VOJISLAV ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj rođen je 11. oktobra 1954.godine u Sarajevu.

Predsednik je Srpske radikalne stranke i doktor pravnih nauka. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 1976, a zatim i magistrirao 1977.godine. Doktorirao je u Beogradu 26. novembra 1979. godine, disertacijom na temu „Politička suština militarizma i fašizma“. Najmlađi je doktor nauka u tadašnjoj SFRJ.

Od 1981. do 1984. radio je kao asistent profesora, predmet Teorija o ratu, na Političkim naukama na Sarajevskom univerzitetu. U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina. Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima. 1984. osuđen na 8 godina zatvora zbog ‘’kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja’’.
Više od deset godina biran za narodnog poslanika u Saveznoj i Skupštini Srbije. Četiri puta kandidat na predsedničkim izborima. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade (1998-2000), a u periodu 1996-1998. bio je predsednik opštine Zemun.

Šešelj se od 24. februara 2003. godine do 12. novembra 2014.godine nalazio u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, zbog progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Suđenje je počelo tek 2007. godine, a oslobođen je po svim tačkama optužnice 31. Marta 2016. godine. Godine 2008. usled razilaženja oko podrške Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju došlo je do cepanja SRS i osnivanja Srpske napredne stranke. Posle skoro 20.godina u parlamentarnom životu, 2012. godine na izborima, radikali ne prelaze cenzus i ne ulaze u parlament.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016.godina, radikali ponovo postaju parlamentarna stranka, a Vojislav Šešelj, kao nosilac liste, postaje narodni poslanik.

Oženjen, ima jednog sina iz prvog i trojicu sinova iz drugog braka.

Osnovne informacije

Statistika

  • 54
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje predsedniku Vlade i novoizabranom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću zašto još nije potpisan sporazum i dostavljen na ratifikaciju Narodnoj skupštini sa Vladom Ruske Federacije o statusu ruskih stručnjaka u bazi za hitne intervencije u Nišu, odnosno srpsko-ruskom centru za hitne intervencije, čiji bi status bio formalno isti kao status pripadnika NATO pakta koji su se stacionirali u Beogradu?

Izjava da bi ulazak Srbije u NATO rešio sve probleme znači zapravo da bi ulazak Srbije u NATO pakt uništio Srbiju i Srbija tako više ne bi imala nikakvih problema, uništio bi srpski narod i srpski narod uništen ne bi imao nikakvih problema.

Ulazak u NATO pakt je nemoguć bez priznanja nezavisnosti Kosova. Nemoguć je bez uništenja Republike Srpske i njenog utapanja u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Nemoguć je bez specijalnog statusa za rašku oblast, odnosno Sandžak. Nemoguć je bez odvajanja Vojvodine od Srbije i to je valjda u Srbiji svima jasno, a kako Srbija može sačuvati ovo što joj preostalo i eventualnu budućnost i povratiti ono što je privremeno izgubila to je ulazak u savez sa Rusijom.

Srbiji nije dovoljna baza u Nišu. Srbiji su potrebne ruske vojne baze i formalni savez sa Rusijom, odnosno ulazak u ODKB, u Odbor dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Srbija treba da ponudi Rusiji bazu za radarske sisteme i nekoliko baza za hitne intervencije. Rusija mora biti spremna da brani Republiku Srpsku, ako zatreba, i mora da brani svoje interese širom Balkana.

Amerikanci su dovukli pojačanje u svoju bazu Bondstil na Kosovu čim je režim u Beogradu verbalno zaoštrio svoje stavove oko Kosova i Metohije i ponašanje šiptarske separatističe vlasti u Prištini. Nama treba ruska pomoć, ne da se branimo od okolnih suseda, nego nam treba da se branimo od NATO pakta, od njegovog kidisanja.

Kod nas su stručnjaci još u vreme dosmanlija izbacili iz strategije nacionalne odbrane NATO kao glavnog potencijalnog protivnika i sad je nama borba protiv terorizma glavna preokupacija, a ne NATO koji preti opstanku Srbije.

Mi se ne smemo ugledati na naše susede. Hrvati su uvek bili u taboru poraženih sila, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Bosanski Muslimani, Hrvati su svi bili u taboru Hitlerovom stoprocentno, to se vidi po dočeku Hitlerove vojske u Zagrebu 1941. godine.

