Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miladin Ševarlić

Govori

Zahvaljujem.

Postoje dva budžetska leks specijalisa. Jedan je za nadležnosti Pokrajine Vojvodine od 7% i drugi je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju od 5%. Slažem se da i jedan i drugi treba ispunjavati u propisanom obimu. Nisam pratio i ne znam u kom procentu se ispunjavaju obaveze za obavljanje nadležnosti Pokrajine Vojvodine, da li je to 7% ili manje u odnosu na ukupne budžetske poreske prihode, ali vrlo dobro znam da ovaj drugi budžetski leks specijalist se uopšte ne ispunjava, a on se dotiče i poljoprivrednika na teritoriji AP Vojvodine.

Prema tome, zalažem se da se ista rasprava kao što je ova rasprava otvori i u vezi realizacije Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer mi po osnovu izmena i dopuna tog zakona imamo stalno obezbeđenje manje od 5% budžetskih poreskih prihoda za potrebe poljoprivrede i sela u Srbiji.

U prvom navratu to smanjenje je bilo zbog toga što su smanjenje subvencije sa 100 ha na 20 ha u biljnoj proizvodnji. U drugoj godini smanjene su subvencije sa 12.000 dinara na 4.000 dinara po ha. U trećoj godini došlo je do izmene tumačenja člana koji ukazuje za šta se odnose ta sredstva, pa umesto za budžetske potrebe podsticaja poljoprivrede i sela uneto je da je to za budžet ministarstva. Nigde u svetu, a konsultovao sam i eksperta FAO-a, kao organizacije za poljoprivredu i hranu, ne smatra se podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju deo koji se objektivno nužno izdvaja za finansiranje aktivnosti Ministarstva poljoprivrede kao što su plate, putni troškovi i sva ostala davanja koja su nužno potrebna za funkcionisanje ministarstva poljoprivrede u svakoj zemlji.

Ono što posebno želim da istaknem je da imamo zdravorazumskih neprihvatljivih budžetskih prihoda. Jedan od tih prihoda jeste i uvođenje takse za javne servise, koja se plaća i za objekte za uzgoj stoke ukoliko u njima postoji i električno brojilo, a znamo da u takvim objektima se ne gleda televizija. Takođe i za brojila na banderama ukoliko to brojilo služi za obezbeđenje električne energije za električne pumpe za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka, plastenika, cvetnjaka itd.

To su troškovi koji zaista neosnovano opterećuju poljoprivrednike. Izgleda da je to malo, ali ne mora da znači jer ima poljoprivrednika koji imaju po sedam dubinskih bunara, zatim poljoprivrednika koji pored toga plaćaju TV pretplatu za objekat za stoku i za kuću u kojoj žive članovi tog domaćinstva.

Najzad, ono što je posebno značajno istaći jeste u kom to roku država treba da izmiri svoje obaveze prema poljoprivrednicima, jer ako poljoprivrednik zakasni u plaćanju poreza po svom rešenju svaki dan preko 15. februara, 15. maja, 15. avgusta, 15. novembra njemu teče zatezna kamata, što je tačno, ali nema zatezne kamate za isplate iz budžeta Ministarstva poljoprivrede po osnovu podsticaja, subvencija, iako država propisuje da je zakonski rok za plaćanje svih obaveza u međusobnim potraživanjima 45 dana. Hvala.
Hvala potpredsedniče.

Pre nego što se osvrnem na Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima, želim da obavestim građane Srbije da smo nas četvoro narodnih poslanika Milan Lapčević, Gorica Gajić, Dejan Šulkić i ja podneli predlog za dopunu dnevnog reda današnje sednice pod naslovom – podnošenje i razmatranje izveštaja o situaciji na Kosovu i Metohiji, pregovorima koje su vodili najviši državni funkcioneri od potpisivanja Briselskog sporazuma do danas.

