Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Tomić

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, na osnovu diskusija mojih kolega, imamo prilike da građanima Srbije damo i dokaze za to da svi oni koji zarađuje pare na međunarodnom kriminalu i korupciji, a želeći da te pare ovde unesu, da bi destabilizovali državu i da bi došli na vlast preko ulice, a ne preko svojih programa i na kraju krajeva, diskusija koje bi dovele do napretka Srbije, jednostavno, ne mogu da prođu, zato što građani Srbije uvek prepoznaju ovakve igrače.

Najbitnije je da budu jako dobro informisani. Ono što je vest ovih dana, a sutra će biti usvojen budžet Republike Srbije za 2019. godinu, penzioneri će primiti svoje penzije, zaposleni u državnim institucijama takođe, profesori, nastavnici, zdravstveni radnici, imaće veće plate, nego što su imali prošle godine, imaće mogućnosti da rade u boljim institucijama, boljim objektima, jer Vlada Republike Srbije ulaže u unapređenje tih objekata.

Ono što je važno reći, da plata prosečna u januaru mesecu će iznositi 465 evra, za razliku od onih koji su nam ostavili u zalog 2012. godine velike dugove i platu od 330 evra mesečnu.

Prema tome, ako govorimo o razlici između onih koji su vodili državu, koji bi sada želeli u subotu da pokažu neki pariski, ukrajinski scenario, sada imamo jednu stabilnost, odgovornu politiku i imamo na pomolu otvaranje novih radnih mesta, jer je fabrika koje će sutra biti otvorena u Kragujevcu samo prva od tri fabrike koje se najavljuju, koja je, zajedno u saradnji sa „Simensom“, otvorena upravo zbog toga, a imali smo prilike i u Zrenjaninu da vidimo da dolaze fabrike sa unapređenjem novih tehnologija vezanih za IT sektor.

Tako da u Danu za glasanje treba podržati ovakav zakon, pogotovo kada govorimo o Centralnom registru, jer, podržavajući ovakav zakon, ne borimo se samo za ekonomske reforme, već za digitalizaciju Srbije, za borbu protiv sive ekonomije i za otvaranje novih radnih mesta. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na dodavanje stava u članu 2. Zakona koji se odnosi na Agendu 2030, da uopšte treba posvetiti veliku pažnju toj agendi, koja podrazumeva jedan strateški akt UN i svih članica UN koje treba da sprovedu ciljeve održivog razvoja, koji se odnose na smanjenje siromaštva, na unapređenje obrazovanja, uključujući ekonomski rast i klimatske promene. Upravo mislim da je budžet za 2019. godinu nekako dizajniran način i kada govorimo o uravnoteženosti, pošto se stiče utisak da mnogi nisu razumeli šta znači uravnotežen ne samo po pitanju prihoda i rashoda, već po pitanju rashoda koji se odnose podjednako na onaj deo koji podrazumeva proizvodni, odnosno razvojni deo, odnosno investicije u Srbiji i onaj deo troškova koji se odnosi na obrazovanje, zdravstvo i kulturu.

Ono na šta sam htela da skrenem pažnju, s obzirom da znamo da je Centralni registar elektronska baza podataka i elektronski servis koji svi treba da koriste, treba reći nešto što se malo ovde zna, a to je da Srbija zaista ide krupnim koracima kada je u pitanju digitalna ekonomija, uopšte digitalizacija Srbije, da je ona na 41. mestu članica EU po otvorenosti podataka i to su podaci iz juna 2018. godine koje je objavilo 24 državne institucije sa ukupno 105 skupova podataka i 354 datoteke.

Ono što treba reći da ovakvim postupkom, odnosno sprovođenjem ciljeva Vlade Republike Srbije i onim što smo imali prilike da čujemo od premijerke Ane Brnabić, a koje je naravno podržao gospodin Aleksandar Vučić onoga trenutka kada je i predložio premijerku, je u stvari da strateški prioriteti Srbije treba da idu ka podršci u IT preduzetništvu, startapovima, poreskoj politici, stranim tržištima, kao i ojačavanju kadrovskih potencijala i promociju uopšte srpske industrije iz oblasti IT.

Zato smatram da je ovakav zakon i ovakav predlog zaista u skladu sa politikom Vlade koja nam daje mogućnosti da zaista unapredimo i svoju privredu, ekonomiju, ali i društvo uopšte. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, dopunila bih samo izlaganje prethodnog govornika, mog kolege Martinovića da kažem da su se upravo opozicioni poslanici pozivali na te zvanične podatke o kojima sada govorimo, isto kao što su se pozivali na određene podatke i ocenu fiskalnog saveta da se veliki deo budžeta Srbije troši na vojsku i policiju i na njihovo opremanje. Ne žele da kažu da i takav vid podrške države, upravo namenskoj industriji i proizvođačima koji su domaće kompanije koje godinama rade, kao što su oprema, kada govorimo o uniformama na jugu Srbije, koje su fabrike koje zapošljavaju veliki broj radnika.

Upravo ne govore o tome da je to jedna podrška države namenskoj industriji kojoj su izvozno orijentisane, čime u suštini privreda Srbije zaista povećava svoj izvoz, ali i povećava priliv stranih direktnih investicija, jer povećanjem konkurentnosti, mi imamo povećanje stranih direktnih investicija, pa tako imamo izveštaj u avgustu 2017. godine, da je Srbija na međunarodnom nivou jedna od najbolje kotiranih država koja je sa indeksom efikasnosti za grinfild investicije u svetu.

To znači da je ona reprezentativna država kada su u pitanju investitori koji žele da otvore nova radna mesta, fabrike. Mi smo imali prilike to da vidimo u Zrenjaninu, da sada dolaze fabrike sa visokom tehnologijom, pogotovu kada je IT sektor. Stoga i ovaj predlog amandmana o kome govorim i kada govorimo o Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje, upravo govori o primeni najsavremenijih softvera za objedinjavanje više baza iz više sektora u državi koji treba da, jednostavno, rasterete državu kada su u pitanju troškovi, ali i građane Srbije, kada su u pitanju mnogi kontakti sa državnim organima.