U Bosni i Hercegovini je donekle bila drugačija situacija, ali tamo je većina Muslimana bila za Hitlera, ali bio je značajan broj i onih koji su bili protiv Hitlera, koji su se opredeljivali za četnike Draže Mihailovića ili za Titove partizane.

Na Kosovu i Metohiji svi su Albanci bili za Hitlera. U Prvom svetskom ratu svi su bili za Austrougarsku i za Nemačku, a pre toga su vekovima bili baš i bozluk turske vojske, dakle, neregularne trupe koje su služile za pripreme vojnih dejstava za uništavanje civilnog stanovništva, itd. Iz njihove sudbine nešto naučimo. Oni nisu primer za ugled.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Samo se meni vodi računa o vremenu. Može Čeda minut duže, mogu ostali.
(Čedomir Jovanović: Budeš za NATO.)
Da, jel ovi za NATO imaju ovde protekciju ili ovi što cveće donose?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet nam ovde izmešaše babe i žabe u okviru ovih šest tačaka dnevnog reda. Imamo stvari koje jednostavno ne mogu da se u istom trenutku raspravljaju.

Zadržao bih se na onome što je najvažnije, zadovoljan što je ovde ministar Vujović, pa očekujem da će on dati neko objašnjenje.

Ministre, prvo vas podsećam na vašu obavezu i obavezu Vlade Srbije da do kraja juna dostavite završni račun budžeta za prošlu godinu. Upozoravao sam vas kada je vaša Vlada formirana da to više neće moći da ide bez završnog računa budžeta, pa makar mi na svakoj sednici Narodne skupštine pravili scene ako vi ne poštujete taj propisani rok.

Završni račun budžeta se mora podneti i mora biti o njemu raspravljano u Narodnoj skupštini. Nemojte misliti da se možete tako lako izvući kao ranijih godina, kao što su se dosmanlije izvlačile, pa posle naprednjaci. To traje negde valjda od 2003–2004. godine.

Ovde imamo nekoliko zakona po malo čudnih. Ovaj zakon o Agenciji za osiguranje depozita i prateći zakon kojim se omogućava plasiranje depozita iz osiguranja u samoj Srbiji kroz kupovinu domaćih obveznica je nešto prilično čudno zbog toga što nam je stanje u bankarskom sistemu veoma loše.

Mi na ovaj način, omogućavajući Vladi da troši sredstva iz depozita, odnosno iz Agencije za osiguranje depozita, to je fond, jedna vrsta fonda, država time što te pare menja za sve obveznice, zapravo počinje pare da troši. Te pare su, u principu žive pare, a ono što država daje zauzvrat, to su obveznice, to su hartije od vrednosti i one u jednom trenutku mogu da budu obična hartija, a ne hartija od vrednosti. Mogu biti hartija koja se prodaje u staru hartiju.

U bankama imamo prilično uznemirujuću situaciju. Poznato je da je nekoliko banaka u Srbiji, 21, u stečaju ili pred stečajem. Dakle, potreban je gotov novac za osiguranje depozita. Taj gotov novac još nije upotrebljen, a kada dođe vreme da se upotrebljava, pitanje je da li će biti dovoljan.

Republički budžet za 2017. godinu predviđa izdatke za kamate samo milijardu i 200 miliona evra za ranije kredite. Vlasnici 89% kapitala u našim bankama su inostrana lica, kapitalisti, pravna ili fizička lica, a banke više nisu u stanju da plasiraju taj novac privrednim subjektima, ni građanima. Došlo je do jednog zasićenja. Privredni subjekti i građani nisu više u stanju da podnesu kreditna zaduženja i oni prestaju da se zadužuju po tom osnovu.

S druge strane, počela je prava hajka na građane da im otimaju kuće, stanove i ostalu imovinu da bi se naplatila potraživanja od banaka, pa ne samo građanima kojima su davali kredite, nego i građanima koji su bili žiranti. A, mi sada u našem pravnom sistemu u zakonima nemamo socijalne klauzule kojima bi sprečili izvršenje nad onim što se zove obezbeđenje nužnog stanovanja, nužni smeštaj, nego se porodice sa decom direktno izbacuju na ulicu, iz kuća, umesto da se kaže – evo vam po 20 kvadrata po članu porodice, ili ne znam koju brojku, e, u tome možete da ostanete, jer to ne može da dođe pod prinudnu naplatu, kod nas sve može da dođe pod prinudnu naplatu, pa čak i ljudska duša. Mi smo videli na ovim izborima kako se ljudske duše kupuju.