Nažalost, ovaj naš predlog nije usvojen sa obrazloženjem da predloge dopune dnevnog reda o aktuelnim političkim pitanjima mogu da predlažu samo poslaničke grupe. Mislim da je krajnje vreme da posle tri godine rada ovog saziva Narodne skupštine imamo raspravu i na ovu temu, a ne da samo preko sredstava informisanja slušamo šta rade poslanici u Skupštini samoproklamovanog republike Kosova i Metohije.

Kad se radi o predlogu za dopunu dnevnog reda, to je predlog koji vam je već poznat, on posebno dobija na značaju sada posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane kojim je genetički modifikovana hrana uvedena kao posebna robna grupa hrane. Treba imati u vidu da u vreme kada sam predlagao tekst ove deklaracije, u Narodnoj skupštini nije bilo narodnih poslanika iz 72 opštine i četiri grada.

Dakle, postavlja se pitanje ko predstavlja građane iz 76 opština i gradova? Zbog toga imamo ovakvu situaciju da narodni poslanici samo izvršavaju naredbe predsednika partije, odnosno poslaničke grupe. To je razlog zašto oko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova koji su se prvi put u istoriji Srbije jednoglasno izjasnili protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO organizama ne mogu da dobiju podršku čak ni od narodnih poslanika koji žive na njihovoj teritoriji.

Ovo je ujedno i momenat da pozovem građane na okupljanje i protest legitiman treće subote maja meseca, kada ćemo se ponovo okupiti da se borimo za Srbiju bez GMO organizama, tim pre što je Evropska agencija za bezbednost hrane juče pokrenula postupak po nalogu Evropskog suda da se preispita upotreba svih pesticida na bazi glifosata, bez čije primene nije moguće gajiti GMO organizme.
Hvala.

Mislio sam da će neko predložiti amandman na član 23. i 25, ali ste vi pročitali članove iznad toga, tako da se vraćam na član 23. i 25. govoreći o amandmanima.

Dakle, članom 23. predviđeno je da ovaj zakon se odlaže do 2023. godine, praktično sa podzakonskim aktima, kada se radi o donošenju sertifikata o važnosti sertifikata profesionalnog korisnika, za primenu sredstava za zaštitu bilja. Članom 25. takođe, do 2023. godine, kada se radi o kontrolnom testiranju uređaja za primenu pesticida.

Postavljam ponovo pitanje, zašto Srbija produžava za narednih pet godina, kod testiranja uređaja za primenu pesticida i na taj način povećava potrošnju pesticida i drugih hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji, na štetu zdravlja potrošača, ugrožavajući izvozne kontingente poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ugrožavajući zdravlje poljoprivrednih proizvođača, koji po pravilu nemaju odgovarajuću opremu za zaštitu i zbog čega se ne koriste sredstva koja su nabavljena još 2014. godine i stoje u 31 centru u Srbiji? Molim odgovor.
Hvala.

Mislio sam da ćemo biti još na članu 1. Budući da se u članu 1. govori o primeni standarda koje propisuje, između ostalog, i „Kodeks alimentarijus“, ja sam dužan da javnost, a i poslanike ovde upozorim na sledeće činjenice koje su proizašle iz diskusije „Kodeks alimentarijus“ 2018. godine, što mogu da dokumentujem i sa veb sajtom.

Dakle, prva činjenica, genetički modifikovane biljke i životinje sadrže stranu DNK, čiji uticaj nije predmet bezbednosne procene od strane američke agencije za hranu i lekove, niti nekih drugih Vladinih agencija.

Drugo, GMO sadrže genetske markere koji stvaraju otpornost na antibiotike, na GMO i okolinu, pomažući da se stvore nove otporne, superinsekte, superkorove itd.

Dalje, genetički modifikovana hrana, koja se prvi put uvodi ovde u članu 2. ne definiše se da je to hrana za ljude, a iza toga stoji pojam – genetički modifikovana hrana za životinje, što je podrđivanje, odnosno nadređivanje životinja ljudima i možemo shvatiti šta to znači. Tretira se kao suštinski ekvivalent za nemodifikovanu hranu. Međutim, u nauci ne postoji koncept koji podrazumeva ili može naučno da se odbrani kao suštinski ekvivalent.

