Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve koji to nisu već učinili da ubace svoje identifikacione kartice.
Elektronski sistem je konstatovao prisustvo 112 narodnih poslanika, što je više od 84 i imamo uslove za dalji rad.
Utorak je, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje?
Reč ima Jelena Jerinić.

Zahvaljujem.

Građani i građanke već znaju da mi nismo propustili ni jednu priliku da ovde postavimo pitanje ministrima i drugim državnim funkcionerima. Nažalost, neka pitanja koja smo postavili ostala su neodgovorena i u tome prednjači svakako predsednik parlamenta, koji i dalje izbegava odgovore na pitanja o tome gde se nalazi Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora. Zbog toga smo mi protiv njega i protiv nekoliko njegovih saizvršilaca podneli krivičnu prijavu.

Drugi na listi po neodgovorenim pitanjima je ministar Gašić i zato ću ja danas iskoristiti priliku da njemu postavim neka od tih pitanja ponovo i dodaću još neka pitanja, koja se uglavnom odnose na vođenje kadrovske politike u policiji.

Mislim da je dobro za sve vas da naučite kako se odgovara na pitanja, s obzirom na to da ćete uskoro odgovarati i pred sudom, čim siđete sa vlasti.

Često vaše kolege ovde optužuju da se mi zalažemo za lustraciju. Tačno je da mi mislimo da mnogima od vas treba da bude zabranjeno bavljenje bilo kakvim javnim poslom, zbog sve štete koju ste naneli ovoj zemlji. Međutim, mi se prevashodno zalažemo za vašu krivičnu odgovornost, a to će omogućiti informacije koje ovih dana cure upravo iz vašeg kriminalnog sistema. Znate kako kažu - ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obiju.

Za početak, želim da pitam ministra policije koliko je puta u protekle dve godine raspisivan konkurs za direktora policije i zašto nijednom? Da li je to opet nije zakazao sistem i nema ni jednog jedinog kandidata za direktora policije, pa vi morate da ga glumite ili vam je prosto toliko važno kadriranje u policiji da nikom ne možete to da prepustite?

Zeleno-levi front je skovao jedan izraz za SNS i vaše saradnike, a to je - kriminalna elita na vlasti. I ovde su se neki prepoznavali u tom izrazu, a i neki van parlamenta, pa smo tako dobili dve tužbe od "Milenijum tima", koji je vaša omiljena firma za nameštanje poslova.

Ono što saznajemo poslednjih dana, da se vi ne bavite samo privrednim kriminalom. Primer za to je policija u kojoj se progone oni koji su profesionalci a brane se i štite oni koji su kriminalci. Tako je na primer policajac Tumanović takođe dobio krivičnu prijavu i bio u pritvoru, a on je, recimo, izjavio da novac od droge dele SNS i BIA, kao i da se na vrhu piramide nalaze braća Vučić, nekadašnji ministar Stefanović i Dijana Hrkalović. Takođe je svedočio o tome da je postojao spisak od 1.500 policajaca koji nisu bili podobni za SNS i koji su zbog toga raspoređeni na niža radna mesta ili su isterani iz MUP-a.

Sličnu sudbinu doživljava i inspektor Dragan Kecman, koji je radio na slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.

Ministre Gašiću, pitala sam vas pre četiri meseca, zbog čega je službenom tajnom proglašena procena bezbednosti za inspektora Milenkovića i Mitića, kojima je ugrožen život i kojima je prećeno likvidacijom zbog otkrića plantaže marihuane u Jovanjici? Vi ste ovde sedeli danima braneći kriminalce koji su optuženi u tom predmetu, a optuživali ste službenike policije, kojom rukovodite.

Isto tako, u vašem sistemu, koji nije zakazao, neko štiti načelnika Beogradske policije Milića, koji je na konferenciji za medije 3. maja pokazao spisak dece koja su navodno trebala da budu ubijena u "Ribnikaru". Vi ste stajali iza njega, čuvali ste mu leđa.

