Iskreno ne znam zašto se spominje 2008. godina kada su formirane lokalne koalicije u nekim mestima koje su posle razvrgnute između SRS i DSS, a ni 2012. godine podrška Tomislavu Nikoliću u drugom krugu, jer je činjenica da ste vi već 2015. godine krenuli u obračun unutar stranke sa svakim ko je želeo saradnju sa SNS. Vi ste izbacili iz stranke svakoga ko je hteo ili se zalagao, pa niste sve, ja sam otišao sam, eto, tako da niste sve.

Vi ste imali kovanicu, vaša tadašnja predsednica, Vučićevi zamenici gradonačelnika Andrija Mladenović, Borko Ilić i ostali, a to ste sve radili da biste na kraju završili tamo gde uvek završite na bini sa Bojanom Pajtićem, Borisom Tadićem, Čedom Jovanovićem i svim ostalim ispred Skupštine u Kralja Milana. I to vam je to.

Svaki put kada kažete da ćete raditi nešto ili sarađivati sa strankama nacionalne orijentacije vi završite na kraju sa Draganom Đilasom, kao što ste završili sad. Sada više nije u pitanju to zašto niste sarađivali sa SRS u prošlosti, zašto niste u sadašnjosti sarađivali sa SNS, vi sad više ne možete da sarađujete ni sa Dverima i Zavetnicima jer neće da se zavetuju da će ići posle izbora sa Draganom Đilasom. Vi ne možete ni sa kim ko neće javno da obeća da će sarađivati sa žutima, i to je vaša jedina politika i nemojte podsećati ni na 2012, ni 2008. godinu, ni na bilo šta drugo. Vaša politika je bila i ostala, posebno ove grupe koja je preostala, pod tim, doduše nešto izmenjenim nazivom, jeste uvek i u svakoj prilici sa žutima. Doduše, ovaj put su malo riđi, ali to mu dođe na isto. Hvala.

Prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.

