Hvala.
Reč ima ministar privrede, Adrijana Mesarović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ja ću kratko.
I kada se obratim nekom ko je mene imenom prozvao, to ne znači da sa ovim podacima i argumentima se obraćam vama, u smislu da ste vi do 2012. godine imali uticaj na sve ovo što je rađeno, prosto se obraćam tadašnjim opozicionim strankama koje su radile na upropašćavanju naše zemlje. Da krenemo od činjenica. Pri tome, ja ponavljam upravo ovo što je rekao i gospodin Jovanov, ni jednog trena nisam rekla da je privredna aktivnost na jugu zemlje na zadovoljavajućem nivou u smislu potreba otvaranja novih radnih mesta i uporno ponavljam da ćemo intenzivno raditi na dovođenju novih investitora i otvaranju novih radnih mesta, a posebno u skladu sa programom predsednika Aleksandra Vučića koji će biti sačinjen samo za jug naše zemlje.
15/2 JD/LjL
A za prethodnog govornika koji je nedopustivo da nije upoznat toliko sa radom Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije, a obzirom da ste poslanik Skupštine Republike Srbije, mislim da je nužno da se upoznate, pre svega sa programima koji se odnose na ravnomerni regionalni privredni razvoj, a to su programi podrške koji podrazumevaju do 100% bespovratnih davanja ka preduzetnicima i privrednicima.
Dragi gospodine poslaniče, danas je trenutno aktuelno deset programa vrednosti tri milijarde i 600 dinara, koji su usmereni na privredni regionalni razvoj, ravnomerni i upravo usmereni na delove zemlje gde hoćemo dodatno da podignemo privatnu inicijativu, što postojeću, u smislu ukupnog uvećanja obima njihovog poslovanja, što da afirmišemo mlade i neke druge preduzetnike i privrednike koji hoće da realizuju neku svoju poslovnu ideju.
Za mene je nedopustivo da poslanik Skupštine Republike Srbije ne zna da je trenutno i u kontinuitetu aktuelno više programa, ali sada posebno deset programa, aktuelnih vrednosti 3,6 milijardi dinara, od čega je skoro milijarda dinara bespovratnih davanja, sa posebnim fokusom i najvećim izdvajanjima na sve grupe odnosno opštine koje spadaju u treću i četvrtu grupu razvijenosti.
Kada pričamo o toj podršci, ja ću, evo, dragi građani, poštovani poslanici Skupštine, od simbolične podrške do 2012. godine, a to je jedna velika prekretnica za Srbiju pa moram da pravim paralelu, 213,8 miliona dinara je do 2012. godine ukupno izdvojeno za podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Znači, dragi građani, poštovani poslanici, ukupno 213,8 miliona dinara. Podržano je ukupno 185 preduzetnika i privrednih društava u dužem vremenskom okviru. Od tada do danas, samo za mikro i mala preduzeća i preduzetnike.
Znači, ne govorim o srednjim, vi ste tad obuhvatili i srednje, srednje i velike idemo kroz posebne pakete mera i podsticaja. Upravo radimo na regionalnim mapama razvoja koje usklađujemo sa evropskim direktivama da ćemo prilagoditi naše uredbe koje se tiču bespovratnih davanja.
Od kako je na čelu naše zemlje Aleksandar Vučić, 20,2 milijarde dinara bespovratnih davanja ka mikro i malim preduzećima i preduzetnicima, a koji su upravo usmereni uglavnom na one privrednike i preduzetnike, zadruge i udruženja, koji posluju u trećoj i četvrtoj grupi razvijenosti. Trenutno se samo Ministarstvo privrede realizuje oko 80 infrastrukturnih projekata vrednosti 10 milijardi dinara, od čega je 9,4 milijardi dinara kontribucija Ministarstva privrede a koja se odnose na izgradnju industrijskih poslovnih zona ili podizanje turističkih kapaciteta u funkciji privredne aktivnosti.
Ja mogu samo da kažem da sa jednim velikim razočarenjem vas pozivam da se pre svega upoznate sa radom Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije i svim onim što rade, pa onda da kritikujete. A uvek sam za konstruktivan predlog i ni jednog trena nisam rekla da ne treba da radimo više na otvaranju novih radnih mesta, a to je upravo politika Aleksandra Vučića.
I da vam kažem nešto – ponosni sam zapisničar predsednika države, zato što imamo sluha za svakog našeg građanina i čujemo svakog našeg građanina i rešavamo na terenu sa njima probleme i trudimo se da budemo uz naš narod i da se svakog dana borimo za sve bolji i kvalitetniji život naših građana. Ponosni sam zapisničar!

