Zahvaljujem, predsedavajući.
Iskreno, nisam znao da je u poslaničkim pitanjima dozvoljeno da postavimo pitanje Ilonu Masku vezano za Tviter objave, ali, eto, doživeli smo i to.
Dame i gospodo narodni poslanici, proteklih dana u više medija, kako štampanih, tako i elektronskih, pratimo informacije o višemilionskim aferama dvoje ključnih ljudi iz opozicije. U pitanju je jedan stari lider opozicije, dobro poznati tajkun Dragan Đilas, ali i jedan novopečeni lider opozicije, Miroslav Aleksić.
Jedan je sam prijavio da je u vreme dok je bio na vlasti, dakle od 2004. do 2013. godine… Dakle, u tom periodu je obavljao razne važne državne funkcije. Da podsetim, direktor Narodne kancelarije predsednika Republike, zatim ministar u Vladi zadužen za Nacionalni-investicioni plan, potom gradonačelnik Beograda, najgori gradonačelnik Beograda, ako smem da dodam. Dakle, u tom periodu je prihodovao 619 miliona evra i to je sve sam prijavio lično. Dakle, on, njegove firme i povezana preduzeća za vreme dok je bio na vlasti prihodovale su ukupno 619 miliona evra, a za sve vreme, dakle za 20 godina poslovanja, od 2002. do 2022. godine, njegovih 11 firmi je ostvarilo prihod od preko milijardu evra, tačnije 1.067.694.650 evra.
Odmah da kažem, ovo nije ničija paušalna procena, ovo ne tvrdi niko iz SNS, ovo su zvanični podaci Agencije za privredne registre, podaci koje je sam Đilas prijavio.
Evo kako to izgleda: 2002. godine - 1.300.000, 2003. godine - skoro dva miliona evra, 2004. godine – šest miliona evra, nešto više, 2005. godine – 32 miliona evra, 2006. godine – 54 miliona evra, skoro 55, 2007. godine - 88 skoro miliona evra, 2008. godine – 80 miliona evra, 2009. godine – 70 miliona evra, 2010. godine – 63 miliona evra, 2011. godine - skoro 65 miliona evra, 2012. godine – 53 miliona, itd, itd.
Primetićete da je nagli rast njegovih prihoda počeo baš 2005. godine, kada je bio direktor one nepostojeće narodne kancelarije, kancelarije koja je i izmišljena upravo da bi Đilas imao neku funkciju u državi u to vreme, a najveću zaradu njegove firme su ostvarile baš 2007. godine, skoro 90.000.000 evra, kada je obavljao funkciju ministra u Vladi zadužen za Nacionalni, Đilasov, pardon, investicioni plan.
Dakle, Đilasov politički uspon srazmerno povećava prihode njegovih firmi. U godinama kada su građani Srbije drastično ili rapidno siromašili, Đilas se bogatio do enormnih granica. Smatram da tužilaštvo i svi nadležni organi moraju podrobno da ispitaju kako je funkcionisala Đilasova političko-finansijska hobotnica koja ga je napravila milijarderom.
Drugi tajkun, ili bolje reći tajkunčić, nešto mlađi od Đilasa, ali ispostaviće se vrlo dostojan Đilasov učenik, a to je ovaj novopečeni lider opozicije Miroslav Aleksić, narodni poslanik, za koga ovih dana čitamo da je krajnje sumnjivim transakcijama i najgorim mogućim muljanjem sa svojim tastom zgrnuo čak 55 miliona dinara
Evo, ovako to izgleda: 17. aprila 2012. godine - uplata od preko četiri miliona dinara; 12. aprila 2012. godine - skoro 12 miliona dinara; 28. februara 2012. godine - četiri i po miliona dinara; 15. juna 2011. godine – devet i po miliona dinara; 4. maja 2011. godine – preko 2 miliona dinara itd.
Šema je sledeća, predsedniče – osnuješ NVO sa ćerkom i zetom, iskoristiš svoj položaj, svoju funkciju, iskoristiš politički uticaj svoga zeta i prebaciš na svoj račun i račun svoje porodice 55 miliona dinara. Ako ovo nije vrhunski primer i kriminala i korupcije i nepotizma i sukoba interesa i zloupotrebe službenog položaja, ako želite, ja onda ne znam šta je primer.
Za sam kraj, nije nimalo slučajno da su i jedan i drugi, odnosno da će i jedan i drugi nastupiti na istoj listi na predstojećim izborima i dobro je da budu na istoj listi, dobro je da svi oni zajedno budu na istoj listi, da građani Srbije mogu da biraju između politike budućnosti, koju predstavlja Aleksandar Vučić i politike povratka u prošlost i ovakve lopovluke koji predstavljaju njih dvojica.
Zahvaljujem, predsedavajući.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik!)
