VOJISLAV ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj rođen je 11. oktobra 1954.godine u Sarajevu.

Predsednik je Srpske radikalne stranke i doktor pravnih nauka. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 1976, a zatim i magistrirao 1977.godine. Doktorirao je u Beogradu 26. novembra 1979. godine, disertacijom na temu „Politička suština militarizma i fašizma“. Najmlađi je doktor nauka u tadašnjoj SFRJ.

Od 1981. do 1984. radio je kao asistent profesora, predmet Teorija o ratu, na Političkim naukama na Sarajevskom univerzitetu. U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina. Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima. 1984. osuđen na 8 godina zatvora zbog ‘’kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja’’.
Više od deset godina biran za narodnog poslanika u Saveznoj i Skupštini Srbije. Četiri puta kandidat na predsedničkim izborima. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade (1998-2000), a u periodu 1996-1998. bio je predsednik opštine Zemun.

Šešelj se od 24. februara 2003. godine do 12. novembra 2014.godine nalazio u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, zbog progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Suđenje je počelo tek 2007. godine, a oslobođen je po svim tačkama optužnice 31. Marta 2016. godine. Godine 2008. usled razilaženja oko podrške Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju došlo je do cepanja SRS i osnivanja Srpske napredne stranke. Posle skoro 20.godina u parlamentarnom životu, 2012. godine na izborima, radikali ne prelaze cenzus i ne ulaze u parlament.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016.godina, radikali ponovo postaju parlamentarna stranka, a Vojislav Šešelj, kao nosilac liste, postaje narodni poslanik.

Oženjen, ima jednog sina iz prvog i trojicu sinova iz drugog braka.

Osnovne informacije

Statistika

  • 148
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 18 dana i 3 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.03.2019.

Šešelj dr Vojislav, je li tako Čanak?

Da li ti sumnjaš nešto u regularnost?

(Nenad Čanak: Ne. Od ranije poznat organima gonjenja.)

Organima gonjenja i utamničenja.

Ja sam za neke od stvari koje si ti danas uradio i prethodnih dana, već umalo jednog pre 40 godina u zatvor oterao zbog plagijata. Otkrio sam kod sekretara Gradskog komiteta Saveza komunista Sarajeva, plagijat u magistarskom radu. Ja. Sada, pošto sam i kod tebe plagijat otkrio sada ćemo ili ti ili ja u zatvor.

Mene jedna stvar, pre svega, ovde čudi, a ne čudi me zapravo, nisam mnogo iznenađen, što je ovo uopšte stavljeno danas na dnevni red. Bilo je toliko drugih pametnijih zakonskih projekata koje su opozicioni narodni poslanici za ovih nekoliko godina podnosili Narodnoj skupštini, pa ste vi to sa automatizmom odbacivali.

Mene brine što je ovo sada situacija u kojoj vlada velika neizvesnost u pogledu budućnosti KiM, da li će biti pregovaračkog procesa, da li će neko sa strane nasilno da seče celu stvar ili šta će već biti? Ali, eto, stavljeno je na dnevni red pa ga treba ljuljati.

Međutim, iznenadio me Nenad Čanak. On mi je, kao ovako rečit čovek, delovao i kao prilično pismen, pa kako nije bio u stanju da sam napiše zakonski projekat i podnese Narodnoj skupštini, kao ovaj što je podneo 20. februara 2019. godine. On je uzeo od slova do slova, prepisao zakonski projekat narodnog poslanika Aleksandre Jerkov od 13. decembra 2016. godine, od reči do reči. Ona je ovo podnela ispred DS. Nemoj nas sad Čanak zavađati sa DS. Podmetnuo si nam njihovo kukavičje jaje i sad mi treba da ga kljucamo ovde da se ne bi izleglo pile iz njega.

(Nenad Čanak: Da nisi ti možda u koaliciji sa DS?)

Sa DS? Ja znam s kim si ti u koaliciji, ali ti pojma nemaš s kim sam ja u koaliciji. Da se razumemo onda. Ja dobro znam s kim si ti, ali nećemo sada o tome da ne menjamo temu razgovora. Ja moram ovo da rasturim. Ovo je ljudi doslovno, pogledajte, tražite u službi. Ovo je podnela Aleksandra Jerkov kao potpredsednik DS u decembru 2016. godine, a ovo je Nenad Čanak sa svoje dve koleginice, narodni poslanik Olena Papuga i narodni poslanik Nada Lazić, podneo 20. februara ove godine. Može li to? Može li ovo i u jednoj parlamentarnoj demokratiji da se desi? Može kod nas. Kod nas to može. Kod nas može svašta. Kod nas može i Rasim Ljajić da bude potpredsednik Vlade, bez obzira što je do guše u kriminalu, ali dobro ne bude primenjeno.