Pošto smo pred kraj da samo nekoliko stvari preciziram.
Kao što je gospodin Martinović malopre rekao, predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije nije potpisao, niti je usmeno prihvatio plan. Molim vas slušajte me precizno. Predsednik Republike, kao šef države, i ministar spoljnih poslova imaju tu snagu da njihova reč može da predstavlja obavezujući akt na neki način. Zašto to govorim? Zato što je u konstataciji Borela, Borelja, kako god ga zovete, ne, ne Borelja, na Savetu EU jasno rečeno da je Srbija saglasna sa onim delovima plana na koje nije stavila rezerve, a naglasili su da je Vučić stavio rezerve, odnosno nije prihvatio dva dela koji se tiče nezavisnosti Kosova, koji se tiče članstva u međunarodnim organizacijama. To je zvanično tumačenje i zvanično o tome su obaveštene sve države članice EU.
Kada je reč o briselskom, znači, zato što je to Sporazum o normalizaciji, a ne o priznanju i ja sam samo hteo da preciziram da je veoma važno da upotrebljavamo reči i veoma je važno da se kaže da mi nismo prihvatili te dve odredbe da sutra neko ne bi rekao da smo mi to i ako ga nismo potpisali na usmeni način prihvatili.
To govorim zbog toga što međunarodno-pravne posledice takvih stvari znaju da budu veoma teške. Usmeno izrečene obaveze i obećanja pojedinih ministara spoljnih poslova ili predsednika ili premijera su imale, na primer, posledice na međunarodno-pravni status Grenlanda. Norveški ministar se usmeno odrekao Grenlanda i kada se promenila vlast tužili su Međunarodnom sudu pravde koji je presudio da je reč ministra spoljnih poslova imala pravnu snagu i Grenland je ostao Danskoj.
Želim samo da još dodam ono o čemu ste vi govorili. Iz onoga što ste vi sada govorili, čudi me, pošto vidim da ste protiv opšteg pominjanja tog plana kao neke osnove za dalju normalizaciju odnosa, kako onda i na kojim osnovama razgovarate o nekim mogućim postizbornim koalicijama sa onima koji su se javno izjasnili za prihvatanje tog plana? Ja to ne mogu da razumem, ali vi ste za vreme vaše vlasti razvijali najbolje moguće odnose sa Rusijom, sa Kinom. Što se tiče Rusije gotovo svi koji sede sa ove leve strane su za uvođene sankcija Rusiji.
Što se tiče Kine, takođe, svi govore i svi napadaju to što smo potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini itd, iako smo mi potpisali takve sporazume i u vreme Miloševića sa Rusijom, a u vreme Tadića i Koštunice mislim da smo potpisali sa Turskom.
Govoreći da su to navodno problemi i prepreke za članstvo u EU, što je netačno. Zašto je netačno? Zato što svi znamo da kada ulazite u EU prestaju da važe svi bilateralni sporazumi koji nisu u skladu sa regulativama EU, ali čekajte. Puno ćemo mi zima dočekati, ispratiti pre nego što uđemo u EU. U tom smislu ne vidim gde se nalazi dodirna tačka, osim rušenja postojeće vlasti, ali čini mi se na štetu nacionalnih i državnih interesa.
Da dodam još samo jednu stvar. Ustav u kojem je preambula, podsetiću vas kako je donet. Donet je na referendumu, koji da nije bilo SPS i SRS nikada ne bi prošao. Zašto? Ja to znam, jer kao što znate i kao što sam rekao, sam svedok toga, da je ideja da se produži referendum na još jedan dan, bila je ideja koja je došla upravo, od SRS i SPS i nakon, kada se to završilo, dan posle toga kod Koštunice smo bili Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i ja radosni zbog toga što je taj Ustav donet. Znači, ta preambula je napravljena i doneta na takav način.
Kada pričate o Vučiću i Zakonu o informisanju, moram da budem iskren i precizan. Niste vi pričali, neko je ranije o tome govorio. Vučić nema nikakve veze sa Zakonom o informisanju. I meni i njemu su ga doneli kao dogovor lidera naših stranaka koje su tada u tome učestvovale. Taj sastanak je organizovan u kabinetu Mirka Marjanovića i morate, prema tome biti korektni.
Opet ću reći ja, iz tog iskustva koje sam imao iz tog vremena, nikako nisam hteo da prihvatim promene Zakona o informisanju 2009. godine koji je gurala Demokratska stranka. Svi koji znaju, koji se sećaju tog vremena znate da SPS nije glasala za taj zakon, iako smo bili u koaliciji sa Demokratskom strankom. Zakon je prošao zahvaljujući Čedi Jovanoviću, odnosno LDP-u i Vladanu Batiću. Toliko o slobodi medija.
Kada već govorimo o greškama, iskreno rečeno nemojte da se ljutite, mada nema ko ni da se ljuti, većina je otišla, ali hoću da vam kažem, govorio sam o greškama. Šta vam je trebalo da tražite izbore? Prosto se čudim.
Tražili ste, gledaćete i dobićete rezultat, ali ja mislim da je to vaša velika greška. Što ste se čačkali kada niste sposobni da na tim izborima pobedite. Hvala vam.

Dejan Radenković.

Hvala predsedniče Skupštine.

Uvažene koleginice i kolege, prvi potpredsedniče Vlade Ivice Dačiću, potpredsedniče Vlade i ministre finansija gospodine Mali, uvažene ministarke i ministri, ja ću odmah na samom početku da vratim ovu raspravu na dnevni red.

Socijalistička partija Srbije će bez dileme podržati predlog državnog budžeta zbog toga što je planiranje i vođenje javnih finansija jedan od temelja opstanka naše zemlje u ovim nemirnim vremenima.

Ovako planiran državni budžet osigurava razvojnu i socijalnu ulogu kontinuiteta rasta i ekonomsku i socijalnu stabilnost.

Nastavlja se rast javnih investicija, što obezbeđuje dugoročnu ekonomsku sigurnost za našu zemlju. Ovakav budžet je održiv, jer racionalnije sagledava ekonomske probleme Srbije. Planiran je niži budžetski deficit, niže učešće javnog duga u BDP-u javna ulaganja će premašiti 600 milijardi dinara.

Investicije u Srbiji premašuju sve rekorde i to je zalog za budućnost. Ovakav plan trošenja javnih trošenja javnih sredstava i javnih sredstava u odnosu na države u našem regionu mora se oceniti kao hrabrost države, posebno ako se ima u vidu sa kakvim se političkim i međunarodnim pritiscima Srbija suočava. Ovakav budžet pokazuje snagu Srbije, veru u budućnost i nepokolebljivi kurs ubrzanog razvoja i držanja koraka sa razvijenim zemljama evropskih država.