Tako je Republički zavod za statistiku zaista hteo da prikaže koliko je Srbija, u kom je nivou, kada je u pitanju digitalna ekonomija, pa je uradio jedno veliko istraživanje, koje je reklo za preduzeća da 100% preduzeća koristi računar u svom poslovanju, 99,7% ima internet priključke, da bi 80,4% preduzeća posedovalo veb sajt.

Za građane, kada govorimo o istraživanju, treba reći da 90% domaćinstava poseduje mobilni telefon, 68% poseduje računar i preko 1.270.000 lica koristi elektronske servise javne uprave.

Upravo je to jedan od glavnih pokazatelja da država jako mnogo radi kada je u pitanju Strategija razvoja industrije i informacionih tehnologija u periodu od 2017. do 2020. godine i da je Vlada Republike Srbije uradila i prihvatila jedan akcioni plan po kojem želi, jednostavno, da unapredi i poveća sve ove procente, čime bi suštinski zaista povećali zainteresovanost ne samo stranih i domaćih investitora, već svih onih država u regionu koje žele informatički da se povežu.

Agenda 2030 upravo govori o tome da održivi razvoj i da povećanje konkurentnosti ekonomskog razvoja direktno utiče na smanjenje siromaštva, da direktno utiče na otvaranje velikog broja radnih mesta i unapređenje obrazovanja i upravo zbog toga je uopšte ovaj razvoj IT sektora u Srbiji od velikog značaja i zbog toga mislim da i oni predlozi zakona i investicija u obrazovanje u nove naučno-tehnološke parkove, koji će biti i u Beogradu i u Novom Sadu, će doprineti zaista razvoju ovog sektora. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, član 103. stav 8. kaže da kada se povreda Poslovnika iskoristi kao replika i napadne da treba da oduzmete vreme poslaničkoj grupi dva minuta zbog toga što je upotreba zloupotrebe. Znači, zloupotreba se ogleda u tome što je gospodin Orlić citirao novine gde piše – gospodin Aleksandar Dikić, predsednik opštinskog odbora DS, izrekao optužbe na račun svojih kolega.

Prema tome, niste vi tu da tumačite, niti oni šta je ko mislio da kaže ili je rekao ako pročitate novinski članak. Molim vas da postupite po Poslovniku. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada već učimo Poslovnik, da ga učimo do kraja. Ministar ima ograničen odgovor na dva minuta po jednom amandmanu, tako da ne bi mogao da govori svaki put, s obzirom da je toliko povreda Poslovnika ovde danas, upravo zbog toga da ne bi imali šta da kažemo o rezultatima Vlade Republike Srbije i sprovedenim reformama ekonomskim od onih koji su nam ostavili bukvalno ambis kada govorimo o budžetu Republike Srbije.

Godine 2008. prodat je „C market“. Ta investicija i ta privatizacija je prikazana kao jedino punjenje budžeta, kao i Telekom Srbije. Imate jedan izveštaj o održivosti razvoja Srbije koju je tada pisao tadašnji predsednik države i naveo da te državne prodaje javne imovine su u stvari jedina podloga za budžet Republike Srbije.

Deficit koji je tada bio 2009. godine je vrtoglavo rastao do 163 milijarde dinara sa 30 milijardi dinara. Godine 2010. iznosio je 167 milijardi dinara. Godine 2011. 135, da bi 2012. godine došao na 195 milijardi dinara. Zato je tadašnja Vlada i predsednik odlučio da MMF, ni jednu međunarodnu finansijsku organizaciju ne primi uopšte u Vladu Republike Srbije, niti da razgovara sa njima, jer je video da jednostavno mora sve ono što su dugovanja van javnog duga – garancije banaka, zaduživanje prema vojnim penzionerima, prema kamatama, 208 kreditnih linija koje su ostavile svoje kamate od 1,5 milijardi evra godišnje, a koje smo tek videli kada smo preuzeli celu ekonomsku situaciju države Srbije… Zbog toga su Vlada i predsednik odlučili da oteraju sve međunarodne institucije i kaže – naš javni dug je 15 milijardi evra, inflacija je 12%, kurs evra je 120 dinara za jedan evro i tu vlada jedna harmonija, jedno blagostanje.

Svesni ste bili toga u kojoj situaciji se država nalazi. Mislili ste da ćete daljim mogućnostima zaduživanja da rehabilitujete ono što se popraviti nije moglo. Građani Srbije su u tom trenutku odlučili da daju poverenje onima koji to mogu da sprovedu, zato što imaju program rešavanja problema.

Vi danas nemate program rešavanja problema. Zato je suština cele ove sednice da pričamo o budžetu. Hajde, kada pričamo o budžetu, kada pričamo o rezultatima, onda kažete – ne, to su laži, to su lažni podaci. Podaci Svetske banke, podaci MMF, to su lažni podaci, ali su samo oni koji vama odgovaraju pravi podaci.

Prema tome, budžetski deficit danas je pretvoren u suficit. Za šest godina uspeli smo da rast, odnosno pad društvenog proizvoda i rast realnih aktivnosti sa minus zarez tri procenta dovedemo do plus zarez četiri procenta, a što priznaju sve međunarodne organizacije, sve evropske institucije i na tome nam čestitaju.

Da li se to vama dopada ili ne, to je na vama da kažete koja je kritika i koji su konkretni predlozi da u budućnosti idemo još boljim i jačim koracima u razvoj Srbije, a ne na ovaj način, pokušajem da samo vi pričate i samo laži pričate, ponavljate svaki dan, da dovedete do toga da se u javnosti stvori neki ambijent kako je imitacija francuske politike, Pariza aktuelna ovde u Beogradu. Nije, gospodo, aktuelna. Svima je jasno. Sve međunarodne institucije su objavile da je Hilari Klintom svoju kandidaturu za predsedničke izbore objavila i da sve demokratske snage treba u svim mogućim zemljama, kao što su balkanske, kao što je Ukrajina, kao što je Amerika, da ističu proteste i da jednostavno dovode do nestabilnosti u svim državama. Mi to prepoznajemo, prepoznajemo šta se ovde dešava.

Zbog čega ste vi baš juče i danas došli u ovu situaciju da nam držite pridike o ljudskim pravima, o medijima, o budžetu. Dozvoljeno vam je da pričate i pričajte, dajte konkretne predloge, ali poenta je što vi nemate politiku, nemate ideje kako možete da izvedete Srbiju iz određenih problema.

