VOJISLAV ŠEŠELJ

Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj rođen je 11. oktobra 1954.godine u Sarajevu.

Predsednik je Srpske radikalne stranke i doktor pravnih nauka. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 1976, a zatim i magistrirao 1977.godine. Doktorirao je u Beogradu 26. novembra 1979. godine, disertacijom na temu „Politička suština militarizma i fašizma“. Najmlađi je doktor nauka u tadašnjoj SFRJ.

Od 1981. do 1984. radio je kao asistent profesora, predmet Teorija o ratu, na Političkim naukama na Sarajevskom univerzitetu. U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina. Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima. 1984. osuđen na 8 godina zatvora zbog ‘’kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja’’.
Više od deset godina biran za narodnog poslanika u Saveznoj i Skupštini Srbije. Četiri puta kandidat na predsedničkim izborima. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade (1998-2000), a u periodu 1996-1998. bio je predsednik opštine Zemun.

Šešelj se od 24. februara 2003. godine do 12. novembra 2014.godine nalazio u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, zbog progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Suđenje je počelo tek 2007. godine, a oslobođen je po svim tačkama optužnice 31. Marta 2016. godine. Godine 2008. usled razilaženja oko podrške Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju došlo je do cepanja SRS i osnivanja Srpske napredne stranke. Posle skoro 20.godina u parlamentarnom životu, 2012. godine na izborima, radikali ne prelaze cenzus i ne ulaze u parlament.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016.godina, radikali ponovo postaju parlamentarna stranka, a Vojislav Šešelj, kao nosilac liste, postaje narodni poslanik.

Oženjen, ima jednog sina iz prvog i trojicu sinova iz drugog braka.

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Mislio sam da će mi i danas biti uskraćeno da govorim kao sinoć. Bio sam na redu, međutim predstavnik Naprednjačke stranke me je istisnuo i ostavio me bez prava da govorim.

(LJubiša Stojmirović dobacuje.)

Ti što pišeš Tomislavu Nikoliću doktorsku disertaciju sada malo okani, nije mu to toliko neophodno.

Postavljam pitanje Vladi Srbije i premijeru Vučiću – zašto još uvek nije donesen zakon kojim bi se potvrdio sporazum, zašto još nije ni sklopljen sporazum kojim bi se Srpskom-ruskom humanitarnom centru u Nišu dale identične privilegije kakve su po IPA sporazumu dobili pripadnici NATO pakta?

NATO-pakt je prošle godine Zakonom o ratifikaciji IPA sporazuma dobio slobodu kretanja, imunitet svim pripadnicima NATO, diplomatske privilegije prema Bečkoj konvenciji, a čak su ugovorene razmene poverljivih informacija i opreme.

Očekujem da vam NATO u sklopu to IPA sporazuma sa da i poverljive informacije šta vam sprema narednih meseci, na koji način će vas uterivati u red, na koji način će vas učiti pameti i na koji način će vas terati da mu služite verno i odlučno, kako je to izgledalo kad ste došli na vlast 2012. godine. Sa NATO-paktom nema igre.

Umesto da i Srpsko-ruskom centru, humanitarnom centru u Nišu, date isti status, već pet godina vi ruske zvanične predstavnike zamajavate i ne odobravate taj status. Na vas se sa zapada vrši pritisak, ne samo da zavedete sankcije Rusiji, tome još pomalo odolevate, nego i da ne dodelite diplomatske privilegije koje sam nabrojao predstavnicima Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Ovde je NATO da nam uništi državu, da nas cepa, da nas deli, da vrši subvezivne delatnosti, uključujući i krajnju golu vojnu okupaciju, koja je takođe u igri, a s druge strane Rusi su ovde da pomažu u nevolji kod teških stradanja, klimatskih nepogoda, požara, zemljotresa i svega ostalog.