Gospodine Jekiću, možete po amandmanu.
(Narodni poslanik Dalibor Jekić dobacuje sa mesta.)
Izvolite repliku, da se ne raspravljamo.
15/3 JD/LjL

Hvala vam.

Gospođo Mesarović, ni jedan odgovor niste dali. Vi meni pričate kako ja nešto ne znam, a ja vas pitam što nemate nacionalni plan regionalnog razvoja. Vi, naravno ne kažete. To je osnov. Niste vi ništa rekli. To šta ste uradili to pokazuje ovo.

Pogledajte ovaj dijagram. On pokazuje sve. Ovde padaju sve maske. Vaše priče, floskule, šta je bilo 2012. godine.

Ja vas nisam pitam šta je bilo 2012. godine. Ja vas pitam što nemate nacionalni plan regionalnog razvoja, ja vas pitam što radite po Uredbi iz 2014. godine? Ja vas pitam zašto je preči EXPO od ostatka Srbije? Zbog čega? Da li je normalno da opet dajete najrazvijenijim regionu dve milijarde za autobusku stanicu? Što ne date za moj Kragujevac da se završi jedna dvorana? Što ne date za moj Kragujevac? Ljudi u Kragujevcu idu u školske sale da gledaju kulturne događaje.

Dajte pet miliona evra za Dvoranu u Kragujevcu. Ovde se sipa novac, milijarde i milijarde dajete na najrazvijeniji region. Kada će da se stigne Beograd? Nikad. Da li je normalno da vam jedno Kraljevo od 110.000 stanovnika zavisi od dve strane kompanije „Leoni“ i EUROTAY, da strahuju da li će da odu ili će ostati, gde su, kako kažu Kraljevčani, male plate, ali kažu – ako ode biće haos.

Šta je sa tim što pola Srbije nema pijaću vodu? Vama je normalno ulagati u EXPO ali nije normalno rešavati probleme i onda kaže, sistemsko rešenje je kada ide predsednik i obilazi. Nije to sistemsko rešenje. Rešenje je kada imate plan i radite po planu i ulažete po planu i onda merite šta ste uradili, ali nažalost, vi to ne znate.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Po amandmanu.
Izvolite.
16/1 GD/JG 12.35 – 12.45

Gospođo Mesarović, dobar dan.

Malopre ste izgovorili da ovde kompletna opozicija radi na uništavanju svoje zemlje. Da li vi stvarno mislite da je to tako i da je to dobar način da se komunicira? Vi stvarno mislite da mi ovde sa ove strane manje volimo ili mrzimo svoju zemlju, za razliku od vas?

Neću vam reči nijednu ružnu reč. Da li ja mrzim svoju zemlju zato što tražim da ova zemlja, kao i sve uređene zemlje i većina u Evropi, zaštiti svoju pijaću vodu da ne ostanemo žedni? Gledam vas, idete po Srbiji. Svaka čast i treba da idete. Treba svi da idu, ko god se bavi politikom.

Samo bez dobacivanja, molim vas.

Ja sam bio na svim tim mestima gde ste vi bili sa ljudima. LJudi od vas traže vodu, traže puteve i vodu. Mi smo ovde podneli inicijativu da voda bude Ustavom garantovano pravo svakog građanina ove zemlji, a vi to ignorišete.

Mogu da vam nabrojim još iks primera. Ja vama mogu da kažem da vi ne volite svoju zemlju zato što ste dogovorili sa kojekakvim Kušnerima, bez da ikoga pitate, da poklonite tu istu zemlju u centru grada da bi se tamo gradili neki đakuziji i kockarnice, a nikoga niste pitali.

Razmislite dobro kada nekoga optužite da ne voli, da uništava svoju zemlju, da li je to dobro i za vas i za nas i za građane ove zemlje. Hvala lepo.

Dobro. Idemo dalje.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde sam slušao ljude koji su, kao što je rekao kolega Jovanov, govorili i kritikovali kao da su nam ostavili potpuno sređenu zemlju, a ne razvaljenu, obogaljenu, bez ikakve ekonomske i vojne moći. Znači, ostavili su razrušenu državu i sada su se raskukali.