A o vođi bande huligana, visoko pozicioniranom žandarmu Nenadu Vučkoviću, niste rekli ni jednu jedinu reč. On je istovremeno radeći u Žandarmeriji bukvalno upravljao kriminalnom organizacijom, izdavao naređenja, koordinirao aktivnosti, ali i izvlačio iz nezgodnih situacija. U barem šest slučajeva tužilaštvo i policija nisu reagovali, ignorisali su dokaze o njegovoj uključenosti u organizovani kriminal. Da li će neko u policiji odgovarati jer mu je omogućio da uništi ključne dokaze sa telefona njegovog ortaka Aleksandra Stankovića, osvedočenog kriminalca?

Konačno, vi ćete, ministre Gašiću, sigurno znati da li je Vučković i dalje zaposlen u policiji? Da ne čuvate možda mesto direktora policije baš za njega? Zahvaljujem.

Samo s tim kriminalom i kriminalcima, jel to mislite na onih 619 miliona ili na onu milijardu što je uzeo tajkun koji vas je sad postrojio na listi? Ili je to isto?
(Jelena Jerinić: Isto.)
Da, isto je, kao što ste i vi isti. Sve je to isto.
Reč ima Žombor Ujvari.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dobro jutro želim svima.

Granični prelaz Horgoš-Reska je jedan od najvažnijih i najznačajnijih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske, o tome smo mi, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, već više puta govorili u ovom visokom domu.

Granica se nalazi na teritoriji opštine Kanjiža, iz koje ja dolazim i zahvaljujući zalaganjima Vlade Republike Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i saradnji SVM-a i SNS-a radovi na infrastrukturi graničnog prelaza sad su u završnoj fazi.

Pored velikog graničnog prelaza Horgoš 1 se nalazi mali granični prelaz Horgoš 2. Radno vreme ovog graničnog prelaza je od 7.00 do 19.00 časova svaki dan. Upravo zbog toga zaposleni i studenti, đaci koji rade i uče u Mađarskoj svakodnevno koriste i malogranične prelaze i nažalost imaju ozbiljnih poteškoća oko prelaza, posebno radnici koji rade u noćnim smenama, odnosno opis njihovog posla zahteva da idu u Mađarsku van radnog vremena ovog graničnog prelaza.

Na autoputu je zabranjen promet biciklista i pešaka. Nažalost trenutna situacija je takva da radnici često biciklom i peške prelaze državnu granicu da bi stigli na posao na vreme.

Iz ugla bezbednosti saobraćaja ovo je, naravno, jer i pešaci i biciklisti moraju da saobraćaju među opasnim saobraćajnim uslovima, posebno posle zalaska sunca.

Kako bi izbegli duge redove na granicama i kako bi prešli pešice radnici često parkiraju automobile na srpskoj strani granice, prepešače, a zatim nastavljaju put drugim vozilom.

Prilikom prelaska male granice ova parkirana vozila predstavljaju problem i iz ugla bezbednosti saobraćaja, jer se nalaze na nezgodnom mestu pored puta.

Bilo je bezbroj provala u automobile i vandalizme, a počinioci nažalost nisu pronađeni.

Članovi mesnog Odbora Saveza vojvođanskih Mađara u Horgošu već duže vreme razmišljaju o načinu rešenja situacije i u skladu sa koalicionim sporazumom potpisanim sa SNS predlažemo da se radno vreme graničnog prelaza Horgoš 2 produži, idealno na 00-24 časa.

Smatramo da postoji rešenje i za nepropisno parkirane automobile pored puta koje ne bi zahtevalo velika infrastrukturna ulaganja države.

Naime, nedaleko od izlaznog terminala se nalazi prilično velika asfaltirana površina u vlasništvu državu. Ovu površinu treba osposobiti, tako da oni koji ostavljaju vozila mogu da ih parkiraju bezbedno, pod nadzorom i u skladu sa saobraćajnim pravilima.

Znajući da srpsko-mađarski bilateralni odnosi i dalje savršeno funkcionišu, da političari dve zemlje redovno pokazuju rezultate, da će uskoro početi železnički putnički saobraćaj između dve zemlje, zamolio bih Vladu Republike Srbije da pomognu u rešenju ovog pitanja.

Pitanja koja upućujem su sledeća – na koji način je moguće produžiti radno vreme graničnog prelaza Horgoš 2 – Reska 2 kako bi se rešio problem?