Poznat sam po tome da ne volim da govorim mnogo o drugima, pogotovo o našim političkim neistomišljenicima, ali moraću ovom prilikom da iskažem jednu dozu rezignacije. To nema veze sa budžetom, reč je o gotovo svim važnim temama gde umesto da dobijemo hirurški preciznu kritiku, ideje kako da budemo bolji ili barem kako da oni budu bolji od nas, mi bivamo iznova uvereni upravo od strane naših protivnika da kada bi mi ovaj posao radili duplo gore da bi ove liste oko SPS i SNS sa partnerima i dalje bile značajnija i bolja opcija.

Očigledno da će ovaj govor moći samo neznatno da ga izmenim i da ga ponovim ovlašćenom govorniku liste oko SPS kada se bude analizirao budžet za 2025. godinu i strateški mogu da kažem da neće biti nikakve razlike. Sumnjam da će biti bitnog porasta mudrosti kod naših izazivača, ali ako ništa drugo, dobro je da umesto izuzetno lošeg koncerta u Skupštini danas sa moje desne strane stižu ipak nekakvi artikulisani stavovi o kojima se može u nekim aspektima diskutovati.

Hajde da malo zagrebemo budžet na strateškom nivou. Budžet nam je stigao u Skupštinu i raspravu o njemu je u oktobru, što nije bila praksa i sa čime se nismo mogli ponositi u nekim ranijim periodima.

Budžet Republike Srbije za 2024. godinu je usmeren na razvoj što podrazumeva nastavak visokih investicija u kapitalne projekte, politiku povećanja plata i penzija, kao i izgradnja zemlje i zaštita životnog standarda građana.

Ono što bih posebno istakao je da ovaj budžet u sebi sadrži sve principe na kojima se temelji program SPS. Socijalistička partija Srbije se uvek zalagala za povećanje investicija u infrastrukturu, što je ključno za ekonomski razvoj zemlje…

Ne znam predsedniče da li čujete da imamo neki eho, ne znam o čemu se radi.

Znači, budžet za 2024. godinu predviđa značajna sredstva za gradnju autoputeva, brzih pruga, škola, bolnica i drugih infrastrukturnih objekata. Okosnica politike SPS je decenijama izgradnja i infrastruktura. Simbol graditelja je Milutin Mrkonjić koji je trasirao put velikih investicija u Srbiji i očekujemo da će jedan državni projekat zasluženo nositi njegovo ime.

Socijalistička partija Srbije takođe podržava povećanje investicija u razvoj privrede i stvaranje novih radnih mesta. Budžet predviđa različite programe i subvencije za ….šta se desilo.

Da li me čujete? Ne.

Da li se čujemo sada?

Dokle ste me čuli, šta da ponovim?

Da nastavim sa okosnicom politike SPS. Simbol graditelja je Milutin Mrkonjić, koji je trasirao put velikih investicija u Srbiji i očekujemo da će jedan državni projekat zaslužno nositi njegovo ime.

Socijalistička partija Srbije takođe podržava povećanje investicija u razvoj privrede i stvaranje novih radnih mesta, što budžet za 2024. godinu predviđa različite programe i subvencije za podršku zapošljavanju mladih i otvaranju novih preduzeća i investicijama u opremu i tehnologiju.

Socijalistička partija Srbije je insistirala na povećanju plata i penzija, što je važno za poboljšanje životnog standarda građana. Budžet za 2024. godinu predviđa povećanje penzija za 14,8%, plate u javnom sektoru za 10%, a minimalne zarade za 17,8%.

Socijalistička partija Srbije je insistirala na tome da se bukvalno zaštiti životni standard građana, naročito socijalno ugroženih kategorija, a budžet za 2024. godinu predviđa uvođenje novog programa socijalne pomoći za najugroženije kategorije građana i proširenje postojećih programa socijalne zaštite.

Ono što je bitno i što želim da napomenem je da budžet predviđa umereno smanjenje fiskalnog deficita, bez krupnih promena u fiskalnoj politici. Budžetom za 2024. godinu napravljen je pomak u dobrom smeru, a mi iz SPS, za razliku od Fiskalnog saveta, smatramo da fiskalni deficit nije previsok za Srbiju. Jedno jedino pitanje je da li ćemo kapital koga ima u svetu u izobilju, a posebno za zemlje kao što je Srbija, uspeti da pretvorimo u kvalitetne investicije, koje će u godinama koje dolaze donositi prinos koji je veći od troška kamate koju budemo plaćali.