Da li je to principijelna politika? To nije više ni politika sedenja na dve stolice, i s jedne strane sedite na jednoj stolici, a s druge strane, kako se ono zove Majo – tronožac, znaš ono kad su tebe odvalili od tronožca, pa ostali na dve noge da sede, e, tako vam izgleda i ova vaša uravnotežena politika.

Zahtevam da se što pre reguliše diplomatski status svih pripadnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Pet minuta? Još minut? E, to poklanjam, opet će neki naprednjak imati nešto važno i pametno da kaže, pa eto mu i taj minut.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Dame i gospodo, pošto ste u dnevni red nagurali 16 tačaka i objedinili raspravu tako da je nemoguće zapravo voditi raspravu o svim tačkama, opredelio sam se da govorim o onome što smatram da je u ovih 16 tačaka potencijalno najopasnije. To je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative u Beogradu.

Vidite kakve se neverovatne stvari ovde dešavaju. Ovo je nešto što se kuva punih 14 godina. To je prvi indikator velike opasnosti koja iz toga preti. Još u tekstu nema ništa konkretno. Četrnaest godina se nešto zakulisno kuva i sada se došlo do toga da se zna koje su države u to uključene, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Kosovo kao država, Albanija, Srbija i Moldavija, ne znam zašto Moldavija.

To su zemlje koje su organizovane da udruže svoje napore i sprovedu zajedničkim snagama reformu obrazovnog sistema. Šta to da reformišu? Da li strukturu obrazovnog sistema? Da li njegovu podelu na tri osnovna nivoa obrazovanja? Da li nastavne planove u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima? Da li nastavne programe? O tome još za 14 godina ni jedne reči nema, ali se već ovde određuje kakav će biti status tog internacionalnog sedišta u Beogradu, maltene status biće kao i status pripadnika NATO pakta po IPA sporazumu. Imaće sve imunitete, diplomatske privilegije, a država se obavezuje i da im svake godine u nedefinisanom obimu finansijskih sredstava potpomaže rad.

Šta se zapravo krije iza ovoga? Imamo iskustva. Ako je reč o reformi nastavnih programa, o reformi predmeta iz oblasti biologije, hemije, fizike, matematike, šta ovaj jad i čemer ima da se objedinjava i da zajednički ih sprovodi? Treba njihovi stručnjaci da uče iz prakse i iz iskustava razvijenijih zemalja koji imaju efikasnije obrazovne sisteme. Šta tu ima da se usaglašavaju stručnjaci iz Srbije i Albanije, iz Hrvatske i Crne Gore, iz Makedonije i BiH? O čemu oni da se sporazumevaju?

Prvo, nisu dostigli ni u astronomiji, ni u atomskoj fizici, ni u molekularnoj hemiji, ni u biologiji, ni u genetici, daleko su iznad prosečnog svetskog nivoa, i to ako treba nekoga da uče da bi reformisali naš sistem treba da uče od onih koji su tu najviše napredovali. Međutim, ne interesuje njih ni fizika, ni astronomija, ni hemija, ni biologija, njih interesuje srpski jezik, književnost, istorija, kultura i umetnost.

I šta je zamisao? Kroz jednu visoko birokratizovanu instituciju, jer ovde kako nam je ta institucija predstavljena, ovo je viši stepen birokratizacije, nego onaj koji je uobičajen za EU. Oni će da nam nametnu proizvoljno i naziv našeg jezika i naše pismo i reći će da to nije srpski jezik, ne može više da bude ni srpskohrvatski, jer je i bošnjački i crnogorski, pa će uvesti novi naziv, da ga zovu naški ili vaški. To nam spremaju.