Drugo pitanje je – na koji način se može ciljano iskoristiti asfaltirana površna kod graničnog prelaza i pretvoriti u parking?

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Đorđe Miketić.

Hvala vam, predsedavajući.

Evo, ja imam pitanje za ministra Gašića, kao i moja uvažena koleginica.

U julu sam postavio pitanje – šta je sa krivičnom prijavom protiv Aleksandra Šapića, bivšeg gradonačelnika Beograda, koji je pretio vlasnici restorana i njenoj deci?

Ovde sam pustio snimak na kojem se čuje glas bivšeg gradonačelnika kako Ljiljani Đokić izgovara – ti si ugrožena i deca, sama si to tražila.

Krivična prijava protiv Aleksandra Šapića se nalazi u policiji još od 7. decembra 2022. godine. U julu sam ove godine postavio pitanje ministru Gašiću i nema odgovora.

Da li je potvrdila policija verodostojnost ovoga i zašto nije? Zašto nije potvrđena verodostojnost glasa gradonačelnika na pomenutom snimku? Zato vas pitam – zašto mi niste odgovorili i zašto štitite nasilnike?

Dragi građani, o ostavci Gašića ćemo odlučivati 17. decembra. Dan kao stvoren da ispunimo zahteve protesta, a zahtev, jedan od zahteva od protesta je smena ministra Gašića.

Pitanje za ministra Selakovića. Još jedan radnik je poginuo u Srbiji. Jedan je poginuo, a drugi je vrlo teško povređen, kritično povređen u fabrici „MeiTa“ u Obrenovcu. U Srbiji jednom nedeljno pogine radnik.

U julu kada je poginuo radnik u Nišu, kada ga je zatrpala neka zemlja, postavio sam pitanju ministru Selakoviću – gde su te inspekcije rada koje ste naložili i koje ste obećali građanima Srbije? Zašto ih nema? Kako to brinete o radnicima koji su bukvalno u robovlasničkom odnosu, naterani da rade najteže i najopasnije poslove, bez zaštite i bez nadzora država?

Očekujemo hitnu reakciju nadležnih institucija i Ministarstva rada da se tačno utvrdi šta se desilo u fabrici „Meita“ u Obrenovcu.

Srbija mora biti mesto za dostojanstven i bezbedan život svakog radnog čoveka.

Ministarki zaštite životne sredine – da li znate da građani Mladenovca nedeljama i već mesecima ne izlaze iz svojih stanova. Neko noću pali kablove na 500 metara od centra, u bivšoj fabrici „Petar Drapšin“. Količina purana i dioksina je nepodnošljiva. Ljudi sakrivaju svoju decu i sebe same u stanove.

Paljenje kablova, pored pomenutih gasova koji su užasno štetni, kancerogeni i mutogeni, to znači ne samo da su štetni ne samo za ovu generaciju i izazivaju kancere, nego izazivaju mutacije za sledeće generacije.

Hitno molim da se pošalje inspekcija za zaštitu životne sredine da zatvori ljude koji to rade. Pritom, ne zna se ko to radi. Mi ne znamo koje se pravno društvo sada nalazi u fabrici bivšoj „Petar Drapšin“ i noću pali kablove. Čitavom rečicom se prenosi dim, smrdljivi.

Za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, gospodina i ministra Vesića – 20. oktobra je oglašena javna prezentacija urbanističkog projekta prostornog kompleksa za Beogradski sajam. Namena Beogradskog sajma je uređena važećim planom Generalne regulacije Beograda koji upućuje obavezno donošenje Plana detaljne regulacije, kojim bi se razradila namena, način uređenja i izgradnje u prostornoj celini. Pre nego što Plan detaljne regulacije bude usvojen svako urbanističko uređenje izgradnje u okviru Beogradskog sajma je nezakonita.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, član 33. nalaže hijerarhijsku usklađenost planova nižeg reda sa planskim dokumentima višeg reda, kao i izričitim zahtevima plana generalne regulacije Beograda. Stoga, Plan detaljne regulacije predstavlja zakonski osnov na osnovu koga bi u budućnosti mogao biti izgrađen bilo koji pojedinačni urbanistički projekat za prostornu celinu Beogradskog sajma, pa čak i sa „Milenijum tim“ koji je krišom kupio Beogradski sajam.