Nismo neuračunljiva zemlja, pa nas dugoročno visoke kamate obeshrabre od deficitarnog finansiranja, jer srednjoročno idemo ka „A“ rejtinzima. Imamo državu koja ne rasipa novac i kapital na upitne projekte. Iznad svega nismo više siromasi, pa da se plašimo toga da tuđim parama izgradimo svoju zemlju. U jednom momentu ja sam siguran da ćemo i mi biti izvoznici kapitala.

Ukoliko budemo pametni, tuđ novac će biti naš adut za brži rast, a to je potrebno da politika ne bude neodgovorna, kao što je znala biti često u našoj istoriji. Nije bio problem tuđ kapital kada se srušio svaki rast i razvoj u SFRJ, nego što je taj kapital proćerdan na kolosalna rasipanja.

Drugo, imali smo fazu kada smo bili srećni što uopšte imamo poslove za veliki broj ljudi u Srbiji. Treba da idemo ka tome da nam znanje i veštine budu pokretači, a ne jeftin nekvalifikovan rad. To je proces koji traje. Dakle, na nama je da kada vodimo politiku znamo da u Srbiji svi dolaze ne zato što nas vole, nego zato što veruju da je Srbija kredibilna zemlja, u kojoj može da se zaradi. Na nama je, naravno, da ne preteramo ni u širokogrudosti, ali da budemo svesni da jesmo dobra zemlja za biznis, ali da smo zamenljivi ako ne budemo bili stalno u toku gde su svi drugi.

Neosporno pozitivna su velika izdvajanja države za javne investicije u 2024. godini. Ona iznose preko pet milijardi evra, tj. 6,9% BDP-a. Imamo večito pitanje – šta su prioriteti prilikom selekcije projekata? Ono što je sigurno je da su to projekti koje ljudi ostavljaju u Srbiji, vraćaju one koji su otišli i koji nam bruse oštricu za dugoročno visoke stope rasta BDP-a. Naravno, ljudska dimenzija je bitna. Ono što mi u SPS, kao stranci levog centra, ne volimo je kada se selekcija projekata kritikuje paušalno i bez razumevanja prioriteta.

Smatram da je posebno važno da se u narednom periodu usmeri više pažnje na reforme javnih finansije. Ove reforme su neophodne kako bi se javne finansije učinile održivijim i kako bi se stvorili uslovi za dalji ekonomski razvoj Srbije. Jedna od najvažnijih reformi javnih finansija je reformisanje sistema socijalne zaštite.

Srbija ima jedan od većih udela socijalnih transfera u BDP-u u Evropi. Većina tih transfera se dodeljuje na neciljan način. Ovo dovodi do toga da se velika sredstva troše na subvencioniranje onih koji nisu najugroženiji, dok najugroženiji slojevi stanovništva ne dobijaju dovoljno podrške. Nije to samo problem Srbije, ali je problem ako stvorimo grupe koje su navikle da budu abonenti države, tj. državne pomoći, iako nisu u problemu.

Reformisanje sistema socijalne zaštite treba da podrazumeva prelazak na više ciljan sistem transfera, u kome bi se sredstva usmeravala onima koji su najugroženiji. Ovo bi omogućilo da se smanje rashodi, a istovremeno da se poboljša položaj najugroženijih slojeva stanovništva.

Takođe, smatramo da je važno da se u narednom periodu više sredstava usmerava na infrastrukturu, zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu. Ovo su oblasti u kojima je kvalitet infrastrukture još uvek nezadovoljavajući, a ulaganja u ove oblasti su neophodna kako bi se poboljšao kvalitet života građana Srbije. Nisu bitna samo ulaganja, nego i strateške promene u načinu kako se ovi sektori vode. Nije novac jedini problem. To znamo sada kada je standard zaposlenih u ovim pomenutim sektorima znatno uvećan.

Ulaganje u infrastrukturu u zaštiti životne sredine su neophodna kako bi se smanjilo zagađenje životne sredine i zaštitilo zdravlje građana. Odahnuli smo na nekoliko godina od pritisaka da smanjujemo naše emisije ugljen-dioksida, ali to će nam se naravno vratiti brzo na dnevni red.

Objektivno smo zemlja sa većim karbonskim otiskom nego većina zemalja u EU, ali nismo ni blizu emisijama po glavi stanovnika koje imaju zemlje kojima se ne može ispostavljati račun kao nama, što se pokušava. Nemamo ništa protiv toga da Srbija bude ekološki mnogo bolja zemlja, ali imamo protiv da nas iko tera da radimo brzo kao mnogo bogatije zemlje i da gubimo korak u razvoju da bi zadovoljili ciljeve koji nisu realni.