Najzad, GMO smanjuju plodnost, funkciju organa, fetalno i neonatalno preživljavanje, imune funkcije i mnoštvo drugih parametara.

Genetski materijal kontaminira DNK drugih biljaka i životinja. GMO dominiraju nad prirodnim i ugrađuju se u DNK kod divljih vrsta na nepredviđene načine – vetrom, oprašivanjem, na drugi način itd, a novi kriterijumi koji se proizvode vrše uticaj na potpuno nepoznat način.

Zatim, genetički modifikovane biljke su modifikovane da tolerišu visoke nivoe toksičnih hemikalija koje proizvode povećanje korišćenja ovih hemikalija do 400%. Zatim, iste kompanije koje modifikuju hranu, odnosno GMO i druge organizme, proizvode hemikalije koje ih čine otpornim. Takođe, proizvode i lekove za lečenje ljudi od bolesti koje proizilaze iz njih, što se radi o vezanom dejstvu i to treba imati u vidu prilikom rasprave o ovom članu.

Žao mi je što ministar poljoprivrede i njegovi saradnici nisu ovde da daju odgovarajuće odgovore ne zbog mene, nego zbog poslanika i zbog javnosti. Hvala.
Hvala lepo.

U Zakonu o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine ne postoji definisan pojam genetički modifikovana hrana. Postoji 14 ili 15, ne mogu sada napamet da se tačno setim odrednica koje su definisane, a ja sam u jednoj privatnoj raspravi sa jednim predstavnikom Ministarstva poljoprivrede dobio odgovor da je trebalo da Zakon o genetički modifikovanoj da bude promenjen pre ovih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, pa zbog toga se smatralo i uneto u Predlog zakona ovaj pojam genetičkim modifikovana hrana.

Dakle, ja se slažem da pojam genetičkim modifikovana hrana treba uneti, ali treba definisati da postoje dve vrste hrane, jedna je hrana za ljude, a druga genetički modifikovana hrana za životinje, a treća i četvrta podgrupa su, kako je ovde predloženo, hrana od genetički modifikovanih organizama za ljude i hrana od genetički modifikovanih organizama za životinje.

Činjenica je da pojam genetički modifikovana hrana nije definisana i ne vidim razloga kako ja to paniku širim ako ne šire oni koji su govorili u ovoj Skupštini da je čeri paradajz genetički modifikovan sa genima jedne smrdljive životinje, izazivajući paniku i stvarajući zabunu kod roditelja koji hrane decu čeri paradajzom i ako čeri paradajz nije genetički modifikovan nego je on rezultat ukrštanja prirodnim putem dve vrste paradajza, divljeg paradajza i baštenskog paradajza.

Prema tome, da ne govorim o izjavama ministra trgovine od 27. avgusta 2016. godine objavljenih u „Politici“, u članku da se u Srbiji jede GMO. Dakle, ako ministar trgovine tvrdi da se jede GMO onda ne znam ko širi paniku?
Verujem da ne postoji u Srbiji osoba koja bi bila zadovoljnija da to što piše u Zakonu o GMO iz 2009. godine i ostane ubuduće, ali vreme će pokazati ko govori istinu, a ko ne.

Što se tiče više puta iznetih neistina, da je meni Ministarstvo poljoprivrede isplatilo 62 hiljade evra, to je notorna neistina, nikada novac toliki ni od koga nisam dobio, a pogotovo ne od Ministarstva poljoprivrede.

Svojevremeno sam nudio prethodnom govorniku opkladu, odnosno ponudu u iznosu od 60 hiljada evra da dokaže to. Jeste tačno samo da sam ja bio rukovodilac jednog projekta kome je isplaćivan određeni iznos, ali nikada 62 hiljade evra i manje od toga, a čak jedan deo je i vraćen zbog prekida projekta, odnosno isteka roka rada na tom projektu.

Prema tome, po tom projektu ja sam dobio, ja mislim, ukupno za dve i po godine oko četiri i po hiljade evra, računajući i putne troškove u inostranstvo i opsluživanje svih inostranih eksperata koji su učestvovali na realizaciji tog projekta.

