Po amandmanu, Jelena Kalajdžić.

Ja ću biti jako kratka.

Želim samo da se osvrnem na izlaganje od prethodne koleginice Tomić Aleksandre. Zaista ne mogu da ostanem imuna na reči koje je ona rekla, a to je, evo citiraću – da je u poljoprivredi situacija nikad bolja.

Znači, moramo da razjasnimo jednu stvar. Ni u jednom momentu ne možemo reći da je u poljoprivredi dobro. Vi možete da kažete da se velika sredstva izdvajaju za poljoprivredu, možete govoriti o subvencijama u poljoprivredi, možemo govoriti i o podsticajima, ali da je u poljoprivredi dobro, to ovde ne može niko da kaže.

Kada govorite o blagostanju u poljoprivredi, evo imamo u 2023. godini blagostanje, prosipanje jagoda po putu zbog niske cene. Zatim, imamo brojne proteste poljoprivrednika širom Republike Srbije 2023. godine. Zatim, imamo prazne štale, zato što se smanjuje broj stoke u Republici Srbiji, isto 2023. godine.

Takođe, imamo još blokada tokom 2023. godine poljoprivrednika. Imamo prosipanje maline zbog niskih cena, takođe, prosipanje kupine, ukoliko je brana, međutim, nije brana, dešavalo se da je poljoprivrednim proizvođačima ostajalo i 30 tona neobrane kupine zbog jako niske cene. Imamo afričku kugu, gde se svinje nalaze u kontejnerima, verovali ili ne. I na kraju imamo i prosipanje mleka. Tako da, možete govoriti o subvencijama, možete govorite o e-agraru, zaista se nešto dešava. Međutim, da je situacija u poljoprivredi dobra, to verujte da apsolutno nije.

Kada pominjete famoznu 2012. godinu, iako nije uporedivo uopšte, ali s obzirom da potencirate 2012. godinu, cena pšenice 2012. godine 22 dinara, ove godine je dosta manja, iako su svi imputi poskupeli. Kukuruz 2012. godine 20 dinara, ove godine 12 dinara, suncokret 51 dinar 2012. godine, ove godine 38 dinara, šljiva 50 dinara 2012. godine, ove godine 30 dinara, višnja 110, ove godine 40, 50 dinara. Znači, toliko o blagostanju u poljoprivredi.

Ja vas molim da birate reči kada govorite o poljoprivredi da li je dobro ili nije. Blagostanje nije u poljoprivredi i pitanje je kako će to tzv. blagostanje poljoprivrednicima pomoći da prežive ove zime. Hvala lepo.

Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Sad zaista ne mogu da propustim priliku, a da vam ne odgovorim, mislim da ovo što ste sad uradili je čista politika. Okej, prihvatam, ali ako pričamo o rezultatima, onda nećemo moći ovako da razgovaramo.
Okej, prihvatili ste da ste pogrešili onda na početku godine kad ste onoliko osporavali e-agrar, razumem. Prihvatili ste sada konačno i da kažete da su subvencije povećane, a ono što spočitavate, spočitavate tržišnu situaciju.
Nema razloga da dajete cene iz 2012. godine za pšenicu, šljivu i malinu. Malina je prošle godine bila 600 dinara. Znači, zašto dajete iz 2012. godine? Imate prošlu godinu za to, ali znate, to je tržište, to su promene na tržištu i nema apsolutno nikakve veze samo sa Srbijom, Srbija nije izolovana zemlja u Evropi.
Hajde da pričamo o tome kako je Vlada Republike Srbije reagovala na sve promene koje su poljoprivrednici imali u 2023. godini, pošto sve slike koje ste povadili su iz 2023. godine.
Hajde, idem redom, od pozadi. Kažete - prosipali su mleko. Okej, da li je mleko povećano kroz subvencije sa 15 na 19 dinara? Jeste. Da li smo povećali po grlu za goveda sa 25 na 40 dinara? Jeste, to je reakcija države. Da li smo dali za nabavku novih junica steonih 170 hiljada dinara? Da, jesmo. Da li smo povećali po hektaru sa devet na 18 hiljada dinara u 2023. godini? Jesmo. Da li smo za 2024. godinu poljoprivrednicima obezbedili, odnosno uveli refakciju od 50 dinara, znači, povraćaj akcize plus na NIS karticu, koja se i do sada delila, sad će samo biti uz e-agrar to kontrolisano, korigovano, pa neće više moći da se radi, zloupotrebe? Jeste. I vi malopre i vama slični poslanici kažu smanjuje se broj gazdinstava. A šta taj podatak tačno govori? Pa da kroz e-agrar, uvodeći red, smanjili smo za 160.000 gazdinstava, ali to fizički nisu bili poljoprivrednici, nego oni koji su zloupotrebljavali poljoprivredu i državni budžet i uzimali subvencije, a nisu se bavili poljoprivredom. I u ovih 300.000 ih ima još, da se razumemo. I to vi vrlo dobro znate. Prosto je bio napravljen sistem u poljoprivredi tako da radio ne radio uzmeš subvenciju države, pa nema veze, imaš tamo neku njivu koju si nasledio od bake, dede, koga već, uz dužno poštovanje, sve poštujem, može, ali je ne obrađuješ nego je daš nekome, uzmeš zakup na crno i onda još uzmeš subvenciju. Jel tako? Tako je, znate i vi da se to dešava u masi slučajeva.
Zašto onda sad pričamo o tome? Hajde da pričamo o onome šta je urađeno i gde je tu greh države.
Kažete – prosipale su se jagode. Da vam kažem nešto, te jagode, koju ste sliku okačili s društvenih mreža, odnosno uveličali, je bio jedan proizvođač kome su vraćene zbog viška vode od poplava koje bi išlo u izvoz. Apsolutno znam koja je slika, tako da nema šanse da ćete mi sad objasniti da je nešto drugo. Nema veze, to sve koristi za političko potkusurivanje, pa može i tako.
Onda kažete pšenica, pa jeste, prošle godine je bila 42 dinara u novembru. Naši poljoprivrednici su mislili neki da će i dalje rasti cena, nisu prodali, ostale su im prelazne zalihe, sada je cena pala, ali ne u Srbiji, cena je pala u Evropi. Ponavljam se, ali ne vredi, pošto i vi imate mantru kako je Srbija jedina kriva zato što je cena kukuruza i pšenice takva kakva jeste, ja moram da vam kažem – nije istine. Pa smo za suncokret prošle godine dali pet milijardi, neko reče nije isplaćeno. Nije istina. Isplaćeno je četiri milijarde 860 miliona dinara. Nisu isplaćeni oni koji su na nekoj dopuni, ali ne možemo da nije isplaćeno nešto što je 95% isplaćeno. Nije fer i nije pošteno.
Onda, što se tiče ovih subvencija za ratare i problema koji ratari imaju, ja nijedne sekunde nisam sporila da su oni sada u problemu trenutno zbog cene koja je takva kakva jeste. Intenzivno s njima razgovaram, kao što sam razgovarala kad se pšenica skidala. Vi vrlo dobro znate da su robne rezerve po zaključku Vlade izašle u trenutku kad je pšenica bila 18 dinara, po 25 dinara plus PDV 28 i da smo otkupili 200.000 tona pšenice. To je interventna mera države.
Isto tako niste rekli da smo malinarima zbog razlike u otkupnoj ceni obezbedili i kreditnu liniju i moratorijum. Zašto to sve preskačemo? Mi reagujemo shodno tržištu koje je takvo kakvo je u 2023. godini. Mislim, ne razumem.
Evo, i sada se spremamo da prekosutra na Vladi iznesemo zaključak kojim ćemo ratarima izaći u susret, u zamenu im dati neko đubrivo kako bi oni mogli da premoste ovu godinu koja je takva kakva je. Vrlo se država bavi time. Vrlo postoji strategija.
Kažete – stočarstvo je svake godine sve manji i manji broj. Možda da, a možda i ne, to niko ne može odgovorno da tvrdi pošto su registri takvi kakvi jesu. Kad budemo sredili registar životinja, kad budemo tačno znali šta se dešava, onda ćemo moći da znamo da li se realno smanjilo ili ne.
Ako pričamo o proizvodnji mleka, ona se nije smanjila. Mi smo 2022. godine finansirali 800 miliona litara mleka. Kad pogledate statistiku unazad 15 godina, to se nije smanjilo. Da li se broj krava smanjio? Možda jeste, ali onda smo radili na kvalitetu, pa smo dobili bolji prinos.
U svakom slučaju, pogledajte statistiku, 800 miliona litara mleka smo otkupili i finansirali kroz to, subvencionisali. Zaista, možemo da o svemu polemišemo, ali ne možete da sporite da država nema reakciju. Vi sada spočitavate državi nešto što je evropsko tržište. Pa, to nije uloga države.
Uloga države je da reaguje, pomogne. Ako je sa 40 milijardi budžet na 114,5, pa onda je nešto država, slažete se, uradila. Puno propisa promenila, uvela red, ide u kontrolu, sklanja one koji uzimaju novac poljoprivrednika, a nisu poljoprivrednici. Sve smo to u toj 2023. godini uradili. Složićete se. Hvala vam.

Hvala lepo.
Dva minuta imate pravo, gospođo Tomić.