Osvrnuću se u nekoliko reči i na sporazum, previše spominjan, a kolege će posle po redosledu koje su prijavljene za diskusiju pričati o ostalim tačkama dnevnog reda, ja ću se sada osvrnuti na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Smatramo da smo na ovaj način dobili pristup tržištu koje je tek malo manje od tržišta Evropske unije i SAD, pristup tržištu koje raste, gde ćemo moći da budemo konkurentniji od drugih jer smo otvorili svoje tržište. Slobodna trgovina je ono što je obogatilo većinu zemalja u svetu, a ne zatvaranje i strah od toga da neko radi nešto bolje od nas, a da mi ne znamo da radimo ništa bolje od drugih.

Zalaganje i praktično konzumiranje slobodne trgovine je put da Srbija bude još jača, da se specijalizujemo tamo gde smo jaki i gde nekada nismo ni sanjali da ćemo biti jaki. To je put stvaranja efikasne privrede, ali je i put u to da ne moramo sve da radimo kako nam neko drugi kaže. Došla su drugačija vremena od onih kada smo mislili da se mora i ono što je očigledno, ne samo protiv interesa Srbije, nego i protiv zdravog razuma, gde je valjda trebalo zauvek da gutamo gorke pilule i trpimo iživljavanja kako velikih, tako i malih koji nam nisu dorasli.

Sa Kinom su duboke odnose razvile mnoge zemlje Evropske unije, koje su spremne da nama preporučuju sinofobične politike, pa jedino možemo reći da kada je već tako, neka prvo oni odustanu ili suštinski smanje saradnju sa Kinom. Mi ćemo nastaviti da tražimo, naravno, poslovne partnere i prijatelje svuda po svetu, nećemo nikada zaboraviti da je naša kuća evropska, ali takođe nećemo biti u ponižavajućoj poziciji da budemo u večnoj čekaonici, dok se ne slože kockice.

Da li je važnija geopolitika ili standardi u pregovorima? Da li je bitnije da će se moć velikih zemalja razvodnjavati u proširenoj Evropskoj uniji ili je bitnije da Evropska unija bude cela? Da li je bitnije da imamo održiv mir i saradnju na Balkanu ili je bitnije da se recikliraju neke evropske politike i političari koji su lepo zarađivali i pravili karijere na našoj muci ili možemo reći da je 2024. godina na pomolu i da nas ne zanima uporno ponavljanje prevaziđenih priča iz kasnih 1990-ih?

Ako bih najkraće rezimirao šta nam ovaj budžet za 2024. godinu donosi, to bi bilo: 1) kontinuitet reformi i unapređenje funkcionisanja države na svim nivoima, 2) solidarnost kao osnova društvene kohezije, 3) odgovoran državotvorni pristup, 4) adekvatnost budžeta trenutnoj situaciji koja je bila i ostaće izazovna.

Na samom kraju, uvažene koleginice i kolege, uvažene ministarke i ministri, moram da istaknem da je ovo vreme kada se širom sveta gomila oružje i kada se pored rata u srcu Evrope rasplamsava sukob na Bliskom istoku, kada tinjaju sukobi u Africi i bude stara neprijateljstva u Aziji. Srbija je država na značajnoj evropskoj raskrsnici, opterećena iskušenjima i pritiscima, pokušajima da je, mimo njene volje i interesa, svrstaju, da je prisile da popusti oko Kosova i Metohije. Nezavidan politički položaj za očuvanje zemlje, dostojanstva i doslednosti zahteva realan budžet koji obezbeđuje socijalnu sigurnost i razvoj.

Glas SPS za Predlog budžeta je glas za stabilnost i bezbrižniju budućnost. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
I od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa prijavljena za reč je još samo Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na kraju ove rasprave u načelu od strane predstavnika poslaničkih grupa vidimo da su se mnoge teme ovde preplitale kada je u pitanju ekonomska tema, koja direktno zadire u budžet i brojke i onaj deo koji implicira u stvari ovaj budžet, a to je tema koja se odnosi na očuvanje nacionalnih interesa građana Srbije, a naročito Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije.

Ono što je važno reći da četvrti put sada imamo raspravu o budžetu zajedno sa Završnim računom budžeta Republike Srbije, što je odlika razvijenih ekonomija i to je ono sa čime se i SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem dok je bio premijer, a kasnije i predsednik, borila da jednostavno uspostavi takav sistem funkcionisanju kada je u pitanju ekonomija i javne finansije, u saradnji, naravno, sa ministrima, tako da bude zaista respektibilan u odnosu i od strane svih međunarodnih institucija, kako MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija.