Daleko veće pare sam dobio po projektu koji sam radio za vreme mandata ovog režima i to dva puta. Hvala.
Mogu li da zamolim da dokumenta koja je pokazivao gospodin Rističević priložite u zapisnik, da možemo da pokažemo građanima Srbije da nisu to dokumenta koja se odnose na moja primanja, nego na primanja projekta i svih učesnika na projektu, i to daleko manji iznos od 62.000?
Zahvaljujem poštovana predsednice.

Prvi put govorim kao samostalni poslanik i prvi put ću imati na raspolaganju pet minuta vremena na jednoj sednici u poslednje tri godine.

Želim na početku da izrazim čestitke jednom ministru u Vladi Republike Srbije zbog toga što je skupio hrabrost i izjavio ono što bi bilo normalno da svi mi koji smo položili zakletvu u ovom visokom domu po različitim osnovama se tako ponašamo, a to je dr Nenad Popović.

Apsolutno ga podržavam jer je to nešto što je suprotno defetističkim izjavama koje se mogu čuti od različitih funkcionera u poslednje vreme.

Drugo, priroda nam nestaje pred našim očima. Pogledajte podatke svih međunarodnih institucija i mnogo mi doprinosimo tome.

Na jučerašnjoj sednici Odbora za poljoprivredu rekao sam da je ministar upoznat sa slučajem trovanja pčela, a predsedniku Odbora za poljoprivredu sam predao materijal u vezi toga.

Šta su uzroci tome? Ministar kaže da imamo nultu toleranciju na genetički modifikovane organizme u proizvodnji i trgovini. Ja bih voleo, pošto zamenjujete i ministra trgovine sada na ovoj sednici, da mi kažete koliki procenat uvoznih pošiljki podleže uzorkovanju i kontroli u laboratorijama, barem u poljoprivredno-prehrambenim proizvodima?

Drugo, bio sam pratioc jednog inostranog ministra poljoprivrede. Na završnim razgovorima sa našim ministrom poljoprivrede bili smo samo nas trojica u kabinetu Ministarstva. Pitao ga je da li u Srbiji postoji bolest ludih krava? Kaže – ne. Da li imate laboratoriju koja to može da utvrdi? Kaže – nemamo. Otkud onda znate da nemate bolest ludih krava?

Pre dve nedelje ili tri, sva sredstva informisanja objavila su da je Bajerovo seme uljane repice posejano u Nemačkoj i u Francuskoj na osam hiljada hektara u Francuskoj, tri hiljade hektara u Nemačkoj, zaorano zbog toga što je genetički modifikovano jer je uvezeno to seme po ugovorom o proizvodnji Bajera u Argentini.

Pogledajte naše poljoprivredne apoteke, šta sve uvozimo od Bayera, ja ne tvrdim da je to genetički modifikovano, ali sa poreklom proizvodnje iz Argentine ili drugih zemalja, gde su izrazito prisutni GMO.

Govori se o tome da su, ako govorimo protiv GMO, da moramo voditi računa o lekovima. Molim vas, bolesni ljudi ne mogu se izjednačiti sa hranom, odnosno lekovi se ne mogu izjednačiti sa hranom. Bolesni ljudi su upućeni da koriste, da se hvataju za poslednju slamku koja im nudi neki spas, ali hrana mora da bude najvažniji lek u životu ljudi.

Verovao bih da imamo nultu toleranciju na GMO kada bismo imali rezultate, jer evo, iznesite, molim vas, podatke da li smo i koliko površina kontrolisali na prisustvo GMO zasejanim pod uljanom repicom? Da li smo i koliko površina kontrolisali na GMO pod kukuruzom? Vi niste bili tada ministar, ali ja se vrlo dobro sećam kada je pronađen uzorak GMO kukuruza u Srbiji i kada se digla jedna velika panika oko toga. Na svu sreću, to je bilo samo trenutno i sporadično i stvar je prošla.