Zašto niste rekli na Kosovu da podržavate onaj narod u protestima za uvođenje 100% taksi? Zašto ne kažete da postoji humanitarna katastrofa, da nema kiseonika za bebe i za bolesne u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, nego ćutite?

Znači, to je vaša politika. Jednostavno radite u interesu onih sa kojima vi pregovarate, a pregovarate iza leđa ovog naroda, iza leđa javnosti. A želite da napadnete SNS kako je kriva za sve što se dešava u regionu. E, o tome jednostavno nećemo vam dozvoliti da o tome na taj način razgovaramo. Ovde ćemo u svakom trenutku da branimo politiku države Srbije i interese građana Srbije. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na Centralni registar koji elektronski servis za operativno, pušten za rad, koji podrazumeva da svi poslodavci i građani Srbije mogu u svakom trenutku da znaju da li su prijavljeni ili odjavljeni kod svojih poslodavaca koji mogu tačno da znaju da li je njihov radni status definisan od strane poslodavca.

Ali mi danas jednostavno imamo situaciju u parlamentu da neki poslanici ne žele uopšte da razgovaraju ni o ovom zakonu i mislim da su, predsedavajući, u prilici da daju širu temu tj. da pričamo i o budžetu Srbije i mislim da je ovaj amandman i kao svi amandmani mojih kolega u cilju poboljšanja zakona koji upravo radi na digitalizaciji Srbije.

Kada pričamo o cenama goriva, mislim da ste imali priliku u prisustvu ministra energetike da pitate za cenu goriva, da vidite da je cena goriva manja nego što je prošle godine bila, da cenu goriva definiše cena sirove nafte i cena koja se odnosi na deo akciza uslovljena kursnom razlikom rasta dolara.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Ništa, sada obrazlažem predsedavajuća da čujete koji problemi muče one koji žele ovde da čuju odgovore na pitanja kroz određene povrede Poslovnika, a koji ne žele da kažu da li se slažu sa onima koji uvode takse od 100% Srbima koji žive u Kosovskoj Mitrovici ili se protive tome, jer će budžet Srbije morati da podrži taj narod koji živi na Kosovu i Metohiji i da jednostavno omogući normalan život ljudima tamo. Znači, budžet Republike Srbije definiše i davanje iz budžeta Srbima koji se nalaze na prostoru Kosova i Metohije.

Na poslanicima je ovde svima da se izjasne šta misle o problemima koji su se desili u istom trenutku i od strane Srba koji žive, koji imaju problema u Crnoj Gori i oni koji imaju u Makedoniji i oni koji imaju u Republici Srpskoj i kako to da odjednom preko noći projekat velike Albanije počinje da živi na ovim prostorima, to su sve teme o kojima možemo ovde da pričamo…

(Marko Đurišić: Ne možemo reč da dobijemo, pa zato pričamo. Ko je glasao za Kadrija Veseljija?)

…pa čak i kada je u pitanju budžet Republike Srbije, a pogotovo kada je Centralni registar kao…
Zahvaljujem vam predsedavajuća.
Završila bih na kraju da se vlast osvaja na izborima, a ne na ulici i nikakvi žuti prsluci neće doneti vama, ni građanima Srbije na nešto dobro. Prema tome, plan, program, predlog, rešenja izvolte, dajte neka građani odluče o tome na izborima.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, tajkune smo nasledili kada smo došli 2012. godine kao SNS i naplatili im porez.

Kada pitate odakle suficit, pa suficit od naplate poreza tajkuna koji su plaćali porez vama u džepove do 2012. godine, a nama su plaćali u budžet.

Pričate o tome da je uporedivo Vuk Jeremić i Oliver Ivanović i pričate o tome kako mafija vlada na Kosovu. Treba da vas je sramota. Vi ste postavili granica između Srba i Srba na Jarinju i ni jednu reč nismo čuli u Skupštini Srbije ovde da je na pomolu humanitarna katastrofa na Kosovu, nego pričate o tome da jednostavno politiku podržavate Haradinaja i Tačija, a da su Srbi krivi što žive dole na Kosovu. To je jedna sramota sa kojom vi jednostavno ne možete da ovde u Srbiji i pred građane Srbije izađete uopšte da razgovarate na tu temu, pogotovo kada pričate o policiji i Vojsci.

Vi tvrdite o tome da podržavate povećanje plata policiji i vojsci, a tražite da se smanji budžet i govorite o tome kako podržava vlast, a ne govorite o tome kako jednostavno vode računa o miru i redu u gradovima Beograda, Novog Sada i Niša gde je povećan kriminal bio do 2012. godine i da je MUP po svim statistikama sada uspelo da reši određene slučajeve i da dovede pravdi sve one koji su u vaše vreme radili šta su hteli.

Treba da vas je sramota za ono što ste izjavili sada i treba da se izvinite pre svega ljudima koji rade u toj vojsci i MUP, zato što oni brinu o svim građanima Srbije, radu uopšte svih nas.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, pravda nije za SNS nego za sve građane Srbije. Pravda je ta da smo od 2012. godine morali da vraćamo dugove, one koje ste vi napravili do 2012. godine. Pravda je da za sve ono što ste radili do tada. Mi smo morali da uzmemo taj teret na svoja leđa i da dovedemo zemlju iz minus 3% pada društvenog proizvoda i uopšte svih privrednih aktivnosti do plus 4,2%. To nije tako jednostavno. Zbog toga su građani Srbije i prepoznali SNS da može da izvuče zemlju iz ambisa u koji ste je vi gurnuli.

Što se tiče toga da u budžet treba, kroz raspravu, da se provuku u blato i poslanici koji rade u državnim institucijama, oni nisu zaposleni kao poslanici u visokim školama, nego su zaposleni kao profesori, učili su neke škole, završili državne fakultete, magistrirali, doktorirali i imaju izbor u zvanja.