Očuvali smo tu makroekonomsku stabilnost i rezultate koje je Srbija uspela da postigne i do 2019. godine, a naročito u onim kriznim godinama, očuvali smo našu ekonomiju i u vreme pandemije i u vreme energetske krize i sada kada imamo ukrajinsku krizu poslednjih godina, a evo, pred nama je još jedna kriza na Bliskom Istoku, koja naravno utiče na sve ekonomije sveta, pa i našu, pogotovo kada su u pitanju spoljni udari cena energenata, inflacija.

Mislim da se naša Vlada na adekvatan način bori sa svim ovim izazovima. Da li ovde neko kaže da je sve idealno? Ne kaže, ali kaže da se borimo na određeni način da zaista očuvamo stabilnost, sigurnost i poverenje građana Srbije da zaista mogu da žive mirno, verujući da njihova država zaista brine o njima. To je u stvari cilj i ovog budžeta i za prošlu godinu i ovoga rebalansa koji smo imali, a i za budžet koji je ovde na dnevnom redu.

Budžet je skrojen realistično, projektovan na osnovu rezultata iz 2022. i 2023. godine i ono što je važno da su osnove tog budžeta u stvari rast koji se projektuje od 3,5%, onaj deo od deficita koji je sada manji za sledeću godinu 2,2% a u ovoj je bio 2,8% i javni dug o kome toliko pričamo, 51,7% BDP-a.

Mi svaki put u poslednje četiri godine moramo da objašnjavamo ovde šta znači javni dug, šta znače apsolutne vrednosti, šta znače projektovane vrednosti, šta znače procentualne vrednosti duga i svaki put dolazimo u situaciju da kažemo da nije svejedno zadužiti se na 100 dinara 51% i nije isto zadužiti se 51% na 10 dinara. Kada vi jednostavno nemate kao u 2012. godini šanse da isplatite plate i penzije i zadužujete se da biste isplatili to nešto, onda je to jedna neodgovorna politika, onda je to rasturanje javnih finansija i to je potpuno jedna druga priča u odnosu na ovo kada govorimo o stabilnosti javnih finansija i o poverenju, na kraju krajeva, građana u svoju državu.

Osnove i okviri koji su projektovani ovim budžetom imali smo prilike da čujemo, a to je da zaista ova Vlada brine o povećanju životnog standarda kroz povećanje plata koje će biti 10%, penzija 14,8%, nakon ovih povećanja koje imamo u ovoj godini, plus 17,8% koje se odnosi na minimalni lični dohodak koji jednostavno ne može da bude manji u sledećoj godini od 47.154 dinara, a sada je 40.000. Znači, to su pomeranja koja pokazuju zaista da naša ekonomija na realnim osnovama ide napred i to je ono zbog čega mi možemo da kažemo da sa poverenjem građana Srbije, ali i privrede, idemo na rasterećenje kad su u pitanju neoporezovani deo zarade koji je do sada bio 21.742 dinara a u sledećoj godini biće 25.000 dinara.

To je ono kada kažemo da izdvajamo za infrastrukturu, takođe, rekordno visok nivo, a to je 6,9% BDP-a, to je ovih 600 milijarde dinara, što će ići u izgradnju bolnica, škola, puteva, imaćemo sedam domova zdravlja, sedam klinika, tri naučno-tehnološka parka, šest škola, tri vrtića, četiri ustanove za socijalnu zaštitu, dva sportska objekta, pričamo o Đerdapu 3, o Bistrici, pa se pitamo zašto da ulažemo u to a ne u nešto drugo. Pa, zato što kad pričamo o obnovljivim izvorima energije, ne možete ako nemate nešto se odnosi na tzv. balansiranje energije. Kada govorimo o smanjenju rada termoelektrana i prelazak, onda mora da imate i jednu Bistricu i Đerdap i morate da imate nove energetske objekte, jer ovde se ništa nije gradilo preko 50 godina.

Kada pogledamo u stvari rezultate koji se odnose na samu ekonomiju, a to su privredne aktivnosti, to je pitanje uvoza-izvoza, onda ćete videti da u ovoj godini za prvih sedam meseci, na osnovu izveštaja Privredne komore Srbije, je taj izvoz porastao za 16,3% i mnogo je veći nego što je bio rebalansom, a da je uvoz smanjen za 5,1%. To znači da smo mi u stvari smanjili onaj deficit i povećali pokrivenost uvoza izvozom.