Trenutno se na Beogradskom sajmu održava Sajam knjiga. Poštovani građani, sledeće godine, ako ovi ostanu na vlasti, nećemo imati gde da kupujemo knjige na čuvenom Beogradskom sajmu zato što planiraju da ga sruše.

Stoga, zašto kršite zakon, ministre, i kada ćete povući ove odredbe? Pozivam stručnu javnost da zaista damo sve primedbe i da srušimo ovu tendenciju nezakonitog rušenja Beogradskog sajma.

Hvala vam još jednom i 17. decembra ćemo rešiti sva ova pitanja, ako ne dobijemo odgovor, a nećemo dobiti po staroj praksi. Hvala vam.

Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja sam u razgovoru sa ljudima koji žive na jugoistoku Srbije više puta postavljao ovde poslanička pitanja koja se tiču skoro svakog čoveka koji dolazi u vreme da razmišlja po penziji i na sednici kada je tu bila Vlada to sam i našoj premijerki postavio pitanje.

Još jednom ću postaviti pitanje vezano za ove naše ljude koji su otišli u penziju, koji treba da odu u penziju pre 65 godina – da li i kada ćemo iznaći mogućnost da sa tim ljudima ne naplaćuju kaznu, da se njima ne uzimaju kazneni poeni za svaku godinu koliko ranije odu u penziju od 65 godina?

Mislim da je to potrebno i velika potreba da to rešimo. Očekujem da ćemo to rešiti u narednom periodu.

Jedna od stvari oko koje sam ovih dana imao dosta razgovora sa ljudima, a evo današnjih dana, danas i sutra, ovde je kod nas set zakona gde je jedan od tih zakona vezan za suđenje u razumnom roku, gde će u okviru toga biti rešenje problemi velikog broja naših ljudi koji su otišli na tržište rada, koji su izgubili svoja radna mesta u društvenim firmama. Ti ljudi, ima ih veliki broj, ali ja sam razgovarao sa ljudima u Nišu, Svrljigu, okolnim opštinama gde radnici elektronske, mašinske industrije koji su tužili, kojima nisu obezbeđena sredstva, sada ćemo imati mogućnost da se njima reši problem i to na način koji je najbolji za njih. Imaće mogućnost da se obeštete, da za ono što su radili nisu dobili sredstva, da to bude njima urađeno i da to bude njima isplaćeno na način kako to je najbolje za njih.

Ali imamo sada tu jedan problem da dosta tih ljudi koji su izgubili radna mesta, koji su imali poverenja, a nisu hteli da tuže državu, da tuže zemlju, sada za te ljude nema rešenja pošto ćemo sada rešiti one koji su imali tužbe.

Zbog toga moramo da iznađemo mogućnost da i onima koji nisu tužili, a imaju sve potkrepljeno dokazima da su radili, da su bili prisutni, a da im nisu isplaćene zarade, moramo naći rešenje i za njih, i to je pitanje našem sadašnjem ministru, gospodinu Selakoviću, ministru za rad i socijalnu politiku, kako i na koji način da te ljude obeštetimo za sve ono što su radili, a nisu tužili svoju zemlju. Još jednom siguran sam da će to biti rešeno na najbolji način, a velika potreba svih ti ljudi jeste pošto su ljudi već u nekim godinama, neki su prešli 65 godinu, neki su otišli u penziju, nemaju dovoljno sredstava. Taj dug koji oni imaju u tim firmama, kojima će država isplatiti onima koji su tužili, to će njima sutra značiti, da sve ono što su radili, koji imaju određena dugovanja za komunalne delatnosti, to će njima stvarno mnogo značiti. Još jednom siguran, sam da to mora biti rešeno na najbolji način, a posebno akcentiram i za naše ljude koji odu ranije u penziju od 65 godina da se njima više ne naplaćuju kazneni poeni. Hvala još jednom.