Nemaju šta drugo da spreme, jer je reč o jeziku koji je isključivo srpski i sva lingvistika 18, 19. i 20. veka saglasna je da je štokavski i srpski jezik, a Hrvati su u 19. veku napustili svoj jezik, imali su čak dva jezika, čakavski i kajkavski, jer su ranije prisvojili jedan deo slovenačke etničke strukture, prozvali ih Hrvatima i kajkavski jezik preuzeli. Odrekli su se i čajkavskog i kajkavskog, preuzeli srpski kao svoj književni jezik, pa ga odmah zagadili u nazivu. Umesto da bude srpski, prozvali su ga srpskohrvatski. Tu je i Vuk Karadžić bio neoprezan jer je učestvovao u tom famoznom Bečkom dogovoru 1850. godine zajedno sa Đurom Daničićem, sa srpske strane, a sa hrvatske strane je bio i poznati srbofob, srbomrzac, čovek koji je ukrao veliki NJegošev ep – Smrt Smail-age Čengića.

Oni su dakle prisvojili srpski jezik kao svoj i odmah počeli da ga falsifikuju, da izmišljaju nove reči i kovanice da bi se što više razlikovao od izvornog srpskog jezika, prirodnog jezika koji je jednim normalnim putem nastao i razvijao se.

Posle ovih građanskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, imamo realizovan politički projekat bosanskog jezika. Zašto ne bošnjačkog, to nisu do kraja objasnili, prozvali su ga bosanskim. Zato što je još u vreme Kalaja i Austrougarska imala nameru da bosanske Srbe odvaja od srbijanskih, pa im je jezik nazvala bosanski i celo mu gramatiku štampala.

Na kraju, evo nam i crnogorskog jezika. U tom izmišljenom jeziku nije im dovoljno 30 slova, nego imaju 32, 34, jer kako bez novog slova da kažu „šjekira“ ili „šjeme“ i slične stvari. I kome god padne na pamet može da izmisli svoj jezik, a sve zato da se stvori što više argumenata da se taj jezik ne naziva srpskim i to je radio i Haški tribunal. Umesto na srpskom jeziku, dokumenta koja smo primali dobijali smo na bhs-i, bosansko-hrvatsko-srpskom. Tako su ga oni zvali.

Šta žele da nam urade na području književnosti? Ogromnu srpsku narodnu književnost ali i autorsku književnost da pretoče, ako već ne mogu potpuno da otmu iz srpskog miljea da pretoče u neku zajedničku. Vidite, Hrvati koga nam sve otimaju, od Milana Rešetara, Vladana Desnice, pa nadalje. Bosanski muslimani bi da nam otmu Mehmeda Mešu Selimovića, da nam otmu Ćamila Sijarića i mnoge druge velike pisce koji su se dosledno smatrali Srbima muslimanske vere i kojima je srpski narod iskreno zahvalan zbog ogromnog doprinosa u književnosti.

Pokušavaju i NJegoša da nam otmu i sad ga falsifikuju i kroz ovaj projekat mi ćemo sve to morati da prihvatimo. NJegošu poriču srpstvo, falsifikuju iz njegovog dela sve ono što je srpsko i pretvaraju ga nasilno u tog kominternovskog Crnogorca.

Šta nam spremaju na području istorije. I, tu pokušavaju raznorazne falsifikate da uvedu. Prvo da nam falsifikuju istoriju iz vremena naše borbe protiv Turaka. Da nam falsifikuju istoriju iz vremena borbe protiv Austrougarske. Istoriju iz Drugog svetskog rata, da dodatno okleveću četnike kao fašiste iako su oni prvi podigli ustanak i Tito do 1944. godine nije smeo da priviri u Srbiji, iako su se oni samo dosledno borili protiv Nemaca i drugih okupatora, a Tito je sklapao pismene sporazume sa Nemcima proglašavajući četnike zajedničkim neprijateljima Nemaca i partizana. Martovski pregovori, evo, Marijan Rističević je sve to dobro naučio, dobro bi bilo i da ostali iz te vaše koalicije ponešto pročitaju.

Zatim, žele da nam falsifikuju najnoviju istoriju, istoriju građanskih ratova na području bivše Jugoslavije devedesetih godina. Taj posao je započeo Haški tribunal. Sve haške presude su zasnovane na falsifikatima da su Srbi izazvali rat, da su ugnjetavali druge narode, da su se borili za „Veliku Srbiju“. Ne shvataju oni uopšte šta je projekat „Velike Srbije“, da je projekat „Velike Srbije“ projekat zajedničke države Srba pravoslavaca, Srba katolika, Srba muslimana, Srba protestanata, Srba ateista. To je daleko od njihovog mozga.