Kad naša država, odnosno Vlada plasira te hartije od vrednosti ili blagajničke zapise itd, ona obično daje između 5% i 6% kamate godišnje. A, u EU, vi kažete ovde da je negativna kamatna stopa, a ja bih to radije nazvao nepostojanjem kamatne stope, jer osim Švajcarske, mislim da nema zemalja kojima vi morate plaćati kamatu na štedni ulog koji im poverite. U Švajcarskoj ima jedino takvih banaka. Vi ste stručni, možda znate bolje gde ih još ima.

Kad se pogleda samo ova problematika hartija od vrednosti, imamo podatak da na današnji dan država je dužna 629 milijardi dinara. I, vi ministre, i predsednik Vlade Aleksandar Vučić često ste se hvalili kako imate suficit u budžetu. Ja taj suficit ne vidim. Ne možete vi imati nikakv suficit ako imate danas 629 milijardi dinara dugova na osnovu hartija od vrednosti, koje ste sami emitovali da biste začepili budžetske potrebe.

Drugo, imamo pouzdane podatke da veliki broj budžetskih korisnika ne dobija sredstva iz budžeta ili uopšte ili ih dobija neredovno ili ih dobija nedovoljno. U takvim uslovima nema suficita budžeta, ne postoji. Postoji deficit budžeta koji vi uspešno prikrivate, dok oni koji treba da koriste budžet jauču, iz početka tiho, a onda sve jače i jače.

Vidite, naše domaće banke, moram da pogledam ove brojčane iznose, jer nisam bio u stanju sve da ih zapamtim, trenutno imaju 4,5 milijarde evra novca spremnog za plasiranje i nemaju kome da plasiraju osim državi, a kad plasiraju državi, strašno ga skupo države kupuju, kredit. Mogli bi i sa 1% da prođu ili sa 2%, a ne sa 5% ili 6%. Zašto je to tako? Gde je odgovor? Ne mogu nigde da nađem odgovor, nema u stručnoj literaturi, nema u zvaničnim izveštajima naših institucija finansijskog sistema ili naučnih i fakultetskih ustanova. Zašto i kod nas ta kamatna stopa nije pala po uzoru na evropske zemlje? Ako su već banke u krizi i grčevito moraju nekome da plasiraju novac, a one ga ne plasiraju nikome, jer drže kamatnu stopu na 5% ili 6% jer su sigurne da će ga plasirati državi.

Zamislite da država nije pristupila plasiranju ukupno valjda do sad četiri milijarde evra blagajničkih zapisa, u kakvoj bi situaciji tek onda bile ove banke. Da ste vi njih lepo pustili, da ste umesto tih blagajničkih zapisa domaćim bankama i nešto građanstvu, al malo, uzimali kredite po tržišnoj ceni u Evropi, po 1% ili po 2% na primer, po 2% možete uzeti kad poželite kineski kredit, još vas ljubazno dočekaju i pitaju treba li još više itd. I ostali koji raspolažu u svetu sa mnogo novca vrlo su zadovoljni sa 2% kamata na kreditni plasman, a kod nas 5%, 6%. To je nepodnošljivo.

Ja ako budem posle sledećih parlamentarnih izbora mandatar za sastav nove Vlade, ja ću ovo znati da raščistim, ali od vas ne očekujem…

(Marijan Rističević: Ti mandatar?)

Šta je bilo, Marijane? A ko drugi bi bio sposoban?

(Marijan Rističević: Po lepoti ti.)

Ovo je vrlo ozbiljna stvar i ovim pitanjima mogu da se bave samo ljudi koji se u to razumeju.