Milovan Jakovljević.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, imam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, jer 14. septembra ovde je 14 potpisnika predstavnika Udruženja malinara se sastalo u Ivanjici i pozvalo me na taj sastanak i ovlastilo me da predam zahtev predsedniku Republike, kao po njihovim rečima, najvećem autoritetu koji može da posreduje kod svih relevantnih državnih institucija i ako sam ih ja upozorio da predsednik Republike nema mandat za to ni po zakonu ni po Ustavu, ali eto, oni su pokušali i ja naravno, nisam iskazao svoju isključivost i gordost i uredno sam to na pisarnici podneo. Prihvatam i to da predsednik Republike ne može ovim da se bavi, ali mogao je da prosledi nekome. Javno ga pitam šta će uraditi ako se ugasi proizvodnja malina, posebno u ovom ruralnom delu Srbije, Zlatiborskom, Kolubarskom, Mačvanskom i ostalim okruzima.

Takođe, imam pitanje do kada ćete da favorizujete Zakon o budžetu, odnosno o budžetskom sistemu u odnosu na ovaj relevantni Zakon koji se tiče finansiranja lokalnih samouprava. U Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava eksplicitno piše da 1,7% ukupnog BDP u tekućoj godini se mora rasporediti jedinicama lokalne samouprave. Pohvalno je što je sedam hiljada milijardi BDP ove zemlje, znači, 111 milijardi da se rasporedi. Vi godinama, 12 godina raspoređujete svega 33 milijarde i tako zakidate lokalne samouprave. Vršite kompletno centralizaciju države, tako da, recimo, mojoj Ivanjici umesto milijardu 83 miliona lokalna samouprava dobija 322 miliona, a onda se zahvaljuju državnim institucijama što dobiju za četiri godine svog mandata 220 miliona za glavnu recimo, ulicu u Ivanjici.

Pitam Ministarstvo poljoprivrede, da li će napokon primiti nezadovoljne proizvođače koji su evo, juče protestvovali u Kraljevu, Požarevcu, Dolovu, Guberevcima itd.

Takođe, pitam Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, da li možemo na neki način, a sve u skladu sa onim famoznim Sporazumom SSP iz 2013. godine, da li možemo da zaustavimo nekontrolisan uvoz. Da li tamo u članovima 32, 40 i 41. postoji mogućnost da u određenim slučajevima sprečimo nekontrolisani uvoz. Tri puta sam pitao resorno ministarstvo i tražio obaveštenje o tome da od Nove godine do 1. oktobra daju podatke koliko je mesa i mleka uvezeno, ko su uvoznici, da li su to samo trgovci, proizvođači ili i jedni i drugi?

Naravno, o svemu ovome bi mogli da pričamo i na Odboru za poljoprivedu, ali tamo nema ko da nas čuje, jer izvršna vlast je pobrkala lončiće i pomislili su da smo mi ti koji treba da polažemo račune Ministarstvu poljoprivrede, a ne obratno.

Imam jedan konkretan predlog i pitanje, da li ima neko da čuje u ovoj zemlji da proizvođači mleka, koji imaju priznajem, dobre podsticaje od 19 dinara, i to bi se reklo da nije loše, međutim, koliko je realno u praksi da poljoprivredni proizvođači dobiju tih 19 dinara, ili to na neki način pripadne mlekarama. Naš konkretan predlog i molim vas, da ovo Vlada čuje i razmotri da subvencije i podsticaji idu po grlu, umatičenom grlu, tako da se izjednači mogućnost i malih proizvođača mleka koji imaju jednu, dve krave. Podsetiću vas da 90% proizvođača mleka ima od jedne do devet krava, a preko 10 krava svega 10%. Da li je u interesu nekome da se ugase mali proizvođači i da se svi pretvorimo u jeftinu radnu snagu, uključujući i ratare i stočare i voćare, i ljude koji se bave organskom hranom, a posebno autohtonih vrsta životinja i biljaka.

Ja ću podsetiti i pitati resorno ministarstvo da li su isplaćeni podsticaji i subvencije za proizvođače autohtonih vrsta životinja, posebno onih u našim ruralnim predelima kao što je Raška oblast i tome slično? Hvala lepo.