Zato, dame i gospodo, treba videti može li se ovo raspravljati uopšte ovde? Ili da kažemo gospodinu Čanku da on napiše novi zakonski projekat. Sada se meni postavlja pitanje i ko mu je pisao obrazloženje, jer nismo navikli ovde da nam Čanak čita obrazloženje. Je li tako? On je bio dovoljno sposoban da govori iz glave i to ponekad suvislo. Ponekad, po mojim ocenama subjektivnim, drugi ljudi imaju druge ocene, ali on danas ovde pročita referat kao na Sedmom kongresu kominterne je bio ili na Petom kongresu KPJ, čita li čita.

(Marijan Rističević: Ili Drezden.)

Pusti ti Drezden, tamo su kratki referati bili, Marijane. Ukočih se na ovoj stolici, a žurim da gledam prenos saopštenja presude Radovanu Karadžiću, ali evo dočekah nešto i da kažem.

Sada, ko je pravi tvorac ovog teksta? Mi svi znamo Aleksandru Jerkov. Dakle, ponovo cvrkuće u Skupštini, neću ni jedan uvredljivi izraz da kažem, ali nije ona te pameti da napravi ovaj projekat. Evo, Marijan već nagađa. U pravu si Marijane, ta Aleksandra Jerkov je bila nekad u Čankovoj stranci do 2013. godine, onda je napustila i nije u krala mandat, kao što ti je Marinika ukrala. To treba ceniti. Pošteno napustila stranku, vratila mandat i gotovo. Kako zovemo ljude koji su postupili kao Marinika Tepić? Nećeš da kažeš? Kaži.

(Nenad Čanak: Lopovi.)

Lopovi, slažem se sa tobom. Ona posle toga odlazi, dok je tri godine pauzirala u političkom radu u Skupštini, bila je na nekoliko obuka u Nacionalnom demokratskom institutu u Vašingtonu. To su sve obuke o delovanju, vođenju psihološkog rata. Bila je u Međunarodnom republikanskom institutu na nekoliko obuka. Evo, crče Čanak od smeha. Da li si ti bio na tim obukama, Čanak?

(Nenad Čanak: Nisam, ja sam oficir.)

Ti si oficir tamo. Šta si? Major? Da li si instruktor? Sama ona to kaže na guglu. Ja sam mislio šali se Marijan i okrenem gugl i nađem sve. Družim se sa guglom svaki dan, šta ću ja sam star čovek ne idem u provod, ne idem u kafane, samo sam na internetu. Ne, to je Toma Nikolić zvao tviter telefonom, a kad mu je stigao mejl on je rekao neka uđe. Evo, na šta se srozao tvoj referat Nenade, na Tomu Nikolića.

Kaže, da je bila na više oblika obrazovanja, seminara i treninga, CIA o političkom angažovanju. To ona piše na svom tviter nalogu. Okreni lepo Aleksandra Jerkov i prva stavka je to i pritisni - biografija i sve će ti izaći. Hoće ja da ti to tražim? Nećeš? Dobro, samo nemoj s mojim telefonom.

E sada, ona posle tolike obuke, to je bilo u toku tri godine, dođe kao novopečeni potpredsednik DS i podnese ovaj projekat. Gledam malo konstrukciju ovih rečenica, poneka mi izgleda kao da je prevođena sa engleskog jezika i nije je lektor baš doterao onako kako treba, a vi ste na dva mesta i po jednu reč ispravili. Šta da izmišljam? Evo, šta su ispravili, u članu 8. su ispravili - rokove, a u članu 7. bilo je kod nje - mišljenje, kod vas piše - saglasnost. To je jedino promenjeno u celom tekstu zakonskog projekta.