Vidite, još jedan ovde čudan detalj, ukupni kapital banaka u Srbiji je pet milijardi i dvesta miliona evra. Ali, po metodologiji NBS, one imaju navodno kreditni potencijal od 21 milijarde evra, jer pored tih svojih 5,2 milijarde evra, imaju i 8,5 milijardi evra devizne štednje, pet do šest milijardi evra gotovine privrednih subjekata i preduzetnika, pa po tom osnovu se formira taj portfelj za plasman. Četiri i po milijarde nemaju kome da daju. I domaćim štedišama su kamate na štednju veoma niske, zanemarljive.

Država bi mnogo bolje prošla kada bi imala jednu jedinu svoju banku u kojoj bi se zaduživala samo na osnovu štednih uloga i depozita privrednih subjekata, pa da se zadužuje sa 1%, 2%, a ne stranim bankama da plaća 5% do 6%.

Vidite, oni koji imaju novac u bankama ne učestvuju u upravljanju tim novcem, pa kada banke puknu, a sve smo bliži tom trenutku, oni ostadoše bez tog novca. Samo građani pojedinci mogu računati da će im država nadoknaditi do 50.000 evra po štednom ulogu, a ostali su prepušteni svojoj sreći ili nesreći.

Ovo što se ovde odredili za Agenciju za osiguranje depozita neće biti dovoljno, biće kap vode u moru, a vi se spremate da i to potrošite, onda neće biti ništa. Vi dovodite u pitanje sve privredne subjekte koji su orjentisani na banke da bi sprovodili uobičajenu tehniku plaćanja, jer kod nas sistem izbegava plaćanje u gotovo, zapravo vrlo teško je nešto plaćati u gotovom u okviru sistema, osim dnevnica, putnih troškova, ja ne znam da se još nešto isplaćuje u gotovom, sve drugo ide preko bankovnih računa. Subjekti moraju imati bankovne račune, moraju imati novac u bankama, ne mogu upravljati tim novcem, a posle im je sudbina neizvesna ako te banke propadnu.

Trebamo, dakle, menjati te zakone i moramo tražiti soluciju u kojoj će građani i privredni subjekti biti sigurniji, a banke više izložene uslovima na tržištu. Banke se razmeću i visinama plata i zidanjem luksuznih objekata. Ogroman deo profita se iznosi u inostranstvo, ne ostaje u Srbiji i Srbiji su ruke vezane na osnovu sopstvenog kapitala ona ne može da svoje potrebe rešava, nego mora preko stranih posrednika.

Za poslovanje banke treba da odgovaraju njeni akcionari, oni privredni subjekti koji koriste kredite te banke, a kojima se omogućuje upravljanje u tim bankama, a ne da budu potpuno obespravljeni.

Vidite, postavlja se ovde pitanje – kako je mogla Narodna banka Srbije da odobri Evropskoj banci za razvoj da u Srbiji, iako ta Evropska banka za razvoj nije banka u pravom smislu reči, može trgovati dinarskim papirima od vrednosti? Kako? To objašnjenje bi trebalo dati javnosti.

Agencija za depozite o kojoj danas ovde raspravljamo vodi 21 banku u stečaju. Tu je sedam osiguravajućih kuća u sličnoj situaciji. Ne može agencija sama sa tim da se nosi i suviše je mala suma novca kojom raspolažem. Nemojte joj uzimati tu malu sumu novca. Tražite novac tamo gde je najjeftiniji. Ako imate iz zadnjeg perioda kredite sa enormno visokim kamatama, četiri, pet, šest, sedam, čujem da je bilo i osam posto kamate, uzimajte kredite od 1-2% kamate pa odmah vratite ove stare, pa da lakše dišemo.

Za ovih pet godina ste Srbiju zadužili za nekih 10 milijardi, novih. Nasledili ste od dosmanlija 15, vi ste tome dodali 10 i sad ste nešto valjda vratili, pa ste to smanjili ispod 10.

Vidite još jednu stvar, samo stečaj šest naših banaka, to su „Agrobanka“, „Nova agrobanka“, „Razvojna banka Vojvodine“, „Privredna“ i „Univerzal banka“, kao i tihi stečaj „Srpske banke“ koji se ispod žita odvija, koštali su nas jednu milijardu i 200 miliona evra. Nepovratno je to izgubljen novac.