Prema tome, nemojte to da radite, jer mnogo toga što bi mi mogli da pričamo o vašoj kadrovskoj strukturi, o tome kako ste vi i vaše kolege završavali škole i gde ste sve radili i kako ste budžet Srbije trošili na vaše potrebe, ne bi išlo nikome ovde u korist. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, evo, privodimo kraju ovu načelnu raspravu. Ono što moram da kažem, i ono što smo imali prilike da čujemo da neki poslanici smatraju da se mnogo toga nije čulo – čulo se i mislim da je uvek zaista dobro da ministri imaju dovoljno razumevanja da traže najbolja rešenja koja treba da određenim zakonskim predlozima daju, da i čak ona koja su možda negde imala i manjkavosti, da ne treba praviti grešku ponovo dva puta i zbog toga ne treba gledati to sa te strane da neko ne želi ili neće da uradi određene promene u zakonu, kao što smo imali prilike, koleginice, da čujemo kada su mame u pitanju.

Tu ima dosta zakona koji se kose u svojim nadležnostima, a koji su problemi navedeni. Mi znamo da, recimo, postoje različita stanovišta kada su u pitanju mame, pogotovo kada su u pitanju žene poslodavci i kada su u pitanju, recimo, država, kao što je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja i mislim da je negde rešenje uvek dobro da se radi, uzimajući u obzir sve relavantne subjekte zainteresovane za određenu temu. Stoga mislim da će sigurno ministarstvo i za finansije i za rad i socijalna pitanja naći određene predloge rešenja koji će zadovoljiti određene ciljne grupe koje sada imaju zaista problema kada su u pitanju finansiranje, recimo, porodiljskih odsustva, žene koje se bave malim biznisom.

To je ono što, recimo, i uz podršku Udruženja poslovnih žena zaista znamo koji su problemi. Mislim da rešenja moraju na određeni, egzaktniji način da se kreiraju.

Da postoji sigurno dobra želja i politička volja da se izađe u susret svima je sigurno i to što smo u diskusiji imali prilike da čujemo da treba veći i jači doprinos dati poljoprivredi. Mi ćemo posle ove načelne rasprave imati sednicu Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, gde ćemo imati i predlog određenih rešenja, kao što su amandmani odbora, za određena viša izdvajanja za poljoprivredu, i to tačno definisano sa kojih pozicija. Ministarstvo finansija je izašlo u susret sa svojim pozicija da izvrši preraspodelu.

Ali, moram da kažem da pored toga postoji želja i da se određeni zakoni, kao što su naknade u svojim predlozima koji su dati zaista daju rasterećenje privrede. I to je ono što danas moramo da kažemo kada određeni poslanici govore o tome kako ne postoji želja uopšte da se privatni sektor podrži.

Prvi put u budžetu Srbije mi imamo podršku privatnog sektora, prvo kroz smanjenje obaveznih poreza i doprinosa od 1%, drugo kod smanjenja naknada. Na taj zakon i izmene i dopune zakona smo čekali jako dugo. Čekali smo četiri godine dok su prošle sve ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija. I to rasterećenje privrede, za šta čak ni sami poslodavci nisu znali, nego su saznali od ministra finansija, kada je imao jedan skup, kada je prezentovao svoj budžet, tek onda su suštinski videli koliko će to doprineti tome da se otvori taj jedan bolji investicioni ambijent. Šta to znači za građane Srbije? Znači nova radna mesta, znači novo zapošljavanje.

Upravo ovi rezultati koje danas imamo, koji kažu da od 2014. do 2018. godine je otvoreno 370 hiljada novih radnih mesta, su u stvari rezultati svih ovih napora od četiri godine, pa na kraju krajeva, i ovog parlamenta.

Imali smo tri saziva od 2012. godine. Doneli smo preko 600 zakona i akata i dokumenata, tumačenja i odluka, kojima smo mnogo toga promenili u Srbiji. Možda neki ljudi to ne vide i možda jednostavno ne žele da priznaju naši politički neistomišljenici, ali svakodnevni život pokazuje da se mnogo toga napredovalo od 2012. godine do danas. Ono što ne mogu da razumem, ne samo kao poslanik SNS, nego kao čovek, da jednostavno ne priznate da postoji poboljšanje u svakodnevnom životu i same privrede i samih građana Srbije, koji su i korisnici budžeta Republike Srbije.

Znači, ovaj budžet po prvi put posle šest godina prelazi iz onih okvira u kojima je funkcionisao 2012. godine, a to su velika zaduživanja, veliki budžetski deficit. Čak je 163 milijarde dinara deficit za 2009. godinu bio.

Kada su najveća dugovanja, najveće tranše kredita, kada smo plaćali godišnje samo kamatu na kredite po 1,5% milijarde evra plus glavnica koja je išla, dolazite u situaciju da imate projektovan budžetski deficit sa svega 22,9 milijardi dinara, što je 0,5% BDP, dolazite u situaciju da tri godine uzastopno imate suficit, što znači da ste u prošlosti nešto naplaćivali. Kada su u pitanju prihodi, odnosno porezi pokazuju u stvari veliku odgovornost svih politika vlada koje su bile od 2012. godine do sada i kada je gospodin Vučić bio predsednik Vlade i sada kada je predsednik države i kada je gospođa Ana Brnabić praktično nasledila dobru ekonomsku sliku Republike Srbije i nastavila takvu politiku zajedno sa svojim timom.

Znači, ono što pokazuje u stvari ovaj budžet jeste mi da posle šest godina govorimo o tome kako raspodeliti budžet da zaposleni u državnim institucijama, da penzioneri imaju mnogo veća primanja, znači da imaju povećanja, govorimo o tome da imamo mnogo veće ulaganje, investicije, pogotovo kada je u pitanju infrastruktura, da sada govorimo o tome da je to izbalansirano, uravnoteženo davanje i kada su u pitanju troškovi i kada su u pitanju prihodi i, na kraju, imamo i onaj deo koji je jako važan, taj treći element koji govori upravo o subvencijama, koji govori o podsticaju, povećanju konkurentnosti privrede. Moram reći da onoga trenutka kada vi rasterećujete privredu i kada u razgovoru sa sindikatima podižete taj minimalac sa 24.000 dinara mesečno na 27.000 dinara mesečno, pokazuje zaista da Srbija se kreće u jednom razvojnom svom trendu i da će te privredne aktivnosti biti sve učestalije i sve veće i veće. To je u stvari onda interes države da i ne samo strani, nego i domaći investitori otvaraju nova radna mesta.