Sada da vidimo malo istorijski kako stoje stvari, pošto neću imati vremena baš na sve da se osvrnem o čemu je Čanak ovde govorio. Prvo, nikada ta srpska autonomija u Vojvodini nije bila institucionalizovana dok komunisti nisu došli na vlast. Bilo je raznih proklamacija, pa i na Temišvarskom saboru se govorilo o potrebi uspostavljanja srpske Vojvodine, kad su Srbi doselili nakon što im je austrijski car obećao kulturno-prosvetnu autonomiju. Oni su to u različitim intenzitetima imali od 1690. pa do kraja austrougarske monarhije.

Dakle, Austrougarska nagodba, iz 1861. godine, nije uspela da skrši tu njihovu autonomiju koju su imali. Kada je izbio mađarski ustanak 1848. godine, Srbi su se svrstali na stranu austrijskog cara.

Kao jedan veliki Srbin, general, katoličke vere, jer to je tada bio uslov da postane general, koji se zvao Jelačić, koji je postao hrvatski ban i pošto katolički biskup zagrebački, nije hteo da ga miropomaže, da ga instališe u zvanje, onda je došao srpski patrijarh Rajačić da miropomaže hrvatskog bana. Hrvatski ban, Srbin, katolik, Jelačić, predvodi sada bansku vojsku u gušenju Ugarskog ustanka.

Jel tako Čanak? Jeste.

(Nenad Čanak: Uglavnom, jeste.)

Svi su se Srbi, skoro svi, bio je glavnokomandujući Ugarske vojske, general Jovan Damnjanić, koji je ratovao protiv Srba, do kraja bio vrhovni komandant Ugarske vojske i Rusi su ga zarobili negde kod Arada beše i predali Austrijancima kao zarobljenika, a Austrijanci su ga obesili. Kada je bio pod vešalima i dalje se ponašao gordo i dostojanstveno, kao ugarski general. Zato ga Mađari i danas cene, kao svog junaka, Srbi sasvim drugačije o njemu misle, što je sasvim normalno.

Godine 1848. prvo je „Srpski sabor“ kulturno-prosvetni, proklamovao formiranje srpske Vojvodine, ali od toga ništa nije bilo. Ratovalo se sa promenljivom srećom, dolazili su dobrovoljci iz Srbije, pod Stevanom Kničaninom, četničkim vojvodom, ratovali protiv Mađara, krvavilo se sa obe strane i negde krajem te godine, austrijski car prihvati srpski zahtev i proglasi „Vojvodstvo Srbija“, to je bio zvaničan naziv. Za prvog srpskog vojvodu postavi jednog istaknutog generala, Srbina, pravoslavca, koji je bio u Austrijskoj vojsci i taj general je na nesreću umro onog trenutka kada su mu predavali carski ukaz po postavljenju srpskog vojvode.

Car je izbegavao da imenuje novog vojvodu. Posle izvesnog vremena sam sebe je proglasio i vojvodom „Vojvodstva Srbija“, kao što je ranije ugarski kralj, posle propasti srpske despotovine, sam sebe proglašava za srpskog kralja.

Dakle, to je bilo sve i ta srpska Vojvodina nikada realizovana, ona je ostala jedino u pesmama. Međutim nacionalni naboj srpskog naroda se izražavao, pre svega putem delovanja Narodne stranke Svetozara Miletiće. Onda, lista „Zastava“ koji se čitao u svim srpskim zemljama, u velikom tiražu je izlazio i pošto je Austrougarska bila relativno demokratska država, za ono vreme demokratska, Srbi su bili zastupljeni i u Ugarskom i Austrijskom saboru.

Godine 1918. nema nikakve Vojvodine, niko ne pominje nikakvu Vojvodinu. Lider SRS Jaša Tomić, je sazvao veliku narodnu skupštinu Srba, Slovaka, Bunjevaca i ostalih Slovena u Novom Sadu, tu je bio…

(Nenad Čanak: Četrdeset posto stanovništva.)

To je bilo 40% ali bilo je Nemaca pola miliona tada. Nemce više ne računamo od kako su ih partizani oterali. Nećemo i dalje o statistikama računati. Možda je to bio zverski čin, oterati žene i decu i neke ubiti itd. ali ne možemo ih sada računati u statistikama kao da još uvek postoje.

(Nenad Čanak: To je bilo 1918. godine, a oni su 1945. godine.)