Oni su tamo potencirali da su Srbi hteli da unište sve oko sebe, pa ako ne genocidom, onda istrebljenjem ili nekim drugim oblikom zločina protiv čovečnosti. Sad bi oni to sve da pretoče u zajedničku istoriju.

Oni bi da potru tekovine postojanja Republike Srpske Krajine. Republika Srpska Krajina je bila država, međunarodno nepriznata, ali država. Ja se pozivam na presudu Međunarodnog suda pravde u procesu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije. Tamo na jednom mestu sud konstatuje, Republika Srpska nije bila međunarodno priznata, ali je bila država, imala je sve državne atribute. To međunarodno priznanje donosi određene privilegije i povlastice u međunarodnim odnosima i nije, što se tiče opstanka same države, ni naročito važno, jer država opstaje silom kojom raspolaže da bi sačuvala svoje granice i svoj poredak.

Sad bi da to potpuno zatru, da je to pobuna lokalnih Srba inicirana iz Beograda, da bi se hrvatskom narodu onemogućilo da stekne dugo željenu nezavisnost i samosvojnost. A, to što su Hrvati prisvojili više od milion Srba katolika i nasilno uveli u hrvatski nacionalni korpus u vreme Austrije ili u vreme komunističke Jugoslavije, to mora biti zaboravljeno i izbrisano.

Video sam koji su potez napravili neki od idejnih protagonista ovakvog projekta. Oni su počeli da pišu zajedničku istoriju balkanskih naroda, pa iz te istorije da brišu sve ono što im nije bilo po volji, da bi se Srbi predstavili osvajačima i nakon Prvog svetskog rata, da bi svoje imperijalne ambicije ostvarili ugnjetavanjem i Hrvata i Slovenaca i bosanskih muslimana i Makedonaca i Albanaca na Kosovu i Metohiji itd, čak i Crnogoraca, iako ogromna većina ljudi rođenih u Crnoj Gori i danas smatraju da su Srbi i nemaju šta drugo da budu. Ko nije Srbin u Crnoj Gori? Samo onaj ko strepi da mu državnu platu ne otme Milo Đukanović, samo onaj ko strepi da mu ne otmu privilegije.

Evo, Milo Đukanović u više navrata falsifikuje izborne rezultate, ugnjetava Srbe, nameće im jezik, koji je njima tuđinski. Oni ne žele da pišu izmišljenim jezikom, niti da unose nova izmišljena slova, bez ikakve fonetske potrebe. I uđe u NATO. I svi oni koji budu prolazili kroz ovo, kandidati su za NATO. Uostalom, struktura obrazovanja ovog sekretarijata u Beogradu mnogo podseća na strukturu NATO pakta, samo što još nemaju zamišljene oružane formacije. Ne bi me iznenadilo da i to ostvare, pa da te njihove oružane formacije idu po školama i zavode red.

Šta mi imamo da razgovaramo sa albanskim stručnjacima za školstvo o zajedničkoj reformi obrazovnog sistema? Nemamo o čemu da razgovaramo. Ali je cilj ovde da se na falsifikatima zasnovana albanska istorija, koja ne postoji, predstavi kao istorija balkanskih naroda, da se zatre sve što je srpsko u Makedoniji. Ono je zatrto tamo u literaturu, ali ostalo je u arheološkim nalazima. Gde god zabodete ašov u Albaniji, sve do Drača, možete iskopati samo tragove srpske državnosti i srpske kulture i civilizacije.