Verovao bih da imamo nultu toleranciju, i ako je Ruska Federacija članica Svetske trgovinske organizacije donela Zakon 667, koja je sve proizvođače GMO i distributere, kao i proizvođače hemijskih sredstava u funkciji proizvodnje GMO, tretira kao teroriste. Da li mi to možemo da uradimo? Da li mi možemo da prepustimo narodu da odlučuje šta će da radi? Mi tražimo podršku naroda, svako od vas, kao političari, da glasa za vas, a nemamo poverenja da pustimo narod na referendumu da se izjasni da li su za, protiv nečega. Pogledajte šta radi Švajcarska i druge zemlje.

Dakle, u Zakonu o genetički modifikovanim organizmima, ministre, član 4, imate 15 definisanih pojmova. Među tih 15 definisanih pojmova nemate pojam genetički definisana hrana. Pogledajte član 4. Zakona.

Dakle, ja vas molim, objasnite građanima šta je genetički modifikovana hrana i zašto u ovom članu 2, gde se menja sadržaj člana 5. stoji genetički modifikovana hrana bez naznake za koga je, a iza toga i genetički modifikovana hrana za životinje. Zašto ne stoji da je genetički modifikovana hrana i za ljude?
Zahvaljujem.

Hvala za odgovore u vezi sadašnje situacije, mada je to davno prošlo vreme oko bolesti ludih krava, gospodine ministre. Međutim, hteo bih da vas zamolim, dva pitanja još koja smo juče raspravljali na Odboru za poljoprivredu, jedno se odnosi na testiranje sredstava priključnih mašina za zaštitu hemijskim sredstvima, koja je odložena do 2022, odnosno 2023. godine i drugo, na Banku gena, koja je sada pod jurisdikcijom, kako vi pravnici kažete, Nacionalne laboratorije.

Da li mogu dobiti, zbog javnosti i zbog kolega koji su to tražili, vaše mišljenje i vaše odgovore? Da li može da se učini promena u predlogu ovih zakona u tom kontekstu, da se odobri i smanji period, odnosno počne sa testiranjem priključnih uređaja za hemijsku zaštitu biljne proizvodnje i drugo, da se Banka gena izdvoji iz Nacionalne laboratorije, banka semena i sadnog materijala? Hvala.
Hvala.

Tri hiljade dinara, koje danas dobijaju penzioneri, nije povećanje penzija nego socijalna pomoć, i ja sebe ne smatram licem koje treba da prima socijalnu pomoć, zato ću ovaj iznos večeras, odmah posle sednice u Glavnoj pošti uplatiti na račun crkvene opštine Preljina, da ga daruju nekoj socijalno ugroženoj porodici, budući da svake godine, inače doniram taj crkveni fond opštine Preljina.

Tragedija je u tome što ova sredstva ne opterećuju Ministarstvo za rad, socijalna, boračka pitanja, nego opterećuju Fond za PIO i ta suma služi kao klackalica da se održi nivo učešća države iznad 11% i na taj način omogućava Vladi da radi intervencije u penzionom zakonodavstvu.

Drugo, kada se radi o budžetu, dakle, nastavlja se stara praksa i pored toga što je nominalno budžet za Ministarstvo poljoprivrede povećan i budžet za subvencije na 51.766.777 miliona, odnosno budžet za subvencije i poljoprivredi je na 41,5 milijardu.

Realno, međutim, imajući u vidu, da su prenete obaveze veće nego inače redovne prenete obaveze koje se prenose iz četvrtog kvartala zbog nemogućnosti isplate subvencija za mleko itd, oko pet i nešto milijardi ovaj budžet je praktično na nivou budžeta koji je bio prošle godine.

Ako se pak semantički, izvorno primeni značenje pojma podsticaji i subvencije, po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, minimalan iznos je 5%, ali ne za budžet ministarstva, bez obzira što za troškove ministarstva su nesumnjivo potrebna budžetska sredstva, već za subvencije. Pre neki dan razgovarao sam sa koleginicom koja je ekspert … i rekla mi je da joj nije poznato kao … da postoji zemlja u kojoj plate zaposlenih u ministarstvu i materijalni troškovi koji su neophodni, a predstavljaju sredstva koja se mogu podvesti pod subvencije.