Dakle, bilo ih je oko pola miliona i 1918. godine. Bili su Srbi sa ostalim Slovenima u manjini, ali su proklamovali, doneli su državotvorni akt i niko se tome nije suprotstavio. Nemci su izgubili rat, Mađari su izgubili rat, bilo je nekoliko Nemaca koji su to prihvatili i učestvovali na Skupštini, bilo je nekoliko Mađara, najmanje jedan Hrvat, takođe je bio, bilo je sedam žena.

Dakle, pre trideset godina, pre nego što je u Jugoslaviji uvedeno žensko pravo glasa, Srbi su to uveli u Novom Sadu. To je bila Narodna skupština koja se ticala Slovena, Banata, Bačke i Baranje. Dan ranije, 24. novembra, održana je Skupština Srema u Rumi, blizu Krkovca, tamo je sad moja nova centrala, Čanak, da znaš samo, i noću svetli, blista, tamo je odlučeno da se celi Srem priključi direktno Kraljevini Srbiji, Srem nije hteo, iako je ranije pripadao Slavoniji kao županiji u okviru Ugarske, nije hteo da se uključuje u narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba, nego 24. novembra, zajedno sa Vukovarom i Vinkovcima.

Dakle, celi Srem se priključio Kraljevini Srbiji, a onda se priključila Bačka, Banat i Baranja. Sad, kako je Čanak ovde govorio, ispade 1944. i 1945. godine da je Vojvodina nestala iz sastava Srbije. Vojvodina je bila okupirana, ali nije nestala. Okupacija je privremeno stanje, ali ne trajno u međunarodnom javnom pravu. Niko nije mogao izvesti Vojvodinu iz Srbije bez Međunarodne konferencije, koje bi nove granice ustrojila.

Dakle, Banat, Bačka i Baranje su ostali u Srbiji, Srem je ostao u Srbiji, a onda su komunisti oteli od Srbije Baranju, oteli Vukovar, oteli Vinkovce i još neka sela Sremska, proglasili da je Vojvodina neki entitet državnog pravnog značaja i da je ona odlučila da se priključi Srbiji. To je sve komunistička režija, tu nikakvog legitimiteta nema. To su revolucionarni akti koje pravo ne priznaje. Srbija je podeljena voljom komunista protivno volji Srpskog naroda.

Šta mi Srpski radikali hoćemo? Hoćemo da ukinemo autonomiju Vojvodine. Kako? Pozvaćemo građane Vojvodine da izađu na Referendum i da o tome odluče. Da li je to demokratsko?

Danas ima skoro 70 posto Srba u Vojvodini. Šta oni dobijaju autonomijom Vojvodine? Umesto jedne, dobijaju dve birokratije. Jedna birokratija u Beogradu, druga u Novom Sadu. Treba obe izdržavati.

Šta Mađarima znači Vojvodina kao autonomija? Ništa. Mađari imaju četiri, pet opština gde su u apsolutnoj većini. Ima ih, otprilike, toliko da su pojedinačno najjači u etničkom pogledu, nisu u apsolutnoj većini, ali bez njih se ne može vlast formirati.

Mi, radikali se zalažemo za jačanje lokalne autonomije, da lokalna autonomija, opštine i gradovi dobiju što šira ovlašćenja, da tu narod neposredno preko svojih odbornika rešava o pitanjima koja su mu od svakodnevnog životnog značaja. Jedna država, jedan državni centar i ono što treba da bude centralizovano, to je vojska i policija, da bude na taj način centralizovano. Ovako se narod zamajava tezama da ostatak Srbije jednostavno pljačka Vojvodina.

Pazite, devedesetih godina sve srpske zemlje su u teškoj krizi. Ratovalo se. Pod sankcijama smo bili i sada porediti šta je Vojvodina bila devedesetih spram Slovenije je smešno. Mi smo kao narod bili dovedeni pred uništenje i nije to Milošević kriv i njegov režim, nego naši spoljni neprijatelji, a instrumenti naših spoljnih neprijatelja došli su na vlast 5. oktobra 2000. godine i videli smo posle kako je izgledala cela Srbija – kao da je tajfun sve razneo.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.03.2019.

Evo ja bez čitanja, Čanak. Ako možeš i ti, zdravlja ti.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već nekoliko puta postavljao pitanje ministru unutrašnjih poslova povodom kriminalnih afera potpredsednika Vlade, Rasima Ljajića.