Mi imamo ovde izmene i dopune Zakona o ulaganjima. Upravo smo tim zakonom još pre dve godine izjednačili status i domaćih i stranih investitora. Znači, država se i dalje opredelila da preko 100 milijardi dinara daje podršku, odnosno daje subvencije kako privredi za mala i srednja preduzeća 17,75 milijardi dinara, tako i poljoprivredi 41,5 milijardi. Nemojte da zaboravite da je 2012. godine to bilo 19 milijardi. To znači da je dupliran praktično iznos predviđen za buduću podršku poljoprivrednicima. Za turizam 1,27 milijardi dinara. Nemojte da zaboravite da smo uveli 100 hiljada vaučera za turističke usluge svake godine u Srbiji. Za kulturu znači sada imamo izdvojena jako velika sredstva za investiranje u izgradnju kulturnih objekata. Koncertna sala i rekonstrukcija svih objekata koji se odnose na kulturne aktivnosti. Imamo i deo koji se odnosi na železnicu i same puteve koji je nama od velikog značaja.

Po prvi put pričamo o penzijama gde budžet Republike Srbije ne učestvuje sa 54% učešća, kada govorimo o ukupnim iznosima za isplatu penzija, nego govorimo o svega od 27,4%. To znači da je Srbija krenula pre svega racionalizovala svoje troškove, a s druge strane povećala rapidno svoje prihode, i to znači da Srbija zaista ima stabilne finansije.

Da li su dovoljna povećanja za penzionere od 8-13%, za državne institucije od 7-12%? Naravno da nisu. Uvek kada govorite o tome kolika treba da budu povećanja, treba da budu u skladu sa mogućnostima prihoda, odnosno prihodne strane budžeta. To znači da je Srbija u stvari na putu da i dalje napreduje i da taj rast o kome govorimo… Rast je ukupan broj privrednih aktivnosti uvećan u odnosu na prošlu godinu, znači, kada gledamo 12 meseci sa 31. decembrom za prethodnu godinu. Kada govorimo o tom rastu, znači, mi moramo da postavimo pitanje – koje je to početno stanje? Naše početno stanje za projektovani budžet za sledeću godinu je 31. decembar prethodne godine. Znači, ukoliko smo ustanovili da u prethodnoj godini, znači ovoj sada, imamo rast 4,2%, mi smo konzervativno kao država rekli – imaćemo 3,5. Ako se setite, prošle godine smo rekli da će biti 3,5% rast, ali je on došao na 4,2. To znači da smo mi sada krajnje strogo rekli – biće taj rast od 3,5% BDP, on će biti sigurno preko toga.

Vi ste svi primetili onoga trenutka kada su sve međunarodne organizacije, koje se bave finansijama, pa bogami i Fiskalni savet, kada su videli da taj rast prelazi 4%, odmah su krenuli da rade određene ocene kako treba da izgleda metodologija povećanja penzija, kako treba u stvari da se penzije usklađuju. Svako je počeo da traži određene modele kako treba povećavati plate.

Na kraju krajeva, moram da kažem da ona kritika koja se odnosi zbog čega nije donet uopšte zakon o platnim razredima, mislim da je dobar trenutak što se to odložilo za godinu dana, a upravo zbog toga što su mnoge kategorije dale svoje kritike, pogotovo deo koji se odnosi na sindikate obrazovanja koji nisu bili zadovoljni sa ovim Predlogom zakona o platnim razredima. Mislim da očito treba još vremena da bi u društvu se postigao jedan konsenzus kada su u pitanju platni razredi, da bi stvarno na jedan pošten, krajnje korektan način sve institucije sa svojim zaposlenima bili na određeni način pravedno raspoređeni kad su u pitanju plate.

Tako da ovi zakoni koji su dati uz budžet, uz Predlog budžeta Republike Srbije za sledeću godinu, su u stvari sastavni deo politike, razvojne politike, ne samo ekonomske, već i politike koja se odnosi i na obrazovanje i na kulturu i na deo koji se odnosi na zdravstvo, a gde je dat poseban fokus na taj deo koji je potreban svim građanima da se razvije.

Ono što je najvažnije da se kaže je da su i Skupština Srbije i Odbor za finansije razgovarali sa svim institucijama koje su u nadležnosti rada Skupštine, kao što su REM, Komisija za hartije od vrednosti, Agencija za energetiku. Imali smo razgovore i sa onim institucijama koje su, takođe, sastavni deo budžeta, ali podnose izveštaje Odboru za finansije.

Što se tiče budžeta za 2019. godinu, mislim da smo po prvi put otvoreno pričali o tome da li su određene institucije zadovoljne Predlogom budžeta, što se tiče i njihovog finansijskog plana. Mislim da su svi bili na stanovištu da je ovo dobar trenutak kada je Srbija zaista ušla u mirne vode, što se tiče javnih finansija, da politički izazovi koji postoje jednostavno su predvideli sve moguće rizike koji se nalaze u ovom budžetu.

Zbog toga u Danu za glasanje, smatram da i oni koji se možda i politički ne slažu sa SNS i sa njihovim koalicionim partnerima za ovaj budžet, zaista treba da podrže ovakav jedan program Srbije. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, imali smo prilike juče i danas dosta toga da čujemo kada je u pitanju rasprava o budžetu i prateći zakoni i da se u stvari karakteristike ovog budžeta nalaze između potreba građana Srbije i mogućnosti države da odgovori tim potrebama građana.

Ono što je važno reći je da je SNS prepoznala koje su potrebe građana, ali u skladu sa mogućnostima i svim onim dugovanjima koje je imala u proteklim godinama i rešavala na krajnje odgovoran način kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju sačinila ovakav budžet.

Ono što je važno, to je da po prvi put posle ovih četiri, pet godina u kojima smo sprovodili teške reforme, kada je u pitanju ekonomija Srbije, imamo ovako koncipiran budžet na krajnje konzervativnim parametrima, a to je 3,5% planirani rast za sledeću godinu, zatim, 2,3% nivo inflacije i deficit od 0,5% BDP.