Niko ovde nije govorio o blagostanju, već je govorio o ulaganjima u poljoprivredu, koja su mnogo veća, nego što su bila, a vi, gospodo, za vreme Dušana Petrovića imali ste ukupan budžet za poljoprivredu i trgovinu od 22 milijarde dinara, 22 milijarde dinara. Nije bilo subvencija ni po grlu, ni po hektaru. Po hektaru ste uveli tek tada a iznosila je 6.000 dinara i savetnike koje je plaćalo ministarstvo, 1.800 njih koji su išli i uzimali novac od ministarstava, a nisu znali uopšte da daju ni adekvatnu podršku poljoprivrednicima.

Ono što je najgore, pustili ste SSP da reaguje, da Srbija izađe na tržište sa poljoprivrednim proizvodima bez prelaznih odredbi i bez podrške IPARD fondova, odnosno Evropske unije. Za vreme Aleksandra Vučića 2013. godine, tek tada su otvoreni pregovori sa Evropskom unijom. Znači, vaša politika je rezultat svega ovoga. Mi smo morali godinu po godinu permanentno da radimo i sa Evropskom komisijom, a bogami i sa poljoprivrednicima, da se jednostavno osposobi mehanizam tržišta.

Sada kada dolazimo u situaciju da imamo ukrajinsku krizu, imate problem, normalno sa cenom đubriva koja nije samo u Srbiji. Svuda je ta cena đubriva skočila pet puta, nego što je bila. Svuda je cena goriva skočila zato što je jednostavno takva cena energenata za vreme i ekonomske krize i krize koja je nastala u Ukrajini, a ko zna i kakva će biti, s obzirom na rat u Bliskom istoku.

Prema tome, Srbija promptno reaguje na sve promene koje se dešavaju na tržištu i nemojte nama da spočitavate te probleme.

Ono što je pokušala ministarka poljoprivrede da vam kaže je da uvodimo disciplinu, da oni ljudi koji se zaista bave poljoprivredom dobijaju podršku države i da u svakom trenutku mogu da budu u kontaktu sa tom državom i e-agrar, uvođenje digitalizacije, a na kraju krajeva i popis poljoprivrednih gazdinstava, koji se zaista obrađuje od strane vlasnika ili zakupodavaca i da ta poljoprivredna gazdinstva su zaista registrovana za ono čime se bave, a ne da se bave nekim drugim stvarima. Hvala.

Hvala vam.
Dalje po amandmanu.

Može replika?

Imate vreme od grupe, ako hoćete.
(Nebojša Cakić: A, zašto ne replika? Zašto ne replika?)
Gospodine Cakiću, hoćete vi da vodite sednicu?
(Nebojša Cakić: Zašto ne date repliku?)
Vi možete da govorite, a vi, gospodine Cakiću, dođite slobodno, ako imate neku potrebu. Dođite.

Samo da razjasnimo jednu stvar.

Prvo, što se tiče malina, tu ministarka apsolutno niste u pravu. Jagoda tačnije. Jagode nije samo bacao jedan proizvođač i vi verujem da to vrlo dobro znate, ali sada da ne upadam u dublju diskusiju.

Sa druge strane, vi imate samo jedan ugao gledanja i od toga ne odstupate. To da odstupaju cene i da konstantno pričate da je to vezano sa Ukrajinom nije to samo ove godine. Ministarstvo poljoprivrede treba da se bavi i tržištem, i to vrlo dobro znate. To piše i u Zakonu o ministarstvima.

Vrlo rado ću vam pojasniti i reći o tome sve šta znam i predstaviću vam u stvari gde je problem. Vi očito ne želite o tome da čujete, jer vi imate jedan ugao i to je to.

Sa druge strane, kada govorite o malini, cena maline jeste bila prošle godine 600 dinara, ali nisu poljoprivredni proizvođači tražili 600 dinara. Ko je rekao u predizbornoj kampanji da će biti cena maline 600 dinara i znate da je to bio problem poljoprivrednih proizvođača koji nisu bili isplaćeni dugo, dugo vremena. Oni su ušli u novu sezonu bez novca koji je trebao da bude isplaćen.

Isto tako, ako već toliko radite u Ministarstvu poljoprivrede treba da napravite proračun za svaku poljoprivrednu kulturu, da tačno zanate koliko jednog poljoprivrednog proizvođača košta jedan hektar maline, jedan hektar kupine, jedan hektar borovnice. Ne znam da li znate, ali treba da verujete u to što kažem, da su ove godine malinari bili u minusu, jako puno i da sledeće godine oni trebaju da prežive i da odvoje od svojih sredstava da opet ulože u narednu godinu. Ista situacija je bila i sa malinom i sa kupinom ove godine koja je bila 80, 90 dinara.

Ja vam kažem zato što znam. Ja sam sa tim ljudima svaki dan, a da ne pričam o ratarstvu, ali šljiva, jagoda, malina, kupina, ti zasadi više neće postojati. Ako još jedna godina bude ovakva, jagodaste voćne vrste više neće biti. Hvala lepo.