U međuvremenu, ja sam objavio i celu knjigu na hiljadu strana u kojoj sam dokumentovao te kriminalne afere, a sada bih zahtev ministru Nebojši Stefanoviću dopunio još nekim saznanjima.

Srpska javnost sve do jutros nije znala, od ovog trenutka saznaje da je potpredsednik Rasim Ljajić, vlasnik građevinske firme „Ikan kompani“, koja je podizvođač firmi „Alk kompani“, vlasnika njegovog bliskog prijatelja iz Novog Pazara, koji se zove Numan Barjamović.

Rasim Ljajić finansira izgradnju 14 zgrada po sto stanova u Sočiju. Ne bih ja imao ništa protiv da Rasim Ljajić, kome je od babovine ostalo bogato nasledstvo, finansira 1.400 stanova u Sočiju. Međutim, čini mi se da je to nespojivo sa funkcijom ministra i potpredsednika Vlade Srbije.

Vas je verovatno malo unervozila ta kampanja koja je protiv mene pokrenuta na stadionu u Novom Pazaru, gde su prvo pevali da im je prva i poslednja želja da zakolju vojvodu Šešelja. Ja im otpevam i ne zameram, meni je to zabavno, duhovito, pa onda počnu da psuju mrtvu majku, a ja kažem - ne mogu da vam uzvratim istom merom jer ja nisam nekrofil, ja mogu samo nad živima da ispunjavam obećanja, a onda sam se postarao lepo da dođem do podataka ko su ti ljudi i po čijem nalogu rade.

Navijačke grupe u Novom Pazaru „Torcida Sandžak“ i „Ekstremi“. „Ekstremi“ su bili pod kontrolom Sulejmana Ugljanina, a „Torcida“ je bila Rasima Ljajića. Rasim je uspeo da ih spoji i stavi pod svoju kontrolu. Grupa navijača je s njegove strane angažovana u raznim firmama, gde imaju nadoknadu 40.000 dinara mesečno, a da ništa ne rade, niti se pojavljuju na poslu.

Navijači koji primaju plate, a da se nikada ne pojave na poslu su Mirza Gračanin, zvani Ćufte, Emir Rapović, zvani Bombaj, Mirsad Puzović, zvani Mikan, Enes Koničanin, zvani Tange, Tarić Šehović, zvani Tarzo, Iksan Zejnelović i Suad Zoni, zvani Sutko.

Sva saopštenja, psovke, vređanja i uvrede pišu i plasiraju Mirsad Jusufović, savetnik gradonačelnika Novog Pazara, brata Rasima Ljajića, Kasim Zirnić, koji nema ni srednju školu završenu, i Kasimov sin, Suad Zirnić, koga zovu Sutko.

Dakle, pošto naša policija sva ova saznanja ima, a od koga bih ja dobio ako ne od njih, jel tako? Vi znate za moje standardne mreže, sisteme obaveštavanja, informisanja i javljanja, onda je velika opasnost za Srbiju da policija ne obaveštava ministra Nebojšu Stefanovića i da ministar Stefanović ni na ovo neće reagovati.

Umesto sada da se bavim pametnijim poslovima, da dovršavam svoje knjige, obećao sam naciji da ću ih dovršiti pre nego što me Bog pozove sebi, ja moram moje dragoceno vreme da trošim na istraživanja ove vrste.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već nekoliko puta postavljao pitanje ministru unutrašnjih poslova povodom kriminalnih afera potpredsednika Vlade, Rasima Ljajića.

U međuvremenu, ja sam objavio i celu knjigu na hiljadu strana u kojoj sam dokumentovao te kriminalne afere, a sada bih zahtev ministru Nebojši Stefanoviću dopunio još nekim saznanjima.

Srpska javnost sve do jutros nije znala, od ovog trenutka saznaje da je potpredsednik Rasim Ljajić, vlasnik građevinske firme „Ikan kompani“, koja je podizvođač firmi „Alk kompani“, vlasnika njegovog bliskog prijatelja iz Novog Pazara, koji se zove Numan Barjamović.

Rasim Ljajić finansira izgradnju 14 zgrada po sto stanova u Sočiju. Ne bih ja imao ništa protiv da Rasim Ljajić, kome je od babovine ostalo bogato nasledstvo, finansira 1.400 stanova u Sočiju. Međutim, čini mi se da je to nespojivo sa funkcijom ministra i potpredsednika Vlade Srbije.