Ali, ja se sećam, recimo, da je Niš imao premijera, kada su, da tako kažem, pod sumnjom da su ubili premijera, promenili vlast i doveli gospodina Živkovića na mesto premijera. Znate šta je prvo uradio? Da li znate šta je prvo uradio? Ovi ćute, zato što su uzimali otpremnine od 10.000 do 30.000 evra, mnogi od njih. Prvo što je uradio, prodao je DIN i to je prodao tri puta ispod cene. Neka kažu da to nije tačno.

Mnogi od njih su uzeli otpremnine od 30.000, 20.000, pa i više hiljada evra. Znači, dobrovoljno napuštali firmu da bi uzeli novac. Tada je osnovan onaj Đelićev Fond za Niš, mi ga u Inđiji nismo imali. Oni su prodali fabriku cigareta u Inđiji, njihov premijer iz njihovog grada, koji je bio i gradonačelnik u njihovom gradu. Dakle, njihov čovek je procenio da njima fabrika cigareta nije potrebna i prodao je tri puta ispod cene.

I, bože moj, mnogi od njih su uzeli otpremninu, a mi u Inđiji pravili fabriku na ledini. Znači, bili smo, spram njih, bukvalno zaostali, da smo se pitali kako se to lepo živi u Nišu.

Mi smo u međuvremenu napravili od Inđije nešto i dok smo bili i vlast i opozicija. Dakle, ja sam kao opozicija radio na tome se Inđija razvije dalje, bez obzira što sam opozicija u jednom trenutku postao zato što su me oni smenili u zgradi Uprave „Vodovoda“ onako na demokratski način, ali nisam prestao da radim u korist svoje sredine. Tako i njima preporučujem.

16/2 GD/JG

Sad još nešto moram da ih pitam – da li znaju državu u Evropskoj uniji, u Evropi u kojoj su plate tri puta skočile za 10, 11, 12 godina? Da li znaju? U Evropi postoji jedna država u kojoj su te plate skočile, a u amandmanu se radi o platama javnih službenika. Postoji jedna zemlja u Evropi da su plate za 12 godina skočile tri puta. Ta zemlja na moje zadovoljstvo, jer sam na određen način kao mali jedan šrafić učestvovao u tome, zove se Srbija. Ne postoji nijedna druga zemlja u Evropi u kojoj je u evrima plata skočila tri puta. U Nemačkoj je skočila svega 60%. U Hrvatskoj je skočila 90%. Hrvatska je od 2013. godine EU, koristi te fondove itd. ali plata im nije skočila 100%. U Srbiji je plata porasla tri puta.

Zamislite, u Hrvatskoj je plata bila, gospođo Brnabić, 750 evra 2012. godine, kada su ulazili u EU. Danas im je prosečna plata hiljadu i četiristo i nešto evra. Zamislite, nije porasla ni jednom 100%. A zamislite da je Srbija zatekla prosečnu platu od 745 evra kada je došlo do promene vlasti, pa mi bi danas imali platu od 2.500 evra. Nismo mi krivi što je ta plata bila 328 evra, a ne 745 evra.

Danas oni pričaju kako se nešto može kupiti, kako je skupa junetina. Pa, njihova politika je bila – posadiš čvarak gde nikne prase, izađu ujutru, naberu šunke itd., privatizuju neku firmu i danas kukaju.

Hajde da vidimo kakva je kumulativna inflacija u Srbiji bila u zadnjih 12-13 godina. To će kolega Arsić znati, negde oko 79% maksimalno u 2012. godini. A da li znate koliko je bila inflacija ovih što kukuleču ovde, raznih gumerabika itd., pancirnih obraza od 2001. do 2012. godine. Inflacija je bila 370%. Znači, ono što je 2001. godine koštalo 100 dinara, 2012. godine koštalo je 470 dinara. Otpustili su 500 hiljada ljudi, zaposlenih i ostalih, 1.700.000, ali baš nisu svi primali plate, a mi zaposlili 600.000 i nismo baš ni sami zadovoljni. Želimo da zaposlimo još više. Mi u Inđiji imamo ispod 3% nezaposlenost a i dalje želimo da gradimo i da radimo, a oni se ovde raskukali kao seke Perse. Raskukali se kako, eto, propadamo baš sada itd., što apsolutno po svim pokazateljima nije tačno.

Nađite mi državu u Evropi gde su devizne rezerve porasle tri puta, plate tri puta, BDP tri puta. To dokazuje da smo uspešni i da ćemo biti i dalje uspešni, da ćemo ujediniti veliki broj našeg naroda da dobijemo sledeće izbore i da nastavimo taj rad i da Srbija pobeđuje u svakom smislu. hvala.