Jedan mali kvadrat u okolini Koljče, jel se Koljča zove, Nataša? Pomaži mi malo, vidiš da je komplikovana situacija. Tu su živeli Albanci kao planinsko pleme. Do Drača je bila srpska država, a u Draču su živeli Latini i drački vojvoda u jednom trenutku je postao ugarski kralj i krenuo da preuzme presto, a negde usput stradao, i to baš negde na hrvatskom području, Karlo Drački, čini mi se da se zove. Da je ministar prosvete ovde, ne bi imao pojma da mi ovde pomogne nešto, nema pojma.

E, da vam još kažem, sutra ćemo podneti zahtev, valjda ćemo dobiti dovoljno potpisa, za smenu ministra prosvete. To smo danas pripremili, očekujemo dovoljno potpisa da dobijemo.

Imam ja onih 17 minuta što ste oteli od SRS. Oteli ste nam 17 minuta rasprave, a kao šef poslaničke grupe imam pravo da i to koristim. Takva je bila praksa ovde, i ranije sam koristio deo tog vremena koje pripada našoj stranci.

Evo, Maja opet ne da. Kad je budemo smenjivali, ko će joj biti kriv. Možda je žrtvuju i njeni ako budu imali viši interes. Nikad se to ne zna unapred. Nećemo otkrivati tajnu da će Maja biti žrtvovana. Dobro, smej se ti, Majo.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Mislio sam da će mi i danas biti uskraćeno da govorim kao sinoć. Bio sam na redu, međutim predstavnik Naprednjačke stranke me je istisnuo i ostavio me bez prava da govorim.

(LJubiša Stojmirović dobacuje.)

Ti što pišeš Tomislavu Nikoliću doktorsku disertaciju sada malo okani, nije mu to toliko neophodno.

Postavljam pitanje Vladi Srbije i premijeru Vučiću – zašto još uvek nije donesen zakon kojim bi se potvrdio sporazum, zašto još nije ni sklopljen sporazum kojim bi se Srpskom-ruskom humanitarnom centru u Nišu dale identične privilegije kakve su po IPA sporazumu dobili pripadnici NATO pakta?

NATO-pakt je prošle godine Zakonom o ratifikaciji IPA sporazuma dobio slobodu kretanja, imunitet svim pripadnicima NATO, diplomatske privilegije prema Bečkoj konvenciji, a čak su ugovorene razmene poverljivih informacija i opreme.

Očekujem da vam NATO u sklopu to IPA sporazuma sa da i poverljive informacije šta vam sprema narednih meseci, na koji način će vas uterivati u red, na koji način će vas učiti pameti i na koji način će vas terati da mu služite verno i odlučno, kako je to izgledalo kad ste došli na vlast 2012. godine. Sa NATO-paktom nema igre.

Umesto da i Srpsko-ruskom centru, humanitarnom centru u Nišu, date isti status, već pet godina vi ruske zvanične predstavnike zamajavate i ne odobravate taj status. Na vas se sa zapada vrši pritisak, ne samo da zavedete sankcije Rusiji, tome još pomalo odolevate, nego i da ne dodelite diplomatske privilegije koje sam nabrojao predstavnicima Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Ovde je NATO da nam uništi državu, da nas cepa, da nas deli, da vrši subvezivne delatnosti, uključujući i krajnju golu vojnu okupaciju, koja je takođe u igri, a s druge strane Rusi su ovde da pomažu u nevolji kod teških stradanja, klimatskih nepogoda, požara, zemljotresa i svega ostalog.

Da li je to principijelna politika? To nije više ni politika sedenja na dve stolice, i s jedne strane sedite na jednoj stolici, a s druge strane, kako se ono zove Majo – tronožac, znaš ono kad su tebe odvalili od tronožca, pa ostali na dve noge da sede, e, tako vam izgleda i ova vaša uravnotežena politika.

Zahtevam da se što pre reguliše diplomatski status svih pripadnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Pet minuta? Još minut? E, to poklanjam, opet će neki naprednjak imati nešto važno i pametno da kaže, pa eto mu i taj minut.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 43000.00 RSD 27.01.2012 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:43