bude razvijen. Ali, problem je što smo stvarno krenuli iz debelog minusa. I nisu neki poslanici koji su mlađi za to lično krivi, ali, znate, neki od tih ljudi koji su doprineli tom glibu u kome se zemlja nalazila se nalaze oko vas, pa onda otuda i reakcija ministarke.

Dakle, sve su to teme o kojima će se razgovarati, ali u nekom drugom sazivu, sada smo pri kraju, teško da možemo sada da donosimo takva rešenja. Hvala.