Ovim izmenama Zakona o Agenciji za depozite omogućuje da se država Srbija i dalje zadužuje devizno, a garancije koje daje zapravo ne mogu ništa značiti u sistemu u kome treba rešavati problem banke u stečaju. Ko će nama garantovati i dalje da će se kurs dinara održavati na ovom nivou, kada je reč o HOV i kolika će biti kamatna stopa u buduće?

Imamo problem sa Narodnom bankom Srbije, sve ozbiljniji problem i krajnje je vreme, mislim, sada i guverneru ističe mandat, da se otvori i to pitanje. Dosadašnji guverner je po inerciji održavao staro stanje stvari, ponašao se kao guverner Svetske banke i MMF-a, ali Jorgovanka Tabaković kao guverner je, na primer, odgovorna lično za bankrot „Dajners kluba“. Ona je imala neku ličnu spregu sa, kako se zvaše ovaj direktor, Obradom Sikimićem, jedan od direktora „Dajners kluba“, njega je kontrolisala godinu i po dana. Kada je taj klub došao u teškoće u Srbiji, od centrale iz Amerike je dobio još tri miliona evra. Pošto je i to proćerdano, rukovodstvo i vlasništvo su preneti na „Erste banku“, prevarom.

Nije mi žao što je došlo do te prevare. Nije to preneseno na „Erste banku“ koja posluje u Srbiji, nego na „Erste banku“ koja posluje u Hrvatskoj. Neka sada malo Hrvati jauču. Zbog toga mi nije žao. Međutim, što se tiče srpskih privrednih subjekata, oni su opet tu u problemima, jer veliki deo novca su izgubili…

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje predsedniku Vlade i novoizabranom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću zašto još nije potpisan sporazum i dostavljen na ratifikaciju Narodnoj skupštini sa Vladom Ruske Federacije o statusu ruskih stručnjaka u bazi za hitne intervencije u Nišu, odnosno srpsko-ruskom centru za hitne intervencije, čiji bi status bio formalno isti kao status pripadnika NATO pakta koji su se stacionirali u Beogradu?

Izjava da bi ulazak Srbije u NATO rešio sve probleme znači zapravo da bi ulazak Srbije u NATO pakt uništio Srbiju i Srbija tako više ne bi imala nikakvih problema, uništio bi srpski narod i srpski narod uništen ne bi imao nikakvih problema.

Ulazak u NATO pakt je nemoguć bez priznanja nezavisnosti Kosova. Nemoguć je bez uništenja Republike Srpske i njenog utapanja u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Nemoguć je bez specijalnog statusa za rašku oblast, odnosno Sandžak. Nemoguć je bez odvajanja Vojvodine od Srbije i to je valjda u Srbiji svima jasno, a kako Srbija može sačuvati ovo što joj preostalo i eventualnu budućnost i povratiti ono što je privremeno izgubila to je ulazak u savez sa Rusijom.

Srbiji nije dovoljna baza u Nišu. Srbiji su potrebne ruske vojne baze i formalni savez sa Rusijom, odnosno ulazak u ODKB, u Odbor dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Srbija treba da ponudi Rusiji bazu za radarske sisteme i nekoliko baza za hitne intervencije. Rusija mora biti spremna da brani Republiku Srpsku, ako zatreba, i mora da brani svoje interese širom Balkana.

Amerikanci su dovukli pojačanje u svoju bazu Bondstil na Kosovu čim je režim u Beogradu verbalno zaoštrio svoje stavove oko Kosova i Metohije i ponašanje šiptarske separatističe vlasti u Prištini. Nama treba ruska pomoć, ne da se branimo od okolnih suseda, nego nam treba da se branimo od NATO pakta, od njegovog kidisanja.

Kod nas su stručnjaci još u vreme dosmanlija izbacili iz strategije nacionalne odbrane NATO kao glavnog potencijalnog protivnika i sad je nama borba protiv terorizma glavna preokupacija, a ne NATO koji preti opstanku Srbije.

Mi se ne smemo ugledati na naše susede. Hrvati su uvek bili u taboru poraženih sila, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Bosanski Muslimani, Hrvati su svi bili u taboru Hitlerovom stoprocentno, to se vidi po dočeku Hitlerove vojske u Zagrebu 1941. godine.