Vas je verovatno malo unervozila ta kampanja koja je protiv mene pokrenuta na stadionu u Novom Pazaru, gde su prvo pevali da im je prva i poslednja želja da zakolju vojvodu Šešelja. Ja im otpevam i ne zameram, meni je to zabavno, duhovito, pa onda počnu da psuju mrtvu majku, a ja kažem - ne mogu da vam uzvratim istom merom jer ja nisam nekrofil, ja mogu samo nad živima da ispunjavam obećanja, a onda sam se postarao lepo da dođem do podataka ko su ti ljudi i po čijem nalogu rade.

Navijačke grupe u Novom Pazaru „Torcida Sandžak“ i „Ekstremi“. „Ekstremi“ su bili pod kontrolom Sulejmana Ugljanina, a „Torcida“ je bila Rasima Ljajića. Rasim je uspeo da ih spoji i stavi pod svoju kontrolu. Grupa navijača je s njegove strane angažovana u raznim firmama, gde imaju nadoknadu 40.000 dinara mesečno, a da ništa ne rade, niti se pojavljuju na poslu.

Navijači koji primaju plate, a da se nikada ne pojave na poslu su Mirza Gračanin, zvani Ćufte, Emir Rapović, zvani Bombaj, Mirsad Puzović, zvani Mikan, Enes Koničanin, zvani Tange, Tarić Šehović, zvani Tarzo, Iksan Zejnelović i Suad Zoni, zvani Sutko.

Sva saopštenja, psovke, vređanja i uvrede pišu i plasiraju Mirsad Jusufović, savetnik gradonačelnika Novog Pazara, brata Rasima Ljajića, Kasim Zirnić, koji nema ni srednju školu završenu, i Kasimov sin, Suad Zirnić, koga zovu Sutko.

Dakle, pošto naša policija sva ova saznanja ima, a od koga bih ja dobio ako ne od njih, jel tako? Vi znate za moje standardne mreže, sisteme obaveštavanja, informisanja i javljanja, onda je velika opasnost za Srbiju da policija ne obaveštava ministra Nebojšu Stefanovića i da ministar Stefanović ni na ovo neće reagovati.

Umesto sada da se bavim pametnijim poslovima, da dovršavam svoje knjige, obećao sam naciji da ću ih dovršiti pre nego što me Bog pozove sebi, ja moram moje dragoceno vreme da trošim na istraživanja ove vrste.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova dr Nebojšu Stefanovića.

Pošto sam došao u posed vrlo poverljive informacije, a računam ako sam ja sa svojim ograničenim materijalnim i kadrovskim resursima došao do takve informacije, onda mora i da su sve naše službe bezbednosti, državne službe, takođe o tome informisane i da imaju potpunije informacije.

Rasim LJajić je dugogodišnji saradnik britanske obaveštajne službe. Na vezi je sa Lusi Mejzels, šefom političkog odeljenja britanske ambasade u Beogradu. Sa njom se povremeno sastaje i pouzdano sam obavešten, na poslednjem ili pretposlednjem razgovoru, da su dogovarali moju likvidaciju. I još je rekla Lusi Mejzels da bi volela da se taj posao obavi dok je ona u Beogradu, pošto joj uskoro ističe mandat i odlazi iz Beograda. Nekim od tih razgovora prisustvuje i Silija Somestin, koja od jula meseca radi u Beogradu i priprema se da zameni Lusi Mejzels.

Ja postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova – šta je služba bezbednosti, odnosno policija, pod njegovom nadležnošću, uradila povodom ovoga? Imaju li neki plan? Da li njihov plan znači hapšenje onih koji planiraju i pripremaju ovo krivično delo pre nego što ga pokušaju, pa da podnese krivičnu prijavu zbog planiranja i pripremanja, gde su kazne slabije ili čekaju da se prvo izvrši krivično delo, pa da ih onda pohapse ako im na vreme ne pobegnu i onda bi to krivično delo bilo kažnjivo mnogo višom kaznom? Ja zahtevam, kao narodni poslanik i kao građanin, informacije o tome.