Juče smo imali prilike da čujemo da suficit u budžetu nije dobra ekonomska kategorija. Podsetiću vas da su pojedine države redovno u određenim svojim javnim finansijama imale suficit, kao npr. Japan, i onda je u vreme kada je došao u velike, katastrofalne ekonomske situacije, usled elementarnih nepogoda, upravo imao tačno definisan kontrolisan deficit.

Prema tome, nije istina da suficit dolazi iz pogrešno planiranih javnih finansija, već je ono što je Srbija uradila i za šta sada ima zaista pohvale od svih međunarodnih institucija naplatila dugove iz prošlih godina, pogotovo kada su u pitanju prihodi u budžetu od strane određenih poreskih obveznika. I to je ono zbog čega danas kada pričamo o vremenu mirnih voda javnih finansija velika stvar. Znači da ste uspeli kroz ekonomske reforme da uredite, da sredite svoje finansije, da napravite održive, da onoliko koliko prihodujete, toliko i rashodujete, ali da i one dužnike koji su na račun ove države i svih građana Srbije radili, a u saradnji sa onima koji su vladali do 2012. godine, uspeli da ih uvedete da posluju prema zakonima Republike Srbije. To znači da ne postoje više tajkuni koji će projektovati budžet Republike Srbije, nego postoji zakon i svi smo pred tim zakonom isti.

Ono što je važno kada govorimo o budžetu za 2019. godinu, to je pitanje šta budžet donosi građanima Srbije? Ovako dobar, izbalansiran budžet, koji govori o podjednakoj osnovi za prihode, da može da da rashode i povećanje plata i penzija, a da istovremeno može da obezbedi velika sredstva za kapitalne investicije, govori i o tome da je to jedan od najvažnijih uslova za otvaranje novih radnih mesta, za otvaranje novih fabrika, ali i za dalje povećanje plata i penzija i povećanje uopšte rasta naše privrede.

Nije istina da je, kada govorimo o rastu, Srbija maltene, kad slušate neke ovde poslanike, na zadnjem mestu. Postoji jedna studija Svetske banke, kada je u pitanju uopšte upoređivanje zemalja zapadnog Balkana, i jednostavno ona, kada govori o Srbiji, upravo govori o tome da je Srbija prema procenama ostvarila privredni rast koji je zaista nezabeležen, pogotovo kada posmatramo stope rasta još od 2008. godine. To vam stoji na strani 69. i govori o tome da je privredni rast nastavio da podstiče stvaranje novih radnih mesta i bolje ishode na tržištu rada. Značajno je fiskalno prilagođavanje za posledicu imala rekordni nizak fiskalni deficit od 1,4% te 2012. godine i da je poboljšanje rezultata bankarskog sektora, takođe, jedan od uslova koji je doveo do tog rasta. Predviđeno je postepeno povećavanje rasta i kaže da do 2019. godine treba da bude 3,5%. Srbija je uspela da izađe sa rastom od 4,2%.

Prema tome, nemojte da stavljate neke podatke jednostavno u javnost koji nemaju svoje uporište. Zato što procene koje rade određene međunarodne institucije su isključivo procene koje govore o tome da je to nešto što planiraju za Srbiju a onda kad se uspostavi činjenično stanje da Srbija mnogo toga bolje uradi, čak rekordnim svojim rezultatima, onda se svi oni začude. Tako je bilo isto kad je MMF planirao za 2016. godinu rast od 1,8%, i to je Fiskalni savet pisao, pa smo izašli sa rastom od 2,6% procenata. Isto ovo stoji sa rastom od 3,5% za 2018. godinu, pa smo došli do 4,2%.

Prema tome, ne treba u javnosti dezavuisati građane Srbije o tome da ne postoji poboljšanje u ekonomiji Srbije, jer građani to vide oko sebe. Da li je to dovoljno za svakog građanina ponaosob i njegovu kuću? Naravno da nije. Zbog toga Vlada Republike Srbije, uopšte parlament Srbije, pomaže u tome da se kreira jedna bolja ekonomska politika i bolji privredni ambijent da bi otvorio još veći broj fabrika, još veći broj radnih mesta. Premijerka na čelu Vlade insistira da prelazimo u jednu ekonomiju koja je zasnovana na investicijama, u jednu ekonomiju zasnovanoj na inovacijama, znanju i da bi upravo ovaj ekonomski rast prešao od 4,2% i sledeće godine išao u visoke stope rasta.

Gde smo bili 2012. godine, gde smo danas? To možete sami da vidite, pogotovo, ne samo kada su u pitanju ekonomski rezultati, nego svakodnevni život građana. Kada govorimo o onom rastu i kada govorimo uopšte o strukturi prihoda i rashoda, pogotovo rashoda za budžet za sledeću godinu o poljoprivredi, onda možemo da kažemo da je 2012. godine bilo izdvajanje iz budžeta 19 milijardi dinara. Planirana izdvajanja za sledeću godinu su 41,5 milijardi dinara. Znači, duplo veći je planirani budžet za ovako nešto.

Dolazimo u situaciju da na odboru, recimo, imamo predloge naših kolega iz PUPS koji kažu da to nije dovoljno. Ministar je uvek otvoren za razgovore po ovoj temi i kada govorimo o poljoprivrednim zadrugama trebi reći da je SNS prva koja je predložila Zakon o zadrugama, koji je donesen pre dve godine, o kome oni koji su vodili državu do 2012. godine uopšte nisu razgovarali, niti su razmatrali ovako nešto.

Ono što zaista smatramo za potrebu jeste da treba podržati poljoprivredne zadruge i mislim da ćemo u razgovoru i sa ministrom finansija videti da to pomognemo. Ministar je zaista uvek otvoren za razgovor i mislim da to znatno menja uopšte sliku o tome i o Srbiji kako budžet Srbije treba da izgleda za sledeću godinu.

Priča o promeni metodologije Zavoda za statistiku, pa se na osnovu toga sada mi nešto ovde brojkama se igramo, jednostavno ne stoji. Evropska unija ima svoj Međunarodni zavod za statistiku zove se Eurostat i on diktira u stvari statistiku, kako treba posmatrati određene stvari u ekonomiji i kako baratati ciframa, a upravo zbog toga da bi imali adekvatnog partnera, kada pričaju uopšte o kreditnim linijama i Centralne evropske investicione banke i svih država, ne samo članica EU, već i onih članica koje žele da budu članice EU, a to su zemlje zapadnog Balkana.

