VOJISLAV ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj rođen je 11. oktobra 1954.godine u Sarajevu.

Predsednik je Srpske radikalne stranke i doktor pravnih nauka. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 1976, a zatim i magistrirao 1977.godine. Doktorirao je u Beogradu 26. novembra 1979. godine, disertacijom na temu „Politička suština militarizma i fašizma“. Najmlađi je doktor nauka u tadašnjoj SFRJ.

Od 1981. do 1984. radio je kao asistent profesora, predmet Teorija o ratu, na Političkim naukama na Sarajevskom univerzitetu. U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina. Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima. 1984. osuđen na 8 godina zatvora zbog ‘’kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja’’.
Više od deset godina biran za narodnog poslanika u Saveznoj i Skupštini Srbije. Četiri puta kandidat na predsedničkim izborima. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade (1998-2000), a u periodu 1996-1998. bio je predsednik opštine Zemun.

Šešelj se od 24. februara 2003. godine do 12. novembra 2014.godine nalazio u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, zbog progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Suđenje je počelo tek 2007. godine, a oslobođen je po svim tačkama optužnice 31. Marta 2016. godine. Godine 2008. usled razilaženja oko podrške Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju došlo je do cepanja SRS i osnivanja Srpske napredne stranke. Posle skoro 20.godina u parlamentarnom životu, 2012. godine na izborima, radikali ne prelaze cenzus i ne ulaze u parlament.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016.godina, radikali ponovo postaju parlamentarna stranka, a Vojislav Šešelj, kao nosilac liste, postaje narodni poslanik.

Oženjen, ima jednog sina iz prvog i trojicu sinova iz drugog braka.

Osnovne informacije

Statistika

  • 40
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje Aleksandru Vučiću kao predsedniku Vlade Republike Srbije i ujedno kao predsedniku SNS – šta će učiniti da bi se smenila Jorgovanka Tabaković sa funkcije guvernera Narodne banke Srbije? Postupak je komplikovan, ali se može sprovesti, a Jorgovanka Tabaković je teško kompromitovala tu funkciju zbog nečasnog i nepoštenog postupanja plagiranjem doktorske disertacije. Utvrđeno je da je Jorgovanka Tabaković 20% teksta svoje doktorske disertacije prepisala od drugih autora ne navodeći izvore i ne stavljajući znakove navoda.
To je krivično delo za koje nije propisana bog zna kako velika kazna zatvora, ali za intelektualce to je kao smrtna presuda. Za jednog intelektualca bolje da pogine nego da ga uhvate kao falsifikatora. Nadam se da u vašim redovima još uvek ima intelektualaca koji razumeju ovo što govorim.
Naravno, nisam veliki optimista da ćete nešto učiniti po ovom pitanju, imajući u vidu slučaj Tomislava Nikolića za koga je utvrđeno da je stekao zvanje mastera ekonomije, a da nijedan jedini ispit na fakultetu nije polagao. Dobro, njemu su upisivali ocene a da se nije pojavljivao na ispitu. Morao je mnogo energije profesor LJubiša Stojimirović da uloži, da trči od jednog do drugog svog kolege, da izmoli pozitivnu ocenu, nekada i vrlo visoku ocenu. Iako smo razgledali diplomski master rad Tomislava Nikolića, nismo mogli da ustanovimo da je od nekog prepisivao jer je tako lošeg kvaliteta da je to nemoguće od nekoga prepisati. Jednostavno, nema uzora, ne postoji.
Kod Jorgovanke Tabaković u pitanju je krađa intelektualne svojine. Ona je ukrala tuđi intelektualni produkt i nema strožeg prekršaja u akademskoj zajednici, nema goreg prekršaja u akademskoj zajednici. Ako ćemo i to tolerisati i ako će Aleksandar Vučić ostati pasivan po tom pitanju, a Jorgovanka Tabaković je kandidovana kao kandidat vaše stranke, očekujemo da stranka iz moralnih razloga zatraži njenu ostavku. Ako smatrate zaista da je plagiranje nedozvoljivo, ako smatrate da je plagiranje poželjno i očekivano i uobičajeno, onda ćete ostati skrštenih ruku, a možete je i braniti, jer nije mnogo plagirala, samo 20%, a mogla je i 25%, mogla je 50%, mogla je i 100%. Dakle, ona je bila skromnih prohteva u ovoj intelektualnoj krađi.
Teške te posledice ima po društveni moral. Videli ste kada su uhvatili u plagijatu mnogo blažeg karaktera neke nemačke ministre, da su oni odmah podnosili ostavku. Ništa. Kako nećemo kada se sa Nemcima sada najviše družimo i najbliži smo sa njima?