U Bosni i Hercegovini je donekle bila drugačija situacija, ali tamo je većina Muslimana bila za Hitlera, ali bio je značajan broj i onih koji su bili protiv Hitlera, koji su se opredeljivali za četnike Draže Mihailovića ili za Titove partizane.

Na Kosovu i Metohiji svi su Albanci bili za Hitlera. U Prvom svetskom ratu svi su bili za Austrougarsku i za Nemačku, a pre toga su vekovima bili baš i bozluk turske vojske, dakle, neregularne trupe koje su služile za pripreme vojnih dejstava za uništavanje civilnog stanovništva, itd. Iz njihove sudbine nešto naučimo. Oni nisu primer za ugled.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa svojim pitanjem se obraćam premijeru Aleksandru Vučiću i ministru inostranih poslova Ivici Dačiću. Zašto je Vlada Vučić-Dačić, odnosno naprednjačko-socijalistička Vlada, koja traje već pet godina u kontinuitetu, potpuno zapostavila problem istaknutih srpskih državnika, vojnih komandanata koji su nepravedno osuđeni pred Haškim tribunalom, kojima su izrečene drakonske kazne za izmišljena krivična dela?

Vi se sećate, nakon što je formirana Vlada Vučić-Dačić, formalno je ona u to vreme bila Dačić-Vučić, ali mi svi znamo da je Aleksandar Vučić kao prvi potpredsednik zapravo bio praktično glavni čovek u toj Vladi, poslala je ministra pravde Selakovića da obiđe skoro sve haške optuženike. Ubrzo za njim Tomislav Nikolić je poslao svog savetnika Olivera Antića sa istom namerom. Oni su razgovarali sa skoro svim robijašima, ja znam samo jednog s kojim nisu, iako su se upinjali iz petnih žila i davali su velika obećanja da će Vlada preduzeti mnoge stvari na pomaganju porodicama, na olakšavanju robije osuđenicima, optuženicima, pritvorenicima. Obećanja su išla u pravcu zalaganja Vlade pred Savetom bezbednosti UN da se donese odluka da se svim Srbima osuđenim u Hagu omogući da izdržavaju izrečenu kaznu u Srbiji. To bi već mnogo olakšalo njihov položaj, olakšalo porodicama da ih posećuju. To bi bilo kao da su napola puta do kuće. Međutim, kako su tada data obećanja od gospodina Selakovića i gospodina Antića, do danas ništa nije učinjeno.

Podsećam vas da u Danskoj još uvek robija ministar Vlade Republike Srpske Radoslav Brđanin, da u Finskoj još uvek robija general Nebojša Pavković, da u Estoniji robijaju predsednik Republike Srpske Krajine, kome nije istekao mandat, Milan Martić, general Dragomir Milošević i Milan Lukić, da u Nemačkoj robijaju general Stanislav Galić i pukovnik Vujadin Popović, da u Poljskoj robija Radislav Krstić, koga su već arapski robijaši jednom umalo zaklali u Engleskoj, već su mu vratne žile bile presečene i u poslednji momenat mu je spašen život, i u Francuskoj još uvek robija nekadašnji predsednik opštine Prijedor Milomir Stakić. Dakle, govorim o ljudima koji su nesumnjivo nevini u Hagu osuđeni, kojima nikakva krivica nije dokazana. U Haškom tribunalu se još nalaze četvorica Srba. Za izmišljene zločine osuđeni su Stojan Župljanin i Mićo Stanišić.

Prvostepeno je za izvršene zločine osuđen predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i očekuje se presuda generalu Mladiću, koji je bio glavni komandant Vojske Republike Srpske. General Mladić je u veoma teškom zdravstvenom stanju i očigledno je da se tempira njegova smrt neposredno nakon izricanja presude. To su pokušali da urade i sa Slobodanom Miloševićem i u nečemu su se prešli. Neće se dva puta preći, ovoga puta će to precizno da urade.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam pravo da tražim obaveštenje od predsednika Republike Tomislava Nikolića – zašto do sada nije izdao akt o pomilovanju Zvezdana Jovanovića, iako svi ozbiljni pravnici, sve sudije, svi tužioci, svi advokati u Srbiji smatraju da je on osuđen na najtežu kaznu robije, bez ikakvog relevantnog dokaza.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 43000.00 RSD 27.01.2012 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:43