Uostalom, vi znate, gospodo narodni poslanici, da naša policija ima vrlo sposobne službe i praćenja i javljanja i obaveštavanja, a dosta resursa koriste za zaštitu određenih ličnosti kojima niko ne preti i kojima nikakva zaštita nije potrebna. Celi bataljon policije angažovan da se štite osobe poput Nataše Kandić, Sonje Biserko i slične. Koliko bi policija mogla drugih poslova da obavi? Koliko bi ti kadrovi bili uspešni u gonjenju počinilaca krivičnih dela, sprečavanju šverca, gonjenja trgovaca drogom i svih ostalih?

Krajnje je vreme da policija izađe sa nekim konkretnim rezultatom i u borbi protiv kriminala, koji ima političke atribute, ali u suštini mnogo opasniji predstavlja mafijaški vid kriminala povezan, pre svega, sa trgovinom, sa proizvodnjom i trgovinom droge, jer se ta droga proizvodi i u našoj zemlji i nesmetano postoje čitave laboratorije. Kad se desi incident u nekoj od tih laboratorija, pa se izlože smrtnoj opasnosti dvojica radnika, pa ih spašava LJajićev brat, uspe njih da spasi, a on sam pogine zbog vazduha zasićenog heroinom. Policija dođe, napravi uviđaj, a posle toga neko skloni celu laboratoriju.

Eto, to je moje pitanje. Očekujem da napokon ministar unutrašnjih poslova počne da odgovara na moja pitanja.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam prvo pitanje za ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića – da li je napokon profunkcionisala veza između ministra i direktora policije i da li je direktor policije stigao u međuvremenu da obavesti ministra Stefanovića o svim kriminalnim radnjama ministra LJajića, Rasima LJajića, o kojima policija ima urednu evidenciju? Šta će ministar povodom toga preduzeti?

To je toliko mnogo kriminalnih radnji i prikrivanja kriminala drugih, zloupotrebe funkcije itd, da jednostavno celu Vladu dovodi u pitanje ukoliko Vlada ne reaguje i ne krene na rekonstrukciju.

Zatim, nedavno su bili izbori za Savet Bošnjačke nacionalne manjine. Na tim izborima su učestvovala tri politička subjekta. Ni jedan nije dobio apsolutnu većinu. Iako se u toku izborne kampanje Sulejman Ugljanin otvoreno svrstao u najgore neprijatelje Srbije, pozivao na destrukciju Srbije kao države, politički subjekti iza kojih stoji Rasim LJajić, koji valjda još nije organizovan kao stranka nego politička organizacija, pod nazivom „Vakat“, stupio je u koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom. Znači, potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine i telekomunikacija Rasim LJajić direktno je u koaliciji sa Ugljaninom.

Za predsednika Bošnjačkog nacionalnog saveta izabran je Esad DŽudža, čovek koji je do nekada imao lepo prezime – DŽudžević, starinsko, lepo, zvučno, na – ić. Odjednom mu je palo napamet da promeni prezime i da se preziva DŽudža ili DŽudžo, kako već, nije bitno. Značenje je isto. Pogledajte na turskom jeziku, pogledajte na srpskom jeziku. Značenje je – čovek bez morala, bez velike pameti, primitivan, bez ikakvog ukusa itd. To je DŽudža ili DŽudžo ako ćemo bliže originalnom turskom.

Taj čovek sada kroji Srbiju i izdvaja centar Srbije, Vojvodinu, Sandžak i Kosovo. On uživa podršku Rasima LJajića. Da nije Rasima LJajića on nikada ne bi bio izabran na to mesto.

Ovo je pitanje za Anu Brnabić – dokle će ona Rasima LJajića da trpi u Vladi Srbije? Šta to znači – da li Vlada cela stoji iza Rasima LJajića, iza njegovog kriminala, korupcije i protivdržavne delatnosti?

Da vas upozorim, celi svet već 15 godina i više zna za kriminalne rabote Rasima LJajića. Oni među vama obrazovaniji sigurno su čuli za časopis „Defence and Folling Strategic Policy“.

(Muamer Bačevac dobacuje.)

Šta je, Bačevac, nisi nikada čuo? Sada ćeš čuti.

Taj časopis je još 2004. godine objavio naučni članak Gregori Koplija o terorizmu na Balkanu i on na jednom mestu kaže, na internetu možete naći članak Gregori Koplija i na srpskom jeziku, postarali smo se da se prevede i da bude i na srpskom …

(Narodni poslanik dobacuje: Vreme.)

Nije još isteklo.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 43000.00 RSD 27.01.2012 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:43