To je ono što pričamo poslednje četiri godine i što stalno pričaju određene stranke koje štite domaću ekonomiju. Oni kažu, znate, treba raditi samo sa domaćim investitorima, treba raditi tako da povećavamo iznos, da ne radimo više sa uvozom i to upravo govore ovi rezultati. To je za nas u stvari pokazatelj da smo mi na dobrom putu stabilnih finansija i da su realno dobro projektovane vrednosti. To kaže i Fiskalni savet, iako ima određene kritike što se tiče određenih metodologija, proračuna, ali on kaže da je budžet ostvarljiv i da je ispravno orjentisan okvir.

To je za nas nešto što je dovoljna pohvala što ne može da bude, naravno u sto posto slučajeva, s obzirom da je više puta Fiskalni savet uvek govorio da ima vrlo konzervativnu projekciju i da on uopšte bilo kakva iskakanja iz konzervativnih projekcija, a to je i povećanje plata, ako bi njih pitali ne bi trebalo da bude povećanje ni plata ni penzija u ovom delu. Jednostavno, to je njihova metodologija na koji oni sagledavaju budžet. Vlada Srbije uvek želi da podeli i ono dobro prihoda u budžetu sa građanima Srbije i ona to upravo radi.

Na kraju krajeva, ono čime Srbija treba da se ponosi, a to je da se mi borimo za investicije u Srbiji. Borimo se za strane direktne investicije i sa istoka i sa zapada. Za nas je od velikog značaja sporazum sa Kinom. Inače, reći ću vam, prvi partner EU u trgovinskoj razmeni je Kina, nije više SAD i to imate u 2020. godini, objavio je N1, 2021. godine CNN i 2022. godine i tačno govorio o ciframa, ali to ću posle rasprave kada budem iskoristila drugi deo svog vremena. Govoriću upravo o tome da je Srbija upravo napravila jedan istorijski korak da može da sarađuje i sa istokom i sa zapadom.

Zbog toga mislim da je poštovana od strane i zapadnih zemalja, jer mi sada u Čačku imamo najavu nemačke kompanije da otvara novu fabriku sa 800 radnih mesta, vezano upravo za auto industriju. Mi govorimo upravo o tome da se mi borimo i za izgradnju infrastrukture, puteva, železničkih pruga, upravo koji će biti finansirana i od strane evropskih fondova i od strane Narodne Republike Kine sa kojom ćemo zajedno raditi određene strateške projekte.

Znači, za nas je borba u stvari svaki dan, permanentna za bolji standard građana Srbije, odgovoriti na sve inflatorne i trgovinske udare koje imamo. Za nas je to od nacionalnog značaja, jer ne možete zaštiti svoje nacionalne interese ukoliko zaista nemate dobru i stabilnu ekonomiju. Borba za nacionalne interese se pokazala i to je ono što SNS na izborima uz pomoć Aleksandra Vučića koji će kao naš član, obećao je da će podržati, to je upravo ono što želimo da i dalje ostanemo da vodimo Srbija da vodi jednu samostalnu politiku kada je u pitanju donošenje političkih i ekonomskih odluka, a za nas je to od velikog značaja.

Mislim da će građani na kraju krajeva ceniti te rezultate i ove dosadašnje politike i politike koju im dajemo kroz budžet i sliku 2024. godine. Zato u danu za glasanje treba podržati sve ove zakone i predloge. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođi Tomić.
Pošto više nema prijavljenih ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu.
Prvi na listi je narodni poslanik Dejan Bulatović.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, građani Republike Srbije, danas smo imali zaista priliku da vidimo kako izgleda prezentacija Dragana Đilasa u vidu njegovih poslanika, čoveka koji je ukrao od države 619 miliona evra, čoveka kojeg sam imao priliku i lično da poznajem. Upoznao sam ga lično. Tri godine je uspeo da, kako narod kaže, me izvara na način da sa mu poverovao u mnogim njegovim pričama.

Ja sam odluku doneo. Mi ćemo 17. decembra imati izbore. Građani treba da biraju između ove Srbije, koju oni predstavljaju, Srbije koja je puna nasilja, zloupotreba, ljudi sa prošlošću koju imaju… Ta građanska opozicija, oni kažu da su ono građanisti, da su oni proevropska organizacija politička, a sa druge strane veoma dobro znamo kako su radili privatizaciju u svojoj političkoj tvoreni koju su imali i posle 5. oktobra 2000. godine.