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Gospođo predsednik, SRS je kandidovala Miodraga Skulića za člana Agencije za borbu protiv korupcije i zaista imamo jednog vrsnog ekonomistu, odličnog kandidata.
Međutim, pošto je najveći beogradski šljam i ološ ustao protiv kandidature Danice Marinković, predvođen Sonjom Biserkom, Natašom Kandić i drugima, i pošto je taj najgori šljam i ološ imao svoje eksponente u Narodnoj skupštini, mi, srpski radikali, odustajemo od kandidature svog kandidata. Kandidovaćemo ga drugi put za sličnu funkciju i podržavamo kandidaturu Danice Marinković jer smatramo da cela Narodna skupština treba na taj način da stane u njenu zaštitu.
Ona tu zaštitu zaslužuje, posebno razvaljujući veliku međunarodnu zaveru, pripisivanja ratnih zločina srpskoj vojsci i policiji u selu Račak. Svedočeći kao svedok odbrane Slobodana Miloševića, ona je natenane sve to raskrinkala.
Sa velikim zadovoljstvom za nju ćemo glasati. Dakle, možete računati da ona sada više nema protiv kandidata.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja upućujem zahtev predsedniku Narodne skupštine da stavi odmah na sednicu kolegijuma donošenje odluke o formiranju delegacije Narodne skupštine koja bi obišla uhapšene Srbe u Podgorici koji su zatvoreni u zatvoru Spuž pod navodnom sumnjom da su učestvovali u pokušaju puča u Crnoj Gori ili terorističkog napada na nosioce najviših funkcija, a među njima i Đukanovića.
Ja sam dobio pismo, službeno pismo Branke Milić, starice tu negde mojih godina, nisam star, dobro, onda nije ni ona, ali nije za terorističke akcije, verujte mi. Dobio sam njeno pismo, službeno, prosleđeno po odobrenju sudije Višeg suda u Podgorici Miroslava Bašovića, službeno prosleđeno preko Ministarstva pravde Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija Istražnog zatvora, čiji je načelnik Darko Vukčević.
Branka Milić, u ime zatočenih Srba, traži da Narodna skupština oformi nezavisnu komisiju koja će obići sve državljane Republike Srbije u zatvoru Spuž i utvrditi pod kojim uslovima izdržavaju pritvor kao najtežu meru procesne prinude i koja će pokrenuti nezavisnu istragu o navodnom pokušaju državnog udara izbornog dana u Crnoj Gori.
Istraga o nepostojećem delu, koju vodi specijalni državni tužilac Milivoj Katnić je poručena kao i sam državni udar i ne obećava minimalne garancije proceduralnog prava na materijalnu istinu. Uhapšene Srbe maltretiraju u zatvoru, prete im policajci koji ih saslušavaju, izlažu ih raznih pritiscima ne bi li iznudili priznanje, ali do sada raspolažu samo izjavama dvojice zaštićenih svedoka, od kojih je jedan formalizovao svoj status, a drugi još nije, koji su agenti provokatori, koji su agitovali kod raznih patriotskih organizacija da se dođe u što većem broju u Crnu Goru da se podrži miting crnogorskih Srba na dan izbora, a niko im reči nije pomenuo o bilo kakvoj oružanoj akciji.
Ja predlažem da Narodna skupština prvo organizuje jednu delegaciju, koja će obići sve zatečene Srbe, svakoga od njih saslušati i podneti izveštaj Narodnoj skupštini, a Narodna skupština posle toga da odluči da li će preduzimati dalje mere, da li će se obratiti Vladi, nadležnim ministarstvima ili će i sama pokrenuti određenu akciju u formi anketnog odbora ili komisije.
Ovde mi je stavljeno do znanja da očekuju da ovo dostavim svim poslaničkim grupama. Ja sam vam na ovaj način to dostavio, pošto nemam druge komunikacije sa nekim poslaničkim grupama. Vladi Republike Srbije, na ovaj način sam joj takođe dostavio i tražim da Skupština obavesti Ministarstvo prave, pre svega. Kancelariji za ljudska prava OEBS-a sa sedištem u Beogradu, to čekam da mi dođe Devenport, nikako ga nema, pa da njemu predam. I svim ambasadama u Beogradu, kao što znate, ja sam u kontaktu sa nekim ambasadama zemalja koje nisu priznale Kosovo i Metohiju, a sa ambasadama država koje su priznale Kosovo i Metohiju mi srpski radikali nemamo nikakve zvanične kontakte.
Ovo treba urgentno sprovesti, po mom mišljenju pre novogodišnjih praznika, da bi se obezbedio pre svega civilizovan tretman u crnogorskom zatvoru za državljane Srbije. Državljani Srbije koji su uhapšeni u Crnoj Gori moraju imati status političkih pritvorenika, a ovi ih tretiraju kao kriminalce.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 43000.00 RSD 27.01.2012 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:43