Molim ministra finansija da mi odgovori zašto nema regresa ili povraćaja akciza za gorivo u poljoprivredi, a ima za avionsko gorivo i možda za neke špeditere ili ne znam zašta?

Drugo, da li može da se ukine jedna zdravorazumska nelogičnost, a to je da jedino u Srbiji se plaća TV pretplata za sve štale koje imaju električno brojilo i za sve bandere sa brojilima, koje služe za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka itd? Mislim da je to krajnje zdravorazumski neodrživo.

Dalje, imamo najmanje subvencije za biljnu proizvodnju, svega 4.000 dinara ili 33,9 evra po hektaru, što je 10 puta pa naviše manje nego u zemljama EU, a imamo potpuno liberalizovano tržište izvoza-uvoza sa zemljama EU. Posebno je zabrinjavajuće da onaj sektor poljoprivrede u kome imamo najveću šansu, a to su subvencije za organsku, biljnu proizvodnju…
Zahvaljujem, predsednice.

Juče je počeo veliki Božićni post. Završava se kraj novembra.

Član 107. – poštovanje Skupštine.

Kraj meseca novembra, a Narodna skupština, izuzimajući jednu izložbu fotografija u holu, tridesetak fotografija, ničim nije obeležila jubilej 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Pa vas pitam – da li će biti održana neka posebna tematska sednica? Ako neće, možemo li barem u vreme Božićnog posta da jednim minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 poginulih vojnika i civila Kraljevine Srbije, ako je ova država pravni sledbenik Kraljevine Srbije? Hvala.
Zahvaljujem.

Od 5. maja prošle godine do danas ovaj predlog deklaracije razmatran je više puta i, nažalost, nije dobio podršku poslanika u Narodnoj skupštini, iako 250 poslanika, tačnije 240 koji žive na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, gde je aktivnost u vezi sa Deklaracijom o GMO sprovođena od 2013. do 2016. godine, na području 136 opština i gradova koji su jednoglasno usvojili Deklaraciju o GMO živi, odnosno stanuje 223 poslanika.

S tim u vezi, postavlja se pitanje koga mi poslanici u Skupštini predstavljamo, da li predstavljamo građane u opštinama i gradovima na čijoj teritoriji živimo ili predstavljamo, odnosno ispunjavamo zahteve samo partiokratskih lidera, bez obzira da li se radi o pozicionim ili opozicionim poslaničkim grupama i partijama? To upućuje na potrebu da dobro promislimo da li nam treba i promena izbornog zakona.

Istovremeno, predložio bih, ako smo dostojni potomci predaka od pre 100 godina, a nismo nikakvu aktivnosti u Skupštini sproveli povodom 100 godina pobede u Prvom svetskom ratu, da minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 poginulih vojnika i građana Kraljevine Srbije u periodu od 1914. do 1918. godine. Hvala.
Zahvaljujem.

Još jednom ponavljam predlog da ako smo dostojni potomci naših predaka od pre 100 godina, jednim minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 vojnika i građana Kraljevine Srbije koji su svoje živote ugradili u temelje ove države, koju mi ne uspevamo dostojno da sačuvamo.

Verovatno većina poslanika nije obaveštena da je sud u Strazburu prihvatio da razmatra prvu tužbu koju je jedno udruženje penzionera poslalo iz Srbije posle iscrpljivanja svih institucionalnih mogućnosti u Republici Srbiji. To nije za pohvalu, pre svega, Republici Srbiji, da unutar pravnog sistema Republike Srbije nije bilo razumevanje za osnovane navode u toj tužbi, a ima očigledno osnovanih navoda za evropski sud u Strazburu.

To pitanje je danas posebno značajno, jer u okviru 62 tačke objedinjene rasprave na ovoj sednici, imamo i Predlog zakona o budžetu Republike u 2019. godini. Postavlja se pitanje – ukoliko sud u Strazburu prihvati predlog tužbe i donese pozitivno rešenje, kako će se to odraziti na budžet Republike Srbije u narednoj godini ili u narednim godinama?