Znači, penzije i plate, mislim da su danas dosta i juče govorili o tome, o povećanju plata i penzija, o tome da Fiskalni savet ima svoju kritiku zbog čega se plate u državnom sektoru podižu 7%. Ne treba zaboraviti da su one smanjene 10%. Mislim da je taj deo povećanja od 7% adekvatan, da je negde data prednost upravo penzijama da one porastu na mnogo većem nivou od 8 do 13%.

Ono što je još važno reći jeste da kritika na nivou investicija i ulaganja u kapitalne investicije, koje iznose 220 milijardi dinara ove godine, a da treba da budu 300, jednostavno pokazuju da smo se vodili tim putem da treba ići u što veće investicije, ali da se ne može sve odjednom uraditi. Ne možete rasteretiti poslodavce za poreze i doprinose u stopi od 63 do 60%, od 3%, jer to iznosi 36 milijardi dinara manje prihoda u budžetu. Ministarstvo finansija je dalo predlog od 1% rasterećenja, i to je 12 milijardi dinara manje prihoda u budžetu.

Prema tome, treba biti realan. Kada govorimo da smo za šest godina uspeli, kao država, da transformišemo našu ekonomiju gde je bila stagnacija i pad kompletne ekonomije, u visoke stope ekonomskog rasta u rastuću, smanjenje inflacije, u prepolovljenom procentu uopšte kada je u pitanju nezaposlenost. Ovakav budžet donosi jednu sigurnost i predvidivost svim građanima Srbije, ne samo poslodavcima, nego svakom od nas.

Kada govorimo uopšte o delu koji se odnosi na konkretne projekte, imali smo prilike da vidimo da će se strateški projekti zaista finansirati od strane države u sledećoj godini i ono koje se odnosi na energetiku, ali mislim da je veliki fokus dat upravo na zdravstvo, na zdravstvene institucije, i to je ono što je važno, ali ja bih rekla da je po prvi put prepoznata podrška ženama u promociji ženskog inovativnog preduzetništva, a za šta je dato preko 100 miliona dinara, predviđeno za sledeću godinu, i za promociju i popularizaciju inovacija, inovacionog preduzetništva sa 60 miliona dinara.

To je u stvari onaj strateški cilj prema kome mi idemo, a to je da svi projekti u budućnosti zaista treba da budu podržani od strane jednog globalnog procesa digitalizacije, uopšte i privrede i obrazovanja. Tu Ministarstvo obrazovanja zaista radi krupne korake u kojima ne možete sada videti konkretne rezultate, jer ono što pokrenete možete tek za određeni broj godina videti kao konkretne rezultate.

Ono što je važno reći, po prvi put, jeste da se sada izdvaja duplo manje iz budžeta Srbije, kada su u pitanju penzije. To znači da Fond za PIO zaista radi na krajnje odgovoran i dobar način i da se porezi i doprinosi slivaju od svih privrednih subjekata, a to znači da privreda radi. Svi oni koji tvrde da to ne postoji i da su ti pokazatelji jako mali, jednostavno žele na zlonameran način da minimiziraju uopšte rad Vlade Srbije, počev od 2012. godine, počev od 2014. godine, i kada je SNS učestvovala u Vladi Srbije i kada je imala premijera, gospodina Aleksandra Vučića, a sada predsednika države, i sada kada ima gospođu Anu Brnabić. Mislim da brzina kojom se Srbija kreće, kada je u pitanju uopšte ekonomija, je nezaustavljiva.

Važno je reći da mi imamo političke izazove koji jednostavno mogu sutradan da utiču na život svih nas i mislim da je ono čime se na krajnje odgovoran način vodimo, to je da kritika upućena, Fiskalnog saveta, da se mnogo toga ulaže u Vojsku pokazuje jednu zlonamernu činjenicu i pokušaj da se kaže da Aleksandar Vučić zvecka oružjem i da zbog toga želi na određen način da vodi svoju politiku, ratnu politiku.

Reći ću vam jednu činjenicu o kojoj verovatno vi svi mnogo toga znate, ali ne želite da govorite o tome. Ulaganje države u namensku industriju predstavlja veliki doprinos u izvoznoj strategiji jedne države. I vi znate da se Srbija uvek kada je u pitanju namenska industrija vodila time. Time mi obezbeđujemo veće prihode uopšte kada su u pitanju porezi i doprinosi za budžet. I nemojte prebacivati ovako jednu dobru ekonomsku strategiju na polje politike gde želite da se obračunate sa svojim političkim neistomišljenicima, sa SNS i gospodinom Vučićem, na ovaj način, plašeći građane Srbije o tome kako je zbog toga u stvari napravljen ovakav budžet i data određena sredstva vojsci i policiji.

Mislim da je to jako važno reći ovde u parlamentu da bi građani znali pravu istinu. Za sva pitanja, naravno, uvek treba odgovarati i reagovati i mislim da ovakav budžet Srbije u sedećoj godini treba da donese mir i stabilnost kada su u pitanju život svih građana Srbije.

Naravno da ćemo o ovom budžetu i ovim svim predlozima koje smo imali kada je u pitanju i poljoprivreda i možda i izmena i dopuna nekih zakona možda razgovarati kroz određene amandmane Odbora, ali sve u svemu moram da vam čestitam, gospodine ministre. Mislim da po prvi put imamo ovakav budžet koji će zaista dati, obezbediti da se potrebe građana Srbije zadovolje u što većoj meri. U danu za glasanje SNS će podržati ovakav predlog. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, javljam se po tačkama dnevnog reda koje su sastavni deo ove sednice koji govore o utvrđivanju predloga odluka o davanju saglasnosti Skupštine na finansijske planove koji se odnose na REM za 2019. godinu i na izmenu pojedinačnih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana za REM za ovu godinu, 2018. godinu, i davanje saglasnosti za Finansijski plan za 2019. godinu Agenciji za energetiku.