Moram da kažem građanima da ja 10 godina nisam bio u Srbiji i da sam iz tog razloga bio prevaren na način da sam poverovao Draganu Đilasu i njegovim saradnicima da ćemo da pravimo političku organizaciju koja će da pomogne Srbiji da još uspešnije i još bolje napreduje.

Da kažem građanima Srbije i to da sam svoju odluku doneo tako što ću 17. decembra svakako biti na ovoj strani Srbije, Srbije prosperiteta, Srbije koja se brine o Kosovu i narodu na Kosovu i Metohiji, Srbiji koja zaista želi da vidi budućnost, njihova deca da vide tu budućnost, da osete tu državu koja će biti stabilna i snažna.

Moram da vam kažem, i da budem iskren u tome, da kada sam razumeo celu politiku, ceo politički stav Vlade Republike Srbije i na prvom mestu predsednika Aleksandra Vučića, predsednika Srbije koji se zaista iskreno bori za Srbiju, kada sam video sve ovo što je uradio za Srbiju i na kraju kada sam video i onu borbu u UN, kada je govorio u Skupštini UN, pokazao je kako se bori zaista za Srbiju, kako to radi jedan pravi srpski predsednik. Tada sam zaista doneo definitivnu odluku i rekao sam da neću odstupiti od takve državničke politike, da ću podržati takvog čoveka, podržati politiku koju zastupa Aleksandar Vučić i naravno SNS i naravno predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić i ministri u Vladi Republike Srbije.

Ponosan sam da imam poljoprivredu danas mnogo stabilniju nego što smo imali, da imamo poljoprivredu koju se ulaže. Moram da odam i priznanje Siniši Malom koji je prepoznao važnost poljoprivrede u Srbije. Sa ministarkom je dogovorio sve te korake za budućnost u poljoprivredi. Zaista i subvencije su mnogo veće, mnogo veća ulaganja. Naravno i predsednika Aleksandra Vučića koji je tražio toliko puta da se iznađu ta rešenja za poljoprivredu.

Moram da kažem da sam ponosan, da sam u jednom delu i ranije prepoznao to i podržao tu priču. Sreo sam se sa ministarkom poljoprivreda i zaista smo održali jedan konstruktivan razgovor, razumeli se u svemu tome. Koliko sam mogao doprineo sam u tom razgovoru, ali vidim da zaista poljoprivreda ima budućnost. Ovo je jako važno za Srbiju.

Moram isto tako da istaknem da sam i sa drugim ministrima imao sjajne razgovore. Jedan od tih razgovora je bio svakako sa Irenom Vujović koja je ministar za zaštitu životne sredine, koja je zaista razumela problematiku u zaštiti životne sredine, koja je zaista napravila takve korake koji obećavaju za budućnost Srbije da će Srbija biti ekološka, zdrava zemlja, da će biti Srbija koja će se ponositi eko turizmom, eko napretkom.

Dakle, sve ono što sam govorio, zaista ima perspektivu i sa ministrom unutrašnjih poslova, gospodinom Gašićem, sa kojim je bio sjajan sastanak. Zaista me je uverio da Srbija ima i perspektivu kada je bezbednost građana u pitanju, da zaista Srbija napreduje na tom polju.

Ono što je važno, na kraju, i sam taj sastanak sa Anom Brnabić, premijerkom Vlade Republike Srbije, koji je bio zaista sastanak, rekao bih, za mene jedan od važnijih sastanaka koji sam održao a da je politički konstruktivan. Zaista me je uverila da Vlada Republike Srbije ima tu perspektivu i tu budućnost.

Još nešto što na kraju želim da kažem, mogao bih pričati danima o ovome, svim ministrima se zahvaliti na onome što smo pričali i onome što radite i što ste obećali, ali još jednom građane Srbije molim – samo napravite razliku Dragana Đilasa, ovih poslanika, tamo građanske opozicije, stranke slobode i nepravde, a pravde, oni kažu. Dakle, ima tamo nekih potpredsednika, ima onih koji urušavaju zemlju. Nemojte da vas prevare. Otvorite oči. Vidimo se 17. decembra i glasaćemo za jednu jedinu Srbiju koju imamo i ne damo da je unište.

Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Đorđe Pavićević.