Istovremeno, poseban problem jeste urušavanje čitavog penzionog sistema i prepuštanje Vladi da van sistema propisanog zakonom može donositi odluke o tome kada i koliko će isplaćivati penzije. To stvara jednu potpunu neizvesnost za ogroman broj građana, uključujući i one koji su izuzetno siromašni.

Treće, mi smo izmenama i dopunama Zakona o PIO izmenili član 155. tako da upravni odbor Fonda ima manji broj članova i uglavnom dominiraju predstavnici Vlade, a ovim se predlaže da upravni odbor Fonda ima 15 članova koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, ali ravnomerno zastupljenih iz pojedinih interesnih grupa, pet članova iz redova korisnika prava, pet članova iz … (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem.

Ovim predlogom predlaže se osnivanje anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije da bi se sagledale činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju, koja se najavljuje već nekoliko godina, a ne realizuje se ništa od predviđenih dogovora, dok istovremeno, velike površine zemljišta ostaju rezervisane za njega.

Postavlja se pitanje – šta je razlog ne dolaska kompanije „Tenis“ u Srbiju? Da li je to naša neodgovornost prema sopstvenim građanima i sopstvenoj poljoprivredi da ne eliminišemo problem svinjske kuge i zbog čega praktično ne možemo imati ni pravog prometa svinja i neprerađenih proizvoda od svinjskog mesa preko teritorija evropskih zemalja kojima smo okruženi, a kamo li da zadovoljimo druge interese i zahteve koje kompanija „Tenis“ postavlja?

Istovremeno je vrlo značajno da vidimo ko je na osnovu kog zakona i kakve procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup od 2.420 ha u opštini Zrenjanin, kao i šta se sve planira da se uradi sa ostalim zemljištem koje je namenjeno kompaniji „Tenis“, a bilo je potrebno se o tome donesu odluke do 1. novembra 2018. godine, koji je prošao?

Ovo pitanje otvara i širi problem zemljišne politike, imajući u vidu da smo mi izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućili tzv. velikim investitorima da zakupljuju do 30% državnog zemljišta u pojedinim lokalnim samoupravama, pa bi bilo dobro da jednom dobije Skupština izveštaj ko su ti investitori, koliko su zemljišta dobili u pojedinim opštinama i kolika sredstva su preuzeli obavezu da investiraju i koliko su do sada investirali imajući u vidu da je ovo druga godina realizacije tog programa. Hvala.
Zahvaljujem predsednice.

Dugujem trostruku zahvalnost LJubivoju Ršumoviću. Prvo, što je prihvatio moju molbu da napiše pesmu koja je anti GMO i koja bi bila razumljiva deci i omladini. To je uradio i naslovio je „Zar ćemo dozvoliti?“. Tu pesmu sam već jednom čitao ovde. Druga zahvalnost što je ove godine u zbirku pesama koju je objavio uvrstio i tu pesmu. I treća, što je tu pesmu posvetio meni.

Ali, najveća zahvalnost jeste zbog toga što praktično na osnovu zadnje strofe ove pesme koja glasi: „GMO je strana rečca plaćenica, ja sam je proučio profesorski pomno i zaključio, GMO je skraćenica od modifikovane srpske reči gomno“.

Zbog toga je to značajna pesma da ne bi se napravio kiks, kakav se napravio kada je ondašnji visoki državni rukovodilac Srbije, gospodin Marković, predsedniku Jugoslavije rekao da u okolini Smedereva ima grožđa, a ovaj prečuo, pa mislio da ima gvožđa i rekao da se napravi Železara, sa kojom smo decenijama kuburili.

Zato se nadam da je ova pesma LJubivoja Ršmovića značajna, da svi u ovoj sali razluče šta je genetički modifikovani organizam, odnosno GMO od modifikovane srpske reči „gomno“. Hvala.