Na Odboru koji je održan 23. novembra naš zadatak Odbora za finansije je bio da razmatramo ove predloge finansijskog plana i da donesemo odluke i uputimo predlog Skupštini, s obzirom da su u nadležnosti rada Skupštine ove dve institucije sa svojom nezavisnošću, ali treba reći da inače one svoje prihode stiču same na tržištu iz određenih naplata dozvola i sertifikata. Tako recimo za REM, s obzirom da je došlo do povećanja određenih troškova usled sudskih sporova, usled učešća, odnosno primanje naše regulatorne Agencije za elektronske medije u svetske, odnosno evropske institucije, došlo je do potrebe za povećanje troškova kada su u pitanju troškovi putovanja i ono zbog čega smo mi u stvari dali svoju saglasnost to je da je svega 3,5% ukupnih troškova u finansijskom planu REM-a povećano za osam miliona, trebali smo da damo svoju saglasnost da bi oni svoje funkcionisanje vršili prema zakonu.

Svako drugo stopiranje ovakvog posla jednostavno dovelo bi u problem rad REM-a i zbog toga je naš zadatak bio da donesemo ovu odluku, kao i odluku kojom ćemo dati saglasnost na finansijski plan za sledeću 2019. godinu.

Moram da kažem da su oni projektovali svoje povećanje plata svega 5% iz prostog razloga što je ta odluka bila pre same odluke o budžetu o povećanju plata koje je država dala svojim budžetom i Ministarstvo finansija od 7%, iz prostog razloga što su oni jedino tako u mogućnosti na osnovu svojih prihoda.

Ista je priča i kada govorimo o Agenciji za energetiku. NJihova mogućnost na osnovu prihoda je da povećaju svoje plate svega 3%. Tako da mislim da smo detaljno razmotrili ove finansijske planove na sednici Odbora i doneli odluku da ih usvojimo. Tako da molim narodne poslanike da kada bude glasanje bez obzira na stranačku pripadnost da ne bi sprečavali i rad ovih institucija koje su u nadležnosti rada Skupštine, prihvatimo i izglasamo i damo podršku za ove finansijske planove.

Moram reći da na Odboru za finansije i kada je bilo pitanje budžeta imali smo jednu konstruktivnu raspravu u prisustvu i ministra i njegovih saradnika i Fiskalnog saveta i moram reći da je najveća zainteresovanost bila sada na Odboru. Od 17 članova, 16 je bilo prisutno. Odbor jeste trajao dugo, ali mislim da su svi imali prilike da kažu svoje dileme kada je u pitanju sam budžet. Dobili su odgovore. Razrešene su mnoge dileme i mislim da po prvi put sada imamo ovakav budžet koji jednostavno nema više stege koje se odnose na ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i mislim da i građani Srbije su imali prilike da čuju kako će budžet za 2019. godinu izgledati i stoga mislim da i ova rasprava u parlamentu treba da doprinese svim građanima Srbije uverenje i podršku tome da država zaista misli o interesima građana Srbije i o njihovim potrebama. Stoga mislim da i ova rasprava i ove nedelje i sledeće po amandmanima će ići u tom smeru. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo mnogo tema, počev od Alan Forda, do toga kako ne treba usvojiti Predlog odluke o davanju saglasnosti na izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda na finansijski plan REM-a.

Šta to znači? To znači da se uopšte obim sredstava nije promenio, da su unutar stavki i suštinski REM promenili određene pozicije i to pokazuje, u suštini, da onaj ko je hteo da priča nije hteo ni da čuje, ni da pročita kako glasi tačka dnevnog reda.

REM je institucija koja u nadležnosti rada Skupštine Srbije. Ona ima, znači, ona ne prima pare iz budžeta, ona stiče sredstva kojima raspolaže slobodno na tržištu na osnovu naplate naknade za medijske usluge. I, ta cena naknada se nije menjala, ali se promenio način na koji oni raspolažu unutar samih finansijskih sredstava i pozicija. Time što je Odbor dozvolio i usaglasio tu izmenu, samim tim je dozvolio da REM zaista može da koristi određena sredstva u skladu sa zakonom. U protivnom ne bi mogao da koristi.

Znači, nema povećanja sredstava. To je vrlo bitno da kažemo istinu, kada govorimo uopšte o nekim tačkama dnevnog reda. A, mi smo danas slušali, ne samo o REM-u, nego smo slušali o Fiskalnom savetu kako je nešto rekao, a u stvari je potpuno suprotno rekao, onda smo slušali o restituciji kako smo smanjili sredstva kao država, što uopšte ne stoji, jer 64.000 ljudi čeka da se završe postupci, jer jednostavno ne mogu da dokumentaciju koja se odnosi na imovinu, brojeve parcela završi zbog nekih loših premera i predračuna katastara koji su dugo godina za nama.

Drugo, imamo priču o tome da vila „Mir“ treba da bude rekonstruisana zarad toga da bi neko bio. Ukoliko ne znate, strane delegacije su gosti tih svih rezidencijalnih objekata, a ne pojedinci.

Prema tome, nemojte da obmanjujete narod ovde kada govorite na neku temu, a ne znate uopšte šta pričate, nego pričate isključivo zbog toga da biste pravili marketing vašem tom novom savezu, na neki arhaičan način, pri tome spominjući neke pare i neke pronevere novca koje jednostavno, prvo nisu ni dokazane, a drugo i ne postoje. Ali, u stvari, vi uvek polazite od sebe, jer ste vi ti koji su vaši partneri i te porodice i majke oštetili, jer je budžet grada Beograda bio oštećen za 1.200.000.000. Preko 200.000.000 je ostalo neisplaćeno porodiljama naknada u Beogradu do 2013. godine. Znači, vi morate prvo svog predsednika, odnosno mentora, gospodina Đilasa da pitate kako je on raspolagao parama? Gde je taj novac od tih 300.000.000 evra što je prošlo kroz njegove firme? Odakle samo 25.000.000 ostalo na njegovoj imovini? Gde su ti ostali novci?

Znači, morate jednostavno da uđete potpuno u analizu vaših stranačkih partnera sa kojima predstavljate taj savez. I, na kraju krajeva, ako već hoćete da se bavite temom kao što je Alan Ford, postoji jedan lik koji se zove „No 1“. On kaže, jednostavno govori o tome da ono što obećavate, ne treba da obećavate, nego treba da izvršite. E, mi to radimo. Mi ne obećavamo mnogo, ali zato radimo posao od kojeg građani Srbije zaista vide rezultate. Hvala.